Komentari
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Marketing
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Pisma uredništvu
Linkovi
 
     
 
Izdanja NSPM
Redovni brojevi
Novi Broj:
Tema: Moć
Prethodni broj
Tema: Karl Šmit
Prethodni broj
Tema: Desna Srbija
NSPM Analize
Nova sveska
NSPM Analize god II br. 2
 
Uputstvo za predaju rukopisa za NSPM
Prijavite se na nasu mailing listu - posaljite prazan mail na lista@nspm.org.yu
Medijski linkovi
Blic
Media centar
RTS
B92
Glas Javnosti
Politika
Kurir
Novosti
Vreme
NIN
 

 

 
 

Klub prijatelja Nove srpske političke misli   

Štampana izdanja
Redovni brojevi NSPM analize
Posebna izdanja
Edicija "Politički život"


Rubrike sajta
Komentari
Politički život
Ekonomska politika
Kulturna politika
Savremeni svet
Polemike
Kolumne Đorđa Vukadinovića i
Slobodana Antonića u Politici
 
Reči i misli
Prenosimo
Prikazi
Ankete
 
Rezultati ankete sa pitanjem Da li verujete da će SB usvojiti plan Martija Ahtisarija? Verujem 37%, Ne verujem 57 %, Ne znam 5%.
Debate
Kosovo i Metohija
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
Crkva i politika
Srbija i NATO
Srbija i Crna Gora
Kuda ide Srbija?
Srbija među ustavima
Svet nakon 11. septembra
 
 
  Novi tekstovi
 
 
Hronika
Frankfurter Rundšau: Ahtisarijev plan pred odbacivanjem
Slobodan Samardžić: SAD da prihvati realnost
Rozmari di Karlo: Predlog Beograda o nadgledanoj autonomiji nije održiv
Nikolas Zenakis: SAD i Rusija su, što se tiče kosovskog pitanja, u ćorsokaku
Đorđe Vukadinović: Ni izbori nisu smak sveta
Vojislav Koštunica: Srbija i Rusija imaju zajedničku principijelnu politiku
Sergej Lavrov: Srbija je ključni partner Rusije na Balkanu
Kina za poštovanje rezolucije 1244 i sporazumno rešenje za Kosovo i Metohiju
Sergej Lavrov: Ahtisarijev plan je propao jer nije u interesu jedne od strana
Leon Kojen podneo ostavku na mesto savetnika Borisa Tadića
Jirži Dinstbir: Nezavisnost Kosova najgore rešenje
Nikolas Berns: Nezavisno Kosovo jedina opcija
Boris Tadić: Ubrzati pregovore o formiranju vlade
Tim Džuda: Afričke zemlje su u principu protiv secesija
Frenk Vizner: Amerika podržava nezavisnost Kosova pod medjunarodnim nadzorom
Danijel Server: "Misija SB je poslednja prilika"
   
Izdvajamo iz rubrika
 
Kosovo i Metohija Kuda ide Srbija?
Boško Obradović: Srbi I Evropa

Sve u svemu, kao posledica ove sistematske politike dvostrukih standarda, koja je već dugo prisutna, ali koja je kulminirala na pitanju Kosova, došlo se do situacije da je biti «američki prijatelj» u današnjoj Srbiji – iako verovatno još uvek nešto lakše nego u Iraku ili Avganistanu – kud i kamo teže, a bogme i problematičnije, nego pre samo desetak, ili tridesetak godina. Drugim rečima, američka spoljna politika je trenutno zaglavljena u kosovskom blatu skoro isto toliko koliko i u iračkom pesku, a ono što je trebao biti laki diplomatski «blickrig» (zatvaranje albanskog pitanja, oslobađanje trupa potrebnih na srednjem istoku i demonstracija američke podrške «dobrim» balkanskim muslimanima), preti da se pretvori u pravi Staljingrad američke diplomatije.>ceo tekst

 
Velika je naša iluzija i u tome što mislimo da ulazak u Evropsku Uniju rešava sve naše probleme. Kao da će taj ulazak da vrati našu duhovnost, ispravi naš moral, obnovi našu biološku osnovu, popravi našu lenjost i odnos prema radu ili ujedini srpske zemlje (da ovde ne govorimo da li će zaštititi status Kosova i Metohije unutar Srbije). Ništa od toga neće rešavati naše pristupanje bilo kojim evropskim i svetskim integracijama, već je to pitanje naše vrednosne orijentacije i unutarsrpskih integracija. Niko drugi neće se boriti za naš nacionalni interes, već to moramo sami. Velika je zabluda da se našim ulaskom u Evropsku Uniju stvari rešavaju same po sebi... >>ceo tekst
   
Kosovo i Metohija Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
Slobodan Durmanović: Sećaš li se Dobrovoljačke? (Novi Reporter)
No, da smo Rusiji i Nemačkoj dali šansu, da im je ponuđen ozbiljan partnerski odnos u kome bi Srbija igrala ulogu mosta između te dve države, danas bi za nas situacija bila povoljnija. Iza Srbije bi sada stajali partneri od svetskog ugleda i značaja, pa bi jedna zbog druge – i Rusija i Nemačka – imale drugačiji odnos prema Beogradu. Naročito bi Rusija više uvažavala Srbiju zbog njenih veza s Nemačkom. Takođe, u tom slučaju imali bi manje motiva da popuste pred američkim pritiscima i da od svega pilatovski peru ruke. Rusija će teško sama uspeti da izdrži pritiske. Međutim, uz podršku Berlina, Moskva bi bila mnogo odlučnija. >>ceo tekst
 
Kada je Tužilaštvo Haškog tribunala pre tri i po godine objavilo svoje poslednje optužnice, jedan od najsrećnijih ljudi na području bivše Jugoslavije bio je Ejup Ganić. Sve se po Ganića završilo kako je i očekivao: bez optužnice, pošto je njegov predmet koji je početkom 2002. godine u Hag upućen iz RS kupio prašinu u zgradi Tribunala, uprkos veoma ubedljivim dokazima za zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 3. maja 1992. Pripadnici Teritorijalne odbrane BiH i muslimanskih paramilitarnih jedinica ubili su tog dana, kasno popodne, za samo nekoliko minuta, 42 oficira i vojnika JNA iz kolone, koja se povlačila iz kruga Komande Druge vojne oblasti...>>ceo tekst
   
Politički život Politički život
Slobodan Antonić: Bez čistih rešenja
 
Darko Velimirović: Prva godina posle dana D
Pa dobro, ako je tako, zašto onda DS i DSS konačno ne sastave vladu? Odgovor je jednostavan i opet se uklapa u opštu teoriju politike. To je zato što se upravo između DS i DSS proteže jedna duboka linija društvenog rascepa. Na jednoj strani su ,,modernizatori”, na drugoj ,,tradicionalisti”. Između njih vlada otvoreni propagandni rat koji rascpeljuje društvo. Uz to, postoji i ideološi rascep elite i građana. Srpska elita je u ogromnoj većini ,,modernizatorska”, narod ,,tradicionalistički”. Da u eliti organizujete izbore LDP i DS bi imali 80 odsto glasova. U narodu su oni dobili tek 28 procenata. >>ceo tekst
 

Mada su tačne primedbe ovdašnjih političara da se Srbiji nije dovoljno izašlo u susret, kao npr. Hrvatskoj svojevremeno, i to onda kad naš zapadni sused nije u propisanom roku isporučio Antu Gotovinu, a pregovori bili nastavljeni. Tačne su i opaske zapadnih političara i diplomata da u Srbiji nema s kim da se pregovara, te da Srbija zbog očigledne krize institucija već skoro pola godine ne predstavlja ravnopravnog sagovornika. Čak i da se uzme u obzir da je splet subjektivnih ili objektivnih okolnosti naše političare udaljio od pregovaračkog stola sa EU, opet ostaje utisak da je njihovo zalaganje za priključenje evropskim integracijama, za sada, samo na deklarativnom nivou. >>ceo tekst

   
Politički život Politički život
Dušan Kovačev: Karla is not Nice
O radu haškog tribunala, njegovom sumnjivom međunarodno-pravnom legalitetu, neprincipijelnosti i pristrasnosti, političkoj motivisanosti i narušavanju civilizacijskih dostignuća krivičnog prava je već dosta pisano. Suviše je argumenata protiv njega, tako da „snage civilnog društva“ mogu samo da stisnu zube i oćute, po marketinškom načelu moderne „talk off“ eristike. Međutim, navikloj na stalne skandale, domaćoj publici ovaj način neće lako odvratiti pažnju od činjenice da unutar haškog tužilaštva postoji otvoreni sukob. Glavnu tužilju Haškog Tribunala, gospođu Karlu del Ponte optužio je za pomoć Beogradu u prikrivanju dokaza, njen zamenik, Džefri Najs. Naravno, tužba je u ovom tekstu samo stilska figura, ne misli se na formalni optužni akt, nego na prljavi mali medijski rat među neuspešnim tužiocima Slobodana Miloševića. >>ceo tekst
 
Ono što je od šireg značaja u ovom slučaju je da on predstavlja školski primer kako se jedan nesumljiv telenat stavlja u službu dominantne paradigme, doduše na stilski neuobičajen način. Isto tako kod nas je opšte mesto kako se palanačka filozofija saobražava ne samo globalnim trendovima, već se snishodljivo odnosi i prema stavovima koji idu na štetu našeg naroda. Razumemo da se teško odupreti imperijalnoj mašineriji i globalnoj meidjskoj priči o „zlim Srbima“ koji zaslužuju da im se oduzme Kosovo, ali ipak ne možemo prihvatiti olako saglašavanje sa takvim stavovima, pa makar bili uvijeni i u hrišćansku oblandu. Pogađa nas ta nepodnošljiva lakoća identifikacije sa negativnim stereotipima o spostvenom narodu i neotpornost na medijske manipulacije o strane centara globalne moći i uticaja. >>ceo tekst
   
Politički život - polemike Politički život - polemike
Svetislav Basara: O đavolu pod prozorom (NIN)
Kosovska monomanija je progutala celokupnu srpsku stvarnost, potrla svaki sistem vrednosti, stvorila crnu rupu u realnosti koja na jednoj strani usisava energiju, ideje i ljude, dok na drugoj strani stoji patriotska elita sa yakovima u koje kaplje novac. Nema tog psihopate, lopova i zlotvora koji neće biti rado viđen na dvoru samo ako bez prestanka baljezga skomračnu mantru – Srbija, Kosovo, Srbija, Kosovo. Rekao bi čovek: ovi ne mogu da spavaju od kosovske muke, kad ono, stižu da otkupljuju i zemljište pored budućeg autoputa do ministrove selendre i da bespravno grade sanatorijume. >>ceo tekst
 

Može li iko ozbiljan reći da je kosovska monomanija progutala celokupnu srpsku stvarnost i da pitanje Kosova isključivo služi za održavanje na vlasti naših kleptokratskih političkih elita? Pitanje sudbine i statusa Kosova je mnogo složenije od ideoloških i politikantskih Basarinih konstrukcija koje on u svojim traktatima koristi da ideološki diskvalifikuje sve one koji ne dele njegove političke koncepcije i ocene. Međutim, ono što je u ovim traktatima propustio da navede je kako izgleda dvorski ceremonijal i ideološka proskineza kojom se stiže do ambasadorskih mesta. >>ceo tekst

Ivan Vukadinović: Basara i Bog (NIN)
Svetislav Basara: O Božijoj poruci (NIN)
   
Savremeni svet Savremeni svet
Intervju sa Semjuelom Hantingtonom: Sukob civilizacija, još jednom (Islamica Magazine)
Noam Čomski, Hauard Cin: Repriza vijetnamske katastrofe (ZNet)
Moje stanovište je da će narednih decenija odnosi među državama najverovatnije biti pre odraz kulture koje u njima vladaju, i međudržavnih kulturnih veza i antagonizama, nego nekih drugih faktora. Potpuno je očigledno da moć i dalje igra glavnu ulogu u globalnoj politici, kao što je uvek i igrala. Ali obično se iza svakog sukoba krije još nešto. U Evropi 18. veka, politiku su u velikoj meri oblikovali sukobi između monarhija i republikanskih pokreta koji su se pojavili najpre u Americi, a onda i u Francuskoj. U 19. veku je važno bilo pitanje država koje su se definisale posredstvom nacije. U 20. veku na scenu stupa ideologija, što je velikim delom, ali ne i isključivo, rezultat ruske Revolucije. Postojalo je međusobno takmičenje između fašizma, komunizma i liberalne demokratije. >>ceo tekst
 
Čomski: To je jedna od najgorih katastrofa u vojnoj i političkoj istoriji. Nedavno objavljeni izveštaji Crvenog krsta pokazuju da je u Iraku najveći ikad zabeleženi porast smrtnosti dece i beba. Reč je o periodu od 1990. godine, što znači da se radi o kombinaciji ubilačkog i brutalnog režima sankcija, o kome se ne priča mnogo, ali te sankcije su devedesetih upropastile to društvo i ojačale Sadama Husein pošto verovali da ih jedino on može spasiti, a to je onda njega, po svemu sudeći, spasilo sudbine koja je zadesila čitav niz drugih tirana – onih koje je sam narod svrgnuo uz podršku SAD. >>ceo tekst
   
Savremeni svet Savremeni svet
Dejvid Selborn: Nema više pax americana
Sada je red na islamu da se dokaže, po treći put u svojoj istoriji, na velikim delovima zemljine površine. Neprijatna je istina bi nad onim što je Amerika uradila najglasnije trebalo da se raduju oni najgori među islamistima, oni sa lošim namerama i podlim planovima. U 18. veku, američki kolonisti su bili nadrasli Britance; danas je jasno da nije mnogo verovatno da će Muhamed ikada ići da se pokloni američkom bregu. I u svemu tome Džordž Drugi od Amerike se nije pokazao ništa mudrijim od britanskog Džordža Trećeg. >>ceo tekst
 
Danasnje globalisticke monopolisticke strukture moci postale su potpuno okultne u politickom i ekonomskom odlucivanju, te tako krse sopstveni princip koji po svetu, odnosno u provincijama Carstva proklamuju. Sjedinjene americke drzave, recimo, svuda u svetu prokamuju otvoreno i slobodno trziste, zabranjujuci cak lokalnim drzavama da profitiraju od sirovina koje se nalaze na njihovim teritorijama (klasicni primer juzne Amerike), ali zato na najvisem nivou naredjuju, kada to njima odgovara, iskljucivi monopol. >>ceo tekst
   
Savremeni svet Savremeni svet
Nikolas K. Gvozdev: Viva Putin? (National Review (OnLine))
Terens Čon i Jirgen Istrim Miler: Nacionalističke SAD (The National Interest)
Dejvid Prajs Džons nalazi da je Putinova Vlada odvratan režim. Pitanje je, zašto se čini da se milioni Rusa ne slažu sa njegovom procenom? Kratak, na Zapadu popularan odgovor je da su mase opijene mešavinom dominacije Kremlja nad elektronskim medijima i lakim parama koje obezbeđuju visoki profiti od energenata. To je tačno - ali tek donekle. Istraživanja pokazuju da većina Rusa zaista želi demokratski oblik vladavine sa svim što to implicira. >>ceo tekst
 
Godinama je u mnogim intelektualnim krugovima bilo moderno ponavljati "Jenki, idi kući". Možda se sada to zaista i zbiva. A ako se zbiva, možda će svet shvatiti da je Amerika supersila i jedna među malobrojnim spasiocima nacionalne države, to jest, onoga što je nesumljivo poželjnije od moguće altrenative – sve slabije nacionalne države, ohrabrenih drugih nedržavnih aktera i američkog nacionalizma koji na štetu globalne stabilnosti brani vlastite interese. >>ceo tekst
   
Savremeni svet Crkva i politika
Aleksej Puškov: Rusija i NATO: Izneverena obećanja (The National Interest)
Celokupna istorija ruskih odnosa sa NATO predstavlja, na žalost, istoriju izneverenih obećanja, garancija i obaveza. Kada je marta 1999. godine, odlučio da napadne Jugoslaviju uprkos protivljenju Moskve, NATO je prekršio obavezu koordiniranja svojih akcija sa Rusijom. Bilo je to jasno kršenje Osnivačkog akta Rusija-NATO, potpisanog 28. maja 1997. godine u Parizu. U ovom aktu, NATO je takođe dao garanciju da na teritoriji novih zemalja članica Alijanse neće biti vojnih baza, raspoređivanja trupa ili nuklearnog naoružanja. Tako da, kada je u decembru 2006. godine obelodanjeno da SAD planiraju da uspostave odbrambene protivraketne baze u Poljskoj i radarske stanice u Češkoj Republici, u Moskvi je to bilo primljeno kao još jedan znak prekršenih obaveza SAD i njihovih saveznika. >>ceo tekst
 

Čak i kad bi svi muslimani Evrope bili islamisti - što je daleko od stvarnosti - oni ne mogu ugroziti suverenitet kontinenta, pa ni njegove zakone i prosvetiteljske vrednosti. Naravno, postoje grupe kojima je islamizam privlačan. Deca imigranata, rođena u Evropi, osećaju da nisu potpuno primljena u zemlje u kojima su odrasli, ali ne osećaju ni neku specijalnu vezu s domovinom svojih roditelja. Osim što im nudi odgovor na pitanje zašto nisu zadovoljni svojim životom, islamizam im daje osećaj sopstvene vrednosti i veliki razlog za koji se može umreti. Uostalom, jedina stvar koja zaista može narušiti evropske vrednosti jeste način na koji će Evropa odgovoriti svojoj nemuslimanskoj većini. >>ceo tekst

   
Ekonomska politika Ekonomska politika
 

Da bi se rezervoar jednog visokolitražnog američkog automobila (SUV) napunio čistim bioetanolom, potrebno je da se preradi količina kukuruza koja sadrži toliko kalorija koliko je potrebno da se jedan čovek prehrani godinu dana. Dr Mae Won Ho navodi da će, ukoliko se postojeći trendovi nastave, siromašne nacije hraniti proždrljive apetite bogatih zemalja za biogorivom umesto da proizvode hranu za svoje gladne mase. George Monbiot kaže da će njive hraniti automobile, a ne ljude. To zvuči suludo, ali, dodaje on, „tržište reaguje na novac a ne na potrebe“. Ljudi koji imaju automobile imaju više novca od onih koji su na ivici gladi. >>ceo tekst

 
Značaj razvoja i revitalizacije saobraćajne mreže sa stanovišta uticaja na razvoj ekonomije jedne zemlje nije potrebno posebno naglašavati. Da bi se ovo za državu i privredu značajno pitanje što više „izmaklo“ iz sfere politikantskog nadmudrivanja, ukazaćemo u redovima koji slede na to da, prvo, Srbija svakako nije van evropskih saobraćajnih tokova, ali da mi upravo zbog toga ne možemo, i to je ono drugo, da “asfaltiramo“ gde šta nam padne na pamet, pa da za to naknadno tražimo evropsku verifikaciju, već bi plan razvoja saobraćajne mreže u Srbiji – tj. gradnja nove mreže i/ili revitalizacija postojeće – trebalo da bude usklađen s evropskom saobraćajnom politikom. >>ceo tekst
   
Prikazi Prikazi
 
U sigurnom, stručnom i ovdašnjim političkim uslovima blago prilagođenom prevodu prof. dr Dragana Simića srpska čitalačka publika dobila je mogućnost da se upozna sa knjigom Kako razumevati međunarodne sukobe Džozefa Naja, teoretičara međunarodnih odnosa svetskog glasa najpoznatijeg po svojim teorijama o mekim oblicima moći, ali i vrhunskog spoljnopolitičkog eksperta više vašingtonskih administracija. Iako ova knjiga po smelosti i originalnosti teza koje iznosi nema medijsku atraktivnost poput nekih njegovih ranijih dela, Kako razumevati međunarodne sukobe predstavlja do sada najzreliji i najsistematičniji rad Džozefa Naja. >>ceo tekst
Svoja raznorodna interesovanja, holandski mislilac Pol Shefer iskoristio je da ukoriči nekoliko desetina svojih eseja i analiza u zanimljivu knjigu nevelikog obima Liberalna nelagodnost, evropske integracije, koja je svoju srpsku promociju doživela prošlog meseca u prostoru muzeja jugoslovenske Kinoteke. Trenutno goruće, ne samo srpsko, i ne samo balkansko pitanje, oko buduće sudbine i statusa Kosova, na svoj način je i on pokušao da interpretira, u donekle originalnom ključu. Naime, uz opravdane bojazni i teške dileme koje različiti planovi za budućnost ove teritorije izazivaju, Shefer je pokušao da uporedi aktuelno stanje Srbije i njenog društva u celini sa nekim veoma bolnim, ali donekle uspešno prevladanim sličnim evropskim iskustvima, koja bi mogla biti od koristi pri recepciji ovog problema u sadašnjem, ali još više nekom budućem vremenu. >>ceo tekst
   
Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare!
 
 
 
Copyright by NSPM
 
 
Anketa NSPM
Da li verujete da ce vlada biti formirana do 15.maja?




View Results
Free poll from Free Website Polls
LINKOVI
pretrazivac
samo po nspm.org.yu
po celom srpskom web-u
  _____________
Njegoseva sabrana dela
_____________
 
Žiro - račun NSPM
205-38371-17
Adresa NSPM:
 IIC NSPM
Terazije 38/II, Beograd
Posebna izdanja
Novo izdanje
Vojvođansko pitanje
Edicija "politički život"
Nova knjiga
Slobodan Antonić Gutanje žaba
(sva izdanja možete naručiti i na način opisan u pretplati)