Komentari
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Marketing
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Pisma uredništvu
Linkovi
 

Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru

Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet

Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete



Poslednja
posebna izdanja i brojevi NSPM sa sadržajima

Izbori
Sadržaj
Contents
Rezimei
Abstracts

Multikulturalizam

Globalizacija

Svet posle 11. septembra

Etnički stereotipi
Sadržaj
Contents

Polni stereotipi
Sadržaj
Contents

Antisemitizam
Sadržaj
Contents
 
LINKOVI
 

samo po nspm.org.yu
po celom SCG web-u
  _____________


_____________


-
 


Prikazi

 
  Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare!  
   
  Slobodan Antonić: Poetika poljskog WC-a
  Prikaz knjige: Marko Vidojković, Bog ti pomogo: 19 priča, Samizdat B92, Beograd 2007, str. 158
Fenomen Vidojković ipak zaslužuje pažnju. Vidojković je od 2004. godine postao «kultni pisac» Druge Srbije. Krajem te godine se, naime, svaki marketinški blok na televiziji B92 završavao reklamom romana Kandže i uzvikom: «Injekcija adrenalina u venu srpske književnosti!». Kampanja B92 je trajala mesecima. Roman je doživeo sedam izdanja i štampan je u 19.000 primeraka. Tako se rodio Pisac. Druga Srbija je bila oduševljena Vidojkovićem. Posebno joj se dopadao način na koji je u Kandžama opisivao socijaliste i SPC. Istina, neki književni kritičari nisu baš bili impresionirani ovim «uradkom». >>ceo tekst
   
  Dejvid B. Rivkin Mlađi i Karlos Ramos-Mrosovski: Nemudri saveti
 

Zbigniew Brzezinski: Second Chance: Three Presidents and the Crisis of American Superpower,
Madeleine Albright: Memo to the President Elect: How We Can Restore America's Reputation and Leadership
Olbrajtova i Bžežinski smatraju da je najveća politička cena spoljne politike predsednika Buša bila gubitak američkog ''moralnog legitimiteta'' širom sveta zbog rata u Iraku. Oba autora deklamuju uobičajeni spisak anti-bušovskih kritika – Abu Grajb, Gvantanamo i slično – od kojih su svi, po njima, debelo koštali Sjedinjene Države u svetskom javnom mnjenju. Sekretarka Olbrajt žali to ''traćenje'' američkog političkog kapitala i citira jednog evropskog diplomatu koji joj kaže da ljudi u njegovoj zemlji žele ''povratak one prave Amerike''. Sa istih stanovišta, Bžežinski krivi predsednika Buša za ''globalno otuđivanje od Amerike''. >>ceo tekst

   
  Vesna Ivanović: Prikaz knjige: POLITIČKE IDEOLOGIJE: NOVI PRIKAZ uredio Michael Freeden, prevela Rajka Rusan, Zagreb: Algoritam, 2006., 303 str.
  Prije nekoliko godina Karl Dietrich Bracher napisao je knjigu o političkoj misli 20. stoljeća pod naslovom Doba ideologija. Kako izdvaja Michael Freeden, Bracher je na umu imao posebnu koncepciju ideologije: grandioznu, apstraktnu i prijeteću. Nesumnjivo, stoljeće je doživjelo sukobe upravo takvih titana, praćenih pojavom masovne politike i sofisticiranih načina regrutiranja narodne potpore i aktivizma. Jedan od najcjenjenijih politologa današnjice, oksfordski profesor Michael Freeden, u uvodnom članku Političke ideologije: novi prikaz izdvaja da su ideologije vitalan i energičan sastojak oblikovanja grupnih identiteta i politika. >>ceo tekst
   
  Slobodan Antonić: Prikaz knjige: Grupa autorkinja, Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XX I veka , izdanje Žena u crnom
  Priča o antiženskoj zaveri koja sprečava žene da uspeju u politici ili biznisu takođe ima drugu stranu. Dvadeset posto žena u parlamentu najčešće je više pokazatelj stepena zanimanja žena za tu oblast nego pokazatelj postojanja diskriminacije. Na mašinskom fakultetu 90 odsto profesora i studenata su muškarci, a na farmaceutskom 90 odsto su žene. To ne znači da na mašinskom fakultetu postoji diskriminacija prema ženama, ili da je sva moć koncentrisana tamo. To je samo znak različitog stepena zanimanja žena i muškaraca za određene oblasti. Žene nisu slabije u matematici od muškaraca. Ali, kao što pokazuje Baumajster, manjak žena u matematici i prirodnim naukama učinak je njihove manje motivacije da se bave tom oblašću, ne posledica manjih sposobnosti ili muške zavere. >>ceo tekst
   
  Milica Vesković: Prikaz knjige: Dominik de Vilpen „Krik koji tera zle duhove “, Orpheus, Beograd, 2006.
  Ne dešava se retko da delo privuče pažnju usled toga što je autor već poznat u bilo kojoj oblasti javnog života. To se može dogoditi i u ovom slučaju. Dominik de Vilpen se školovao da bi se profesionalno bavio književnošću i pravom, ali se ipak našao u centru političkog života Francuske. Nakon toga što je zauzimao različite položaje u Ministarstvu inostranih poslova, Vilpen je u maju 2005. postao premijer Francuske Vlade. Kao aktivni učesnik u politici našeg doba, ovaj autor teško da može da razočara prikazom stanja današnje politike. Veoma zanimljiv stil pisanja koji praktično vuče napred uz simboličke prikaze koji su čvrsto povezani sa realnošću teško da mogu čitaocu dozvoliti predah. >>ceo tekst
   
  Saša Gajić: Duh Bendžamina Dizraelija
 

Prikaz knjige: Miloš Ković, Dizraeli i I stočno pitanje, Clio, Beograd, 2007.
Bendžamin Dizraeli (1804–1881), prvi erl od Bikonsfilda, britanski državnik i romanopisac, predstavlja ličnost koja je ostavila veoma duboki trag u istoriji svoje zemlje i u istoriji moderne Evrope. Dvostruki premijer Velike Britanije – “Imperije u kojoj nikada ne zalazi sunce” – i poverljivi prijatelj kraljice Viktorije, lider britanskih konzervativaca, plodan književnik, ideolog anglosaksonskog imperijalizma, svoju najvažniju životnu ulogu odigrao je, i to na odlučujući način, za vreme “Velike istočne krize”, koja je svojim ishodom, u vidu Berlinskog kongresa 1878. godine, za više decenija odredila sudbinu zemalja Balkanskog poluostrva, a delom i ukupnih međunarodnih odnosa na Starom kontinentu. >>ceo tekst

   
  Mario Brudar: Prevelik zalogaj
  Prikaz knjige: Bojan Dimitrijević: Zoran Đinđić, Zavod za udžbenike, Beograd, 2007. str.319.
Iako se u najvećem delu knjige suzdržava od svojih direktnih komentara i ocena, kada je u pitanju atentat u kome je Đinđić ubijen, Bojan Dimitrijević je otvoreniji. Piše da je Đinđić „svojim dinamizmom postao smetnja mnogima. I u Srbiji i van nje“(306). Malo je verovatno, prema njemu, da su izvršioci bili i inspiratori. „Ako nije bilo direktne finansijske podrške sa strane“, nastavlja Dimitrijević misleći na organizaciju atentata, „onda je sasvim sigurno ona došla u vidu prećutne saglasnosti pojedinih obaveštajnih i bezbednosnih službi“(306). Isto tako pretpostavlja da je posle atentata izgubljena politička volja za daljom istragom „jer je verovatno uočeno da atentat ima i dodatni kontekst, nadgradnju...“(306). >>ceo tekst
   
  Dejan Petrović: Nova definicija kulturne politike
  Prikaz knjige: Igor Ivanović: Kultura i identitet (pogled zdesna), NSPM, Beograd, 2007, str. 219.
Tema koja zasigurno najviše intrigira u prvom delu knjige jeste otvoreno antagoniziranje „Srbije“ protiv „kruga dvojke“, odnosno svrstavanje na stranu u opštoj populaciji nesumnjivo većinske, a u intelektualnom i medijskom prostoru nesumnjivo manjinske grupacije, koja će ovde dobiti retku (i utoliko – vredniju) priliku za pokušaj artikulacije vlastitih životnih stilova i obrazaca. Ove dve, po svemu nejednake socijalne grupe, decenijama, čak i stolećima obitavaju jedna pored druge u sferi naporednih egzistencija, uz obostranu međusobnu surevnjivost, podozrenje, nerazumevanje, nepoverenje, podsmeh, prezir, pokatkad i omrazu. >>ceo tekst
   
  Slobodan Antonić: Četiri srpska evroreformska stereotipa
  Prikaz knjige: Vujadinović Dragan, Obrnuta ekonomija 2004-2006; Dan Graf, Službeni glasnik 2007, str. 231.

O dragi briselski službenici! Molimo vas, na kolenima: uslovljavajte nas što više! Tražite od nas što više! Mučite nas što više! Jer, mi smo to i zaslužili. Mi smo svesni svoje ništavnosti, u odnosu na vas, nadljude slobodnog tržišta i stahanovce evroatlantskih integracija. Mi smo svesni da čak i ako nas ponižavate, to je za naše dobro. To je pravedna kazna za naše odmetanje od boga Mamona. Znamo da naš greh moramo okajati u krvi i u suzama. Zato, budite što stroži sa nama! Za to vas mole vaši «srbijanski evroreforisti». >>ceo tekst

   
  Slobodan Antonić: Potemkinovo selo «održivog kosovskog društva»
  Prikaz knjige: Ka izgradnji održivog kosovskog društva, priredila Izabela Kisić, «Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji», Beograd 2007, str. 251

Ma koliko bili ošamućeni propagandom B92 ili «Blica», ni Srbijanci nisu toliko ludi da poveruju da je «međunarodna zajednica isuviše popuštala Srbiji». Ne, ova knjiga i nije njima namenjena. Ona je namenjena onima koji su platili da se napiše i odštampa. Onima koji će platiti da se prevede na engleski i koji će je čitati u Vašingtonu i Briselu. Oni će reći, da, sve je u njoj tačno, svaka im se pozlatila, evo, lepo piše da sve što smo radili i sve što radimo protiv Srba i Srbije potpuno je ispravno, kako smo samo pametni i uspešni, još samo da pacifikujemo preostale Srbe i ovaj posao će biti do kraja urađen. >>ceo tekst

   
  Marinko M. Vučinić: Zašto naš narod u Austriji propada
 
Prikaz knjige: Đorđe Natošević, Zašto naš narod u Austriji propada, edicija „Klasici srpskog eseja“, Beograd 2007. godine

Zašto propadamo kao narod? Ovo je verovatno najčešće pitanje koje se u našem poimanju istorije i društva postavlja kao lajtmotiv u razumevanju sudbine srpskog naroda. Nije ovde reč o našoj sklonosti jadikovkama i jeremijadama, niti predstavljanju sebe kao jedine i najveće žrtve, što se često može čuti od naših novopečenih demistifikatora političkih i istorijskih mitova. To je pre svega traganje za odgovorom zašto je srpski narod u svojoj burnoj i tegobnoj istoriji doživeo toliko teških i dramatičnih iskušenja. >>ceo tekst
   
  Slobodan Antonić: Menjanje identiteta Srbije
  Prikaz knjige: Grupa autora, Nacionalni i državni interes moderne Srbije, CEDET i FES, Beograd 2007, str. 271

«Građanistička» ili «druga Srbija» dugo je odbacivala i sam pojamnacionalnog interesa. On joj je delovao kao nešto nacionalističko, ekskluzivističko, neprihvatljivo. Štaviše, tokom devedesetih, pojedini intelektualci iz »druge Srbije» čak su se otvoreno rugali i samoj ideji nacionalnog interesa. Oni su ga podsmešljivo zvali «nacint» (Miodrag Stanisavljević). Međutim, kada je Srbija 2006. postala međunarodno priznata država, više se nije mogao odbacivati pojam nacionalnog/državnog interesa. To bi značilo da je Srbija jedina država na svetu koja nema nikakav nacionalni, odnosno državni interes. Stoga su intelektualci iz «druge Srbije» krenuli u preuzimanje i pacifikaciju ovog pojma. Tako je nastala ova knjiga. >>ceo tekst

   
  Slobodan Antonić: Helsinški procres protiv Srbije
  Prikaz knjige: Fahri Musliu, Montirani procesi protiv kosovskih Albanaca 1999-2001, Biblioteka «Svedočanstva», Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Dakle, suoči se Srbijo. Suoči se sa činjenicom da za naše ljudskopravaške borce i borkinje kada neki Srbin napravi ratni zločin onda je to genocid za koji su kolektivno odgovorni svi Srbi, od onih u kolevci, do onih u bolnicama. Jer, kao što to lepo reče jedan visoki funkcioner Helsinškog odbora - «u Srbiji samo kamen nije kriv»! (Okrugli sto Helsinškog odbora "Š ta blokira proces suo č avanja u Srbiji ", Beograd, 5. decembar 2006). Naprotiv, ratni zločini nad Srbima i nisu ratni zločini. To je najobičnija srpska nacionalistička propaganda. A suđenja na kojima su oni dokazani, čak i nakon 5. oktobra, nisu ništa drugo do «montirani politički procesi nevinim žrtvama». >>ceo tekst
   
  Dobrica Gajić: Prikaz knjige: Anđelo Tambora: „Kavur i Balkan“
  Italijanski istoričar Anđelo Tambora (Angelo Tamborra, Chiasso, 14. X 1913-Roma, 14. IX 2004), pisac knjige „Kavur i Balkan“ („Cavour e i Balcani“, Torino, 1958), bio je cenjeno ime u evropskim naučnim krugovima specijalizovanim za istoriju i kulturu istočnoevropskih naroda. U svom predgovoru „Anđelo Tambora i njegova knjiga o Kavuru i Balkanu“, akademik Nikša Stipčević navodi podatak da je upravo Tamborinom zaslugom na Rimskom univerzitetu osnovana Katedra istorije istočne Evrope, na kojoj je pod njegovim nadzorom „naučno stasalo nekoliko generacija italijanskih istoričara sličnog istraživačkog usmerenja“. >>ceo tekst
   
  Dejan Petrović: Nedovršenost kao loša sudbina
 

Prikaz knjige: Zlatko Kramarić: Nedovršena demokracija, Matica Hrvatska, Osijek, 2007, str. 245.
Zlatko Kramarić, dugogodišnji osječki gradonačelnik, i to iz onih najtežih, „ratnih“ dana, dobitnik mirovne nagrade „Averell Harriman“ (1997), političar i intelektualac više decenija konstantno prisutan na ovdašnjoj sceni (šta god to imalo da znači), objavio je zbirku svojih kolumni Nedovršena demokracija, inicijalno pisanih za 24 sata i Slavonski dom. Činjenica da je u pitanju naredni hrvatski ambasador u Srbiji, ove njegove oglede i reminiscencije o političkim i svim ostalim stranama hrvatske svakodnevnice, svim (nus)pojavama jednog tipično balkanskog procesa demokratizacije i tranzicije, koje su koliko god politička analiza, toliko možda još i više mentalitetska studija; nužno stavlja u fokus pažnje domaćeg čitaoca. >>ceo tekst

   
  Una Popović: Prikaz knjige: Slavoj Žižek „Univerzalni izuzetak” ("The universal exception")
  Knjiga „Univerzalni izuzetak” je drugo izdanje planiranih Žižekovih sabranih dela i posvećena je radovima vezanim za politiku, koji su objavljivani u periodu od početka devedesetih godina, pa do danas. Ukupno sedamnaest tekstova podeljeno je na četiri manje celine, koje svojim naslovima ukazuju na kontrastiranje suprostavljenih pozicija dominantnih ideologija, uz analize značajnih događaja u poslednjem delu. Knjiga sadrži i rečnik važnijih termina sa obrazloženjima, gde je osobito zanimljivo uočiti terminološku funkciju pojedinih vlastitih imena, na šta i sami priređivači skreću pažnju. >>ceo tekst
   
  Vesna Ivanović: Prikaz knjige: Elazar Barkan, Krivica nacija: restitucija i ispravljanje istorijskih nepravdi
  Barkan kaže da bi Virdžinija Vulf mogla reći da se 5.3.1997, ili negdje oko toga datuma, svjetski moral - da ne kažemo, ljudska priroda - promijenila. Razlog je bio neočekivan: u odgovoru na optužbe za profitiranje na račun Jevreja tijekom Drugog svjetskog rata, Švicarska je najavila svoju namjeru da proda značajne količine svoga zlata kako bi oformila humanitarni fond od pet milijardi dolara. Fond je namijenjen žrtvama Holokausta koje su izgubile svoj novac u švicarskim bankama, a potom, da se upotrijebi za ispravljanje povijesnih nepravdi širom svijeta. >>ceo tekst
   
  Marinko M. Vučinić: Prikaz knjige: Crkva i država, Priredili Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić, izdavač IIC – Nova srpska politička misao
  Odnos crkve i države danas je jedno od najznačajnijih pitanja u demokratskom konstituisanju i funkcionisanju našeg društva. Ono je posebno aktuelno u tranzicionim zemljama kada uloga crkve postaje predmet velikih sporova. Zbornik Nove srpske političke misli posvećen ovoj temi obuhvata tekstove u kojima se otvaraju mnogobrojna pitanja značajna za razmatranje ovog složenog i protivrečnog odnosa, pri čemu je posebna pažnja posvećena istorijskoj, tradicijskoj, ali i savremenoj dimenziji ovog odnosa. >>ceo tekst
   
 
  Centralna poglavlja knjige nas detaljno upoznavaju sa nevelikim, ali izuzetno značajnim opusom Nikolasa Spajkmana (dve knjige, American Strategy in World Politics i The Geography of Peace, kao i nekoliko kraćih tekstova u stručnoj periodici) i svim bitnim stavovima koje je ovaj naturalizovani Amerikanac (Spajkman je rođen u Holandiji) iznosio, poput stavova o konfliktnoj prirodi međunarodnih odnosa, balansa moći, koncepta o regionalnim bezbednosnim aranžmanima, tj. o integrisanoj moći i globalnom vojnom prisustvu pomorskih sila. >>ceo tekst
   
 
  Oni koji očekuju da će u ovoj knjizi kratkog naziva i priličnog obima (552 stranice) naći najnovije priloge za biografiju sa pikanterijma iz života i podacima koji otkrivaju konačnu pozadinu Titovih namera i delovanja - ostaće razočarani. Na to, uostalom, upućuje i sam autor odredivši svoj rad kao sociološko-istorijsku studiju napisanu da bude „kritika monumentalne komunističke istorije, ali i kao protivstav novoj 'monumentalnoj antititoističkoj istoriji'“ (str.22). Polazeći od Marksovog načela da ljudi stvaraju vlastitu istoriju, ali ne pod okolnostima koje su sami izabrali, Kuljić pokušava da u Titovoj aktivnosti prepozna „vreme i uslove koji su ga određivali i meru u kojoj ih je on oblikovao ili bio njihov zatočnik“. >>ceo tekst
   
  Vladimir Milutinović: Prikaz knjige: FRAGMENTA PHILOSOPHICA I, priredio Dejan Aničić
  U zborniku tekstova i inetrvjua Fragmenta philosophica Dejan Aničić se potrudio da nam približi prevashodno filozofsku svetsku scenu poslednjih godina. Kako ona izgleda, koja su imena ključna, a koje ideje su one koje intrigiraju i pokreću javni govor i mišljenje danas – barem deo odgovora na ova važna pitanja nalazi se između korica ove nevelike knjige. Predgovor knjizi je napisao urednik NIN-a Slobodan Reljić, a sama knjiga je podeljena na tematske celine: Savremena te(r)orija, Evropa i Amerika, Philosophia Perrenis, Neoklasici, Sablasti kapitalizma i socijalizma, zatim deo posvećen nedavno preminulim filozofima Ričardu Rortiju, Žanu Bodrijaru i Paulu Vaclaviku i dodatak sa tekstom Mišela Fukoa iz 1978. godine „Hrišćanstvo i pastriska moć“. >>ceo tekst
   
  Saša Gajić: Prikaz knjige: Mark Sedžvik, Protiv modernog sveta, Ukronija, Beograd, 2006.
  Po struci orijentalista, predavač na kairskom AUC-u, Sedžvik nam sa stilskom pristupačnošću odomaćenom u anglosaksonskim akademskim krugovima pripoveda, za formalno obrazovane (bez obzira radilo se o onima čije su intelektualne matrice definisane u socijalizmu ili u dobu političke korektnosti) ili neupućene, o čudnovatom filozofsko-religiozno-ideološkom fenomenu tradicionalizma, koji zadnih decenija privlači sve veću pozornost i na Istoku i na Zapadu, već u skladu sa svojim razvojem, brojnim preobražajima i posledicama koje su ideje tradicionalista prouzrokovale na prelazu iz moderne u postmodernu epohu. >>ceo tekst
   
 
  Srpska politička misao je obogaćena kapitalnim delom svetskog nivoa, prvim tomom knjige Politička teorija, Vojislava Stanovčića. Enciklopedijsko po širini zahvata, a par excellene teorijsko i kritičko po dubini analiza i ocena, najobuhvatnije delo iz oblasti političkih nauka u nas, za koje je više kompetentnih autora koji su objavili svoje prikaze ovog rada dalo ocene da se ovo delo može s pravom uporediti i sa značajnim radovima te vrste, koja su u XX veku u svetskim razmerama predstavljala doprinos političkoj teoriji i političkoj nauci. >>ceo tekst
   
  Marija Obradović: Prikaz knjige: Kosta Nikolić, Tito govori što narod misli: Kult Josipa Broza Tita 1944–1949
 

Knjiga Koste Nikolića Tito govori što narod misli predstavlja dobar primer kako pogrešne predpostavke ne daju samo pogrešne odgovore, već da se na osnovu njih postavljaju i pogrešna pitanja. Zanemarujući Spinozin savet da treba da se trudimo da stvari razumemo pre nego što ih kudimo ili hvalimo, Nikolić, dajući prednost apologetskim nad naučnim, zapada u «nadrealizam», pripisujući istorijskim fenomenima «petu, podsvesnu i magijsku dimenziju», formulišući tezu da je Josip Broz Tito gotovo «oimađijao paganski srpski narod». Ova knjiga takođe jasno ilustruje da nekritična i eklektična primena različitih teorijskih komcepcija, kao «mišljenje bez meditacije», da se poslužimo rečima Đerđa Lukača, neuvažavanjem kompleksnog i protivurečnog karaktera istorijskih fenomena i procesa, vodi ka krajenje jednostranim i pojednostavljenim pogledima na istorijska zbivanja. >>ceo tekst

   
  Zoran Ćirjaković: Prikaz knjige: Kultura poraza, Volfgang Šivelbuš
  Iako je o ratovanju napisano bezbroj knjiga, tek 2001. godine objavljena je prva knjiga o tome kako se živi sa porazom. “Kulturu poraza” napisao je Nemac Volfgang Šivelbuš. On se, pored analize godina koje su usledile posle teških nemačkih lomova, bavi i društvenim posledicama poraza koje su pretrpeli Francuzi i Amerikanci. Rezultat je studija o kompleksnom psihološkom i kulturnom odgovoru stanovništva pobeđenih država koja nam pokazuje da sva moderna društva na poraz reaguju na slične načine. Tek je modernost, po Šivelbušu, transformisala poraz iz političkog u kulturni proces. Sveprožimajuća moć moderne države je učinila da psihološki teret poraza i njegove brojne i neretko teško prepoznatljive posledice oseti svaki pojedinac. >>ceo tekst
   
  Zoran Avramović: Prikaz knjige: Vojislav Šešelj: Rimokatolički zločinački projekt veštačke hrvatske nacije, SRS, Beograd, 2007.
  Knjiga dr Vojislava Šešelja Rimokatolički zločinački projekt veštačke hrvatske nacije napisana je na 1045 stranica. Već tako veliki obim sugeriše zaključak da je problem kojim se njen autor bavi temeljno obrađen. Pred nama je naučni rad sa razvijenim kategorijalnim aparatom, brojnim činjenicama i relevantnim izvorima. U središtu Šešeljevog istraživanja je konkretna nacija, njeno stvaranje, širenje i uloga Rimokatoličke crkve u tom procesu. Ono što je karakteristično u ovoj knjizi i što je izdvaja iz mnoštva drugih napisanih na ovu temu, svakako je preplitanje planova vremena i istraživačkih strategija. >>ceo tekst
   
  Goran Budžak: Prikaz knjige: Dragan Petrović, Rusija na početku XXI veka – geopolitička analiza
  Naučna monografija dr Dragana Petrovića Rusija na početku XXI veka – geopolitička analiza, je zapravo autorov prerađen istoimeni doktorski rad koji je on prethodno odbranio na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, oblast Politička geografija. Radi se o kvantitativno velikom (640 strana, računajući i sedam tabela, pet grafikona i sedamnaest namenskih karata, od kojih je dobar deo uradio sam autor rada) i multidisciplinarnom naučnom radu, koji na kompleksan način obrađuje geopolitičku poziciju savremene Rusije, uz korišćenje obimne literature i izvora na stranim jezicima, kao i celokupne postojeće na srpskom jeziku vezane za temu rada. >>ceo tekst
   
  Dragomir Anđelković: Prikaz knjige: Istorijski atlas sveta, Monde Neuf, Beograd, 2007.
 

Drugi svetski rat obrađen je kao da je atlas izdat 1965. godine! Sve se posmatra isključivo kroz prizmu partizanskog pokreta, Tito nam se osmehuje sa stranica atlasa … samo još fali slika „izdajnika“ Draže Mihajlovića. Uzgred, na karti koja prikazuje Evropu 1942. godine ne pravi se razlika između savezničkih država Trećeg Rajha (npr. NDH poglavnika Pavelića ili Mađarske admirala Hortija) i okupiranih područja (kao što je Francuska, Grčka ili Srbija), već su sve to zemlje „pod nadzorom osovinskih snaga“. S druge strane, pristojni svetski atlasi (npr. engleski „Tajmsov istorijski atlas“ ) ne propuštaju da istaknu razliku između saveznica nacističke Nemačke i onih zemalja koje su bile pod okupacionom upravom... >>ceo tekst

   
  Marinko M. Vučinić: Prikaz knjige: Slobodan Antonić: Srbi i Evro-Srbi (Rasprave o naciji i politici), Čigoja štampa, Beograd, 2007.
  U ovoj knjizi Slobodan Antonić je pokrenuo mnogobrojna i izazovna pitanja i analizirao veliki broj pojava našeg aktuelnog političkog i društvenog života. U fokusu njegove pažnje bilo je razmatranje kolektivne krivice i suočavanja sa prošlošću, neophodnosti donošenja novog ustava, odnosa tzv. vodećih NVO prema organizacijama i političkim analitičarima koji ne dele njihove političke ideje i ocene. Knjiga O Srbima i Evro-Srbima izlaže bilans prve Koštuničine vlade, govori o kompromisu kao osnovnoj supstanci odgovorne i održive demokratske politike, razornoj podeljenosti našeg društva, analizira našu medijsku scenu, nepomirljivo sučeljenu i ideološki rasparčanu i zatvorenu, i za koju je „'uravnoteženo' i 'angažovano' novinarstvo ono u kojem se ignoriše ili vređa stranka koju ne vole. >>ceo tekst
   
  Ivan Čolović: Prikaz knjige: Slobodan Antonić: Srbi i Evro-Srbi (www.pescanik.net)
   
  Dobrica Gajić: Prikaz knjige: Dejvid Mekenzi: „Milovan Milovanović - srpski diplomata i državnik“, Centar za publikacije i dokumentaciju Pravnog fakulteta u Beogradu/AIZ „Dosije“, 2007
  Monografskom publikacijom o Milovanu Đ. Milovanoviću (1863-1912), prononsiranom imenu srpske političke i diplomatske istorije, Dejvid Mekenzi (1927) nastavlja niz svojih iscrpnih biografskih studija posvećenih jednom broju najznačajnijih ličnosti naše nacionalne prošlosti: Iliji Garašaninu, Dragutinu Dimitrijeviću-Apisu, Jovanu Ristiću i Jovanu Marinoviću. Mekenzi se već decenijama bavi ruskom i srpskom istorijom i njegovi radovi imali su znatnog odjeka u ovdašnjim naučnim krugovima. >>ceo tekst
   
  Nenad Milošević: Prikaz knjige: Dragan. D. Lakićević, Božo Stojanović, Ilija Vujačić, Teoretičari liberalizma
  Kada se sve ovo uzme u obzir možda je utoliko vredniji pokušaj tri naša autora (Lakićević, Stojanović, Vujačić) da u jednoj knjizi saberu osnovne temeljne principe liberalne filozofsko-političke tradicije. Teoretičari liberalizma je delo koje na jednom mestu aktualizuje sve ono najvrednije što se pojavilo u evoluciji liberalne misli, od 18. veka do danas. Razumljivo, autori su, zbog obima knjige (295 stranica), morali da izostave mnoge značajne mislioce, poput Tokvila ili Konstana. Istorijat ovog osobenog načina mišljenja, koje je predstavljalo pokušaj izmirenja individualne slobode jedinke i zahteva koje politička zajednica nameće svojim članovima, u sažetom obliku je predtavljen u uvodnoj studiji knjige (odeljak „Liberalizam“). >>ceo tekst
   
  Mario Brudar: Prikaz knjige: Vuk Drašković: META, Beograd, Novosti, 2007.
  Koliko je, s jedne strane, Meta izuzetno uzbudljiva, dinamična i knjiga koja te ne pušta dok je ne pročitaš, zbog ispovednog stila, emotivnosti, uzbudljive uverljivosti opisanih događaja, koja čitaoce-savremenike ubedljivo vraća u atmosferu 1990-ih, toliko je, s druge strane, Meta, ipak, podbacila u istoriografskom osvetljavanju doba kojim se bavi. Vuk, doduše, u uvodnom poglavlju piše da je „živo samo ono što još živi u našem sećanju, i to onako kako živi. Ako je nešto zaboravljeno, a najviše je zaboravljenog, ne zaslužuje ni da bude vađeno iz bunara“(12). Objektivno, međutim, zamerka stoji. Jer, Vuk Drašković nije bio epizodista, već jedna od glavnih političkih ličnosti u miloševićevskoj Srbiji. >>ceo tekst
   
  Dejan Petrović: Prikaz knjige: Vuk Drašković: Meta
  „Nema više one velike i zajedničke države čiju smrt nisam hteo, a nema ni Srbije koju sam sanjao. Ona je danas ruševina moralnosti i nade, zemlja izbeglica iz otetih zavičaja, milionske sirotinje i obesnih šeika, čije bogatstvo izvire iz krvi i pljačke, zemlja nesrećnih čija je sreća u bajkama o sreći, zemlja kojom hodaju toliki prazni rukavi i nogavice stradalih u minulim ratovima, zemlja serijskih ubica, država bez strateških vizija i putokaza, zemlja u kojoj nema ni principa ni morala u javnim poslovima, država – pijaca u kojoj je sve na rasprodaju i u kojoj je najveće beščašće na njenim visovima. Ovakva Srbija priviđa mi se kao kletva bačena na sve moje ideale.>>ceo tekst
   
  Nemanja Džuverović: Prikaz knjige: Mark Kurlanski, Nenasilje, istorija opasne ideje (originalni naziv Non – violence, The History of Dangerous Idea)
 

Knjiga Nenasilje, sa intrigantnim podnaslovom i predgovorom Dalaj lame, Marka Kurlanskog predstavlja svojevrsni udžbenik za sve koji žele da se bliže upoznaju sa idejom nenasilja i njenim razvojem kroz istoriju. Istovremeno, knjiga može da služi kao korisna dopuna za one koji su već upoznati sa pojmom nenasilja jer nudi mnoštvo malo po znatih podataka. Knjiga daje istorijski prikaz razvitka ideje nenasilja počevši od stvaranja prvih monoteističkih religija pa do završetka Drugog svetskog rata s ciljem da pruži odgovor na dilemu da li je upotreba nenasilnih metoda borbe adekvatnija od upotrebe sile koja je do sada bila dominantan obrazac rešavanja sporova. >>ceo tekst

   
  Dragana Kanjevac: Prikaz knjige: Pavle Ćosić, Leposava, Kornet, Beograd, 2007.
 

Nerviraće hiperurbani Ćosić paraurbane tvrdolinijaše: šta mu je sve to trebalo, sva ta subverzija stereotipova tzv.'druge Srbije', pa još onaj momenat sa školskom i radnom obavezom građana da deklamuju sentence o 'Novoj srpskoj fašističkoj misli kao grupi nacionalističkih i mafijaških apologeta i kvazianalitičara, propalih novinara i intelektualaca u pokušaju!' Nije li Pavle Ćosić Vukadinovićev brat blizanac, Dobričin polusin ili pak razbaštinjeni polubrat Verana Matića - vreme i tabloidi će pokazati. >>ceo tekst

   
  Saša Gajić: Leposava - Alternativni lek za autentičnu urbanost
 

Prikaz knjige: Pavle Ćosić, Leposava, Kornet, Beograd, 2007.
Druga je polovina 21. veka, a Srbija je i dalje na periferiji, u čekaonici za ulazak u “svetlu budućnost”, nikada dovoljno i do kraja civilizovana i suočena sa prošlošću, uprkos permanentnom prevaspitavanju, u kome su građani izloženi svakodnevnim “higijenskim” merama (PPG), koje se na znak sirene vrše u montažnim kabinama, ili pokajničkim sastavima tipa “čistih gaća u Evropu”, kao i moru besmislenih zakonskih regulativa. Srbijom upravlja antivlada, B92 suvereno vlada celokupnim informativnim programom, Ada Ciganlija je preimenovana u politički korektnu Adu Ravnopravnih građana, dok ravnopravni “građani i građanke” prestonice – uprkos skoro dostignutim idealima malograđanskog celodnevnog blejanja – i dalje pate zbog zlehude sudbine i mentaliteta prostora nikada podesnog za konačnu i trajnu “integraciju”. >>ceo tekst

   
  Mario Brudar: Korupcija kao skrivana tema istorije Srbije
  Prikaz knjige: Korupcija i razvoj moderne srpske države (ur. Aleksandra Bulatović, Srđan Korać), Beograd, Centar za menadžment, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, 2006.
U vremenu današnjem koje vrvi od korupcionaških afera pojavila se knjiga o korupciji u Srbiji od vremena Miloša Obrenovića do dolaska Titovih komunista na vlast. Pomoću niza primera autori priloga Goran Antonić (12 tekstova), Aleksandar R. Miletić (7), Vladan Jovanović i Vladimir Cvetković (po 2 teksta) ubedljivo i nedvosmisleno pokazuju da je korupcija bila sastavni deo načina vladanja i pod Obrenovićima i pod Karađorđevićima. >>ceo tekst
   
  Nebojša Vuković: Ruski odgovor
  Na kraju, valja nešto reći o ukupnom utisku nakon iščtivanja ove prognostičke studije. Pošto su istraživanja ovakvog tipa do sada rađena uglavnom u Sjedinjenim Državama, jasno je da Svet oko Rusije: 2017, predstavlja svojevrsni ruski «futurološki odgovor» na američke projekcije i viđenja naše planete u narednim godinama i decenijama. Zbornik prezentiranih radova pruža lepu mogućnost da se upoznamo (makar i delimično) sa trenutnim ruskim dometima u politikologiji, ekonomskoj teoriji, sociologiji, strategiji i drugim disciplinama. Istraživači su se uglavnom držali, kao što smo već na početku naglasili, prezentističkog pristupa fenomenu bliske globalne budućnosti, što je znatno smanjilo manevarski prostor za slobodnije i smelije prognoze i sugestije. >>ceo tekst
   
  Aleksandar Lukić: Prikaz knjige: Simo Elaković, Poslovna etika i komuniciranje
  Doba „neslobode“ i „nedemokratije“ bilo je doba jednakosti, dok je dolazak „slobode“ i „demokratije“ doneo nejednakost koju najbolje oličava pojava ekstremno bogatih ljudi „tajkuna“ – vlasnika velikih poslovnih imperija čiji početni impuls predstavlja pravu zonu sumraka. Ova pojava praćena je govorom o tranziciji, o narodnoj odluci da se krene u kapitalizam, o potrebi da se ojača srednja klasa, o stranim investicijama koje će doći jer između ostalog imamo zdravu, kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu. Kapitalisti, ili savremeno rečeno, preduzetnici, osnivaju političke partije i pokrete, javno ili tajno, koje često nazivaju socijalističkim, narodnjačkim i sl., „zalažu“ se za socijalnu pravdu. >>ceo tekst
   
  Slobodan Divjak: Povodom objavljivanja izabranih dela Svetozara Stojanovića
  Iako nisam sklon patetici, mislim da mi je dužnost da kažem da Srbija može biti ponosna na to što ima takve intelektualce evropskog formata kakav je Svetozar Stojanović. Jer on uspeva da miri tradicionalni patriotizam (ljubav prema vlastitom narodu, jeziku i kulturi) i ustavni patriotizam kao ljubav prema pravnom i demokratskom sistemu koji se nediskriminatorski odnosi prema svakom građaninu bez obzira na njegov kulturni i etnički identitet. Jer on miri građanski i kulturno-etnički identitet. Jer u njegovoj koncepciji ima mesta i za one koji slede kosmopolitski moto "Ne ukorenjuj se nigde, ne vezuj ni za jednu kulturu", ali i za one koji tradiciju posmatraju kao primarni medij stvaranja, održavanja, kultivisanja i razvoja kulturnog i duhovnog identiteta, kao medij pomoću kojeg narodi stiču gordost i dostojanstvo. >>ceo tekst
   
  Dejan Petrović: Malo ontološkog optimizma
  Prikaz knjige: Entoni Gidens: Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd, 2005, str. 123.

Entoni Gidens (Anthony Giddens), jedan od najuvaženijih mislilaca današnjice, čovek koji je presudno uticao na uobličavanje nove laburističke politike vlade Tonija Blera, jedan od vodećih teoretičara globalizacije i direktor Londonske škole za ekonomiju, objavio je za širu publiku svojih pet popularnih izlaganja u knjizi nevelikog obima Odbegli svet, koja se u izdanju „Stubova kulture“ pojavila i pred našim čitaocima. Pet predavanja o nekim od gorućih tema savremenog sveta (globalizacija; rizik; tradicija; porodica; demokratija) nastala su za seriju koju je emitovao BBC u sklopu „Predavanja u čast Džona Rita“ („BBC Reith Lectures“) 1999. godine. Ubrzane promene koje pogađaju svaki segment našeg privatnog i javnog života zahtevaju hitno promišljanje situacije u kojoj se danas nalazimo. >>ceo tekst
   
  Saša Gajić: Prikaz knjige: The New Imperialism, Ideologies of Empire, ed. Colin Moores
  Odijum koga je u javnom mnjenju izazvao učinak aktuelne američke administracije, a naročito ćorsokak u koga je zapao rat protiv terorizma na području post-sadamovskog Iraka, pored brojnih javnih kritičkih istupa pojedinaca i grupa u kojima se nipodaštavanjem Bušovih državničkih sposobnosti meša latentni antiamerikanizam, ima i svoje intelektualne posledice te njihove produkte. Problematična iračka avantura je, naime, ne samo okrenula protiv republikanskog političkog establišmenta veći deo svetskog auditorijuma (u prvi mah ponajviše onog evropskog i trećesvetskog) i njegove intelektualne elite, čak i one unutar same SAD, već je kod njih stvorila i utisak da svojim angažmanom kritike i protivljenja aktivnostima State Department-a učestvuju u jednom istovremeno i pomodnom i moralno uzvišenom angažmanu. >>ceo tekst
   
  Jovana Papan: Evropa kao bolest  
 

Prikaz knjige: Mitja Velikonja, Evroza: kritika novog evrocentrizma, Biblioteka XX vek, Beograd, 2007, str. 154.

Način na koji autor dočarava opšte jednoumlje koje je proželo sve pore slovenačkog društva, novi totalitarizam koji se nastanio na mestu starog, ne može, a da čitaoca ne navede na pomisao, da je jedino šta je jedan odgovoran društvenjak uopšte mogao da učini u takvoj situaciji, bilo upravo ono što je učinio i Velikonja - trudeći se da ostane (u meri u kojoj je to moguće) nepristrasni posmatrač, posvetio se pažljivom dekonstruisanju novonastalog fenomena. Sam naslov knjige, „Evroza“, metaforično se poigrava sa temom studije – problematizovani odnos prema Evropi dijagnostikuje se kao psihička bolest. Evroza u tom svetlu predstavlja poetičnu aluziju na „neurozu u psihoanalitičkom smislu“, psihički poremećaj koji onemogućava da se sagleda realnost, pa se odnos bolesnika prema stvarnosti deformiše, i konstruiše se svet fantazije (u ovom slučaju konstruiše se Evropa), a zatim se povlači u taj svet. >>ceo tekst

 
     
  Aleksandar Novaković: Nova šansa za Ameriku  
 

Prikaz knjige: Zbignjev Bžežinski, Second Chance: Three Presidents and the Crisis of American Superpower (Druga šansa: Tri predsednika i kriza američke supersile), Basic Books, New York, 2007.

Najnovija knjiga poznatog diplomate, geostratega, političkog sasvetodavca i analitičara Zbignjeva Bžežinskog predstavlja analizu vladavine poslednja tri američka predsednika, kao i predlog za novu politiku SAD. Na preko dvesta stranica, Bžežinski je sa lakoćom i stilom uspeo da sažme petnaestogodišnju posthladnoratovsku istoriju spoljne i unutrašnje politike, kreirane iz kabineta Buša starijeg, Bila Klintona i Buša mlađeg, kao i da ponudi određene preproruke budućem američkom predsedniku. Iako je predmet knjige autor zgodno sažeo formulacijom „jedna super sila, petnaest godina, tri predsednika“, ona je mnogo više od pukog prikaza petnaestogodišnje istorije američke spoljne politike.   >>ceo tekst

 
     
  Slobodan Miladinović: Balkan u tranziciji  
 

Prikaz knjige: Neville S. Arrachichige Don, Ljubiša Mitrović (ed), The Balkans in Transition, International Research Foundation for Development, Cambridge – San Francisko and Center for the Balkan Studies, Niš, 2007. str. 176

Nedavno se u izdanju Međunarodnog centra za istraživanje razvoja (International Research Foundation for Development) iz Kembridža – San Francisko i Centara za balkanske studije iz Niša pojavila knjiga Balkan u tranziciji koju su zajednički proredili Neville S. Arrachichige Don i Ljubiša Mitrović. Knjiga predstavlja zbornik radova koji sadrži devet članaka autora iz Balkanskih zemalja i jedan tekst američkog autora koji je ujedno i priređivač.  >>ceo tekst

 
     
 

Saša Gajić: Prikaz knjige: Gordana Živković, Crkva i kriza političke zajednice

  Da je tema položaja ckve i tranzicionom srpskom društvu i njenog odnosa spram postojeće krize političke zajednice značajna i vredna ne jedne, već mnoštva studija, to je mišljenje sa kojom će se složiti najveći deo naše stručne javnosti. Međutim, do izlaska knjige Gordane Živković Crkva i kriza političke zajednice, u našim naučnim krugovima nije se još našao autor koji bi se odvažio da se u okviru visokih akademskih standarda uhvati u koštac sa ovom problematikom. Naprotiv, hiperprodukcija govora, pa i površnog pisanja o Pravoslavnoj ckvi obrnuto je proporicionalna sa pisanjem «ozbiljnih» tekstova na ovu temu što nam samo ukazuje na hroničan deficit akademskog istraživanja religijskih fenomena i njihovog uticaja na savremeno društvo. >>ceo tekst
   
  Slobodan G. Marković: Prikaz knjige: Dušan T. Bataković, Dečansko pitanje
  Posvetivši najveći deo svog istoriografskog opusa sudbini Srba Kosova i Metohije od 1878. do današnjih dana, Dušan T. Bataković nosi veliku zaslugu za sistematsko proučavanje ove teme među srpskim istoričarima. Nastavljajući tradicije najboljih srpskih istoričara kraja XIX i prve polovine XX veka, Bataković se aktivno uključio u prikazivanje značajnih istorijskih tema široj publici . Objavljivanjem stotina članaka o problemima položaja Srba na Kosovu i Metohiji, i o značaju ove oblasti za Srbiju, u Književnim novinama, kao i u periodici srpske emigracije u SAD i Kanadi, Bataković je dosledno upućivao javno mnjenje u značaj ovog pitanja upozoravajući na istorijsku genezu, važnost i hitnost problema mnogo pre nego što se preostali srpski narod na Kosmetu našao u sadašnjem nezavidnom položaju. >>ceo tekst
   
 
  Istorijsko iskustvo nas je već odavno poučilo da sloboda neće umeti da peva onako kao što su sužnji pevali o njoj. Prevratnički, revolucionarni datumi uglavnom su veoma dobro poznati čak i školarcima. Međutim, potpuno je suprotna priča kada se radi o formalnim ili suštinskim logičnim završecima epoha koje su tim prevratima pokrenute. Tako je i pad berlinskog zida započet jednim simboličnim događajem prilično anonimnog datuma, pa neka ga sada na ovom mestu konkretno imenujemo – 27. juna 1989. godine, kada su dva ministra spoljnih poslova susednih zemalja, Austrije (nama veoma dobro poznati) Alojz Mok i Mađarske – Đula Horn zajednički i svojeručno presekli ogradu od bodljikave žice na granici dve zemlje, koja je zapravo činila i granicu između dva , u mnogo čemu suprotstavljena i izolovana sveta. >>ceo tekst
   
  Ivan Milenković: Prikaz knjige: Alpar Lošonc, Suverenitet, moć i kriza (Eseji o evropskom mišljenju), Svetovi, Novi Sad 2006.
  Kao izrazito obrazovan filozof, jedan od najobrazovanijih na srpskoj filozofskoj sceni, Lošonc ne krije tragove po kojima se kreće i bez lažne skromnosti, bez napora, ali i bez ikakve pretencioznosti, pokazuje da su rečena pitanja kanonska pitanja mišljenja o Evropi. Ono, međutim, po čemu se Lošonc razlikuje od korektnog, ali neinventivnog tumača, jeste sposobnost pronalaženja manje prohodnih staza na putu do Evrope i evropskog mišljenja. Prvi esej svoje knjige, "'Dobri Evropljanin' i iskonska pluralnost", Lošonc posvećuje jednom po malo zaboravljenom, ali svakako samosvojnom filozofu, Maksu Šeleru, fenomenologu, i njegovim idejama koje su sabrane oko onoga što je Šeler nazivao ordo amoris, ljubavni poredak. >>ceo tekst
   
  Milovan Radaković: Prikaz knjige: Dragan Petrović, Novi Ustav i savremena Srbija, u potra zi za unutrašnjim i spoljnopolitičkim konsezusom, Institut za političke studije, Beograd, 2007.
  Dragan Petrović je interesantan naučnik. D iplomirao na četiri fakulteta: na Ekonomskom (1999), Filozofskom (grupa za Sociologiju (2000), i grupa za Istoriju (2000) kao i na Političkim naukama (2002). Pored ovoga, magistrirao je na Geografskom fakultetu u Beogradu sa temom “Razvoj i razmeštaj industrije Beograda u XIX i XX veku” 2003. godine. Na Fakultetu političkih nauka uskoro se očekuje odbrana njegovog drugog magistarskog rada sa temom “Francusko-Jugoslovenski odnosi u vreme alžirskog rata 1952-1964”. Konačno Petrović je doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti političke geografije (2007). Zaposlen je u Institutu za političke studije u Beogradu. >>ceo tekst
   
  Dragan Petrović: Prikaz knjige: Slobodan Antonić, Elita, građanstvo i slaba država: Srbija posle 2000, Službeni glasnik, Beograd, 2006.
  Naučnim i stručnim krugovima u društvenim naukama Slobodan Antonić je poznat kao profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu (grupa za sociologiju). On je i autor pet zapaženih naučnih monografija i još oko stotinu radova u domaćim i stranim naučnim časopisima i zbornicima. Naročitu pažnju je privukla njegova knjiga Zarobljena zemlja: Srbija za vlade Slobodana Miloševića (2002), koja se smatra vodećim ostvarenjem nekog od domaćih autora na polju sociološke analize Srbije tokom uzavrelih devedesetih godina HH veka. >>ceo tekst
   
  Dobrica Gajić: Prikaz knjige: Milan Komnenić, Klopka u Rambujeu, Prosveta, Beograd 2006.
  Na pregovore u Rambujeu, kojima je, izuzev nekoliko sporednih tekstova, gotovo u celini posvećena poslednja knjiga Milana Komnenića Klopka u Rambujeu, analitičari međunarodnih odnosa gledaju kao na tipičan primer tzv. alibi diplomatije, pri čemu takvo pregovaračko ponašanje podrazumeva, zapravo, simuliranje želje za određenom akcijom, iako je stvarna namera potpuno suprotna proklamovanom delovanju. „Neki put je odluka o nekoj nepopularnoj akciji (recimo oružanoj intervenciji) u stvari već doneta, a alibi diplomatija treba da posluži da pokaže da se čini sve da se kriza reši diplomatskim putem, tj. pregovorima“, piše Živorad Kovačević u knjizi Međunarodno pregovaranje. Upravo je takav scenario primenjen na pregovorima u Rambujeu, za koje će Džejms Rubin naknadno izjaviti da su bili „smišljeni da ne uspeju“. >>ceo tekst
   
  Saša Gajić: Prikaz knjige: Džozef Naj, Kako razumevati međunarodne sukobe, Stubovi kulture, Beograd, 2006
  U sigurnom, stručnom i ovdašnjim političkim uslovima blago prilagođenom prevodu prof. dr Dragana Simića srpska čitalačka publika dobila je mogućnost da se upozna sa knjigom Kako razumevati međunarodne sukobe Džozefa Naja, teoretičara međunarodnih odnosa svetskog glasa najpoznatijeg po svojim teorijama o mekim oblicima moći, ali i vrhunskog spoljnopolitičkog eksperta više vašingtonskih administracija. Iako ova knjiga po smelosti i originalnosti teza koje iznosi nema medijsku atraktivnost poput nekih njegovih ranijih dela, Kako razumevati međunarodne sukobe predstavlja do sada najzreliji i najsistematičniji rad Džozefa Naja. >>ceo tekst
   
  Dejan Petrović: Prikaz knjige: Pol Shefer: Liberalna nelagodnost; evropske integracije, Krug, Beograd, 2007.
  Svoja raznorodna interesovanja, holandski mislilac Pol Shefer iskoristio je da ukoriči nekoliko desetina svojih eseja i analiza u zanimljivu knjigu nevelikog obima Liberalna nelagodnost, evropske integracije, koja je svoju srpsku promociju doživela prošlog meseca u prostoru muzeja jugoslovenske Kinoteke. Trenutno goruće, ne samo srpsko, i ne samo balkansko pitanje, oko buduće sudbine i statusa Kosova, na svoj način je i on pokušao da interpretira, u donekle originalnom ključu. Naime, uz opravdane bojazni i teške dileme koje različiti planovi za budućnost ove teritorije izazivaju, Shefer je pokušao da uporedi aktuelno stanje Srbije i njenog društva u celini sa nekim veoma bolnim, ali donekle uspešno prevladanim sličnim evropskim iskustvima, koja bi mogla biti od koristi pri recepciji ovog problema u sadašnjem, ali još više nekom budućem vremenu. >>ceo tekst
   
  Dragan Petrović: Prikaz knjige: Miloš Knežević, Otmica Kosova, Institut za političke studije, Beograd, 2006.
  Krajem 2006. godine izašla je knjiga Otmica Kosova Miloša Kneževića, jednog od uglednijih domaćih autora iz domena politikologije, pravne teorije i kritičke geopolitike. Knjiga se, inače, pojavila u ediciji »Politikon«Instituta za političke studije iz Beograda čiji je, inače, Knežević saradnik. Otmica Kosova je čak šesta u nizu naučnih monografija autora koji se već dve decenije usredsređeno bavi kosovskometohijskim pitanjem. Pre ove knjige autor je kosovsku problematiku obradio u knjigama Balkanska pometnja (1996), Kosovo i Metohija - izazovi i odgovori (1997), Krstareća demokratija (1999), Kosovo i Metohija – kulturno istorijska ne baština – CD (2000) i Kosmetske teme, I knjiga (2006). Može se reći da je za naše ne tako produktivne i postojanim teorijskim uvidima nesklone prilike, reč o jednom odista respektivnom i konzistentnom kosovološkom opusu. >>ceo tekst
   
  Jovana Papan: Prikaz knjige: Annie J. Rendall, Music, Power, and Politics, Routledge, New York & London 2005.
  <img src