www.mediaclub.cg.yu
www.medijaklub.cg.yu

--------------------

 

Click Here!

Jevrem Brkovic, pisac
 NE MOZE SVE SRPSTVO POD JEDNU KAPU

   rnogorski pisac Jevrem Brkovic ima privilegiju - neko ce reci nesrecu - da nikog ne ostavlja ravnodusnim: otuda ga zovu i "dokazanim demokratom" i "ustasom" i "fasistom". Cesto je u beogradskim medijima optuzivan za srbofobiju, koja je dokazivana cinjenicom da je 1991. utociste od nasilja nedemokratske drzave ("Izbegao sam dva atentata.") pronasao u demokratiji Tudmanove Hrvatske. Dodatni i jaci dokaz bilo je to sto se u ratu stavio na stranu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, za koje se recima borio strasnije nego mnogi njihovi drzavljani. Crnogorski liberali, koji od prosle godine imaju pik na Brkovica, tvrde da vise od demokratije voli kasu i time objasnjavaju njegov put od komuniste, preko "velikosrbina", do "pribijanja uz Ðukanoviceve skute". Razume se da Brkovic na ovu optuzbu nije ostao duzan liberalima, kao ni brojnim drugim protivnicima. Bio "Tudmanov dvorski pesnik", kako tvrde liberali, ili ne, tek Brkovic je po podacima s interneta najprevodeniji crnogorski poeta.

Roden je 1933. godine u Seocama kraj Podgorice. Dobitnik je Trinaestojulske nagrade 1975. godine, a danas je predsednik Dukljanske akademije nauka i umjetnosti. Pri tom je jedan od najvecih pobornika ideje o suverenoj, nezavisnoj Crnoj Gori, sto je bio i povod naseg razgovora. Mozda bi se moglo reci da je sastavni deo realizacije te ideje stampanje Crnogorskog knjizevnog lista na crnogorskom jeziku. Taj list, cije glavni urednik, izlazi na jos tri jezika: srpskom, hrvatskom i bosanskom.

"Sledimo onu davnu misao, koju je Krleza dobro formulisao, da je to lingvisticki gledano jedan jezik koji svaki narod ima pravo da zove svojim imenom. U uvodu Novosadskog dogovora kaze se da je to jezik kojim govore Srbi, Hrvati i Crnogorci, ali se on po unitarnoj semi zvao srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. Evo, vec u crnogorskim skolama nailazimo na to da je u dnevnicima u rubrici maternji jezik napisano crnogorski. Tako smo i mi prve novine na prostorima bivse, i ove nepostojece Jugoslavije, i prve novine u postojecoj Crnoj Gori, u cijem zaglavlju pise da izlaze na crnogorskom jeziku", kaze Brkovic u razgovoru za Reporter.

Reporter: Kako vidite buducnost Crne Gore ukoliko ostane u zajednici sa Srbijom, a kako ako se odvoji od nje, ukoliko bude referenduma?

Brkovic: Sasvim precizno: Crna Gora nema buducnosti sa Srbijom. To je prosto nemoguce, jer Crna Gora cini sest ili sedam odsto teritorije danasnje Jugoslavije i nikada ne mogu David i Golijat biti ravnopravni. Buducnosti nema i zbog nacina na koji se iz Srbije gleda na Crnu Goru - ne mislim na narod, nego na politicare i na zvanicnu politiku. Crna Gora je hiljadu godina, do 1918, bila samostalna drzava i svest o nezavisnoj Crnoj Gori dozivela je renesansu. Bitno je da Srbija shvati da crnogorstvo nije antisrpstvo, da se medu nama nista ne desava, da se ne razdvajaju narodi, vec drzave. Ne moramo, kao Cesi i Slovaci, da otvorimo sampanjac, mozemo lozovacu i sljivovicu i da se razidemo mirno i bez uzasa balkanskih, kao normalni susedi. Koliko je to dobro za Crnu Goru, toliko je dobro i za Srbiju.

Sta ako se vecina ipak odluci za zajednicu sa Srbijom?

Nista. Mi cemo to postovati, sasvim demokratski.

Cini se da je najgora opcija po Crnu Goru da jedna strana dobije relativnu vecinu?

Dobicemo sigurno 65-70 odsto. Na referendumu cemo izvesno ici do 75 procenata. Pretpostavljam. Proces je poceo: ako ne sad, Crna Gora bice samostalna za pet godina. Ona je i sad kao drzava prakticno samostalna. I gospodin Kostunica, predsednik nepostojece Jugoslavije, i gospodin Ðindic, "predsednik" postojece Srbije, poslali su analize i platforme, kojima predlazu da se zadrzi minimum funkcija.

Bojite li se mogucnosti da crnogorsko bice ostane raspoluceno...

Svako bice je na neki nacin raspoluceno. Govorite na osnovu informacija beogradske stampe koje sacica takozvanih terazijskih Crnogoraca lansira da bi umirila Beograd i Srbiju - kako su oni so soli. Naprotiv. To su gradani Srbije, oni su tamo sto-dvesta godina. Srbija je zemlja i onih koji tamo zive petnaest-dvadeset godina. Ne moze se glasati i u Srbiji i u Crnoj Gori. Vecina Crnogoraca u Beogradu ce stvari prihvatiti normalno. Pre neki dan u Vojvodini je, recimo, osnovana nacionalna zajednica Crnogoraca. Crnogorsko bice se konstituise u Srbiji kao sto je u Hrvatskoj. To je odrzavanje kulturnih veza sa starim krajem, pracenje zbivanja u Crnoj Gori... Razumem ogorcenost jednog izrazito nacionalistickog, stavise, sovinistickog kruga terazijskih Crnogoraca kakvi su Matija Beckovic, Ljubomir Tadic, neki Rastislav Petrovic, Ðuretic, Zarko Komanin, koji siromah i ne zna sta je. Mislili su da su Srbiji i srpstvu i velikosrpstvu i velikoj Srbiji prciju Crnu Goru doneli kao devojka miraz. Crnogoroski velikosrbi su poseban soj velikosrpstva. Svako jutro polazu neke dokaze iz srpstva ne zato sto to od njih neko trazi, nego zato sto tu potrebu osecaju kao podanici, kao otudenici.

Da li mislite da posle promena 5. oktobra i dalje postoji velikosrpski hegemonizam?

Nista se nije promenilo, osim adrese. Nema vise Milosevica. Kostunica je drugacija licnost u tom smislu sto nece zapocinjati sulude ratove. Mozda je on strateska greska Srbije, jer je nacionalista demokrata. Ta sprega je nemoguca, jer nijedan nacionalista ne moze biti demokrata, i obrnuto. Kostunica je ipak Milosevic s karanfilom, recimo, u socijaldemokratskom reveru, ali posto ce ubrzo ostati bez savezne stolice, prirodno je da se prebaci na mesto predsednika Srbije.

Je li sama zelja Srbije da bude u zajednici s Crnom Gorom deo tog velikosrpskog hegemonizma?

Svakako, odvajkada. Ali, ona vise ne postoji ni u Srbiji. Mislim da joj je dojadilo to cenkanje, kako je otisla Slovenija, Hrvatska... Zasto bi Srbija bila zandar naroda na Balkanu, zasto bi ih drzala pod svojom kapom. Ni sve srpstvo ne moze pod jednu kapu, to je normalno.

Mozete li da zamislite sukob u kome bi na jednoj strani bila crnogorska, a na drugoj srpska vojska?

Nikad. To su nase pretpostavke. Drugo, ovo nije Afrika, niti azijska periferija. Nikada to ne moze da se desi.

Ako se razdvoje Srbija i Crna Gora...

Razdvojice se.

...koji ce jezik Njegosu biti maternji: crnogorski ili srpski?

Normalno, crnogorski. Niko u Srbiji ne razume Njegosa, iskreno govoreci, niti su ga ikada razumeli. Oni ga politicki tretiraju. To je najklasicniji crnogorski jezik. U Beogradu je 1937. godine objavljen Gorski venac, ekavizovan. To je skrnavljenje Njegosa. On je crnogorski pisac i vladika, ali moze da bude i srpski i hrvatski i svaciji ko ga prihvata. Ali, on je domicilno crnogorski pisac i crnogorski vladar, kao sto je Gogolj ukrajinski pisac.

Ako postoji velikosrpski hegemonizam, da li postoji crnogorski nacionalizam?

Ne, on moze postojati kao izraz euforicnih stanja. Nikada nije bilo nacionalizma koji bi ugrozavao narode u Crnoj Gori od Crnogoraca kao vodeceg naroda. Jos 1905. godine kod knjaza Nikole pise da se svaki musliman u Crnoj Gori ima osecati pravim Crnogorcem. Niko svoju ljubav prema Crnoj Gori ne zasniva na mrznji prema srpskom, hrvatskom ili drugom narodu.

Ima li mrznje prema onim gradanima Crne Gore koji se zalazu za zajednicu sa Srbijom?

To nije mrznja. To je njegovo videnje. Nikad necete naci Crnogorca koji ce reci: Ja nisam Crnogorac. Reci ce: Ja sam Crnogorac srpskog porekla. Ili: Ja sam Srbin crnogorskog porekla, ili Srbin iz Crne Gore. To je crnogorsko srpstvo koje nema veze sa srpstvom, nego s politikom. To je vise bilo pravoslavlje, juznoslovenstvo, i kod Njegosa i nekih Crnogoraca.

Crnogorski mediji govore o anticrnogorskoj histeriji u Beogradu...

Toga je uvek bilo. I 1907, i 1908. i 1914. uoci pada pod Austriju. To nije bio odnos srpskog naroda, vec stampe, politike koja je vecito pretendovala na Crnu Goru zbog mora.

...postoji li antisrpstvo u crnogorskim medijima?

Mislim da ne. Postoji kritican stav o odnosu Srbije prema Crnoj Gori u ovom i proslom stolecu. Antisrpstva, verujte, nema. U Dukljanskoj akademiji imamo trojicu Srba: Bogdana Bogdanovica, Stevana Dedijera i Grozdanica. Dobijaju normalan akademijski dodatak, sve je normalno.

Da li je Crna Gora danas demokratska drzava?

Mislim da je mnogo demokratskija od svog okolisa.

Preuzeto iz "Reportera"

BanjaLuka, 18. aprila

navrh.GIF (544 bytes)

- - - - - - - - - - - - - -

Konferencija za novinare u CNP - u povodom gostovanja Hrvatskog narodnog kazalista iz Splita
PREPLITANJE VJEKOVA I DUH SPLITSKE ULICE

Kako je Brem Stoker, pisac Drakule, u jednom od svojih romana prikazao crnogorsku istoriju i Crnu Goru
 POLITICKE INTRIGE SUSJEDA VAMPIRI I ZEMLJA PLAVIH GORA

Svecanim koncertom u Zetskom domu, pocinje obiljezavanje 150 godina od Njegoseve smrti 
KOMPOZICIJE INSPIRISANE NJEGOSEVIM STVARALASTVOM

Edo Murtic, velikan modernog hrvatskog slikarstva, govoreci o druzenju sa piscem "Glembajevih" kaze:
 KRLEZA NIJE SHVATAO MODERNU UMJETNOST

Najavljena izlozba crnogorskog slikarstva u Skadru pod nazivom "Prostor koji nas spaja"
SA DVIJE STRANE JEZERA

Varja Ðukic-Popovic:
Beograd je u teatru mogao da okupi najbolje, ne mogu da kazem da me vise intrigira na taj nacin. U ratovima je on izgubio najvise, nadam se da ce u vremenu koje predstoji naci svoju novu mjeru

Neizbrisivo tetoviranje: o poetskoj knjizi "Tatoo" crnogorskog pjesnika Marka Nikcevica (1982 - 2000) 
KO UVECAVA SVOJE ZNANJE UVECAVA I SVOJU NESRECU

Bozo Kovacevic, novinar, reziser i snimatelj: „Oluja nad Krajinom", prvi hrvatski film koji se bavi zlocinima koji su u proteklom ratu pocinili Hrvati, izazvao je u Zagrebu posebnu paznju. Publika ga je odgledala u potpunoj tisini 
FILM KOJI JE SOKIRAO ZAGREPCANE

Profesor Milan Popovic i pisci Balsa Brkovic, Aleksandar Becanovic i Andrej Nikolaidis na tribini o kulturnim modelima BECKOVICEVSKA IDEOLOGIJA REZULTIRA DIKTATUROM

-ARHIVA-

Sajt je optimizovan
za IE 4.+ i NN 4.+,
u rezoluciji
800x600, 16K

za sve tehnicke probleme kontaktirajte webmaster - a

home - top
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

|dnevne vijesti| |zanimljivi clanci| |izjave politicara| |komentari| |kultura|
|knjiga utisaka| |linkovi|
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 

 

© mediaclub. All rights reserved.
webmaster