nedelja, 30. decembar 2007.
Ujedinjene nacije proglasile 2008. godinom krompira
Zakopano blago
Nataša Bogović
Mnogi bi sporili mnoge odluke Ujedinjenih nacija ili njihovu kompetentnost, ali, kao i kod drugih vlasti, ostaje činjenica da je to jedino što bi se, uslovno rečeno, moglo nazvati svetskom vladom. A ta svetska vlada, ma šta se o tome mislilo na Balkanu, 2008. nije proglasila niti godinom rešavanja kosovskog problema, niti ju je posvetila svemirskim istraživanjima ili ma kakvoj velikoj stvari. Čast da ima godinu posvećenu sebi dobio je - krompir.
Magična biljka čudesnih svojstava uzgaja se u 125 država sveta, na ukupnoj površini od 195.000 kvadratnih kilometara (što je površina nešto veća od čitave Sirije), i to na gotovo svim područjima. Skromni krompir je po proizvodnji četvrta namirnica u svetu - godišnje se proizvede oko 315 miliona tona. Cilj dodeljivanja godine krompiru jeste povećanje svesti o važnosti ove namirnice - i poljoprivrede uopšte - baveći se globalnim pitanjima, uključujući i glad, siromaštvo i pretnje životnoj sredini. Tokom naredne dve decenije očekuje se da će svetska populacija rasti prosečno za oko 100 miliona ljudi godišnje. Više od 95 odsto tog porasta odvijaće se u zemljama u razvoju, gde već sada postoji veliki pritisak na zemlju i vodu.
Čips - slučajan izum
I čips, kao i mnoge druge stvari, zapravo je izmišljen slučajno i iz inata. Te 1853. železnički magnat Kornelijus Vanderbilt u jednom mondenskom restoranu vratio je svoju porciju prženih krompira žaleći se da su predebeli. Legenda dalje kaže da je u inat hirovitom gostu šef kuhinje, izvesni i očigledno namćorasti Džordž Kram, krompir isekao na komade debljine hartije i ispržio ih u vrelom ulju i posolio. Na opšte iznenađenje, Vanderbiltu se jelo dopalo. Rođen je čips - ili u to doba poznat Saratoga krckavi čips. Danas je to krckanje broj jedan u svetu, a polovina svetske proizvodnje krompira koristi se za čips ili pomfrit.
Ključni izazov za međunarodnu zajednicu je, stoga, da obezbedi snabdevanje hranom za sadašnje i buduće generacije, uz održavanje prirodne baze od koje svi zavisimo. Krompir će biti važan u nastojanjima da se obezbede ti ciljevi.
Ova skromna biljka ključna je u strategiji čiji je cilj obezbeđivanje hranljivih namirnica za siromašne i gladne - krompir daje brže prinose, na manjoj površini i u mnogo surovijim klimatskim uslovima u poređenju s drugim glavnim usevima - više od 85 odsto biljke je jestivo, u poređenju s 50 procenata koliko je jestivo kod žitarica.
Prvi koji su kultivisali krompir bili su peruanski Indijanci i to pre više od 4.000 godina. Južnoamerički Andi su mesto na kojem je uzgojen beli krompir. Simara Indijanci gajili su više od 200 vrsta krompira i to u područjima višim od 3.000 metara. Američki Indijanci su ga nazivali batata, a po tome je i dobio ime u mnogim zemljama (potato, engleski; batate, grčki; pommes de terre ili jabuka iz zemlje, francuski; patata, španski, ali i Kartoffel, danski i nemački; kartofel na ruskom; peruna na finskom, ziemniak na poljskom...).
U Evropu su ga doneli španski osvajači krajem 16. veka.
Španci tvrde da je ta čast pripala Gonyalo Himeney de Kuesadi 1550. Irci, pak, tvrde da je to učinio sir Volter Relei 1585. Ko god da je bio prvi nije mogao ni naslutiti koliko je važno širenje biljke - u to vreme neki su krompiru zamerili to što se ne spominje u Bibliji, dok su mu drugi pripisivali boleštine.
Ali, popularnost mu je naglo porasla kada je Marija Antoaneta prošetala venac od krompirovog cveta na glavi. Krajem 18. veka Fridrih Veliki uzgajao je krompir u svom vrtu u Berlinu - u početku zbog cveta, da bi kasnije promovisao i njegove hranljive vrednosti. U Severnu Ameriku biljka je stigla 1621. kada je Natanijel Batler, guverner Bermuda, poslao pošiljku guverneru Virdžinije.
Krompir je imao i svoj rat - takozvani rat krompira - 1770. U sukobu između Fridriha Velikog i Marije Terezije vojnici su zbog gladi krali krompir od neprijatelja. Rat je završen kada je nestalo krompira. No, njegova rola važna je i u oba svetska rata, budući da je bio važna namirnica za preživljavanje gladnog puka, ali i vojski.
I u irskoj istoriji krompir ima važnu ulogu - kada je 1845-46. zbog plamenjače uništen rod, glad je mnoge naterala u emigraciju. Broj stanovnika smanjio se između 1847. i 1851. za gotovo dva miliona. Stoga ne čudi irska izreka "Moli se za mir, milost i duhovnu hranu, za mudrost i proviđenje, jer je to dobro. Ali ne zaboravi krompir". Slični emigrantski talasi zahvatili su i Nemačku i Poljsku.
Krompiru je u Evropi uglavnom dobro išlo, ali se 1948. i na starom kontinentu pojavila krompirova zlatica - koja nije uvezena zajedno s krompirom iz Amerike. Ima onih koji tvrde da su tome doprineli američki avioni, iz kojih su zlatice iskrcane u Poljsku kako bi se podrila sovjetska vlast.
Za unošenje krompira na tlo, pa i na trpeze u Srbiji, zasluge se kao i za mnogo toga drugog pripisuju Dositeju Obradoviću, koji je iz belog sveta doneo džakče krompira (za probu) i džakče semena za nastavak proizvodnje. Iako na početku nije bilo toplog prijema ove novotarije, mudre vlasti su ga nametnule, a, navodi se u jednoj od priča posvećenoj ovoj namirnici, u Prvom srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića krompir se spominje kao uobičajena namirnica.
Krompir je među retkim namirnicama koje spajaju trpeze imućnih i siromašnih - s njim se može gotovo sve. Može kuvan, pržen, pečen, pire, zapečen... mladi, stari... za slano, za slatko, za grickanje, za salatu... kao prilog ili kao glavno jelo... Od njega se, baš kad nema od čega, može napraviti i igračka, pečat... može se koristiti za spravljanje lepka, za dobijanje, ali i skidanje temperature...
Premda, u zavisnosti od mašte, ali i raskalašnosti jer ne treba zaboraviti da je u pitanju dragocena hrana, može se koristiti i za druge stvari.
Mala fabrika u mestu Ambrimenil, na severozapadu Francuske, počela je da proizvodi biorazgrađujuće kese od skroba dobijenog iz krompira. Dobijene kese sasvim liče na konkurentske kese od plastike, osim što su na dodir svilenkastije.
Zanimljiva je i primena koju je ovoj namirnici svojevremeno našao izvesni Nemac koji je uhapšen zbog toga što je ispaljivao krompire na prolaznike iz ručno napravljene bazuke. Policija je saopštila da se oružje sastojalo od cevi prikačene na aerosol limenku koju je koristio za ispaljivanje krompira na prolaznike.
Manje kažnjiva, ali jednako obesna, jeste i zabava koja je u modi u Velikoj Britaniji - naime, ima već nekoliko godina kako je in tipično američki proizvod kojeg je uvezlo Britansko krompirsko veće - Mash Potatoe Wrestling, iliti rvanje u krompir-pireu. Takmičari se nalaze u ringu napravljenom od bala sena, podlogu čini rasprostrta cerada, a sve to zajedno obilno je zaliveno krompir-pireom, ljuskama od krompira i vodom. Meč se odvija u dve runde koje traju po dva minuta, s pauzom od 60 sekundi, a cilj je, naravno, oboriti protivnika na pod. Smisao za humor neophodan je za ovaj sport.
Živeo krompir!
Proizvodi Kompanije Google prilagođeni srpskom tržištu
Mlečni put i mračni vitez
Slobodanka Stamenić
Najpopularniji Internet pretraživač u Srbiji i dalje je Google. Sudeći prema njegovoj listi najtraženijih pojmova protekle godine, svet je grozničavo tragao za IPHONOM. Lista pokazuje da je veliko interesovanje izazvala najbrojnija društvena mreža Facebook, najposećeniji sajt za razmenu video i audio materijala YOUTUBE i najveća virtuelna zajednica Secondlife.
Ipak, Google trendovi pokazuju da je svet u decembru na Internetu pretraživao i antidepresive i trejler za najnoviji film o Betmenu Mračni vitez. Veoma su popularni i 3D obilasci destinacija poput Pariza i Mlečnog puta, a pod okriljem Google Earth servisa moguće je zaviriti u bilo koji deo sveta, ili neba.
Iako srpska verzija najposećenijeg svetskog pretraživača postoji više od pet godina, Google pretraga prilagođena srpskom jeziku pojavila se avgusta protekle godine na adresi www.google.co.yu. Ona obuhvata morfologiju i sinonime na srpskom jeziku, transliteraciju s ćirilice na latinicu i obratno. Zbog toga su rezultati dobijeni na toj adresi relevantniji od onih koji se dobijaju preko globalnog sajta www.google.com.
Od ostalih proizvoda Google je za srpsko tržište lokalizovao program za oglašavanje ADWORDS. Reč je o kontekstualnom oglašavanju na stranama Google pretrage i partnerskim sajtovima, a oglašivač plaća samo kada neko klikne na sajt. Takođe, lokalizovan je i program ADSENSE koji vlasnicima sajtova obezbeđuje zaradu od objavljivanja oglasa. Iz kompanije kažu da firme u Srbiji još nisu prepoznale dobrobit od onlajn oglašavanja, pa je u prošloj godini manje od jedan odsto ukupnog marketinškog budžeta Srbije otišlo na Internet.
Najpoznatija aplikacija za organizovanje fotografija na računaru - Picasa i program za postavljanje web albuma Picasa web albumi, pojavila se na srpskom tržištu. A građanima Srbije ponuđeni su i prilagođene Google diskusione grupe, Gmail - besplatni email s najvećim skladišnim prostorom kojem se može pristupiti iz Outlooka, preko Interneta, ili s mobilnog telefona. Tu su još i Google dokumenti - besplatan program za obradu teksta, Google tabele - besplatan program za obradu tabelarnih podataka, Google prezentacije - besplatan program za pravljenje prezentacija, Google akademik - specijalizovana pretraga stručnih radova.
Posle uspeha američkih predsedničkih debata u saradnji YOUTUBE i CNN, koje ostvaruju ogroman uticaj na politiku i predsedničke kampanje, Google je omogućio zainteresovanima da učestvuju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Na pitanje šta zemlje, kompanije i pojedinci treba da učine kako bi svet postao bolje mesto u 2008, pojedinci odgovore mogu postaviti na YOUTUBE i zvanični sajt Foruma. Iz Kompanije Google kažu da je ideja da se ostvari dijalog između ljudi na položajima i vlasti sa onima koji svakodnevno žive njihove odluke.
Da nije imuna na probleme najsiromašnijih, kompanija je pokazala postavljajući interaktivan sajt koji prati napredak u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja - smanjenja siromaštva do 2015. A u svetlu rastućih problema globalnog zagrevanja Google je ponudio deset miliona dolara za najbolje rešenje održivog transporta. Takođe, kompanija je objavila da će u 2008. Google eksperti potrošiti desetine miliona dolara na istraživanja, razvoj i investicije u obnovljive izvore energije.
Posle godinu dana spekulacija o mobilnom telefonu G-phone, Google je konačno izašao s proizvodom Android - operativnim sistemom za mobilne telefone. Zbog razvoja tog softvera Google je ponudio nagrade od 25 i 275 hiljada dolara istraživačima koji razviju mobilnu aplikaciju za Android.
Deonice kompanije Google dostigle su maksimalnu cenu u novembru protekle godine, prešavši 700 dolara po deonici. Njeni osnivači Sergej Brin i Leri Pejdž dele 26. mesto najbogatijih ljudi u svetu i deveto mesto u Americi, navodi se na listi magazina Forbs. Kompanija je izabrana za najboljeg poslodavca u Americi, a zapošljava 13 hiljada ljudi.
Sedam godina postojanja onlajn enciklopedije - Vikipedije
Srbi tragaju za seksom, turbofolkom i Karadžićem
Slobodanka Stamenić
Seks je i dalje bez konkurencije najtraženija tema na Vikipediji - prvoj onlajn i najvećoj enciklopediji u istoriji, dok u njenoj verziji na srpskom jeziku evergrin teme ostaju turbofolk i njegove zvezde. Kao najtraženiji pojmovi krajem godine zabeleženi su i makedonski pevač Toše Proeski, Srbija, Beograd, Vuk Stefanović Karadžić, Crvena zvezda, Crna Gora, Lučano Pavaroti i pevač Safet Isović.
Vikipedija je osmi najposećeniji sajt u svetu, dok je u Srbiji na devetom mestu. To je slobodna onlajn enciklopedija koju svako može da uređuje. Osnovao ju je 15. januara 2001. amerikanac Džimbo Vejls, a njena verzija na srpskom jeziku pokrenuta je 2003. Vikipedija je najpoznatiji projekat Vikimedije, organizacije sa sedištem u Floridi, osnovane radi promocije razvoja i slobodne distribucije višejezičnih sadržaja. Organizacija ima ogranke u celom svetu, a Vikimedija Srbije nastala je kao peti ogranak. Sve projekte Vikipedije prave dobrovoljci i oni se mogu slobodno preuzimati sa Interneta. Ipak, Zadužbina Vikimedija postavlja standarde, održava servere, kupuje i održava domene. Ključ projekta je viki tehnologija, koja korisnicima omogućava da menjaju sadržaj koristeći bilo koji pretraživač Interneta.
U promociji Srbije Internet potcenjen
Vikipedija nije mesto na kojem treba sprovoditi organizovanu kampanju promocije Srbije, smatra pomoćnik ministra za informatičko društvo Nebojša Vasiljević. On kaže da bi to moglo da bude kontraproduktivno, jer nije u duhu Vikipedije, pa bi moglo izazvati negativne reakcije. Ipak, Vasiljević podseća da je Internet moćan medij i treba imati u vidu njegovo korišćenje u prezentovanju Srbije."Internet u Srbiji ima prilično mali uticaj u odnosu na televiziju, dok je u razvijenim zemljama uticaj Interneta kao medija znatno veći, mada i dalje manji od televizije. To znači da, kada razmišljamo o medijskoj slici van granica Srbije, Internet ima veći značaj nego što je to slučaj na domaćem terenu. Tu činjenicu lako je prevideti i potceniti Internet u promociji Srbije", zaključuje Vasiljević.
"Vikipedija ima pet grešaka po članku, dok je taj prosek u Enciklopediji Britanika četiri greške. Ako se uzme u obzir da Vikipedija ima ažurnije članke i pokriva veće oblasti, onda se može reći da ne zaostaje za klasičnim enciklopedijama. Upoređivanjem Vikipedije s nemačkom Brokhaus enciklopedijom, na skali od jedan do pet, gde je jedan najbolja ocena, Vikipedija je dobila 1,7 dok je Brokhaus enciklopedija dobila 2,7 ocenu", upoređuje potpredsednik Vikimedije Srbije i administrator Vikipedije, Filip Maljković.
Vikipedija u brojkama
Na srpskom jeziku postavljeno je nešto manje od 60 hiljada članaka, na engleskom više od dva miliona, a na svim projektima ima 13 miliona članaka. Na srpskoj Vikipediji ima šezdesetak stalno i 200 povremeno aktivnih korisnika. Prosečna dužina članka na srpskom je 700 reči, a mesečno se postavi 1.000 novih članaka. Trenutno, Vikipedija ima više od 10 miliona korisnika, a svi projekti 300 miliona pregleda na dan. Od toga je 2,5 pregleda u sekundi na srpskoj Vikipediji.
Iako cenzura na Vikipediji ne postoji, mnogi korisnici nadgledaju postavljanje članaka. Za razliku od običnih korisnika, administratori su ovlašćeni da brišu ili zaključavaju članke. Strana 32
Svi korisnici mogu da nadgledaju tekstove i vraćaju vandalizme - promene koje ne vode konstruktivnoj enciklopediji, i ruže članak. Ukoliko članak ne zadovoljava kriterijume istinitosti i objektivnosti, o tome se obaveštavaju čitaoci postavljanjem nalepnice na vrh teksta. Takvo obaveštenje nosi i odrednica Radovan Karadžić, koja je "zaključana za dalje izmene anonimnih korisnika i novajlija, zbog njihovog sumnjivog doprinosa". Pre bilo kakve izmene na stranici o Karadžiću, treba se dogovoriti sa ostalim korisnicima na stranici za razgovor.
"Članci mogu i da se brišu, ali to ne mogu da rade obični korisnici jer bi im se tako dala prevelika moć. Samo administratori mogu da brišu članke, posle glasanja da li čitaoci smatraju da članak vredi da ostane", kaže Maljković.
Za razliku od Vikipedije na engleskom, gde je zbog zloupotreba javnih ličnosti i političara bilo intervencija državnog establišmenta, u srpskoj verziji toga nije bilo. Za sada.
Vikipedija je u nekim zemljama prepoznata kao važno sredstvo za promociju, pa postoji praksa da država za ključne pojmove anonimno postavi članke ukoliko za to postoji interes i institucionalizovano interveniše u njihove izmene. U Srbiji toga nije bilo, tvrdi Maljković, ili barem toga nismo svesni.
Po neformalnom kodeksu vikipedijanaca, ne gleda se blagonaklono na pojavu da subjekat teme piše članak o sebi. Kako na Internetu ne postoji apsolutna anonimnost, pa svaki korak načinjen na mreži ostavlja trag, tako ni podvale u člancima na Vikipediji ne ostaju bez otisaka tvorca. Postoji, naime, više korisničkih nivoa, a svaka intervencija na tekstovima ostavlja IP adresu. Mada niko ne mora da se registruje pre uređivanja, prilikom registracije ljudi biraju korisničko ime kojim se maskira njihova IP adresa.Na osnovu istorije izmene članka, na engleskom jeziku najčešće menjane teme su Džordž Buš i Sjedinjene Američke Države, sa više od 10.000 izmena. Isto tako, članak Srbija je, sa bezmalo hiljadu izmena, odrednica na srpskoj Vikipediji s najviše intervencija.
Osim toga, Srbija je izabrani članak, što znači da su korisnici ocenili da je dobar, dugačak, referentan i ima potreban sadržaj. Ipak, jedinstvenost Vikipedije ogleda se i u stalnoj otvorenosti članaka za nove informacije, zbog toga što ne postoji ograničenje njihove dužine.
"Istorija je dobro i temeljno obrađena na srpskoj Vikipediji, kao i geografija. I biologija je u razvoju, a u poslednje vreme češće se popunjavaju film i muzika. Najslabije je interesovanje za filozofiju. Zanimljivo je da mnogo ljudi s tehničkih fakulteta pišu o društvenim naukama. Na primer, profesor matematike koji je administrator kod nas, često piše o pesmi Evrovizije", ukazuje Maljković i dodaje kako na onlajn enciklopediji nedostaju članci o jednostavnim, svakodnevnim stvarima.
Prema njegovim rečima, kršenje autorskih prava najoštrije se sankcioniše, kao što je prepisivanje iz knjiga. Članci su, inače, objavljeni pod GNU slobodnom licencom - svako može da je primenjuje i dopunjuje. Administratori preporučuju da se sadržaji Vikipedije uzimaju s rezervom, kao i da se u obrazovanju koriste samo kao početni izvor istraživanja.
Na posećenost Vikipedije utiče i slaba zastupljenost Interneta u domovima u Srbiji, pa vikipedijanci smatraju da ona još nije dostigla svoj maksimum. Oni kažu da su naročito bili ponosni na članak o Beogradu na engleskoj Vikipediji. Naime, pomenuti tekst postao je jedan od 1.700 izabranih članaka i postavljen je na glavnoj strani engleske Vikipedije koja ima nekoliko hiljada poseta u sekundi.
Stvarna virtuelnost ili poigravanje sa sopstvenim identitetom
Željni razgovora
Jasmina Čolak, Lidija Valtner
Jedna od gorih stvari koja može da vam se dogodi u predstojećoj godini je da vas voljena osoba "uhvati" na delu dok flertujete na netu sa nepoznatom, ali verovatno vama interesantnom sajber osobom. Ono što zabrinjava da je sve više razvedenih brakova i "upropašćenih’" veza, upozoravaju oni koji su ispitivali femomen internet ljubavi. Zato oprez, da vam se ne bi dogodilo da brak ili veza propadne zbog malog izazova i nekada beznačajnog poznanstva na internetu.
Sećate li se priče o bosanskom bračnom paru koji se razvodio nakon što su supružnici saznali da su se potajno dopisivali jedno s drugim preko interneta koristeći se lažnim imenima?
Izvesna Sara Klarić (27) i njen muž Adnan (32) iz Zenice, otvorili su dušu jedno drugom dopisujući se međusobno o svojim bračnim problemima, te su oboje osećali da su pronašli svoju srodnu dušu. Par se upoznao na online chat forumu, dok je on bio na poslu a ona u internet kafiću, te su počeli da se dopisuju pod imenima ‘’Sweetie’’ i ‘’Prince of Joy’’. Nakon niza dopisivanja o svojim ljubavnim i bračnim problemima zaljubili su se jedno u drugo i odlučili su da se nađu. Najgori to jest najšokantniji momenat je bio kada su shvatili da se dopisuju jedno s drugim i kada se ispostavilo da su u stvari muž i žena. Zatražili su razvod braka, jer oboje smatraju da je druga strana bila neverna.
I u sajber seksu je bitna nacionalnost
"U sajber seksu ne možes da budeš siguran sa kojom devojkom to radiš. Na primer ne možes da budes sto posto siguran da je ona SRPKINJA. Ja sam ranije probao taj sajber seks i rekla mi neka devojka da je SRPKINJA i ja ono ok ajde sepsa daj. Kada ona mene nazove na moj SERBIFON a ono mađarski akcenat. Zapisao sam joj broj telefona i stavio u arhivu da znam kada da je likvidiram", mišljenja je jedan od četera ...Naravno ima i onih koji kažu da sajber seks nikada ne bi zamenili niti upražnjavali, jer ipak je "živo meso" nezamenjivo...
To ne mora da bude vaša priča, ali koliko god mislili da internet poznanstva nisu opasna, čuda se dešavaju i sve je moguće. Što je još čudnije ljudi nikako da se odviknu od toga da kontakte stiču i održavaju putem kompjuterskog ekrana. Sve je manje ljudi koji se upoznaju, što bi se reklo "licem u lice", a zaraza četovanja sa potpunim strancima, za kojeg se samo misli da se poznaju, širi se sve više.
Četeri, po svemu sudeći, svoj osećaj prilikom ulaska u čet rumove doživljavaju kao zamenu za stvarni odnos sa živom osobom. Čak im to deluje i bolje, opuštenije i na prvi pogled izazovnije nego stvarni odnos sa mušakrcem/ženom. Štaviše, može da se dogodi da se te dve osobe nikada ne upoznaju. U tom slučaju, niko se od neće razočarati u nečiji izgled.
Ovakva vrsta komunikacije omogućava da se četeri osećaju bezbedno i da se ponašaju slobodnije nego što bi to inače učinili, a povrh svega, svesni su toga da razgovor u bilo kom trenutku mogu da prekinu. Pritom se niko nikome ne pravda. To u prvi mah deluje kao veoma bezbedno i neobavezujuće ćaskanje koje može da se održava sa više osoba, a da nema ljubomornih scena i opredeljivanja za samo jednu.
Jedna od opasnosti internet zavođenja i upoznavanja je i ta što nikada niste sigurni da vas osoba sa kojoj održavate kontakt laže ili ne. Laži su male i velike, nekada dobronamerne, a za četere uvek korisne. Laži se najviše odnose na izgled, godine, obrazovanje, mesto u kojem neko živi i.... šta sve ne. Mašta radi svašta! Na netu sam ono što nisam, a samo ja znam za to. Odlična maska za one koji vole da eksperimetišu sa sobom ali i da se igraju sa drugima. Ipak, verujemo da tim ljudima nije lako da svaki dan igraju novu ulogu i da maske menjaju kada god upoznaju nekog novog.
Može verovati da priča s plavokosom zanosnom devojkom, a zapravo, nakon izvesnog vremena, razmenjujete bezobrazne komentare sa starijom gospođom ili pak muškarcem, klinkom koja nema pametnija posla...
Nećemo biti na kraj srca, na netu čovek može da doživi i lepe trenutke, što bi rekli "dvoje su se tako zaljubili i živeli srećno u nekoj dalekoj lepoj zemlji". Dešava se i to, ali tu zaista treba biti rođen pod srećnom zvezdom i na taj način naći osobu svog života.
Sasvim je logično da s razvojem novih tehnologija su nastali i novi načini za upoznavanje ljudi, a samim tim i potencijalnih partnera. Putem Interneta, danas se može upoznati teoretski neograničen broj mogućih ljubavi, ali se postavlja pitanje ko su ti ljudi koji traže partnera ili pak partnerku na taj način.
Da li ovo znači da nove tehnologije uništavaju međuljudske odnose, ne nužno, mada to trenutno može izgledati tako. Da li Internet, neplanirano, otvara više pitanja o nama samima nego što nam pruža informacija čemu je prevashodno trebalo da služi. Internet svakome pruža šansu da skine odeždu "društveno prihvatljivog ponašanja" i da budu ono što u biti jesu ili ono što bi voleleli da budu.
Dominantno mišljenje da Internet otuđuje ljude, da su u tom sajber prostoru uglavnom samo odbačeni i oni koji ne mogu da ostvare prave socijalne kontakte, da sve što isključuje međusobnu, ličnu komunikaciju jeste suprotno osnovnim principima društvenosti i humanosti, moraće izgleda u najskorije vreme da bude revidirano pod pritiskom činjenica o istinitim razlozima naših odlazaka u virtuelni svet. Pravi bum, pre svega, među sociolozima izazvalo je istraživanje sprovedeno na Carnegy Mellon univerzitetu u Americi, među korisnicima interneta kojim se tražio odgovor na pitanje - zašto ljudi idu na Internet? odgovor je bio šokantan. Većina korisnika to radi zbog komunikacije, a ne zbog informacije.
Istraživači okupljeni u Sociološkom Sajber centru, osnovanom na Saobraćajnom fakultetu uradili su istraživanje na uzorku od 550 e-ispitanika gde su došli do iznenađujućih podataka da osobe koje četuju nisu otuđeni ljudi već naprotiv većina njih pokazuje visok stepen pragmatičnosti. Potvrdilo se da čak 75 odsto ljudi koji idu u sobe za četovanje imaju iskustvo upoznavanja svojih "virtuelnih poznanika" uživo. Korisnici Interneta u sobama za četovanje su u više od 50 odsto slučajeva visokog obrazovanja. Trećina ih je u braku ili stalnoj emotivnoj vezi, blizu 40 odsto je zaposleno, dakle nisu dokoni, što je istraživače navelo na zaključak da im čet, kao vrsta komunikacije, ispunjava određenu svrhu. Čak 43 odsto ispitanika je putem Interneta ostvarilo jednom emotivnu vezu, a 42 odsto nikada.
Muškarci i žene na različite načine "prenose" poznanstva iz virtuelnog prostora u realan. Muškarci su kao i u "normalnom" životu veoma brzo, čak posle sat ili dva četovanja spremni na susret uživo, ali zato češće i doživljavaju razočaranja, dok žene prvo viđenje vrlo pažljivo pripremaju. Prvo razmenjuju tekstualne poruke zatim fotografije, pa prelaze na razgovor telefonom i tek su onda spremne na kontakt uživo. U polovini slučajeva poznanstva ostvarena preko Interneta prelaze u trajne veze.
Muškarci se u sajber komunikaciji češće nego žene lažno predstavljaju. Najčešće sliku o sebi zamagljuju kada je reč o izgledu i obrazovanju, čak 25 odsto ispitanika to radi.
Imajte uvek na umu da neki četuju dok neki ovakav vid komunikacije zloupotrebljavaju. Neka vam znak upozorenja bude i to kada vam neko zatraži fotografiju koja se kasnije može pojaviti na nekom od porno sajtova, a o pedofilima da i ne govorimo.
Ipak na kraju sve je stvar procene i izbora, neki koje znamo ili pak mislimo da ih znamo nas lažu u oči, a što ne bi onda oni koje nismo ni videli. Jeste li umreženi :)?
Prvi susret sa kompjuterom: Na straži sa bejzikom
Kako je proletelo!?
Branislav Rakić
Kako sada treba da se setim svojih početaka u ovom poslu, sve više me obuzima misao iz naslova. Jednostavno, ovim poslom sam slučajno počeo da se bavim. To je prvenstveno bila žeđ za novim i, u to vreme, zastrašujućim mogućnostima!
Bilo je to 1984. godine, posle polaganja prijemnog na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde sam sve odradio kako treba, bio primljen i, kao i svi momci tog vremena koji su upisali fakultet, u avgustu mesecu otišao u vojsku. Događaj koji će mi promeniti život odigrao se malo pre toga, negde u vreme između prijemnog i odlaska u vojsku. U dokolici, otišao sam da kupim poslednji broj časopisa Galaksija i na kiosku ugledam specijalno izdanje - "Računari u vašoj kući". Naravno da sam ga kupio i od 15.00 časova do 21.00 u jednom dahu pročitao sve, od korica do korica.
Odmah sam ubedio majku da kupimo računar u kitu koji se spominjao u časopisu i zvao se Galaksija. Narudžbu sam odmah sutra poslao poštom i počeo da maštam šta sve mogu da uradim sa 8 ili 16 Kb RAM memorije koju je računar posedovao. Tada hard disk nije bio u upotrebi, već smo sve učitavali u RAM memoriju, na razne načine. Najčešće preko obične muzičke kasete. Kasnije su tek došle diskete od 5,25 inča, pa redom. Svaki put kada startujemo računar on je čekao da u njega nešto učitamo kako bi mogao da radi. U početku su to najčešće bile igrice.
Ponesen utiskom, odmah sam se uputio kod mog druga Nebojše, koji je živeo u blizini, da mu saopštim novosti. Žurno sam ušao kod njega u sobu, uz naklon njegovim roditeljima, sa željom da mu ispričam novosti. Međutim, on me je preduhitrio. Krajičkom oka pogledao sam na sto u njegovoj sobi i primetio isti časopis koji sam i ja pročitao. Ispostavilo se da se smo obojica u isto vreme, blago rečeno, zarazili istom strašću. Tako je sve počelo, a evo traje i danas. Stalno se nešto čita i uči.
Otišao sam u vojsku i bio nesrećan jer nisam mogao da počnem s radom na računaru koji nisam ni sklopio i koji nije ni posedovao par nekih čipova, kao što su mikroprocesor i RAM memorija. Uzgred, nikada nisam stigao ni da sklopim taj računar, jer moj otac koji je tih godina redovno išao u Hanover na sajam tehnike, nije kupio sve čipove prema specifikaciji koju sam mu dao. Verovatno mu je procesor bio suviše skup, a onda mi ni memorija nije bila potrebna. Zanimljivo, kupio je ostale čipove. Tada je mislio da će to biti dovoljno. Srećom, u isto vreme moja majka je bila kod sestre u Parizu i uspela da nabavi spectrum od 48 Kb memorije. Ja sam još uvek bio u vojsci. Informacije iz Beograda primao sam s dodatnim ogorčenjem ili oduševljenjem.
Tako sam došao na zamisao da na suvo, onako na straži, naučim programski jezik BASIC. Naručio sam džepno izdanje neke izdavačke kuće na adresu vojne pošte. Dobio sam knjižicu i, pošto sam stražu imao svake druge nedelje, po danu čitao komande i njihovu sintaksu i učio ih napamet.
Prvo odsustvo iz vojske dozvoljeno mi je posle 6 meseci i 22 dana. Otišao sam za vikend u Beograd, pošto sam završio obuku. Ne treba da kažem da sam, posle pozdravljanja s mojima, odmah seo za računar i počeo da primenjujem naučeno. To su bili počeci u mom kompjuterskom opismenjavanju. To je ona volja koja me i danas tera da do sitnih sati sedim uz računar i radim.
Veoma brzo došao sam i do svog prvog PC računara s procesorom 80286, koji sam tada platio 3.000 maraka, a za godinu dana prodao ga za 1.500. Ali, uz njega sam naučio hardverske komponente i njihovo podešavanje na operativnom sistemu, i drugo. Kasnije su se računari sve češće smenjivali.
To je bilo ulaganje u budućnost koje se, ispostavilo se, isplatilo.
Da li je Srbija na pravi način iskoristila pobedu na Evrosongu?
Molitva ili Kukumavka
Bojana Bačić
Pobedom na Evrosongu Marija Šerifović je ispunila svoje obećanje, ali i san srpskih političara. Srbija je nastupila kao nezavisna država i razbucala Evropu. Toliko je razbucala da je Marti Ahtisari, ganut Molitvom na finskom, odlučio da razmotri svoj stav i predlog o statusu Kosova.
Ostalo je nejasno da li je Oli Ren, posle pobede na Evrosongu, bio toliko dirnut da je odlučio da Srbiji progleda kroz prste i uvede je preko reda u EU.
U skladu sa starom izrekom "Ko gubi ima pravo da se ljuti", direktor austrijske televizije ORF Volfgang Lorenc izjavio je da evropski festival lakih nota očigledno više nije međunarodni zabavni program, već samo politička kuhinja u kojoj o pobedniku ne odlučuje kvalitet, već poreklo. Nemci pogođeni svojim plasmanom na ovom takmičenju, preveli su naziv Marijine pesme u Špiglu kao Schmachtfetzen - što bi u slobodnom prevodu značilo Kukumavka
"Evrosong je davno prestao da bude takmičenje najboljih evropskih pesama. To je najgledaniji TV šou koji prati više od dve milijarde gledalaca", kaže Dubravka Marković, nesuđena voditeljka Evrosonga u Zagrebu 1990. godine.
Da je Tomislav Nikolić znao da će prenos finala Evrosonga biti gledaniji od skupštinske sednice koja se održavala iste noći, a na kojoj se raspravljalo o njegovoj smeni sa mesta predsednika Skupštine, a da će mu Čanak saopštiti da je Marija Šerifović pobedila, prebacujući mu da je od svojih suseda Srbija dobila maksimalnih 12 poena, a od Rusije pet, što je dovoljan razlog za njegovu smenu, tu noć Nikolić bi sigurno proveo u Helsinkiju. Prvo, poštedeo bi sebe blamaže zbog ostavke koja je usledila. Drugo, bio bi u prilici da Mariji lično uruči pristupnicu u SRS, a ne da kasnije troši vreme na ubeđivanje poslaničkih kolega kako je pobednica Evrosonga 2007. članica SRS, samo zato što joj je deda član radikala od 1995.
Prema oceni reportera BBC, koreografija pet pratećih vokala pobednice Evrosonga podsećala je "na liturgijski ples, a u pojedinim momentima i na usporeni lezbijski pornić". Sledeći tu logiku, sve ono što je kasnije usledilo u Srbiji posle pobede Marije Šerifović, ličilo je na grupnjak. Jedan od protagonista ove priče, Aleksandar Tijanić, direktor javnog servisa, već je jednom, 1997. godine, bio akter nameštenog porno skandala na Televiziji Palma. Istina, tada se znalo ko je režiser, a sada baš nismo sigurni kome je dodeljena glavna uloga, a ko je režiser. Po povratku naše ekipe iz Helsinkija ostala je nedoumica da li to imamo dve ili jednu nacionalnu televiziju. Da li je to ona na kojoj se emituje nacionalni dnevnik, ili ona za koju građani plaćaju TV preplatu.
U svakom slučaju, u Srbiji sve mora da se završi skandalom, običnim ili porno, svejedno je. Uspeh Srbije može da cveta samo van njenih granica, jer kako Novak Đoković, sa sopstvenim novcem u svojoj zemlji ne može da izgradi moderan teniski centar, tako ni košarkaši ne mogu da ubace jednu "poštenu trojku" na Evropskom prvenstvu u Beogradu.
"Ljudi koji su mi dodelili nagradu ne vezuju se za zemlju već za pojedinca i njegovo stvaralaštvo. Kao pojedinac dobro ću razmisliti da li ću svoju poziciju iskoristiti za promociju Srbije. Jer, svojom pobedom na Evroviziji mnogo sam donela ovoj zemlji, i uspeh i novac, a ne vidim da mi se iko do danas na bilo koji način revanširao", izjavila je ogorčena Šerifović, kojoj je lično Tijanić obećao da će se založiti kod državnih organa za "penziju, ili već kako se to zove".
Koliko je do sada poznato, penzija još nije stigla mada se baš ne bismo mogli zakleti da je penzija adekvatno priznanje za nekog ko ima 22 godine. Ako je Mariji i njenom timu, posle pobede na Evrosongu, manjkalo novca, komplimenti su pljuštali na sve strane. Originalnošću se izdvaja poređenje Saše Mirkovića, menadžera Marije Šerifović, s medvedom na malom biciklu u ruskom cirkusu.
I taman kada smo pomislili da je izvor skandala presahnuo, objavljen je izbor za logo Evrosonga. Dobili smo još jednu šansu da pokvarimo sve.
"Izbor za grafičko idejno rešenje i scenografiju radi se po pozivu i tada se pozivaju najbolji dizajneri, a konkurs se ne organizuje po sistemu ko će najlepše nacrtati Paju Patka", kaže Dubravka Marković. U evidentnoj krizi kroz koju prolazi evropski festival lakih nota, pobedom Šerifovićeve Srbija je dobila šansu da povrati stari sjaj ovom takmičenju.
"Srbija do sada nije uradila ništa, ali još uvek ima priliku da pripremi pravi televizijski šou, a ne prateću kampanju za domaću javnost. Organizovanje velikog televizijskog spektakla kakav je Evrosong nije prilika da se domaćoj publici prodaje magla, nego da se ozbiljno radi na stvaranju koncepcije koja će u toj noći na najbolji mogući način promovisati Srbiju", kaže nam nesuđena voditeljka Evrosonga.
Festival evropskih lakih nota neki su ipak preozbiljno shvatili, pa je za predsednika Organizacionog odbora ovog takmičenja izabran Mlađan Dinkić. Nije samo jasno da li će Dinkić ubirati porez od prodatih ulaznica, ili će se odlučiti za pevanje pratećih vokala, s obzirom na zavidno pevačko iskustvo.
"Mogli smo Evrosong da organizujemo i bez njega. Nije mi jasno kakve veze Dinkić ima veze sa Evrosongom. Ali u Srbiji je tako, političari moraju svugde - u atletski, fudbalski savez...", kaže Saša Blagojević iz Organizacije ljubitelja Evrosonga u Srbiji (OGAE). Dinkiću će se pridružiti i direktor javnog servisa Aleksandar Tijanić, koji će se pobrinuti da bez njegovog odobrenja nijedna muva ne uleti u Beogradsku arenu, a ukoliko koja promakne lično će joj doći glave.
Onomad kada je Riva pobedila, da je neko prognozirao da će Hrvatska koju godinu posle Tajči nastupiti na evrovizijskom takmičenju samostalno, dobio bi dijagnozu šizoidnog kontrarevolucionara. Ovoga puta, Srbija kao nezavisna država dobila je šansu da preduhitri budućnost. Pozivanjem kosovskih predstavnika na ovo zabavno takmičenje, makar samo u revijalnom delu, učinila bi pravi korak na tragu suštinske autonomije, budući da je Evrosong najviše zabava, a statutarna pitanja su sve samo ne to. Ali, tu smo već odavno zašli u domen nadrealizma.
Ako se po jutru dan poznaje, mogli bismo citirati prodavačicu na mlečnoj pijaci u Čačku, Zoricu Milosavljević. "Plašim se da će pobeda na takmičenju za Evrosong, kao i mnogi drugi uspesi, biti zloupotrebljena da se pažnja naroda skrene s mnogo bitnijih problema. Bez namere da umanjim uspeh Marije Šerifović, ipak mislim da će ugled Srbije u Evropi porasti onog trenutka kada u našoj zemlji umesto na papiru u praksi zažive standardi koje predviđa Evropa, a građani budu živeli onako kako se živi u normalnim zemljama. Mislim da je krajnje vreme da se sedam godina posle političkih promena oni kojima smo poverili da vode ovu zemlju okanu politike zasnovane na hlebu i igrama, jer građani Srbije, ipak, zaslužuju bolje.
Hoće li ova godina biti nova?
Novosti u carstvu zemaljskom
Petar Lazić
Šta je zajedničko za Kosovo, Rezoluciju sa velikim R, izbore, narodne predstavnike, vladu, opoziciju, haške begunce, najvećeg nosača gajbica sa ovih prostora, njegovu mamu, građane, Velikog Brata, decu, najbolje košarkaše, fudbalere, slobodu, standard i Deda Mraza? Iluzija o tzv. Novoj godini. A iz pouzdanih izvora, autor ovog teksta je saznao da Nova godina doći neće. Bar ne ove godine. A ka’ će, ne znamo...
Šta je to što će biti novo u tzv. Novoj godini?
Kosovo? Od 1389. do današnjih dana potomci dezertera sa Kosova pevaju o junačkim podvizima svojih predaka i tvrde da je Lazar odbranio Carstvo nebesko. Zato su valjda Srbi vaseljenski narod. Carstvo zemaljsko im ne ide od ruke. A problem Kosova svih ovih godina, decenija i vekova - samo što nije rešen. Kao da će od Nove godine (kada se desi ono što se desiti mora), Kosovo biti skinuto sa dnevnog reda?! Potomci današnjih dezertera sa Kosova još će decenijama pevati o junačkim podvizima svojih predaka, sa naglaskom na Carstvo nebesko. Ko bude imao perušku, moći će i da poleti.
Da li će svet drugačije gledati na KIM, pošto smo ga zaplašili najnovijom Rezolucijom o suverenitetu, teritorijalnom integitetu i šajlblovanim glajznicama? Hvala Svevišnjem i vladajućoj koaliciji, ovo nije ni prva ni poslednja Rezolucija sa velikim R, kojom smo opalili šamar celom svetu. Eno, taj isti svet se još puši od prethodne Rezolucije, a mi njima tras! još jednu. Pa neka se sada svet češe, kao mi subotom pre podne, kada nas uhvati nervoza zbog predstojećeg kupanja. Takvu su Rezoluciju narodni predstavnici usvojili, da kada je deklemuju aktivisti DSS-a i DS-a - dobijamo dva sasvim različita teksta. Sve "može da bidne a ne mora da znači", što bi rekao Vuk Karadžić. U politici se to zove kompromis. Jedini je problem što je ovde reč o kompromisu između samih stranaka vladajuće koalicije, a ne o kompromisu prema svetu, ili ne daj Bože prema drugoj zainteresovanoj strani. Ali, kompromis je dokaz za narodnoslobodilačku izreku: "Ja ga krstim a on daje izjave". Pokazalo se naime, da formulacije u Rezoluciji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa izjavama čelnika. I bolje je što je tako... Bolje i takva Rezolucija, nego da smo opet uveli sankcije Evropi. Ima ona dovoljno problema i bez nas. Pitanje je da li bi preživela naše sankcije. Meni žao Evrope. I sada, jadna, ne može da se usaglasi sama sa sobom - a tek kada joj mi dođemo na noge?! Vikaće Evropa na njenom evropskom jeziku: "Beš‘te noge - zasraću vas". Kada smo mogli da rasturimo na priproste činioce onako monolitnu i bratstvom & jedinstvom zadojenu SFRJ - za nas će ovakva Evropa, nabrekla od unutrašnjih problema, biti dečija igračka. Ni dugmići neće da ostanu.
Izbori? Pa izbori koji slede stari su koliko i parlamentarizam u Srbiji. Kandidati su se ovde od pamtiveka delili na one koji uz gusle pevaju o patriotizmu i one koji nariču o Evropi. Od pre nekog vremena dobili smo i turbo-dens verziju: naricanje o Evropi uz gusle. Za to vreme narod u manjoj ili većoj meri (u zavisnosti od vremenskih prilika) u zakazano vreme uspešno odigra ulogu glasača i učestvuje u izbornoj statistici. Na trenutak se razbuktaju strasti, poneko se posvađa sa komšijom ili prijateljem, i... život se nastavi tamo gde je stao. Umalo da zaboravim, i predstojeći izbori su istorijski, kao i svi dosadašnji koje smo preživeli.
Narodni predstavnici, koje od milošte zovemo poslanicima? Da li će oni biti obrazovaniji kada dođe tzv. Nova godina, da li će biti pristojniji, da li će im se povećati IQ (u ‘ladnoj vodi)? Da li će u bilo čemu biti drugačiji? Da li će biti novi? Neće. Čak ni u ovoj zemlji čuda, tolika čudesa se ne dešavaju.
Vlada? Da li će u tzv. Novoj godini lopovi manje krasti? Da li će nadležni organi biti manje korumpirani? Da li će mutavi progovoriti? Da li će se DSS konačno registrovati kao nevladina organizacija? Da li će DS od interesne grupacije prerasti u stranku? Da li će G17... Ko se još seća G17? Da li će se na Novu Srbiju nakalemiti tekovine civilizacije? Neće. To nas june neće mune, što bi rekli pedijatri, nadležni za decu od stoke.
Opozicija? Kome ili čemu - opoziciji... Koga ili šta... A ne... to je iz jednog drugog predmeta za niže osnovačke razrede. Da li će Srbija u tzv. Novoj godini dobiti opoziciju? Da li će LDP preći na lakše "droge"? Da li će radikali početi da koriste escajg i u trpezariji? Da li će SPS saznati da je umro drug Tito? Ono drugo njihovo zakopano blag da i ne pominjem... Da li će? Neće. No passaran.
Da li će u tzv. Novoj godini ovdašnje narodne heroje (u svetu su, doduše, poznatiji kao haški begunci) vojska razdužiti sa trebovanja i predati civilnim vlastima? Da li će nam majčica Rusija izručiti najvećeg nosača gajbica sa ovih prostora i njegovu mamu - akademičarku? Na ovom mestu opet ide ona floskula o junetu koje neće da nas mune. Takvo je to june. Zadrto ko asfalt na tek napupelim trasama naše lepe domovine.
Da li će građanima biti bolje? Sve kazuje da neće, a naročito fizionomije onih koji su zaduženi za to da bude bolje.
Da li će deci biti bolje? Iz lektire će možda biti izbačena sočinenija čija je jedina funkcija ispravljanje moždanih vijuga? Velja Ilić će možda prestati deci da deli karte za zvezde Granda?! Lažu, dobra moja zemljo - neće. Gde je ono divno vreme kada su decu davili pionirskim maramama? Davnih nekih godinama, bio sam ubeđen da je to najveća trauma kojom sistem može da zatupljuje buduća pokolenja. Sada znam da ni dno nas ne može da zaustavi. Mi uvek idemo dalje, tj. dublje. Takav smo kapacitet.
Veliki brat će možda prestati da se emituje? Čak i da se to desi, zameniće ga veća budalaština. Manja ne može. Takav nam je horoskop. Ko drukčije kaže kleveće i laže.
Da li će možda najbolji košarkaši zaigrati za reprezentaciju, a fudbaleri prestati da se sapliću o sopstvene noge? Teško.
Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj? Još teže.
Da li će se povećati standard? Najteže.
Šta je to što će biti novo u tzv. Novoj godini? Deda Mraz?
Od kada mi pre, bezmalo, pola veka nije doneo bicikl koji sam naručio, ja ne verujem u Deda Mraza. Očigledno, da još od tog vremena ni on ne veruje u mene.
Pa šta je to što će biti novo u tzv. Novoj godini, zbog čega bismo je zvali baš Novom, a ne npr. Godinom Pacova ili Godinom Majmuna? Nisam edukovan na temu: Koja je životnja došla na red da nam obeleži narednih trista i kusur dana - znam samo da će biti čupava. Očigledno - ničeg novog biti neće. Čak ćemo i mi biti stariji.
To, što u pretprazničnom raspoloženju, ljudi koji se intenzivno druže sa onim čikom Alchajmerom, nazivaju Novom godinom - to zasigurno neće navratiti u ove krajeve. Doći će jedna od Starih, svima već dobro poznatih. Od tzv. Nove neće biti ni pisma ni razglednice. Ona ove godine doći neće. A ka’ će, ne znamo...
Copyright © 2002-2005 Danas - preduzeće za novinsko izdavačku delatnost DAN GRAF d.o.o.
  SADRŽAJ  
Zakopano blago

Mlečni put i mračni vitez

Srbi tragaju za seksom, turbofolkom i Karadžićem

Željni razgovora

Kako je proletelo!?

Molitva ili Kukumavka

Novosti u carstvu zemaljskom
  U VIKENDU  
Zajednički cilj vredan je svih napora

Pobednici bez prave konkurencije

NOVAK ĐOKOVIĆ Na redu je grend slem

VLADIMIR PUTIN Danas kao Tajm

Slepo crevo ili nova šansa Srbije

Kapija Evrope sa novom bravom

Od izvora tri putića

Nije sve u novcu, ima nešto i u kraćem radnom vremenu

Pop dolazi češće nego poštar

Snažniji razvoj dočekujemo s opravdanim optimizmom

Kako nikada ne izgubiti novac

Dinar u doba evroizacije

Srećna Nova 1998.

Prošlost nam ne da da se krećemo brže

Godina silaženja s uma

Guska u magli

Okršaj sa filmskim junacima

Glasno i strasno

Iz garaže do zvezda

Očekujte neočekivano

Bela kuća ipak menja ćud

Enigma zvana Raul

Buđenje levice izmenjenog lika

Kobne zablude spoljne politike SAD

Znaci života u Bagdadu

Igra velikih brojki i malih profita

Lepotica od 100 tona armiranog betona

Ljubav iz gornjeg ugla desno

Inicijativa veka ili zanimacija za dokone

Prošlo vreme belih čarapa

Tuđi snovi, naši košmari

Javni servis na tajnom zadatku
 
samo po danas.co.yu
po celom SCG web-u