Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

 

Darko Velimirović

PRVA GODINA POSLE DANA D

Trećeg maja tekuće godine, navršilo se tačno godinu dana otkad je Evropska Unija odlučila da odloži (čitaj – prekine) pregovore o priduživanju sa Srbijom. Razlog tadašnjeg prekida pregovora prema EU glasio je:“nesaradnja s Hagom“. Međutim, prema ovdašnjim političarima na vlasti, razlozi za prekid pregovora sa Srbijom su ležali u nedovoljnom razumevanju teške „situacije“ u kojoj se Srbija tada nalazila. U međuvremenu, u ovdašnjoj javnosti su protutnjale brojne izjave o ne samo načelnoj, već i suštinskoj spremnosti ovdašnjih vlasti da otklone sve prepreke koje Srbija ima na putu ka EU. U te svrhe kovani su i saopštavani „akcioni planovi“, za koje se, ruku na srce, nije ništa čulo od novembra prošle godine.

Danas, godinu dana posle, čak i da se Ratko Mladić dobrovoljno i lično pojavi u Ševeningenu, pregovori ne bi bili nastavljeni. Vlasti ne samo da su izgubile svaki trag ovom odbeglom generalu, već su se potrudile da dezintegrišu ono malo instituticija u Srbiji, što je te pregovore bilo kadro nastaviti. Danas je Srbija, treba li to ikoga podsećati, zemlja bez parlamenta, vlade, ustavnog i apelacionog suda.... Jednom rečju, danas je Srbija prema većini parametara mnogo dalje od EU nego što je to bila pre godinu dana. Danas Srbiji Ratko Mladić nije primarna prepreka ka putu ka EU, već onaj deo navodno „proevropskih“ političara koji, uprkos molbama i savetima iz Brisela, nisu u stanju da efikasno formiraju vladajuću većinu. Na žalost, po svemu sudeći, nisu od preterane koristi bili ni „motivišući migovi“ od strane administracije iz Brisela, koja je krajem januara „novoj srpskoj vladi“ poručivala da su „ključevi vrata EU“ u njihovim rukama, te da je za administraciju u Briselu dovoljna čak i naznaka „jasno izražene spremnosti da se saradnja s Hagom ostvari“. Čak i da se vlada i parlament odmah formiraju, ostaje nejasno gde je i zašto Srbija izgubila tri dragocena meseca.

Mada su tačne primedbe ovdašnjih političara da se Srbiji nije dovoljno izašlo u susret, kao npr. Hrvatskoj svojevremeno, i to onda kad naš zapadni sused nije u propisanom roku isporučio Antu Gotovinu, a pregovori bili nastavljeni. Tačne su i opaske zapadnih političara i diplomata da u Srbiji nema s kim da se pregovara, te da Srbija zbog očigledne krize institucija već skoro pola godine ne predstavlja ravnopravnog sagovornika. Čak i da se uzme u obzir da je splet subjektivnih ili objektivnih okolnosti naše političare udaljio od pregovaračkog stola sa EU, opet ostaje utisak da je njihovo zalaganje za priključenje evropskim integracijama, za sada, samo na deklarativnom nivou. Npr, jedan od osnovnih uslova za stavljanje stanovnika Srbije na tzv. „belu šengensku listu“, jeste, pre svega i iznad svega, uvođenje standardizovanih savremenih putnih i ličnih isprava. Ostaje misterija zašto, iako za to postoje uslovi, čak je i u te svrhe, u doba Živkovićeve vlade, uvezena i ona čuvena mašina za pravljenje savremenih ličnih dokumenata, to nije učinjeno. Dakle, čak i da se ovog trenutka odluči, od strane EU, da se građanima Srbije omogući nesmetano putovanje u zemlje EU, to ne bi bilo izvodljivo, pre svega zbog višegodišnje nemarnosti ovdašnjih vlasti, ili je, pak, po sredi nezainteresovanost ovdašnje vladajuće elite za bržu integraciju Srbije u EU?

Ovakvih primera, poput ovog o ličnim ispravama, ima mnogo, počev od sređivanja katastra nepokretnosti, pa do ekološke standardizacije.... Dakle, čak ni ovdašnje političare više ne zabrinjava činjenica da je, prema oceni komisije za pridruživanje, koja će pred nadležna tela biti podneta 15. maja, Srbija jedina zemlja, od onih s kojima su pregovori o pridruživanju sa EU u toku, kojoj su pregovori suspendovani, a zajedno s BiH deli poslednje mesto u učinjenom napretku u procesu integracije. Zato bi građani Srbije, koji su prema svim istraživanjima daleko iznad većine opredeljeni ka evropskom putu Srbije, mogli s punim pravom preispitati ovdašnje političare i videti da l ' od njih ima više štete nego koristi? Da li ovdašnja politička elita samo prodaje maglu zvanu EU, ili ima nameru da zasuče rukave i nešto po tom pitanju stvarno i uradi. Kada bi se srpske vlasti sastojale samo od jedne osobe, onda bi donekle bio i logičan i donekle opravdan argument koji često koriste „da su prezauzeti rešavanjem Kosovskog pitanja“, ali pošto ova država ima i više nego glomaznu i skupu administraciju postavlja se pitanje – Može li ta državna administracija da funkcioniše bar na dva „fronta“? Ili se pak radi o najnesposobnijoj državnoj administraciji ikada viđenoj, u, doduše kratkoj, istoriji čovečanstva?

Baš zato što smo svedoci jedne, po ovdašnju državu očigledno proćerdane godine, novoj i budućoj vladi (sve pod uslovom da ovdašnjim političarima i padne na pamet da je formiraju), jedan od istinskih i ključnih prioriteta mora biti i integracija u Evropu. Time ne samo da bi ispunili svoja predizborna obećanja (je l' se ovde EU sete samo kad se po zaseocima jure glasovi), već bi dokazali da su dostojni funkcija koje obavljaju, ili teže da obavljaju, tačnije, da su svoju platu pošteno zaradili. Do tog trenutka političari u Srbiji mogu samo da služe za uveseljavanje dokonih domaćica gostujući po mnogobrojnim TV pričaonicama, činjenica je da građani Srbije od njih očekuju mnogo više, ili, bar, da im ne priređuju ovako tužne i sramne jubileje kakav je bio treći maj tekuće godine.

 

 

 
 
Copyright by NSPM