LOGIN | ENGLISH | FAQ | KONTAKT | PRODAJNA MESTA
pretraga
 HOME  |   MAGAZIN  |   EM161  |   TEMA
7. april 2004

EKONOMIST MAGAZIN
STARI BROJEVI
PERSPEKTIVE
EBIT
SPECIJALNE PUBLIKACIJE
PRETPLATA
MARKETING


Aerodromi Srbije

Čardak na nebu

Aerodrom Beograd je lane ostvario dobit od blizu dva miliona evra, ali sa 1,7 miliona putnika; čemu mogu da se nadaju aerodromi u Nišu, koji startuje na jesen, i još neki kandidati za vazdušne luke, poput Sombora i Užica, na primer, koji bar za sada ne mogu računati ni na približno toliki promet


Srbija bi uskoro, trebalo da dobije još jedan (civilni) aerodrom - u Nišu. To je nedavno, prilikom posete ovom gradu, najavila republička ministarka za saobraćaj i telekomunikacije Marija Rašeta Vukosavljević. Radovi na obnovi ovog u NATO bombardovanju prilično oštećenog aerodroma biće završeni, obećano je, u avgustu.

Vlatko Sekulović: Aerodrom neće biti privatizovan po svaku cenu

Prema najavama zvaničnika, u razvoj vazdušnog saobraćaja i aerodroma, u narednih nekoliko godina moglo bi da bude uloženo preko 150 miliona dolara. I to, kako se računa, uglavnom iz inostranstva. A aerodrom "Beograd", kao najvažnija luka domaćeg vazdušnog saobraćaja, viđen je i kao centar celog regiona. Istina, tek nakon rekonstrukcije i modernizacije koja treba da se realizuje kroz projekat "Kapija Srbije". Sve češće se, međutim, u javnosti pominje i mogućnost da se za civilni saobraćaj osposobe i drugi, manji aerodromi. Jedan od razloga verovatno je i taj što potencijalni investitori koji posećuju Srbiju neretko kao prepreku za brže povezivanje sa svetom, a time i za dolazak većeg broja poslovnih ljudi, navode upravo nedovoljan broj aerodroma. Poslednjih nekoliko godina stranci su kao moguću vazdušnu luku, pre svega za turiste i lovce, merkali i aerodrom u Somboru - koji bi mogao da pomogne razvoj turizma i privrede na severu zemlje. Značajan podsticaj planinskom turizmu, pak, u užičkom kraju očekuju od puštanja u rad za civilni saobraćaj aerodroma "Ponikve". Koliko su takva očekivanja realna, posebno kada se posmatra finansijski deo potreban za njihovu realizaciju, već je druga priča. Ove aerodrome je u prošlosti uglavnom koristila vojska, a većina ih je i oštećena tokom NATO bombardovanja. Pored raščišćavanja vlasničkih odnosa neophodna je, stoga, fizička obnova oštećenih i porušenih kapaciteta, ali i njihova modernizacija, jer će samo tako moći da ispune standarde koje će neminovno zahtevati budući putnici.

Kapija Srbije
Aerodrom "Beograd", koji je iz perioda sankcija i devedesetih godina izašao maltene izdišući zbog ugroženih osnovnih funkcija, prošle godine je bio jedno od retkih javnih preduzeća koje je poslovalo pozitivno, s neto dobitkom od oko 1,9 miliona evra. Istovremeno, broj putnika koji su prošli kroz ovaj aerodrom povećan je, u odnosu na 2001. godinu, za devet odsto, s tim što je broj putnika na međunarodnim letovima povećan za 23 odsto, a na domaćim smanjen. Nedavno je Vlada Srbije prihvatila strateški plan razvoja aerodroma od 2003. do 2005. godine, a početkom juna Upravni odbor JAT-a je na predlog Vlade Srbije razrešio dosadašnjeg i imenovao novog generalnog direktora preduzeća. Kadrovske promene na čelu firme, međutim, ne bi trebalo da ometu rukovodstvo aerodroma u sprovođenju postavljenih razvojnih ciljeva, rekao je za Ekonomist magazin Vlatko Sekulović, predsednik Upravnog odbora Aerodroma "Beograd".

Zainteresovan grof

Grof Pietro Arvedi d'Emilei važi za pojedinačno najvećeg italijanskog investitora u SCG. Opštinske vlasti u Somboru su po pitanju komercijalizacije aerodroma već razgovarale sa grofom Arvedijem, koji je počeo da okuplja zainteresovane italijanske partnere, poput aerodroma u Veroni i Breši. Postojanje aerodroma u jednom tako velikom području između aerodroma u Beogradu, Budimpešti i Zagrebu, imalo bi značajne efekte na privlačenje investitora iz oblasti industrije i poljoprivrede u Vojvodinu, kaže grof Arvedi i svoje nade izražava rečima da bi Sombor mogao da "procveta" u poljima kukuruza i suncokreta. "U vremenu globalizacije Vojvodina ne može da ostane van privrednih tokova, kao jedna izolovana regija", poručuje Arvedi.

Ako tako i bude - beogradski aerodrom će kroz godinu dana putnike dočekati u novom ruhu - zahvaljujući projektu "Kapija Srbije", čija realizacija treba da otpočne u oktobru ove godine. Aerodrom "Beograd" za sada nema potrebu za proširenjem kapaciteta, jer je projektovan za oko 4,5 miliona putnika godišnje, a trenutno opslužuje trećinu tog broja - tek 1,7 miliona putnika. Potrebna mu je, međutim, rekonstrukcija. Za taj posao, prema Sekulovićevim rečima, potrebno je oko 25 miliona evra, a sredstva će biti obezbeđena iz kredita Evropske investicione banke (koja već finansira uvođenje treće kategorije bezbednosti na aerodromu, što će omogućiti sigurno sletanje aviona po magli), nekih komercijalnih banaka, kao i iz sopstvenih izvora.
Drugi deo projekta se odnosi na izgradnju kargo centra, nove zone u sklopu aerodroma za komercijalne sadržaje i hotela. "Izgradnja hotela zavisiće pre svega od broja putnika u tranzitu, tako da ne očekujemo brzu realizaciju tog dela projekta. Upravo da bi što više putnika tranzitiralo kroz beogradski aerodrom - želimo da Beogradu vratimo primat regionalnog centra za vazdušni saobraćaj, koji mu je svojevremeno oduzela Budimpešta. U tom smislu nam je ključno savezništvo sa JAT-om. Jasno nam je da ne možemo jedni bez drugih, jer jak aerodrom znači atraktivniju lokaciju za sve putnike iz regiona koji će potom koristiti i usluge naše nacionalne aviokompanije, i obratno", ocenio je Sekulović. Da bi ta saradnja mogla uspešno da se nastavi sledi - razdvajanje dva preduzeća. Formalno-pravni odnosi između JAT-a i aerodroma "Beograd" su, naime, zakomplikovani 1992. godine, kada je Aerodrom veštački pripojen JAT-u i to po osnovu zakona "koji nije ispoštovao odredbe Zakona o javnim preduzećima, budući da se JAT, inače javno preduzeće, pojavio kao osnivač AB-a, drugog javnog preduzeća". Odluke o reosnivanju JAT-a i aerodroma "Beograd" su pripremljene i čeka se njihovo usvajanje. Razdvajanje je, objasnio je Sekulović, neophodno i zbog evropske regulative o konkurenciji između pojedinih preduzeća, a koja propisuje da nacionalne aviokompanije ne mogu imati vlasništvo nad aerodromima. Kada su, pak, u pitanju međusobna dugovanja i potraživanja, Sekulović kaže da je aerodrom "Beograd" uvek bio taj koji potražuje od JAT-a, ali da bi se pomoglo domaćem avioprevozniku - stari dugovi su uglavnom otpisani, "jer je JAT ipak nešto što prevazilazi interese samo aerodroma Beograd". U poslednje vreme JAT Aerodromu redovno izmiruje obaveze koje su, istina, znatno manje nego obaveze drugih aviokompanija s obzirom na to da za ovdašnju kompaniju važe specijalne cene (tj. popusti). Iako je na osnovu svog strateškog plana JAT osnovao preduzeće "Suport" za pružanje "hendling" i "lending" usluga, njih će nastaviti da daje i Aerodrom, jer to i jeste njegova osnovna delatnost. "I u ovoj sferi pridržavaćemo se evropskih direktiva koje propisuju da na aerodromima sa do dva miliona putnika hendling i lending usluge mogu pružati samo aerodrom i nacionalni avioprevoznik, uz uslov da ovaj drugi opslužuje samo svoje avione. Kada godišnji broj putnika pređe dva miliona, dozvoljen je ulazak i trećeg operatera. Trenutno definišemo odnose sa JAT-ovim 'Suportom', kojem će sigurno biti omogućeno da opslužuje svoje avione, ali ne i druge aviokompanije. Kada budemo prešli prag od dva miliona putnika - raspisaćemo javni tender za trećeg operatera", najavio je predsednik UO beogradskog aerodroma.

Nesrećni terminal

Međunarodni terminal 2 u Beogradu je veoma nesrećno izveden i uslovi međunarodnog dolaska su neprimereni standardima. Postoji problem sa sistemom klime, a Aerodrom nema ni sopstveni poslovni prostor iako postoji više od 40 godina. Prva faza projekta "Kapija Srbije" podrazumeva rekonstrukciju terminala 2 i izgradnju nove fasade koja će arhitektonski objediniti terminale za međunarodni i domaći saobraćaj (T1 i T2). Na taj način dobiće se kvalitetniji prostor za putnike, ali i novi poslovni prostor aerodroma "Beograd", čija uprava već godinama kancelarije iznajmljuje od Kontrole letenja i JAT-a. Planirano je da se terminal 2 zatvori u oktobru, a da terminal 1 preuzme sve putnike i u domaćem i u međunarodnom saobraćaju. Rekonstrukcija bi trebalo da traje do maja sledeće godine. Uskoro će biti raspisani tenderi za izvođače radova i nabavku opreme.

Strateški plan razvoja aerodroma "Beograd" ne predviđa privatizaciju firme do 2005. godine. Vlatko Sekulović, međutim, ne isključuje ni mogućnost delimične privatizacije ukoliko bi se na taj način mogla obezbediti sredstva za velike projekte kao što su kargo hab ili biznis zona, čija se vrednost meri desetinama miliona evra. "Nećemo imati tolika sredstva u svojim resursima, tako da je moguće da ćemo ih prikupljati emisijom akcija i izlaskom na berzu. Prvi preduslov za to je, međutim, odvajanje od JAT-a, a potom transformacija Aerodroma u akcionarsko društvo. Budući da je aerodrom "Beograd" institucija od nacionalnog značaja, u rukama države bi svakako trebalo da ostane većinski paket akcija, odnosno - vlasništvo bi trebalo raspodeliti između Republike i Grada. Ne patimo od toga da se Aerodrom mora privatizovati po svaku cenu, jer upravo smo mi primer da i javno preduzeće može dobro da posluje", tvrdi Sekulović. Strateškim planom do 2005. godine projektovan je godišnji rast broja putnika od osam odsto, a te godine bi, ako se ne desi i ranije, kroz beogradski aerodrom moglo da prođe više od dva miliona putnika.
Aerodrom "Beograd", prema njegovim rečima, nema razloga da zazire ni od razvoja aerodroma "Niš", koji je, uz Temišvar, alternativna varijanta beogradskoj vazdušnoj luci. "Jasno je da "Niš" ne može da bude konkurencija "Beogradu", već nam je u interesu da ga imamo kao podršku. Razvoj aerodroma "Niš" suočen je, međutim, sa drugim problemima, pre svega sa pitanjem isplativosti poslovanja - s obzirom na to da mu gravitira ograničen broj ljudi, a problem je i kako će JAT da organizuje prevoz sa tog aerodroma. U svakom slučaju, spremni smo da pomognemo niškim kolegama", zaključio je Sekulović.

Niška alternativa
Prvi putnički avion trebalo bi, nakon četverogodišnje pauze, da sleti na niški aerodrom u avgustu ove godine. Do tada, naime, treba da bude završena prva faza rekonstrukcije aerodroma "Niš", teško oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. Projekat rekonstrukcije manevarskih površina niške vazdušne luke s četiri miliona evra finansira norveška vlada, dok bi za radove na aerodromskoj infrastrukturi i objektima ove godine iz budžeta grada Niša trebalo da bude izdvojeno 36 miliona dinara. Prva faza rekonstrukcije, vredna 2,5 miliona evra, obuhvata popravku oštećenja manevarskih površina, kao i sistema svetlosnog obeležavanja, asfaltiranje manevarskih površina u dva sloja i obeležavanje horizontalnih oznaka na poletno-sletnoj i rul-stazi, kao i platformi. U drugoj fazi radova poletno-sletna staza biće produžena za 300 metara, a dimenzija pristanišne platforme povećana - tako da će umesto sadašnje dve postojati šest do osam pozicija za parkiranje, zavisno od veličine aviona. Vrednost radova u ovoj fazi je, kako je saopštilo Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije, oko 1,5 miliona evra. Nakon stavljanja u funkciju, aerodrom "Niš" moći će da opslužuje sportsku i biznis avijaciju, kao i avione tipa ATR 72, A(irbus)318, A320, DC 9, boing 737-300 i B727-200, dok većim vazduhoplovima, poput DC 10 ili B737-400, od kojih se po jedan trenutno nalazi u JAT-ovoj floti, neće moći da pruža sve usluge. Da bi lakše poslovao, aerodrom bi trebalo da raščisti odnose sa Vojskom SCG, koja je koristila ove kapacitete, kao i problem vlasništva nad zemljištem koje je trenutno u rukama Republike. Računa se da će glavni putnici biti građani južnog i jugoistočnog dela Srbije na privremenom radu u inostranstvu, kao i iseljenici...
Aerodrom "Niš" registrovan je kao međunarodni 1986. godine i trenutno je u Srbiji, pored beogradskog, još samo on namenjen civilnom vazdušnom saobraćaju. Za sada je i jedini alternativni aerodrom u zemlji u slučaju zatvaranja aerodroma "Beograd". Zbog vrlo povoljnog geografskog položaja, računa se da bi nakon modernizacije i rekonstrukcije niški aerodrom mogao da bude i alternativa aerodromima Sofije, Skoplja ili Prištine, koji su od Niša udaljeni od 200 do 300 kilometara. Za dalji razvoj, kako je saopšteno prilikom nedavne posete Nišu resornog ministra Marije Rašete Vukosavljević, aerodromu će biti od velike koristi činjenica da se nalazi na raskrsnici železničkih, drumskih i vazdušnih puteva ka Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj i Makedoniji, kao i da leži na Koridoru 10.

"Ponikve" ponovo niču
Vojni aerodrom "Ponikve" je u civilne svrhe prvi put iskorišćen 1994. godine, letom na relaciji Ponikve-Tivat (avionom ATR-72). Ideja o avionskom saobraćaju sa ove destinacije nije, međutim, ostvarena zbog teške ekonomske situacije u zemlji i niske platežne moći stanovništva. Ideja o aktiviranju aerodroma "Ponikve" u civilne svrhe ponovo je oživljena nedavno, na sastanku u Regionalnoj privrednoj komori Užice. Zaključeno je da treba obrazovati preduzeće "Ponikve" u osnivanju (osnivači bi bili opštine Užice, Bajina Bašta i Čajetina), definisati status aerodroma sa ministarstvom vojske SCG i Ministarstvom za saobraćaj i veze Republike Srbije, kao i da u osnivanje civilnog aerodroma treba uključiti veća preduzeća sa područja užičkog regiona. Tada je konstatovano da su izgledi za realizaciju ovog projekta dobri, kao i da Udruženje za saobraćaj i veze PKS "ima saznanja o iskazanoj volji Ambasada Kanade i Engleske da obezbede sredstva za njegovo pokretanje". Naravno, uz jedan uslov - da se prethodno uradi Studija opravdanosti ulaganja. O konkretnim ciframa i ukupnoj vrednosti investicije nije bilo govora. Aerodrom "Ponikve", kako je tada rečeno, Vojska SCG ustupila je državi SCG, tako da je u vlasništvu Republike Srbije, s tim što vojska zadržava pravo njegovog eventualnog korišćenja u slučaju potrebe. Vojni aerodrom "Ponikve" nalazi se, inače, 12 kilometara severozapadno od Užica, na nadmorskoj visini od 900 metara. Otvoren je 1985. godine. U NATO napadima, izuzev kontrolnog tornja, potpuno je uništena aerodromska infrastrukura. Štete od NATO bombardovanja na aerodromu su delimično sanirane, a za kompletno dovođenje u red potrebna je pomoć zainteresovanih opština koje bi ga koristila u turističko-privredne svrhe. Preduzeće "Putevi" iz Užica od jula prošle godine do sada je saniralo dve trećine piste ili 2.300 metara, što je dovoljno za sletanje vojnih aviona. Vojska i "Putevi" imaju ugovor o sanaciji štete na aerodromu vredan 50 miliona dinara, a za rekonstrukciju preostale trećine nedostaju sredstva, dok rad otežava i uklanjanje zaostalih NATO projektila. Kada bude završena, a očekuje se do kraja jeseni, pista na Ponikvama biće dugačka 3.200 metara, što je druga po dužini aerodromska pista u Srbiji i Crnoj Gori, odmah iza Surčina. Ugovorom o sanaciji predviđeno je kompletno presvlačenje piste još jednim slojem asfalta, što je bitno za sletanje civilnih aviona, među kojima i "boinga" DC-10 i turističkih "pajpera" i "cesni" sa 20 sedišta. Direktor užičkih "Puteva" Dragan Jaraković u ime izvođača radova kaže da je sve do investitora i da pista može biti završena u roku od dva meseca ukoliko se nađe novac. Sada je na potezu Ministarstvo vojske. Boban Tomić, predsednik opštine Bajina Bašta, ističe da bi ovaj aerodrom imao veliki značaj za razvoj novih vidova turizma i dalju gradnju infrastrukture, posebno putne mreže. Sličnog mišljenja je i Radovan Jojić, predsednik čajetinske opštine, koji kaže da razvoj vrhunskog turizma nije moguć ukoliko planinski centar ne može da sarađuje i prodaje aranžmane svetskim turoperaterima, jer pored odgovarajućeg hotelskog smeštaja stranci zahtevaju i adekvatan pristup odmaralištu. Ukoliko bi ovaj objekat u budućnosti poslužio i za saobraćaj sa Zapadnom Evropom, prema mišljenju privrednika iz užičkog regiona, aerodrom bi bio značajan i za prevoz robe, posebno voća, pre svega maline.

Somborski trougao
Somborski aerodrom ima veoma povoljan položaj, jer se nalazi otprilike na sredini trougla Beograd-Budimpešta-Zagreb. Mađari, pri tome, u okolini nemaju sličan aerodrom, niti planiraju njegovu izgradnju, dok u Osijeku aerodrom postoji, ali uprkos velikim finansijskim ulaganjima nije doživeo afirmaciju. Jedna od prednosti aerodroma u Somboru je i činjenica da je sama pista povezana sa železničkom prugom, magistralnim putem i kanalom Dunav-Tisa-Dunav. U poslednje dve godine oko ulaganja u aerodrom bilo je dosta kontakata sa Italijanima. Konkretno, u pitanju su aerodromi u Veroni i Breši, kaže Jovan Vujičić, predsednik SO Sombor, dodajući da strance ovaj aerodrom naročito interesuje zbog mogućnosti razvijanja turizma. Pre konkretnih dogovora sa stranim investitorima potrebno je, međutim, razrešiti imovinske odnose. "Budući da je reč o vojnom objektu, Vojska Srbije i Crne Gore ima ekskluzivno pravo njegovog korišćenja. Međutim, jasno je da ni jedan strani partner neće da ulaže u vojni objekat i sklapa ugovor sa vojskom", objašnjava Vujičić i naglašava da je o tome već razgovarano sa Borisom Tadićem, ministrom odbrane SCG. Na somborskom aerodromu bi, prema Vujičićevim rečima, bez smetnje mogle da se odvijaju i postojeće vojne aktivnosti i civilni vazdušni saobraćaj, s obzirom da vojska ionako ne koristi aerodromsku pistu, već samo postojeće zgrade, uglavnom za vojno-nastavne aktivnosti.
Aerodrom je delimično oštećen u bombardovanju 1999. godine, a za njegovu sanaciju potrebno je između pet i 10 miliona dolara, zavisno od toga da li bi se pista samo obnovila ili proširila i produžila. Za potrebe civilnog saobraćaja bila bi neophodna i izgradnja aerodromske zgrade i postavljanje celokupne potrebne opreme. Opština Sombor ima registrovano preduzeće "Aerodrom Sombor", celokupan građevinski projekat za njegovu obnovu i fizibiliti studiju. "Za opštinu Sombor je prihvatljivo sve što vojska predloži kao rešenje, osim da joj platimo pistu i neophodno okolno zemljište, jer bi cena takvog transfera bila tolika da bi opteretila svakog investitora i onemogućila izvođenje bilo kakve ekonomski isplative računice. Spremni smo da ispoštujemo uslove vojske, poput broja sletanja i uzletanja, kako bi nam bilo preneto korišćenje piste, makar i na određeno vreme. U tom smislu može da se formira i zajedničko preduzeće, koje bi, recimo, stranim investitorima ponudilo pistu u koncesiju", kaže Vujičić. Opština je čak spremna da vojsci prepusti svu zaradu od komercijalizacije aerodroma, pod uslovom da teret i odgovornost tog posla bude na stranom partneru. Inostrani investitori kojima bi bila prepuštena komercijalizacija aerodroma bi, naime, morali da obezbede ulagače u opštinsku privredu da bi aerodrom uopšte postao rentabilan. Vojska, međutim, za sada ima drugačiji pogled ne celu zamisao, pa se u njenom odgovoru još uvek ne nazire rešenje za ovo pitanje, kaže Vujičić i zaključuje: "Čini mi se da mi još uvek ne možemo da prevladamo u našim glavama da je za nas ključna stvar stvaranje povoljnih uslova za strane ulagače".

Biljana Korica Vukajlović,
Žanka Erić, Ivan Sekulović

Komentar na tekst

[ vrh strane ]

 
KURS
ROBERT A. MANDEL: NISTE DŽABE KREČILI!
FOKUS: DRŽAVNI I DRUGI INTERESI
SCG - FRANCUSKA: NOVA ERA
PRVI INVESTICIONI SAMIT U CRNOJ CRNOJ GORI
ZAŠTO TDR ŽELI DA KUPI DIN:ROVINJ NA NIŠAVI
KOLIKO TREBA DA KOŠTA STRUJA:CENE I PROCENE
TRŽIŠTE KAPITALA: ZATVARANJE KRUGA
AERODROMI SRBIJE:ČARDAK NA NEBU
HAŠKI TRIBUNAL: KO SU PROFITERI?
BEOGRAD: BUČAN, PRLJAV, ŽEDAN
ČEŠKA POSLE REFERENDUMA: REALISTIČKA OČEKIVANJA
 
 ©2003 Ekonomist Magazin  | Kneza Mihaila 2-4, V sprat, Beograd | +381 11 632 893, 328 4034, 635 762, 633 128 |  office@ekonomist.co.yu