| |
 Crkva i politika
|
|
| |
Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare! |
|
| |
|
|
| |
Vaskršnja poslanica patrijarha Pavla |
|
| |
 Nažalost, svedoci smo velikog greha koji se svakodnevno vrši u svetu. Već od samog začeća nevino dete u utrobi majke strepi za svoj život. Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema. U ime lažne slobode i demokratije nameću se gotova rešenja, unapred spakovana. Svedoci smo najnovije drame – opet drame nas pravoslavnih Srba – na Kosovu i Metohiji. Ne malo nevolja ima naš narod i u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj i, nažalost, u Crnoj Gori. Ne možemo, a da se i ovog Vaskrsa ne osvrnemo na Golgotu i Veliki Petak našega Kosova i Metohije, na pomračenu savest svih onih koji sebi daju pravo, gazeći pravni poredak u svetu, da hladnokrvno presuđuju ne samo o nametnutom menjanju statusa Kosova i Metohije već i o čitavoj našoj istoriji i kulturi, kao i o državnosti Srbije! >>ceo tekst
|
|
| |
|
|
| |
Milenko Pešić: Božićni intervju sa episkopom jegarskim Porfirijem (Politika) |
|
| |
 Čovek današnjice nije svestan da je Bog uvek sa nama zbog toga što je uronjen u sivilo svakodnevice, gde se masa solipsističkih individua dodiruje samo u interesnoj sferi. Reč je o otuđenom čoveku. Ali, treba da znamo da čovek nije ono što on jeste; on tek treba da bude ono što jeste. Činjenica je da je smrt Boga, koju je objavio Niče, u ljudskim umovima učinila svoje. Proces sekularizacije je učinio da živimo u jednom svetu gde su mnogi bez nade. Setimo se Beketa, Joneska, Kafke i drugih protagonista beznadežnosti i očaja. Spomenimo i činjenicu koju je Adorno označio kratkom sentencom koja glasi: „Posle holokausta pesništvu je odzvonilo”. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Božićna poslanica Patrijarha Pavla |
|
| |
 Znamo dobro za sve naše padove, raskole i podele. Molimo se Gospodu da to prestane jednom zauvek, a sve vas molimo da budete jedno u Gospodu, kako bismo svima pokazali čistu veru i svetu slogu, svu lepotu vere u Boga i vere u čoveka Božjeg. To će biti onda kada prestanemo da se među sobom delimo na razne načine, najčešće po bezumlju. Pokušajmo, u radosti božićnjega slavlja, da se izmirimo i saberemo oko kolevke Bogomladenca i da prevaziđemo sve naše besmislene podele!
Naravno, treba o svemu promišljati, suočavati različite stavove i raspravljati, ali to ne sme da bude razlog za međusobnu mržnju ili za mržnju prema bilo kome. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Zoran Ćirjaković: Šta bi Isus uradio sa Kosovom? (NIN) |
|
| |
 Evangelističke vođe su svojim aktivizmom obezbedile dve izborne pobede Džordžu Bušu. Zato ima smisla verovati da bi mogli da pomognu Srbiji da ostvari pobedu u diplomatskom boju za Kosovo. Episkop Artemije i njegovi savetnici su dobro uočili da su sve moćniji američki evangelisti izuzetno angažovani u svetskoj politici. Evangelistički aktivizam je, na primer, bio jedan od ključnih faktora koji je Bušovu administraciju naterao da se dodatno angažuje na postizanju mirovnog sporazuma na jugu Sudana, gde postoji šansa da posle krvavog višedecenijskog rata uskoro bude uspostavljena nova, hrišćanska država na teritoriji zemlje kojom je donedavno vladao jedan od najfundamenatalističkijih režima u islamskom svetu. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Oliver Subotić: Terorizam kao katalizator novog totalitarizma |
|
| |
 Sve neodoljivo podseća na stanje pred pad zapadnog dela Rimske imperije, izgrižene sličnim unutrašnjim bolestima. Rimska imperija 21. veka pokušava da se od modernih varvara zaštiti tako što će podići tehnološke bedeme, koji će najviše ograničavati sopstveni narod, a samo će odložiti finalni pad. Bez unutrašnjeg preporoda, bez potrage za autentičnim hrišćanskim identitetom, zapadna civilizacija u veku koji je pred nama stoji pred istorijskim slomom. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Oliver Potežica: Organizacija Islamske konferencije |
|
| |
 Uticaj islamskog faktora na međudržavne odnose i saradnju muslimanskih zemalja posebno je došao do izražaja, u protekle četiri decenije, kroz delovanje Organizacije islamske konferencije. Organizacija islamske konferencije je jedina međunarodna organizacija u savremenom svetu koja je utemeljena i deluje na verskoj osnovi. Po brojnosti zemalja članica, 57 zemalja članica, kao i 3 zemlje sa statusom posmatrača, ona je druga međudržavna organizacija u svetu, posle Organizacije ujedinjenih nacija. U zemljama članicama Organizacije islamske konferencije, na četiri kontinenta, živi oko 1,3 milijardi ljudi, što čini približno više od petine svetske populacije.>>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Oliver Potežica: Koncept suverenosti Imama Homeinija |
|
| |
Kada govori o „zemaljskoj vlasti“, Imam Homeini u svojim delima upotrebljava pojam autoritet, a ne pojam suverenost, koja pripada, kao vrhovna vlast, isključivo Alahu. U evropskoj političkoj teoriji i praksi, korišćenje reči autoritet je preovlađivalo do perioda apsolutnih monarhija, kada ova kategorija ustupa mesto kategoriji suverenosti. Kao opšta karakteristika, treba ukazati da u teoriji politike i u političkoj praksi skoro svih država utemeljenih na verskim osnovama preovlađuje korišćenje pojma autoritet, dok je pojam suverenost znatno manje korišćen. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Branko Radun: Crkva između Scile i Haribde |
|
| |
 Što se optužbe za nacionalizam tiče, treba reći da srpska crkva, iako nacionalna, u svojoj istoriji nikad nije bila i ideološki nacionalistička, nego pre narodnjačka. Svetosavlje je negde između krajnosti internacionalnog katoličanstva i "nacionalne religije" zapadnoevropskog nacional-romantizma. "Nacionalizam" crkve je benigan i svodi se na jeremijade nad žalosnom sudbinom naroda i na apele koji u vremenu za nama nisu urodili skoro nikakvim plodom. Čak ni takav "nacionalizam" nije uspeo da se nametne kao dominantan u crkvenoj jerarhiji, jer je uvek imao jaku opoziciju u vidu "pravoslavnog univerzalizma" i pragmatizma. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Oliver Potežica: Odnos islama prema drugim religijama |
|
| |
 U većini savremenih islamskih zemalja odnos između države i crkve bi mogao biti opisan kao cezaropapizam (kao, na primer, u Saudijskoj Arabiji), mada ima zemalja u kojima postoji neki oblik eklesiokratije, odnosno ustavne teokratije (kao, na primer, u Iranu) . Dakle, u muslimanskim zemljama imamo pretežno situaciju da je „crkva“ je u zavisnom odnosu i da je podređena državi. Ali, islam kao zvanična religija ostaje bitna odrednica utemeljenja svih muslimanskih država. Vođa islamske revolucije u Iranu, Imam Homeini, rekao je jednom prilikom da „nije islam deo života, već je život sastavni deo islama“. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Džonatan Darman: Nezgodna žena - u potrazi za stvarnom Marijom Magdalenom |
|
| |
 I pored svih svojih revolucionarnih prodora, "Davinčijev kod" je izrazito staromodan, pošto je u njemu glavni kvalitet Marije telo, a ne duh. U filmu vidimo skrhanu Magdalenu sa oteklim stomakom koju bodri gomila ljudi okupljenih izvan Jerusalima. Ali mi nikad ne čujemo njen glas. Autor "Davinčijevog koda" očito smatra da veo tajanstvenosti, koji tradicionalno prati Magdalenu, čini nju čuvstvenom i pohotnom. U stvarnosti, međutim, to govori o nečem daleko subverzivnijem: o intelektualnoj jednakosti polova. Postojeći kult Magdalene još je usmeren na njenu seksualnost, mada nijedan rani hrišćanski spis uopšte ne pominje njenu seksualnost. "Zašto osećamo potrebu da ponovo seksualizujemo Magdalenu", pita se Karen King, autor "Jevanđelja o Mariji iz Magdale". "Mi se oslobađamo mita o njoj kao o prostitutki. Sada se probija tendencija da je posmatramo kao suprugu i majku. Zašto ne bi bilo adekvatnije da je vidimo kao učenika i apostola". >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Jovan Janjić: Međe, državne i duhovne (NIN) |
|
| |
 Arhiepiskop Amfilohije nije prvi u istoriji Crne Gore u tom svojstvu. Početkom 20. veka to je bio, ne sve vreme, mitropolit Mitrofan Ban (1841-1920). Ustav Sv. sinoda Kneževine 1903. godine govori o Cetinjskoj arhiepiskopiji, kojom upravlja arhiepiskop, koji nosi titulu mitropolita crnogorskog, brdskog i primorskog. Mala kneževina je 1910. postala kraljevina, tome sasvim odgovara rang arhiepiskopije, slično kao što je u to vreme bilo na primer u Grčkoj. Retko ko pak je koristio ovu zvučniju titulu „poglavice sve pravoslavne crkve u Crnoj Gori”, kako se tada govorilo. Greška današnjih autokefalista, koji nemaju podršku u kleru već u politici, je da nameću zaključke u vezi prošlosti kako bi legitimisali sadašnje namere. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Zoran Ćirjaković: Biblijom za "veliki Izrael" (NIN) |
|
| |
Mnogi pogrešno veruju da su svi cionisti Jevreji. Danas su neki od najvećih cionista “ponovo rođeni” hrišćani u SAD – članovi rastućih jevanđeoskih, harizmatskih, neopentakostalnih i fundamentalističkih denominacija (američki mediji ih zajedno najčešće nazivaju “jevanđeoskim hrišćanima”). Iako nemaju nikakvo “organizaciono jedinstvo”, njihove brojne organizacije pokazuju zavidno “akciono jedinstvo”. Od stotinak miliona “ponovo rođenih” Amerikanaca – među njima je i predsednik Buš – procenjuje se da su najmanje njih 40 miliona hrišćanski cionisti. >>ceo tekst
|
|
| |
Živica Tucić: Draž "nebiblijskog" Isusa |
|
| |
 Da knjiga i film, koji je izgleda najvećim delom po njoj rađen, sadrže priličan broj teoloških i istorijskih netačnosti, nije bilo teško utvrditi. Ima se utisak da se autor nije ni potrudio da tematiku detaljno prouči, namerno je stvarao konstrukcije koje nemaju teološku podlogu. Nije mu ni bila namera da se drži Novog zaveta, već da stvori svoj „stori”. Ne radi se o „istorijskom filmu”, u tom slučaju on svakako ne bi ni izbliza izazvao ovoliku pažnju. >>ceo tekst
|
|
| |
Timoti Ribek: Jozef Racinger – od Hitlerjugenda do pape Benedikta XVI |
|
| |
 U proleće 2004. godine Jozef Racinger otišao je u Francusku kao lični izaslanik pape Jovana Pavla II, koji ga je zamolio da prenese papske blagoslove na komemoraciji povodom 60-godišnjice iskrcavanja u Normandiju. Racinger, koji je tada bio sedamdesetsedmogodišnji kardinal, trebalo je da učestvuje na nekoliko službi, uključujući i ekumensku ceremoniju na engleskom groblju na Omaha Biču, koja je održana u subotu 5. juna, uz prisustvo kardinala Fransisa Džordža iz Čikaga. Sledećeg dana Racinger se pridružio brojnim liderima na plaži Aromanaha. Među prisutnima bili su i francuski predsednik Ž ak Širak, nemački kancelar Gerhard Šreder, ruski predsednik Vladimir Putin, kraljica Elizabeta II i Džordž Buš. >>ceo tekst
|
|
| |
Branko Radun: "Pink" pravoslavlje |
|
| |
Ako je ideološka podela na “dve Srbije“, na onu narodnjačku i globalističku, ma kako gruba i pojednostavljujuća, u stvari istinita, postavlja se pitanje kako se ona reflektuje na srpsku crkvu. Na to naravno nije moguće dati jednostavan odgovor. Srpska crkva je tradicionalno osa nacionalnog identiteta, a u isti mah je deo vaseljenske nadnacionalne crkve sa svojom nadistorijskom idejom. Ta dvostrukost u fenomenu crkve je njena osnovna karakteristika. Stoga je, bitišući u savremenom, dinamičnom svetu, podložna i ličnim i društvenim uticajima, kako na nacionalnom polju, tako i na polju svetskih i univerzalnih pitanja. >>ceo tekst
|
|
| |
 Povezane rubrike |
|
| |
Kuda ide Srbija? |
|
| |
|
|
| |
|
|
| |
Raniji tekstovi u rubrici Crkva i politika |
|
| |
Oliver Potežica: Vahabiti: pridošlice na Balkanu (06.07.06)
Nedjeljko Rudović: Mitropolit za sva vremena (Vreme, 19.06.06)
Duška Anastasijević: Mali povod globalnih posledica (15.02.06)
Mile Lasić: Ruženje Muhameda (Danas, 11.02.06)
Ejub Štitkovac: Opasno zatezanje konopca (Danas, 10.02.06)
Radovan Bigović: Hristijanizacija društva (09.01.06)
Božićna poslanica SPC (07.01.06)
Radmila Vojinović: Ruska pravoslavna crkva i vlast (13.10.05) |
|
| |
|
|
| |
Svi tekstovi u rubrici Crkva i politika |
|
| |
|
|
| |
|
|
| |
|
|
|
|
|
 | | |
2.jpg)
