| |
 Polemike
|
|
| |
Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare! |
|
| |
Napad Nebojše Krstića na analitičare |
|
| |
Slobodan Antonić: Stvarni i lažni svet (Politika) |
|
| |
 Bojim se da Nebojša Krstić i ja živimo u različitim svetovima. U mom, ja se trudim da pišem što je moguće pristojnije tekstove. U njima i kada kritikujem ja nikoga lično ne vređam. U njima ja nikoga, ama baš nikoga, ne nazivam izdajnikom. Štaviše, pišem da su predsednik Tadić i njegovo okruženje patrioti (10. 1. 2008). Štaviše, pišem o časnosti Tadićevih postupaka (29. 11. 2007). >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Nebojša Krstić: Umesto "Pogleda sa Andrićevog venca" (Politika) |
|
| |
Bojim se da ću biti dosadan ako ponovo protestujem zbog manira S. Antonića i Đ. Vukadinovića koji zloupotrebljavaju stranice „Politike“ da bi plasirali svoje sudove o izdajnicima i patriotama. Slagao bih ako bih rekao da me to trpanje u izdajnički koš čini ravnodušnim. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Zoran Avramović: Čisto i prljavo (Politika) |
|
| |
 Rezultati predsedničkih izbora pokazuju bar dve stvari. Očigledno je da upotreba svih sredstva u borbi za očuvanje vlasti ima svoje granice. Uprkos agresivnoj medijskoj kampanji zastrašivanja, polovina biračkog tela u Srbiji nije prihvatila takve poruke. Već su neki analitičari dobro primetili da je ovo poslednji put da se igra na kartu straha. Drugo, ovakva grčevita borba za očuvanje jedne grane vlasti, u kojoj se koriste sva sredstva, mora da nas suoči sa pitanjem: da li je aktuelna vlast spremna da ustupi mesto opoziciji? >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Nebojša Krstić: Proizvođači kolektivnog zaborava (Politika) |
|
| |
 Prljava kampanja je vređanje ili iznošenje neistina o protivniku. Voleo bih da mi analitičari ukažu na neku od ovih pojava u bilo kom elementu kampanje koju je Tadić vodio tokom izbora. Da li je neistina da je Šešelj šef SRS-a, a Nikolić njegov zamenik? Da li je neistina da su radikali bili deo režima devedesetih? Da li je neistina da su posledice te vlasti po Srbiju bile katastrofalne? Da li su se ikada odrekli Šešeljeve ideologije? Teško bi neko mogao da me ubedi da je podsećanje na tu propast nešto prljavo. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Privatni fakulteti |
|
| |
Stefan Sušić: Intelektualni buvljak |
|
| |
Otvaranje privatnih fakulteta postalo je u našim uslovima više nego karikaturalno, a smislu naročito izmiče njihovo povezivanje sa slobodnom tržišnom utakmicom. Stoga, stvari treba nazvati pravim imenom – radi se o intelektualnom buvljaku na kojem se odvija trgovina diplomama, magisterijima i doktoratima. Apelujem da se uvede zakonska obaveza da se prilikom raspisivanja konkursa radi zapošljavanja kao uslov uvede završen državni fakultet, odnosno magisterij i doktorat odbranjen na državnom fakultetu. To je indirektan način da se stane na kraj trgovini (ne)znanjem. Tome što pre treba dodati i zakonsku normu da kandidati ne mogu polagati pravosudni ispit ako su završili privatni pravni fakultet. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Knjiga Koste Popovića Tito govori što narod misli |
|
| |
Marija Obradović: Prikaz knjige: Kosta Nikolić, Tito govori što narod misli: Kult Josipa Broza Tita 1944–1949 |
|
| |
Knjiga Koste Nikolića Tito govori što narod misli predstavlja dobar primer kako pogrešne predpostavke ne daju samo pogrešne odgovore, već da se na osnovu njih postavljaju i pogrešna pitanja. Zanemarujući Spinozin savet da treba da se trudimo da stvari razumemo pre nego što ih kudimo ili hvalimo, Nikolić, dajući prednost apologetskim nad naučnim, zapada u «nadrealizam», pripisujući istorijskim fenomenima «petu, podsvesnu i magijsku dimenziju», formulišući tezu da je Josip Broz Tito gotovo «oimađijao paganski srpski narod». Ova knjiga takođe jasno ilustruje da nekritična i eklektična primena različitih teorijskih komcepcija, kao «mišljenje bez meditacije», da se poslužimo rečima Đerđa Lukača, neuvažavanjem kompleksnog i protivurečnog karaktera istorijskih fenomena i procesa, vodi ka krajenje jednostranim i pojednostavljenim pogledima na istorijska zbivanja. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Politički život - Polemika Jakšić-Vukadinović (Politika) |
|
| |
Đorđe Vukadinović: Deoba Jakšića |
|
| |
 Nisam nimalo oduševljen stanjem srpske političke i medijske scene. Ali teško da je baš gora i jednoumnija nego pre 5, 10 ili 20 godina. I zato ne mogu da se ne zapitam koji li je to doping od Jakšića, sada, pod stare dane napravio ovako beskompromisnog borca protiv sile i nepravde, ovako slobodoumnog tigra koji na stranicama "režimske" Politike savetnika predsednika vlade naziva "konsiljere" i hrabro kliče kako Srbija treba prva da prizna nezavisnost Kosova? U kom li je to kazamatu – ili rajskoj dolini – do sada živeo? Ko li nam je to ovu Trnoružicu naprasno poljupcem iz sna probudio? U kakvoj li su ga rimskoj tamnici godinama krili da priguše taj odvažni glas? Ili će, ipak, biti nešto drugo? Nije li se Jakšić tako razgoropadio upravo zato što zna da time, zapravo, ništa ne rizikuje, a da će, s druge strane, nekim moćnim ušima biti veoma drago da to čuju? >>ceo tekst |
|
| |
Boško Jakšić: Sloboda narodu |
|
| |
Đorđe Vukadinović: "Smrt fašizmu" |
|
| |
Boško Jakšić: Himlerov rođendan |
|
| |
Đorđe Vukadinović: Fireri iz našeg sokaka |
|
| |
|
|
| |
Kulturna politika - Polemika Čolović-Vladušić |
|
| |
Slobodan Vladušić: Čolović&Vidojković protiv Pekića i Vladušića |
|
| |
 Mislio sam isprva da me čeka ugodno ćaskanje sa gospodinom Ivanom Čolovićem&njegovim bogougodnim poređenjima, kada se začuo pro-vidojkovićevski Blic -huk, tek da me podseti ko je ovde gonjeni, a ko gonioci, kako se to izrazio Danilo Kiš na kraju svog Peščanika (jer sa ovim ne verujem da bi Kiš želeo da ima ikakve veze). Tako mi je dato na znanje za koga je sada rezervisana uloga fašiste i to samo zato što intimno smatram da je Borislav Pekić ipak nešto veći intelektualno-književni kalibar od druga Marka (Vidojkovića). >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Ivan Čolović: Vesti iz kulture, 10 (Peščanik) |
|
| |
Slobodan Vladušić: Kraj nacionalne kulture?
|
|
| |
|
|
| |
Kulturna politika - Polemika povodom promocije Peščanika u JDP |
|
| |
Bosiljka Medić: (Anti)srpski avangardni elitizam |
|
| |
 Ruganje srpskim pesnicima i analitičarima, simplifikovanje ideje nacionalnog identiteta gotovo do nivoa gluposti, hajka oko utvrđivanja identiteta autora i sjajna prilika za obračun sa zloglasnim NSPM-om – sve je ovo ponelo gospodina Pančića toliko da je zaboravio na temu teksta. Promaklo mu je da je pitanje o trenutnom repertoaru JDP-a i ostalih BG pozorišta potpuno irelevantno za događaj o kojem smo govorili: promocija jedne radikalno ostrašćene političke opcije oličene u jednoj radio-emisiji koja se zove „Peščanik“ – u kulturnoj ustanovi koja se zove JDP. Razume se, unapred se vrlo radujem da drugi put progovorimo i o repertoarima, budući da se i na taj način takođe – kao što smo više puta imali priliku da se uverimo npr. u pogledu sadržaja predstava Biljane Srbljanović – u bitnom smislu politizuje kultura. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Teofil Pančić: "Peščanik" kao terminator pozorišnog srpstva (Peščanik) |
|
| |
Bosiljka Medić: Srpsko pozorište kao talac političkog marginalizma |
|
| |
|
|
| |
Kulturna politika - Polemika povodom kulturne politike časopisa "Vreme" |
|
| |
Dušan Kovačev: Vreme banalnosti |
|
| |
 Ponavljam još jednom, iako ne vidim šta je tu sporno: komemoracija nedužnim žrtvama u Bratuncu ne može biti ni mesto, ni povod za bilo čije kvazi-duhovite verbalne egzibicije. Da je reportaža bila samo “banalna” – dobro bi bilo. O Todorovićevom radu pisao sam baš zato što nisam “ignorant” kakvim me Matić naziva, a vi tu neistinitu diskvalifikaciju prenosite. Onaj koga je redakcija slala je tamo “išo” i “piso” je onako kako je “piso”. To što je “napiso” neće Vreme promeniti upotrebom Matića, koji mene diskvalifikuje kao “banalitičara”, “iznenađujuće stupidnog”, “smradnog”, “agresivno nepismenog”, “posprdnog subjekta”. Ovo je stvarno ispod svakog nivoa iole pristojne komunikacije, uključujući i onu koja vlada u srpskim birtijama.>>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Đorđe Matić: Sumrak banalitičara (Vreme) |
|
| |
Dušan Kovačev: Podrugljivi prema tradiciji (Vreme) |
|
| |
Dušan Kovačev: "Kroz dvoglede Mile gleda, gde je marva, gde goveda..." (Kulturna politika Vremena) |
|
| |
|
|
| |
Politički život - Polemika o političkoj korektnosti |
|
| |
Slobodan Antonić: Povodom teksta „U iskrivljenom ogledalu” (,,Politika”, 27. oktobar) |
|
| |
LDP je jednostavno – krijući imena NVO koje su sastavljale njihov predlog zakona, ubacujući seksualne manjine u diskriminisane grupe, proširujući definiciju diskriminacije iz Ustava i neprestano se promovišući kao politički predstavnik ,,GLBT populacije” – stvorio opravdanu sumnju da je predlog ovog zakona upravo ona „breša” koju treba napraviti, kako bi se potom moglo pristupiti „usklađivanju” srpskog zakonodavstva. A prvi sledeći korak u tom „usklađivanju” neće biti ništa drugo do napuštanje „konzervativne” i „tradicionalističke” koncepcije braka i porodice. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Bojan Đurić: U iskrivljenom ogledalu |
|
| |
Slobodan Antonić: Srbija u PK utopiji |
|
| |
|
|
| |
|
|
| |
Polemika o jeziku radikala |
|
| |
Vladimir Milutinović: O relativizmu i još ponečem |
|
| |
 S obzirom na evidentne brojne razlike koje postoje u onome što Leković i ja smatramo ispravnim i tačnim, iskoristiću ovaj odgovor da preciziram koje tačke ove diskusije smatram ključnim i koja nerešena pitanja, po mom mišljenju, proizvode neslaganja koja se u ovoj diskusiji javljaju. Najpre: 1. O analogiji „lažov“-„izdajnik“. Ovde postoji potpuna analogija. Leković tvrdi da ne postoji jer „neko ko koristi izraz “izdajnik” uopšte ne mora da pretpostavi da je to pitanje definitivno rešeno, u smislu da je to rešenje prihvatio njegov protivnik“. Medjutim, ovaj uslov nije potreban, a nije ni naveden u mom argumentu. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Slaviša Leković: Odgovor Vladimiru Milutinoviću |
|
| |
Vladimir Milutinović: Odgovor Slaviši Lekoviću |
|
| |
Slaviša Leković: Realnost govora o "patriotama" i "izdajnicima" (reakcija na tekst Vladimira Milutinovića) |
|
| |
Vladimir Milutinović: Jezička analiza politike: slučaj radikali |
|
| |
|
|
| |
Polemika Basara - NSPM |
|
| |
|
|
| |
Čedomir Antić: O kaljugama (NIN) |
|
| |
Sa pažnjom sam pročitao tekst g. Svetislava Basare. Učinio sam to sa velikim naporom pošto je taj tekst jedna prizemna invektiva protiv g. Marinka Vučinića, publiciste i dugogodišnjeg programskog direktora Beogradske otvorene škole, čoveka koga vrlo poštujem. Istovremeno, ovaj tekst u veoma ružnom svetlu predstavlja g. Basaru, književnika koga vrlo cenim.
Napisao bih nešto o radu g. Vučinića. Marinko Vučinić je jedan od najvećih i najupornijih pobornika demokratije i reformi koje poznajem. Čovek koji je član Demokratske stranke još od 1990. godine. Erudita velikih znanja, širokih interesovanja, i sagovornik jasne misli i čvrstih stavova. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Marinko M. Vučinić: Živo blato Svetislava Basare |
|
| |
 Očigledno je da sam u prethodnom odgovoru Svetislavu Basari napravio veliku grešku. Pokazalo se da novinski tekstovi ne traju nekoliko dana jer, sudeći po žučnom napisu „O Marinkovoj kaljuzi“, bruka i sramota Svetislava Basare trajaće mnogo duže. Ali to je njegov izbor jer on u svom ostrašćenom govoru jednostavno ne može da se zaustavi. Tako svoju ideološku kaljugu i verbalni mutljag pretvara u živo blato poruge i ideoloških podmetanja, čime iznova pokazuje da polemiku shvata kao mogućnost da svoje protivnike uvuče u svoj način govora, gde ima mesta samo za neargumentovane ideološke likvidacije i diskvalifikacije. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Branko Radun: Poslednje pismo "večitom" Ambasari |
|
| |
 No, ova rasprava možda će imati i druge koristi. Najava pisanja drame protiv dva politička neistomišljenika možda će našem cenjenom Piscu povratiti presahlu kreativnost i pomoći mu da prestane da reciklira samog sebe i prežvakava svoja pređašnja dela. A možda će mu – iako to poriče – ipak pomoći da nađe dodatno medijsko uhlebljenje, recimo na blogu B92. U tom cilju, mi smo spremni da podnesemo žrtvu i budemo predmet „stvaralačke sprdnje“, samo da to urodi plodom od značaja za srpsku kulturu, što bi kreativna revitalizacija našeg večnog Ambasare sigurno i bila. Neka mu zato sve muze iz NGO sfere budu od pomoći. Međutim, s obzirom na njegove dosadašnje ostrašćene kafansko-balkanske reakcije, male su šanse da će se to dogoditi. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Svetislav Basara: O Marinkovoj kaljuzi |
|
| |
 Da se više ne lažemo. Ta gospoda, a i mnogi drugi na ovdašnjoj političkoj, intelektualnoj i teorijskoj sceni, nipošto ne brane Kosovo, još manje brane tamošnje Srbe; oni brane jednu konfuznu ideologiju kojoj je kosovski mit isto ono što je za komuniste (a većina ih je to u pretkosovskom životu i bila) bio, recimo, Kapital ili socijalističko samoupravljanje. Brane, nadalje, pravo na duhovnu i intelektualnu lenjost; na sticanje jadnih sinekura, profesura i ostalih tričarija. I, što je još gore, pravo da se pojavljuju na javnoj sceni sa oreolom nedodirljivih, lažnih “tekstualnih” kosovskih “mučenika”, za koji ja ne dajem ni pet para. I u sasvim bliskoj budućnosti više niko neće davati ni pare. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Branko Radun: Kašikara pod prozorom NSPM-a |
|
| |
Marinko M. Vučinić: Crna bara Svetislava Basare |
|
| |
Svetislav Basara: O Marinkovoj bari (NIN) |
|
| |
Branko Radun: Basarina "gnostička jevanđelja" |
|
| |
Marinko M. Vučinić: Skribomanija Svetislava Basare i NSPM |
|
| |
Svetislav Basara: O đavolu pod prozorom (NIN) |
|
| |
Ivan Vukadinović: Basara i Bog (NIN, 19.04.07) |
|
| |
|
|
| |
Polemika o patriotizmu |
|
| |
|
|
| |
Nebojša Malić: "Patriotsko" pokoravanje |
|
| |
Koliko ja razumijem argument g. Ćirjakovića, Kosovo treba prepustiti Albancima jer je svaka borba protiv njihovog separatizma i iredentizma unaprijed osudjena na propast, pošto se tako upada u njihovu zamku i "postaje nečovek." Šta onda da radimo kad Albanija stigne do Niša ili Smedereva? Jer ako se dozvoli takvoj demografsko-lažljivoj strategiji osvajanja da uspije makar i jednom, može li se onda ikad potom sročiti argument protiv nje? Može li se reći "uzeli su Kosovo, ali dalje ne može" ako se potom potegne pitanje Preševske doline? Čime se onda brani granica Srbije baš tu, ako je ona jugozapadna prepuštena "neminovnom" albanskom pohodu? >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Zoran Ćirjaković: Kosovska patriotska stranputica (Odgovor gospodinu Paviću) |
|
| |
 Imam utisak da gospodin Pavić ne razume – i meni je bilo izuzetno teško da to shvatim (pomogla su mi razna, često slučajna, "neevropska" iskustva i knjige koje su se njima bavile) – da se takvim "putem" može ići samo ako se nacija, ili bar njen veliki deo, nije odrekla svog (srednjovekovnog) kanona, kakav su u Evropi imali i Srbi i drugi narodi. Navešću samo jedan ne najznačajniji, ali za čitaoce možda zanimljiv delić strategije koju je nemoguće imitirati zato što zahteva i jednu autentičnu i specifičnu moralnost. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: Patriotizam i logika |
|
| |
Ne gospodine Krstiću, nažalost, više zaista nije dovoljna samo neodređena mantra kako „nikada nećemo priznati/potpisati nezavisnost Kosova“, ali da „ni po koju cenu ne smemo kvariti odnose sa našim evro-atlanskim saveznicima“. Pri čemu, ti isti „saveznici“ Kosovo već godinama sistematski pretvaraju u nezavisnu državu, služeći se pri tom opravdanjima koja podjednako vređaju i elementarni patriotizam – i elementarnu logiku. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Nebojša Krstić: Elementarno patriotski (Politika) |
|
| |
Gospoda Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović tvrde da sam svojim kratkim tekstom u subotnjoj „Politici” „promašio temu i adresu”, ali uprkos tome na mojih par promašenih rečenica uzvraćaju tekstom koji zauzima više od polovine stranice cenjenog dnevnog lista. Kažu da to moje kratko pisanije predstavlja „frontalni napad iz kabineta na kolumniste i analitičare kao i na druge nepouzdane elemente”. Ma hajte molim vas! Svoj sam tekst poslao glavnoj urednici „Politike” i zamolio da ga objavi ako nađe za shodno. Da nije našla za shodno, urednica je mogla da ga baci u koš. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Aleksandar Pavić: Patriotizam posle Kosova? Možda u nekoj "Drugoj" Srbiji |
|
| |
Zoran Ćirjaković: Patriotizam posle Kosova (umesto odgovora Nebojši Maliću) |
|
| |
Nebojša Malić: Patriotizam, nego šta |
|
| |
Zoran Ćirjaković: Reakcija na polemiku Krstić - Antonić/Vukadinović |
|
| |
Branko Branković: Komentar na "Uverenje o patriotizmu" |
|
| |
Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić: Ljuti kabineti |
|
| |
Nebojša Krstić: Uverenje o patriotizmu (Politika) |
|
| |
|
|
| |
Polemika o studentskom protestu |
|
| |
Mladen Lazić: Varvarizmi (Reakcija na tekst Mirka Kalića) |
|
| |
Neoliberalni udar na Univerzitet i studentski protest ne bi zasluživao bilo kakav komentar da na potpuno eksplicitan način ne izražava svu intelektualnu i moralnu bedu grupice koja se lažno predstavlja zvučnom „titulom“ STUDENTSKOG PROTESTA. Kada nekoliko desetina pojedinaca nasilno onemogući svim drugim studentima (zanemarimo profesore!) da uđu na fakultet, i svoju akciju proglasi „Protestom“, onda je to, jednostavno, besramna uvreda za sve one generacije studenata koje su, u HILJADAMA, protestvovale, nedeljama, pa i mesecima, boreći se za osnovne civilizacijske vrednosti. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Nova polemika o radikalima |
|
| |
Vladimir Gligorov: Ekstremni i umereni (Politika) |
|
| |
Moje drugo neslaganje sa Milanovićem je u vezi s političkim karakteristikama ekstremizma. Radikalna stranka nije sistemska i može da predstavlja pretnju demokratskoj stabilnosti, jer je pokazala spremnost da namešta izbore, da prihvata ishod takvih, nameštenih, izbora koji je po nju nepovoljan, a i spremnost da oštro i netrpeljivo kritikuje druge stranke koje brane svoje osvojene glasove, kao u slučaju napada na koaliciju koja je 1996-1997. branila rezultate lokalnih izbora. Uz to je netrpeljiva jer koristi govor mržnje. Dakle, nije jasno koliko prihvata smenjivost i trpeljivost u demokratskoj političkoj konkurenciji. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Zoran Avramović: Da li je narod problem Srbije (Politika)
|
|
| |
Branko Milanović: Radikalni problem Srbije (Politika) |
|
| |
|
|
| |
Debata o političkoj mržnji |
|
| |
Marinko M. Vučinić: "U Srbiji samo kamen nije kriv" |
|
| |
Reč je o izrazu dugoročne politike čiji je cilj da se argumentuje i dokaže kolektivna i isključiva krivica srpskog naroda za sve posledice raspada Jugoslavije (otpočinjanje rata, počinjene zločine, etnička čišćenja, nasilne deportacije). Kvalifikacija o genocidu počinjenom u Srebrenici koristi se u stvari i kao politički stav o neodrživosti Republike Srpske kao genocidne tvorevine. Reč je zapravo o posedovanju istine u tumačenju nedavne prošlosti i o njenoj beskrupuloznoj političkoj i ideološkoj manipulaciji i zloupotrebi, a ne o opravdavanju zločina počinjenog u Srebrenici. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: Povratak komesara (poslednji odgovor Vesni Pešić) |
|
| |
S kim to polemiše gospođa Pešić kada u svom odgovoru – pa još sve sa navodnicima koji bi, valjda, trebalo da sugerišu da je reč o suprotstavljanju nekoj mojoj tvrdnji – kaže: „Nametanje 'da nema kritike' se mora javno žigosati jer ustoličuje neodgovornu vlast”? Pa zar ne primećuje da upravo ona i njeni politički prijatelji uporno pokušavaju da zapuše usta i diskredituju svakog ko se usudi da zucne nešto protiv jedne političke grupacije, koja je, gle čuda, njena sopstvena. Ili je, izgleda, pravo na kritiku rezervisano samo za pripadnike njene političke opcije? I šta li tek možemo očekivati ukoliko se jednom domognu vlasti? Ne, gospođo Pešić, svakako nisam ja taj koji guši ili bilo kome uskraćuje pravo na kritiku. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Đorđe Vukadinović: Živeti kao "sav normalan svet" (Politika, 12.12.06)
|
|
| |
Vesna Pešić: Igra brojkama (Politika,14.12.06 - Odgovor Đorđu Vukadinoviću) |
|
| |
Vesna Pešić: Povodom teksta "Mržnja nas je održala" (Politika, 28.12.06) |
|
| |
Đorđe Vukadinović: Mržnja nas je održala (Politika, 27.11.06) |
|
| |
|
|
| |
Polemika povodom redovnog broja NSPM - Druga Srbija |
|
| |
Nebojša Popov: Desnica u Srbiji danas - plišani totalitarizam (Republika) |
|
| |
 U redakcijskom uvodniku pomenutom tematu naglašen je polemički odnos prema levici, odnosno, kako se ovde veli, "levim intelektualnim krugovima" kojima je pripisano u zaslugu to što "desnu ideju u današnjoj Srbiji... bije rđav glas - da je nasilna, autoritarna, nazadnjačka, antizapadna, tradicionalistička i verski zatucana" (str. 5). I autor prvog priloga Miša Đurković, naučni saradnik Instituta za evropske studije, u prvoj rečenici priziva "komunistički duh" koji je, tvrdi on, "i dalje izuzetno snažan" i kao takav tvori sliku o "bauku desnice i konzervativizma" (str. 9-19). U stavu prema desnici kao bauku prednjače, veli Đurković, listovi Danas, Vreme i Republika, mada za ovako nešto ne predočava bilo kakvu argumentaciju. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Polemika oko teksta Vladimira Milutinovića "Zemlja posunovracenih vrednosti..." |
|
| |
Vladimir Milutinović: Odgovor Nebojši Maliću |
|
| |
Ono što sam ja tvrdio u "Zemlji..." jeste da je Malićev tretman demokratije upravo takav kakav bi bio da se ona pojavljuje kao vrednost koju zastupa protivnik u duelu u kome se Malić pridržava pomenutog modela. Ali, u "Zemlji..." se kaže i nešto više: ne samo da se akteri rukovode samo svojim interesima, nego čak one koji se ne rukovode samo svojim inetersima, nego interesima istine, denunciraju kao one koji ugrožavaju slobodu, govore prazne reči, zahtevaju nešto neostvarivo. To se vidi po tome što se univerzalne vrednosti, u koje spada i istina, sistematski prikazuju u negativnom svetlu. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Nebojša Malić: Demokratija nema smisla (reakcija na tekst V. Milutinovića: Zemlja posunovraćenih...) |
|
| |
Međutim, i ovo ne mogu da naglasim dovoljno, demokratija – sistem koji u svom sirovom obliku daje pravo prostoj većini okupljenih ljudi da radi šta god hoće sa životima i imovinom drugih (ko je ubio Sokrata, nego demokratska Atina?) a u svojoj modernoj inkarnaciji tu apsolutnu vlast prenosi na mali broj izabranih predstavnika i masu birokrata – sa slobodom nema nikakve veze. Društvo u kome se vlada «u interesu svih građana» koje g. Milutinović predstavlja kao «univerzalnu vrednost» u stvari ne postoji nigde na svetu, niti je ostvarivo. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Polemika oko teksta Jove Bakića "Desni i levi ekstremizam" |
|
| |
Ivan Janković i Borislav Ristić: Odgovor na tekst Jove Bakića |
|
| |
Bakić se tako prihvatio posla isterivanja prikrivenih fašista iz njihovih mračnih vučjih jazbina. No, ako ste pomislili da će tamo nabasati na, recimo, Ratka Mladića ili vladu V. Koštunice, koja je od Srbije napravila novi Paragvaj, varate se – Bakić se uz pomoć "produbljene analize" svojih ideoloških simpatija, hrabro odvažuje da, u dobroj dijalektičkoj maniri, desne ekstremiste poglavito pronađe onde gde ih, inače, niko ko je zdrave pameti ne bi tražio: u liberalizmu, što će reći – kada je o Srbiji reč – ''u idejama koje propagiraju ljudi koji stoje iza in ternet magazina Katalaksija''! >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
|
|
| |
Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović: ODGOVOR |
|
| |
 Smeta demokratija, smeta primitivni narod – i smeta NSPM koji stalno nešto posmatra, zapitkuje i zakera... E pa smetaće i dalje, gospodo! Srbiji je dosta «modernizatora» za koje put ka modernizaciji vodi preko streljačkih vodova i bodljikave žice. Srbija ne sme biti ničiji privatni feud i eksperimentalni logor. U tome smo zaista protivnici! Ako je ovo borba za tolerantno, pristojno i civilizovano društvo, mi smo u toj borbi izgleda definitivno na različitim stranama. I bez obzira što lično ne volimo svađe, i nemamo ni vremena ni volje za čaršijska prepucavanja i «intelektualne polemike», mi ovu borbu, nažalost, prosto nismo mogli izbeći i ne smemo je izgubiti! To bi bio kraj. Ne kraj Nove srpske političke misli – to bi bio kraj ovog jadnog «neobrazovanog, primitivnog, manijakalnog», ili kako vi još kažete – «odvratnog, odvratnog» naroda.>>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Marinko M. Vučinić: Nova srpska politička misao - odbrana i poslednji dani |
|
| |
Napadi na Novu srpsku političku misao i sve učestalije optužbe da ovaj časopis postaje sve moćniji ideološki provladin centar naročito su intenzivirani u poslednjih nekoliko meseci. Zato i nije veliko iznenađenje da su urednici NSPM-a Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović, pošto su i najizloženiji bespoštednoj i nekorektnoj kritici, odlučili da se odgovorom oglase u našoj javnosti. U njihovom tekstu „NVO perjanice protiv NSPM“ oni su samo sublimirali nekoliko najizrazitijih optužbi i diskvalifikacija koje se inače upućuju njima lično, ali i celom časopisu. >>ceo tekst |
|
| |
|
|
| |
Reakcije na tekst Pavla Milenkovića |
|
| |
Pavle Milenković: "Vojvođanski fašizam" i internet |
|
| |
|
|
| |
Reakcija sa sajta "Vojvodina kafe" na tekst Pavla Milenkovića |
|
| |
|
|
| |
Polemika sa Ekonomistom |
|
| |
NSPM: Jeretičke paralele |
|
| |
 Redakcija NSPM–a je duboko uverena da trenutna medijsko-politička halabuka koja deli i zavađa Srbiju predstavlja samo uzburkanu površinu koja skriva ono što se dešava u dubini društva. Agresivni profiteri iz "obe Srbije" kao da su se udružili protiv svakog napora da na površinu isplivaju pravi problemi vezani za socijalno-ekonomska pitanja okasnele društvene modernizacije, kao i pitanja od suštinskog državnog značaja, kao što su pitanje državne zajednice, statusa Kosova i Republike Srpske. Oni jedni druge nazivaju "primitivcima" i "izdajnicima", "ustašama" i "varvarima" upravo zato da na dnevni red ni ne dođu ova ključna društvena i državna pitanja na koje nemaju, niti pokušavaju da imaju odgovore. Tako se strategijom sukobljenih ekstrema srpsko društvo društvo drži u neprekidnom stresu iostaje nesposobno da se suoči sa stvarnim izazovima XXI veka. >>ceo tekst
|
|
| |
Ekonomist magazin: Paralele |
|
| |
 Poslednja žrtva te političke ideje, tog nacionalnog projekta bio je Zoran Đinđić. Možda čitava ova reminiscencija i ne bi bila potrebna da se sad, odjednom, kad je smrt (taj “komedijant”) cinično i definitivno povezala Zorana Đinđića i Slobodana Miloševića, nisu pojavili pokušaji da se Đinđić i Milošević posthumno i tobož u ime demitologizacije i jednog i drugog - izjednače. Ne bi to, opet, ni bilo tako važno da se ti pokušaji pojavljuju u nekim perifernim, tabloidnim, glavama i medijima. Naprotiv, to se dešava u vodećim prestoničkim (uz to, treba li naglašavati, eminentno provladinim) medijima, a legitimiše se, dodatno, i kao “nova srpska politička misao”. Dakle, sada se domaćoj javnosti pokušava predstaviti, i objasniti, da su Milošević i Đinđić “dva simbola zavađene i zaraćene Srbije” kao i da su oba ta “simbola”, pogotovo kad se razotkriju njihove karakterne, tj. ljudske, sličnosti, (manje-više) podjednako odgovorna i za taj njihov, lični i simbolični, sukob i za ove savremene (neizbežno tragične) srpske Deobe. I da je sad, u tome je poenta, glavna politička i državnička mudrost kako te zaraćene strane pomiriti, kako naći treći, srednji put. >>ceo tekst
|
|
| |
Polemika o Hamasu |
|
| |
Siniša Stefanović: O površnosti - ili kraj debate koja to nije
|
|
| |
Zoran Ćirjaković: Odgovor gospodinu Sinišu Stefanoviću |
|
| |
Siniša Stefanović: Odgovor na "Izazov demokratskog Hamasistana" |
|
| |
Zoran Ćirjaković: Izazov demokratskog "Hamasistana" |
|
| |
|
|
| |
Prenosimo NIN |
|
| |
Zoran Ćirjaković: Majka druge Srbije (II) Pristigli komentari |
|
| |
 Latinka i Dobrica operišu u dva kruga koja se ne dodiruju i čiji aktivisti možda i nisu svesni sličnosti koja ih ne ujedinjuje samo u isključivosti. I Latinka i Dobrica nisu tvorci bilo kakve nove koncepcije i oboje tvrde da nisu mogli da budu ravnodušni. Za oboje kao da ne postoji običan čovek. Bolji i dostojanstven život je moguć samo u istorijskim granicama okupljenog naroda, odnosno ako se prizna krivica i suoči sa zločinima. Ćosić je nekada tražio žrtvovanje radi budućnosti, Latinka to isto traži danas. >>ceo tekst
|
|
| |
Zoran Ćirjaković: Majka druge Srbije (I) Pristigli komentari |
|
| |
Reagovanja |
|
| |
Igor Ivanović: Titoisti a globalisti |
|
| |
Darko Velimirović: Reakcija na tekst Zorana Ćirjakovića "Majka Druge Srbije"
|
|
| |
Slobodan Reljić: Ideološki terminatori (NIN) |
|
| |
|
|
| |
Ranije polemike |
|
| |
Prenosimo Danas: Polemika o demokratskom nacionalizmu
Slobodan Divjak: U mraku su sve krave crne (28.01.06)
Nenad Daković: Kome ti kralja! (28.01.06)
Slobodan Divjak: Antiliberalni autoritarizam i govor mržnje (16.01.06)
Nenad Daković: Nacija i naracija (16.01.06)
Slobodan Divjak: Mirenje nepomirljivog (16.01.06)
Nenad Daković: Zabluda o dobrom nacionalizmu (16.01.06)
Polemika oko jednog pokušaja uporedne istorije Balkana (NIN)
Kosta Nikolić, Suzana Rajić: Beograd – grad koncentracionih logora!? (04.01.05)
Dubravka Stojanović: Razoružati istoriju (04.01.05)
Kosta Nikolić, Suzana Rajić: Balkanska povest sa oksfordskim akcentom (04.01.05) |
|
| |
|
|
| |
Sve polemike >> |
|
| |
|
|
| |
|
|
| |
|
|
|
|
|
 | | |
2.jpg)
