Komentari
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Marketing
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Pisma uredništvu
Linkovi
 

Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru

Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet

Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete



Izabrana
posebna izdanja i brojevi NSPM sa sadržajima

Izbori
Sadržaj
Contents
Rezimei
Abstracts

Globalizacija

Svet posle 11. septembra
LINKOVI
 

samo po nspm.org.yu
po celom SCG web-u
  _____________


_____________


-
 

Ekonomska politika

 
Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare!  
     
  Mladen Đorđević: Sporazum o tajkunizaciji  
 

Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izazvalo je oštra sukobljavanja na srpskoj političkoj sceni. Najžešća sporenja prouzrokovao je član 135 i pitanje da li se ovim sporazumom posredno priznaje nezavisnost Kosova. U javnosti se začuđujuće malo govori o ostalim odredbama ovog sporazuma, a nakon bombastične najave dolaska italijanskog „Fijata“ u Kragujevac sve je prisutnije mišljenje da će potpisivanje SSP-a doneti ubrzani ekonomski napredak. Usamljeni kritičari, međutim, upozoravaju na to da pojedine odredbe ovog sporazuma nimalo nisu u interesu Srbije i da će građani imati najmanje koristi. Pored toga, SSP strancima daje privilegije koje do sada nisu imali i koji nijedna zemlja nije prihvatila. >>ceo tekst

 
     
  Nenad Bjelanović: Mala Srbija i njena privredna politika  
  Pokušaću da pokažem da ekonomska politika koja se kod nas vodi od 2000. godine ne može da nas spremi za ravnopravno članstvo, te da je kao takva protivna svojim proklamovanim ciljevima. Ako je tako, nameće se pitanje kako je moguće da tako jednu opštu zabludu niko ne želi da vidi, niti je javno žigoše. Pokazaću da je takva naizgled preterana pretpostavka ipak opravdana ukazivanjem na prostu zbrku osnovnih pojmova kojima tumačimo ekonomski život naše zemlje. Kada pod jedan primarni termin podvedete onaj smisao koji želite, onda relativno lako izazovete zbrku koja za posledicu ima nemogućnost da se ogroman broj pojava na koje se dati termin odnosi vidi u istinitom svetlu. >>ceo tekst  
     
  Vladimir Marković: Eksplaotacija bez granica  
  Iz ovoga se vidi da ekonomski program LDP, zapravo, ne nudi ništa novo. On se sastoji iz veoma suvog i nekreativnog nabrajanja oveštalih dogmi desničarske neoliberalne političke doktrine, koja se ustoličila kao inspiracija politike Ronalda Regana i Margaret Tačer, počev od 1970-ih, kada je kejnzijanski pristup ublažavanju strukturalne krize kapitalizma doživeo slom. Reprivatizacija čitavih sektora socijalizovane privrede, zahtev da se celo društvo ustroji na tržišnim principima, redukcija nivoa socijalnih izdataka i zaštite, uz glorifikovanje društvenog takmičenja, nešto je sa čim se i Srbija, u manjoj ili većoj meri, suočava još od „ratne tranzicije“ tokom Miloševićeve vladavine 1990-ih. >>ceo tekst  
     
  Dejan Miljković: Da li je ekonomija Srbije u šah-mat poziciji?  
  Kao što vidite, iako nas svetski kibiceri hvale, partija se ne odvija u našu korist. Čak je i potpredsednik vlade Đelić konstatovao da pristupanje Evropskoj uniji znači preko potrebne finansijske fondove koji će nam pomoći da održimo makroekonomsku stabilnost i stabilnost dinara („bez njih bićemo u velikim problemima“). Potpredsednik Đelić je u pravu – ali, zar to nije klasična priča narkomana koji se nalazi u stanju nirvane sve dok ga diler redovno snabdeva opijatima? Trenutak kada se ostane bez opijata, tj. stranog kapitala jeste trenutak krize i tegobnog razbijanja iluzije o „boljem životu“. Dakle, priča o Evropskoj uniji nije priča o poboljšanju životnog standarda, već je priča o pokušaju zadržavanja postojećeg životnog standarda. >>ceo tekst  
     
  Stjuart Simpson: Hoće li Kina i Indija osvojiti svet?  
 

Nove ekonomije imaju značajan uticaj na način na koji funkcioniše globalna ekonomija i omogućavaju dinamizam i stabilnost. Da li to znači da će nove ekonomije zameniti zemlje G7 na mestu svetskih ekonomskih i političkih sila? Iako zemlje G7 još uvek dominiraju globalnom ekonomijom, zemlje BRIC-a ih brzo sustižu i već sada se mogu porediti sa svima osim SAD. Goldman Saks je predvideo da će do 2050. godine samo SAD i Japan biti među 6 najvećih svetskih ekonomija, gledano u dolarskoj vrednosti – a najveća svetska ekonomija će biti Kina, a ne SAD. Nije poznat tačan datum kada će Kina zameniti SAD na mestu najveće svetske ekonomije ali, ukoliko ne dođe do neke velike katastrofe, to će se svakako dogoditi pre polovine dvadeset prvog veka. Da bi se shvatio značaj koji razvoj novih ekonomija ima na promenu u globalnoj raspodeli moći, treba se upitati zašto je skoro neizbežno da Kina uskoro nadmaši SAD, kao najveću ekonomsku svetsku silu. >>ceo tekst

 
     
  Slobodan Aćimović: Analiza procesa i modela privatizacije na Kosovu  
  Pored vođenja političke uprave nad Kosovom i Metohijom (od juna 1999. godine), UNMIK administracija je tokom prethodnih 5 godina sprovodila i privatizaciju preduzeća na ovoj teritoriji. Pri tome, proces privatizacije je započeo osnivanjem Kosovske poverilačke agencije, koja je do sada sprovela 30 tendera (zaključno sa 2007. godinom) za prodaju imovine društvenih preduzeća (do sada delovi državnih preduzeća čija matična preduzeća imaju sedište u ostatku Srbije nisu bili predmet privatizacije). Ključni aspekti analize ovog rada su tok dosadašnjeg procesa privatizacije i izbor modela privatizacije. Tačnije, poenta se stavlja na identifikaciju različitih nedoslednosti i nelogičnosti u procesu privatizacije i na (ne)adekvatnost većinskog primenjenog modela privatizacije (u osnovnoj i izvedenoj varijanti) za društvena preduzeća na teritoriji Kosova i Metohije. >>ceo tekst  
     
  Ružica Mrdaković-Cvetković: Srbija i izvozne carine ruske nafte  
 

Ekonomska saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom izaziva ovih dana ponovo interesovanje u našoj javnosti, ovog puta zbog inicijative da Rusija ukine izvozne carine na naftu koju isporučuje Srbiji. U ovom radu pokušaću da rasvetlim neka od sledećih pitanja: šta bi ova mera ruske ekonomske politike mogla značiti za privredu Srbije, šta su to izvozne carine, koji su to ciljevi ekonomske politike koji se mogu ostvariti carinama i carinskim dažbinama.Carine su jedan od oblika javnih prihoda državnog budžeta, koji služi za ostvarivanje fiskalnih i vanfiskalnih ciljeva ekonomske politike. >>ceo tekst

 
     
  Aleksandar Radović: Sumrak liberalizma (NIN)  
  Ultraliberalnim kratkovidim teoretičarima i praktičarima nedostaje zdrav razum pravih kapitalista. U stvari, kapitalizam je više način proizvodnje, a ultraliberalizam način raspodele. Ekstremni liberalizam neprijatelj je i samog kapitalizma. Organizovana država ograničavajući ekscese liberalizma čuva sam kapitalistički sistem pa i državni poredak. Porezi, najveći neprijatelji liberala i najjači instrument u preraspodeli društvenog bogatstva, čuvaju ne samo ugroženu socijalnu piramidu već paradoksalno i same liberale. >>ceo tekst  
     
  Momčilo Pantelić: Raja izgurana iz „raja” (Politika)  
  Globalizacija koja je nagnala ovdašnje kompanije da „zarad konkurentnosti” smanjuju plate ka nivou Kineza, Indijaca i drugih uzletnih proizvođača, pa veliki priliv imigranata koje poslodavci plaćaju „ispod svake ovdašnje cene”, povećani apetiti biznismenskih lidera čije plate i bonusi dostižu astronomske visine, kao i Bušova poreska politika koja je više opteretila građane prosečnih nego s basnoslovnih primanja. Uzdrman je čak i „američki san”. Većina anketiranih sluti, naime, da potomcima neće biti bolje nego roditeljima. Ponegde je već tako. Na primer, Džon Arnold (28) radi u ilinoiskoj fabrici za 14,90 dolara na sat dok je satnica njegovog oca u istoj firmi, svojevremeno, bila 25 dolara. >>ceo tekst  
     
  Branko Radun: Anti-G 17 investicioni program
 
  Nažalost, naši „eksperti“ se nisu bavili realnim privrednim životom i pitanjem poboljšanja uslova koji bi pogodovali i domaćim i stranim investicijama. Formula njihovog delovanja je spoljna liberalizacija, i unutrašnja birokratizacija je kočila i sputavala domaće privredne potencijale. Delovanje „eksperata“ na našim prostorima može se nazvati ekonomskom kapitulacijom pred zahtevima finansijske interanacionale i multinacionalki. Zato bi nacionalni program razvoja i privlačenja investicija bio zapravo jednostavan – raditi sve suprotno od njih – spoljni protekcionizam i unutrašnji liberalizam uz stvaranje povoljne pravno-društvene klime za investitore. Naravno, kad govorimo o protekcionizmu, mislimo na onaj „pametan“ selektivan i dinamičan, koji privredu ne čini ni prezaštićenom, kao što i unutrašnja liberalizacija treba da bude promišljena i da ne znači prepuštanje tržišnoj stihiji i olakom formiranju monopola >>ceo tekst  
     
  Dragomir Anđelković: Krediti su srce Srbije  
 

Sa dugovima dobili smo i sličan način rezonovanja kakav smo videli na primeru ruskih izbora iz 1996. godine. Tako, nedavno sam u kontaktu sa prijateljem koji je donedavno bio proradikalski nastrojen saznao da neće izaći na izbore. Kaže: „Uzeo sam stambeni kredit, pa neću da reskiram da mi skoči rata.“ Drugi prijatelj, inače tradicionalno apolitičan, postao je zagovornik priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Ljutito ponavlja: „Pa vidiš šta se dešava sa berzom. Već neko vreme ulažem novac u jedan investicioni fond – pa nisam lud da reskiram da izgubim pare. Možda će berza oživeti ako priznamo nezavisnost Kosova.“ Očigledno je da nismo više ono što su bili naši stari. >>ceo tekst

 
     
  Jergen Erstrem Meler: Sledeća Depresija (The National Interest)  
  Da li će se istorija ponoviti? Mnogi ljudi misle da smo svi izvukli pouke od katastrofalnog niza događaja koji su doveli do Velike depresije. Ali svakim danom sve više i više izgleda kao da će loša monetarna politika oslabiti svetsku ekonomiju – kao što je loše upravljanje kursnom listom učinilo isto početkom 30-ih godina prošlog veka. Ali ovog puta, umesto mera koje će zaštititi domaću industriju, možemo videti nešto mnogo opasnije: protekcionizam radi sprečavanja inostrane kontrole američkih finansijskih institucija i proizvođača. I to bi moglo da dovede do svetskog finansijskog kraha. >>ceo tekst  
     
  Branko Milanović: Čeka li nas prošlost (Politika)  
  S obzirom na to da se ne zna kakvu će ekonomsku politiku SRS voditi i da su očekivanja da ona neće biti po ukusu Evrope prilično jaka, prva i normalna reakcija svakog investitora će biti da čeka i posmatra kakva se ekonomska politika sprema, da li se odnosi sa Evropom još više kvare ili ne, da li može dobiti garancije o fer tretmanu u Srbiji, da li treba strahovati od inflacije ili od evropskih ili američkih prećutnih ili otvorenih sankcija prema Srbiji. Sa prve strane – Svi ti elementi zajedno, čak i u odsustvu bilo kakve stvarne promene ekonomskog kursa, dovešće do zaustavljanja planiranih stranih investicija. >>ceo tekst  
     
  Nebojša Katić: Kampanja konfuznih ideja (Politika)  
  U modi je gemišt konfuznih ideja u čijem je centru smanjivanje poreza svih vrsta, pogotovo poreza na plate. Magični recept je savršen. Snižavanje poreza na plate obara cenu radne snage, a time i troškove proizvodnje. Preduzeća postaju konkurentnija, tražnja za njihovim proizvodima raste, a sa tražnjom i proizvodnja. Povećana proizvodnja podstiče zapošljavanje radne snage – poreski prihod koji je izgubljen zbog nižih poreskih stopa biće nadoknađen većim brojem zaposlenih koji će plaćati porez. Ovaj mehanizam je sjajan na papiru, ali u pravilu, loš u praksi. Budžetska kasa se prazni odmah, a pozitivni efekti, ako uopšte i dođu, stižu prekasno. >>ceo tekst  
     
   
  Zbog toga svega možda i ne čudi da je i lično Boris Tadić, kao državnik pre svega, ali svakako i lider Demokratske stranke, prvo promptno otišao u Moskvu radi potpisivanja gasnog sporazuma između dva kruga predsedničkih izbora, a posle na ratifikaciju sporazuma „tehnički” zaboravio, uključujući naravno i čitav „proreformski” deo sadašnje vlade, odnosno G17 i Demokratsku stranku. Izbegavanje ozbiljne privredne saradnje ili makar dela potencijala koji se našoj zemlji nudi u odnosu sa zemljama Zajednice nezavisnih država (koja obuhvata čitav postsovjetski prostor sem tri baltičke republike, a gde su svakako najvažniji Rusija, Ukrajina, Kazahstan i Belorusija) i Šangajskog sporazuma (najvažnije zemlje su tu Rusija i Kina) predstavlja opasan propust i manjak za Srbiju. >>ceo tekst  
     
  Jovan B. Dušanić: Godine izneverenih očekivanja  
  Ovakav rast BDP Srbije u navedenom periodu više je nego skroman ako se ima u vidu činjenica da je Srbija krenula sa izuzetno niske statističke osnove, jer se njen BDP u toku 90-im godinama više nego prepolovio (zbog raspada zemlje, ogromnih izdataka vezanih za ratove vođene u okruženju, prihvat stotina hiljada izbeglica, uništene privrede ekonomskim sankcijama, hiperinflacijom, NATO agresijom itd.), te da je Srbija u poslednjih nepunih sedam godina (od 2001. do oktobra 2007. godine) zabeležila priliv od preko 50 milijarde dolara samo po osnovu, privatizacionih prihoda (18 milijardi), novih zaduživanja u inostranstvu (12,5 milijardi) i tekućih transfera (21,3 milijardi). >>ceo tekst  
     
  Mladen Đorđević: Rešavanje privrednih problema ili predizborni marketing  
  Pored neodgovorne države, sumornu sliku socijalnih odnosa u Srbiji dopunjavaju i razjedinjeni i posvađani sindikati, kao i poslodavci, koji se često nimalo ne razlikuju od grobara “Magnohroma”, indijske braće Mital. Takvi partneri nisu u stanju da postignu dogovor ni oko najelementarnijih pit ? naja, o čemu svedoči činjenica da sindikati i poslodavci u Srbiji, skoro dve godine nisu usaglasili najvažniji akt u zaštiti prava zaposlenih - opšti kolektivni ugovor. U ovakvoj situaciji, traganje za socijalno održivom tranzicijom i socijalno odgovornom tržišnom ekonomijom biće veoma težak zadatak. Ali, ako do socijalnog dijaloga ne dođe, sudbina “Magnohroma” i njegovih radnika može postati sudbina celog društva. >>ceo tekst
 
     
  Nebojša Katić: Treba li privatizovati državne monopole? (Politika)  
  Jedan od važnih problema državnog preduzeća je regrutovanje kvalitetnog upravljačkog kadra. Kada se sa terena doktrinarne ekonomske i ideološke debate pređe na nešto prizemniji teren, odgovor nije teško naći. Do kadrova se najlakše dolazi – oglasom. Na isti način na koji privatni vlasnik skrupulozno bira svoj rukovodeći kadar, tako bi i država morala birati kadar za svoja preduzeća. Državno preduzeće mora raditi po svim pravilima ekonomskog računa i u tome ne sme biti ometano zarad političkih ciljeva vlasti. Država može intervenisati samo onda kada preduzeće zloupotrebljava svoju monopolsku poziciju. Jedna od ključnih prednosti državnog monopola i jeste u tome što se njegove zloupotrebe mogu suzbiti lakše nego zloupotrebe nedodirljivih, privatnih monopola. >>ceo tekst  
     
  Ružica Mrdaković-Cvetković: Koncesije u Srbiji  
  Nameće se zaključak da je izgradnja autoputa Horgoš–Požega neophodnost i potreba Srbije i da je koncesija dobar vid obezbeđenja sredstava za ovu investiciju, ali je samo ostao sporan način realizacije koncesionog postupka, izbor najpovoljnijeg ponuđača, način raspodele koncesione dobiti i uskraćivanje prihoda AP Vojvodini od ubiranja putarine za alternativni putni pravac, koji i posle burnih polemika i objavljivanja dela koncesionog ugovora i dalje ostaje pod velom tajni. Za Srbiju je korisno da privuče strane investicije putem koncesija, ali na način koji obezbeđuje zaštitu interesa privrede Republike Srbije i zaštitu nacionalnog bogatstva. >>ceo tekst  
     
  Dušan Tubić: Kuda idu srpske svinje  
  Čini se da je stanje u ovoj sferi ipak nešto bolje kad se samo setimo kako su nakon 5. oktobra neki revnosni carinici bili smenjivani da bi se uvezao MOM (mašinski obrađeno meso). Dakle, uvek su posredi neki „savezi“ moćnih uvoznika, prerađivača i trgovaca sa ključnim političkim faktorima, pa onda ni ne čudi što neki od njih ubeđuje seljake za koga da glasaju. U takvom kontekstu obećanja od 160 dinara „žive vage“ imala su funkciju da među seljacima prevagne jedna politička opcija. Što bi naš narod lepo rekao: „Ruka ruku mije – a zmija noge krije“. I koja je sada, danas, cena šnicle za sadašnjeg predsednika – ne znamo! Ako nastave sa ovakvom poljoprivrednom strategijom, neki budući predsednik bi mogao bolje proći kao vegetarijanac. >>ceo tekst  
     
  Slobodan Antonić: Svet koji je nestao  
  Upravo ta “stoka” je nekada, i to ne baš tako davno, nosila časno ime radničke klase. Te reči, ako ste primetili, Miša Brkić piše sa navodnicima. Jer osim što je ekspert za ekonomiju i politikologiju, Brkić je valjda i doktor sociologije. Zato on tačno zna da tako nešto kao što je radnička klasa ne postoji i da nikad nije ni postojala. Naša će deca u “reformisanim” školama i na “bolonjizovanim” univerzitetima verovatno učiti da su radničku glasu izmislile “retrogradne i dogmatske snage”, koje su se borile protiv “slobodnog tržišta i evroatlantskih integracija”. I da su, zahvaljujući “natčovečanskim naporima NATO, EU, B92 i ekonomskog stručnjaka Miše Brkića”, srpski radnici konačno oslobođeni. >>ceo tekst  
     
  Nebojša Katić: Kraj neoliberalne ere (Politika)  
 

Kriza koja je zahvatila svetska finansijska tržišta nosi razoran potencijal ne samo po ekonomiju nego i po ideologiju. Ovo svakako nije kraj kapitalizma, ali je verovatni kraj neoliberalne ere. Ideja je poražena tamo gde je i začeta, u SAD. Uloga države ponovo izbija u prva plan, jer u trenucima haosa svi od nje traže pomoć i spas. Ekonomske krize se javljaju ciklično i u nepravilnim intervalima. Uzroci mogu biti različiti, kao što je različita i dužina trajanja kriza, njihov intenzitet, geografski i tržišni opseg. Zadatak ekonomskih vlasti je da periode krize skrati i da, koliko to može i želi, ublaži njene teške socijalne i ekonomske posledice. >>ceo tekst

 
     
  Nebojša Katić: Novo putovanje u srce finansijske tame (Politika)  
 

Kriza koja potresa američko finansijsko tržište je bez presedana, bar u poslednja pola veka. Procena je da bi ukupni gubici finansijskog sektora SAD mogli biti veći od hiljadu milijardi dolara. Američka centralna banka (FED) danas sprovodi politiku koja je prekoračila okvire vladajuće monetarne doktrine. FED štampa novac, obara kamatne stope i satire dolar, ne hajući previše ni za inflaciju, ni za globalne posledice ovakve politike. Nije jasno da li se na ovaj način kriza suzbija ili podstiče, da li FED reaguje snažno i pravovremeno, ili samo histerično prikriva sopstvenu nemoć. >>ceo tekst

 
     
   
  Rusija je jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Do 2006. Srbija je najveći obim robne razmene obavljala sa Rusijom, ali u 2007. godini na prvom mestu je Nemačka. Približno polovina spoljnotrgovinske razmene Srbije otpada na zemlje Evropske unije, kojoj pripadaju dva važna partnera kao što su Nemačka i Italija. Oko 25 odsto našeg izvoza plasira se u ove dve zemlje. Na rusko tržište usmereno je oko 5 odsto izvoza Srbije, ali je zato u strukturi našeg uvoza učešće uvoza iz Rusije 15 do 20 odsto. U razmeni sa Rusijom prisutan je problem visokog spoljnotrgovinskog deficita – izvoz je 6 do 7 puta manji od uvoza. >>ceo tekst  
     
  Dragomir Anđelković: Offshore Serbia  
  Već pre Drugog svetskog rata veći broj evropskih država je krenuo putem koji je vodio ka tzv. državi blagostanja – državni obrazovni i zdravstveni sistemi su postajali sve obuhvatniji, socijalna i penziona zaštita rasprostranjenija… Ipak, do burnog širenja delokruga države, čak i na privrednom polju, dolazi tek posle drugog velikog rata dvadesetog veka. Uporedo sa povećanjem poreskog „apetita“ vlada, razvijao se i sistem of-šor poslovanja. Pojedine zemlje su nudile niske poreze i druge beneficije poslovnim ljudima koje su bile spremne da u njima osnuju firme, ali ne s namerom da tamo i posluju. >>ceo tekst  
     
  Jovo Vukelić: Tortura zaposlenih  
 

Glavne vrline zaposlenih treba da budu poslušnost, lojalnost, nekritičnost, jednom rečju zaposleni ne treba da misle, ne treba nista da pitaju, treba samo da slušaju i rade, tačnije rintače. Oni treba da budu zahvalni sudbini i da budu srećni sto rade u tako velikoj firmi kod velikog svemogućeg generalnog direktora HOLDINGA, da uživaju što su pod kontrolom i u njegovoj milosti. A kako treba da izgledaju? Uniformisano, svi isto odeveni, da se ne razlikuju, da budu slični kao jaje jajetu, da budu bezbojni, u pastelnim bojama, da ukratko budu što manje primetni, kao senke i duhovi... >>ceo tekst

 
     
  Zoran Grbić: Bojkot, zdaj!  
  Ukoliko je Sloveniji zbog nečega bitno da zauzima neprijateljski stav prema interesima Srbije, ako baš vole to da rade, neka pronađu drugo tržište među afričkim zemljama, i neka svoj kapital ulažu tamo. Merkator mogu da otvore i u Prištini ili Đakovici, ukoliko im je to više isplatljivo. Samo tako bi imali neko opravdanje za svoju ovakvu diplomatiju. Do tog trenutka, svaki čovek kojem je stalo do Srbije, ne bi smeo da razmišlja oko toga gde da troši svoj novac. >>ceo tekst  
     
  Vladan Glišić: Otvoreno pismo guverneru NBS  
  Zahvaljujemo Vam se što ste odgovorili na naš zahtev da se nadležne državne institucije izjasne u vezi letka kojim se navode razlozi za bojkotovanje stranih banaka u Srbiji. Odgovor ustanove na čijem čelu se Vi nalazite razlikuje se od odgovora nekih stranih banaka koji ne sadrže ništa suvislo osim izlizanih propagandnih floskula. Poštujući argumente koje ste u obraćanju NBS javnosti izneli, upućujemo Vam i ovo otvoreno pismo u nadi da ćete biti spremni da date ozbiljne odgovore i na sledeća pitanja. >>ceo tekst  
     
  Aleksandar Brkić, Branko Radun: Beogradska čajanka  
  Međutim, da pitanje bojkota i nije tako naivno pokazuju i reakcije medija i “ekonomskih analitičara” koji su gotovo listom „skočili“ protiv i same najave mogućnosti nekog oblika ekonomskih mera protiv država koje priznaju secesiju Kosova. Samo se u neoficijelnim i neformalnim kanalima komunikacije (internet i sms) mogao pročitati poziv na bojkot slovenačke i/ili hrvatske robe, dok su u „kontrolisanim“ medijima moglo čuti gotovo isključivo drugačije mišljenje. Ono što čudi je to što su takve negativne reakcije dominirale iako se pozivalo samo na bojkot robe naših „bivših republika“, dakle može se zamisliti kakve bi reakcije tek bile da se apelovalo na nekupovinu američke, britanske ili robe nekih drugih, moćnijih zemalja koje su najavile a posle i priznale „nezavisno“ Kosovo.  >>ceo tekst  
     
  Mladen Đorđević: Evropskim putem u srce Afrike  
  Srbija je ušla u začarani krug, iz koga je neće izvesti ni EU niti bilo ko drugi. Sigurno je da niko iz vlasti nije slep da ne vidi šta se dešava, ali očigledno među političkom i ekonomskom elitom ne postoji interes da se stanje promeni. Jer, zašto bi se promenilo nešto što donosi ogromnu korist različitim lobijima, koji se zatim izdašno odužuju svojim mentorima i zaštitinicima. Kao rezultat, u Srbiji u većini privrednih grana vladaju monopoli ili povlašćeni položaj pojedinih firmi, a nema dovoljno investicija koje bi postavile privredu na zdravije osnove. >>ceo tekst  
     
   
  Posmatrati projekat Južni tok kao protivtežu projektu Nabuko je pogrešno, imajući u vidu da kapaciteti ne samo ova dva cevovoda, već i ostalih koji prenose energente sa postsovjetskog prostora za zemlje Evropske unije, nisu dovoljni za sve rastuće potrebe evropskog kontinenta. Srbiji se pruža prilika da uđe na mapu evropskih cevovoda, i na taj način postane i faktor u distribuciji ovih važnih energenata, a ne samo običan uvoznik. Pored toga, Srbija dobija mogućnost pravovremenog dotoka energenata za svoje sopstvene potrebe i to, verovatno, po nižim cenama nego što bi to bio slučaj u alternativi. >>ceo tekst  
     
  Branko Milanović: Savršena oluja (Politika)  
  I na kraju, šta će biti sa NIS-om iliti „Gaspromom” i gasovodom? I tu se savršena oluja nastavlja. Da li Srbija može biti sigurna da će gasovod biti izgrađen preko njene teritorije? Ko god je pogledao mapu gasovoda, morao je da primeti da gradnja kraka za Srbiju predstavlja dopunski izdatak: umesto da gasovod „grabi” direktno ka Zapadnoj Evropi, on skreće, zavija i ponovo se vraća na početni tok. NIS je već prodat više nego jeftino. Ko to ne veruje može na Internetu da pročita članak u moskovskoj „Izvestiji” o očitoj nelagodi ruskih zvaničnika prilikom posete Tadića i Koštunice da govore sa ruskim novinarima o ceni – toliko je ona očigledno potcenjena. >>ceo tekst  
     
  Nebojša Katić: Srce finansijske tame (Politika)  
  A koliko juče, sve je bilo gotovo idealno. Iako su krediti izdašno odobravani hazarderima i nesrećnicima krajnje problematične kreditne sposobnosti, niko u tome nije video naročit rizik. Svetski finansijski majstori uveravali su stručnu javnost da njihovi finansijski modeli odlično funkcionišu i da su disperzija rizika i tehnike zaštite od svih vrsta rizika dovedene do savršenstva. I svi su se pravili kao da razumeju komplikovane modele na kojima počivaju novi ezoterični finansijski instrumenti. Finansijska ekvilibristika je trijumfovala nad zdravim razumom. >>ceo tekst  
     
  Branko Radun: NIS kao kamen spoticanja i predizborni adut  
  Nekako u senci predizbornog nadmetanja predsedničkih kandidata, a pre svega “duela” Tadića i Nikolića je prošla kontraverza oko Gaspromove ponude za kupovinu NIS-a sa čim u paketu ide i tranzitni gasovod kroz našu zemlju. No, kako nam se čini da pitanje privatizacije NIS-a, pa uz to i prodaja Rusima predstavlja ne samo ekonomsko, već i generalno političko pitanje, verujemo da je ono značajnije no što se na prvi pogled čini. Moguće je da bi do raskola u vladi došlo pre oko ovog pitanja nego zbog razmimoilaženja oko reakcije na proglašenje i ozvaničenje secesije Kosova ili pak oko prenaduvanog značaja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU (kao da je samo članstvo u pitanju). >>ceo tekst  
     
  Zorana Z. Mihajlović-Milanović: Gas, Srbi, Rusi i Evropa (Vreme)  
  Da li je Rusija napravila energetsku mrežu oko Evrope ili ne, tek ova dva moćna partnera su upućena jedan na drugog, kako po pitanju postizanja energetske bezbednosti tako i širenja dalje kooperacije. Bez obzira na proklamovanu politiku multiplikovanja gasnih linija i integracije u gasnu evropsku mrežu, energetska zavisnost EU-a od Rusije porasla je za 222 procenta (2006/1996), sa projekcijom da će iznositi 80 odsto od ukupnih potreba u 2030. godini. >>ceo tekst  
     
  Saša Gajić: "Južni tok" u geopolitičkom ključu  
  Prosta računica da, ako NIS realno vredi oko dve milijarde dolara, a Rusi daju 400 miliona evra u gotovini i još toliko ulažu njegovu modernizaciju, dakle ukupno preko milijarde dolara, (ne računajući značajne investicije za izgradnju skladišta u Banatskom dvoru i astronomska ulaganja u sam gasovod), potpuno protivureči Dinkićevim izjavama o «prodavanju u bescenje» jer prosta je matematika da je to upravo polovina iznosa «realne vrednosti» NIS-a kako je predstavlja Dinkić. Postavlja se pitanje: ako sadašnjim protivnicima ovakve privatizacione ponude pre godinu i po dana nije bilo malo da dobiju 400 miliona evra (587 miliona dolara) za njega, kako to sada jeste? I da li je pravi problem u visini ponude ili u tome od koga ta ponuda dolazi, odnosno da li je ovakvo generisanje afere zapravo samo lobiranje zarad favorizovanja drugih tenderskih kupaca ili se radi o drugim i dubljim, političkim i strateškim igrama? >>ceo tekst  
     
  Dimitrije Boarov: Sanstefanska energija (Vreme)  
  Rečju, pozvati Srbiju, koja se navodno danas brani od evropskog "nipodaštavanja" na kosovskom pitanju, da baš povodom proslave Sanstefanske Bugarske, sa Rusijom potpiše bilo kakav ugovor baš u Sofiji, danas jednoj od prestonica Evropske unije, deluje u diplomatskom smislu kao neočekivani gest bahatosti jedne velike svetske sile. Ili je, možda, reč o neverovatnoj "istorijskoj nepismenosti" ruske diplomatije ili pak krajnje modernoj "okrenutosti budućnosti i ekonomskom prosperitetu" (nasuprot bajatim "avetima prošlosti") kod srpskih i ruskih mozgova koji su smislili sofijsku svečanost? >>ceo tekst  
     
  Den Stajnbok: Nova "Druga Rusija"  
  Pre desetak godina mogli ste primetiti povećan broj ruskih nouveau riche turista u Helsinkiju. Međutim, ako bi ste danas posetili ovaj glavni grad Finske, primetili bi potpuno drugačiju sliku. Usled ekonomskog preporoda baziranog na nafti, sada veliki broj ruskih turista navire u Helsinki. Već je postalo uobičajeno videti ruske investitore, direktore, preduzetnike, stručnjake pa čak i porodice iz srednje klase kako, obučeni u moderne farmerke i kožne kapute sa šoping kesama u rukama, šetaju po evropskim gradovima. >>ceo tekst  
     
  Miroslav N. Jovanović: Bar 1.918 prepreka na putu Srbije ka članstvu u EU  
  Svaka politička odluka mora prvenstveno da vodi brigu o dobrobiti sopstvene države i naroda. Dobrobit ostalih država igra, naravno, ulogu, ali sopstvena dolazi uvek na prvo mesto. To svaka država u EU, a pogotovo ako je ona velika, jasno pokazuje i nesumnjivo sprovodi. „Držati se nacionalnog samointeresa nije zločin.“ Dobiti i cena koja treba da se plati za većinu stavki povezanih sa pristupanjem EU mogu da se procene u vremenu i novcu. To se mora predočiti narodu na razumljiv način. Recimo, koliko koja stavka staje preračunata u mesečni penzijski fond, ili koliko je to kilometara autoputa ili kilometara nasipa za odbranu od poplave... >>ceo tekst  
     
  Dušan Tubić: Poljoprivredna strategija - "No milk today"  
  Rasprodajom društvenih kombinata u bescenje mnoge uspešne proizvodne celine tih kombinata su propale, mnoge njive zakorovljene, velike i profitabilne stočne farme uništene, a nove „gazde“ su budzašto rasprodale kompletan stočni fond. Često je izuzetan genetski materijal (kao što su visokomlečne krave) prodavan – klanicama. I to čak ne ni „po meri žive vage“, već gotovo đuture. Pokazalo se da ti „kontroverzni biznismeni“ nisu ni kupovali kombinate da bi proizvodili meso i mleko. Interes „tih“ može samo da se naslućuje (pranje novca, preprodaja kombinata i fabrika strancima...), ali je sigurno da im unapređenje i povećanje proizvodnje nije bio cilj. Nažalost, retki su glasovi otpora ovakvoj rasprodaji srpske poljoprivrede. >>ceo tekst  
     
  Branko Pavlović: Slab dolar jača američku privredu  
 

U 2006. i ovoj godini američka privreda je pretrpela teške gubitke u automobilskoj industriji, u kojoj su oni ranije bili neprekidno apsolutno dominantni. Udarac je došao prevashodno od japanskih proizvođača, ali u luksuznim klasama i od BMW -a. Oporavak Krajslera nije moguć bez ponovnih subvencija, a za Ford nije moguće naći rešenje osim obaranjem kursa dolara. Ovo navodim samo kao opipljiv primer. Jaka pozicija američkih proizvođača na domaćem tržištu znači punu zaposlenost i istovremeno mogućnost prodaje pre svega investicione opreme, po veoma konkurentnim cenama na drugim svetskim tržištima, naročito onima koja nisu u monetarnoj zoni dolara. >>ceo tekst

 
     
  Branko Pavlović: Podela besplatnih akcija - zavadi pa vladaj  
 

Od ideje da svi, i zaposlenu u javnim preduzećima (misli se uvek samo na one u navedenih 6 kompanija) i mi koji nemamo nikakve veze sa javnim preduzećima, dobijemo najmanje duplo manje od onoga što nam pripada po sada važećem modelu podele besplatnih akcija, g. Dinkić je došao na ideju da zaposleni u javnim preduzećima dobiju nešto manje od onoga što im pripada, a da mi ostali ostanemo uskraćeni za pola. Manevar je dobar, sa gledišta tehnike vlasti. Udruženi smo previše jaki. Ovako postoji šansa da sindikati nekih ( ambicija je svih) javnih preduzeća prihvate ponuđeno i da se zakon na brzinu progura pre nego što ostali građani shvate koliko je on za njih štetan. >>ceo tekst

 
     
 
Nikola Fabris, Slobodan Aćimović: Odgovor na komentare Dejana Mihailovića
 
 

Gospodin D. M. Kaže: „Autori tvrde da se zalazu za "neutralnost" deviznog kursa 1 euro=80 din. i da on treba da se menja samo kada inflacija u Srbiji odstupa od one u EU. Medjutim, to je slucaj vec vise godina. Inflacija u Srbiji je bar za pet procenata visa od one u EU a kurs je isti ili cak evro slabi u odnosu na dinar”.

Naš odgovor: Pa autori ovog teksta ne mogu promeniti nivo deviznog kursa. U trenutku pisanja rada devizni kurs je iznosio 1 euro = 77 dinara. >>ceo tekst

 
     
  Dejan Mihailović: Reakcija na tekst N. Fabrisa i S. Aćimovića  
  Nikola Fabris, Slobodan Aćimović: Konkurentnost preduzeća versus kurs dinara – šta je važnije za povećanje srpskog izvoza?  
     
  Dimitrije Boarov: Političke i patriotske marže (Vreme)  
  Naime, po kuloarima je veoma raširena priča da Miroslava Miškovića najviše jure Amerikanci, ali još nije jasno zbog čega tačno. Teško je, naime, pretpostaviti da njih toliko muči činjenica da se Mišković suviše brzo i mnogo obogatio dok su ovde carevali "bengalski tigrovi" ili da ih zgraža utisak da on liči na srpskog Rokfelera, koji je pre 96 godina bio najkrupnija žrtva čuvenog Šermanovog zakona protiv trustova (iz 1890. godine). Kao što je poznato, Džon Rokfeler, mladi knjigovođa iz Klivlenda, sa 26 godina počeo je svoj mali kapital da ulaže u naftu i transport nafte (putem željeznice i naftovoda), pa je 1870. godine osnovao, kasnije famoznu, Standard ojl kompaniju. >>ceo tekst  
     
  Branko Pavlović: Besplatne akcije - nadoknada ili milostinja  
  To je koncept po kome su besplatne akcije milostinja koju predstavnici države dele. Dosadašnji koncept (na snazi u osnovi od 1989. godine do danas) besplatne akcije je smatrao nadoknadom onima koji su stvarali vrednost, kapital, imovinu onoga što se privatizuje. Uvažavalo se da su ti ljudi sve to stvorili, pa im se na ime priznanja te činjenice dele besplatne akcije. Sada se predviđa podela i onima koji nisu doprineli stvaranju vrednosti koja se prodaje. Moja ćerka i ja dobićemo isto. Student i profesor univerziteta će dobiti isto. Kriminalac koji je od maloletstva po zatvorima i radnik sa 40 godina radnog staža će dobiti isto. Koncept je da nisu građani ništa zaslužili , nego je država milostiva, pa daje. >>ceo tekst  
     
  Aleksandar Brkić: LDP Limited i DELTA Unlimited  
  Dok su uspomene na „slavnu revoluciju“ promicale u popodnevnoj šetnji, uvek agilni neoliberalni neodemokrati započeli su još jednu uzbudljivu avanturu, čije se snimanje, eto odužilo do današnjeg dana, ali koja će se, bar prema rečima producenata, sigurno okončati evropskom premijerom usred Skupštine Srbije. Ni topao julski dan, ni neprijateljski raspoloženi domoroci nisu mogli da zaustave njihovu odvažnu spremnost da se sami, gotovo goloruki, suoče sa jednim od najkrupnijih primeraka iz familije srpskih tajkuna, od milja prozvanim Miško. Plan je bio jednostavan: dići medijsku buku i isterati tajkuna na čistinu. >>ceo tekst  
     
  Branko Radun: "Za" i "protiv" Miškovića  
  Istinu govoreći, nikad nismo bili ljubitelji tajkuna koji su u vreme Miloševića stekli ogromna bogatstva i žele da budu vlasnici Srbije, i to ne samo njene privredne, već i političke, medijske i svake druge budućnosti. Iako je očigledno da se iz određenih političkih krugova (pre svega LDP-a) i nekih medija (pre svega B92) sada sistematski produkuje kampanja protiv Miškovića kao jedinog monopoliste i tajkuna, ne možemo se olako pridružiti ovoj harangi. Nije ovde reč o tome da priznamo da je Čeda Jovanović u pravu, kao što nam nije problem da nekada budemo i deo medijske kampanje ako je, prema našem shvatanju, opravdana. >>ceo tekst  
     
  Milorad Stanojlović: Ekonomija, ideologija i semantika (reakcija na tekst V. Gligorova "Liberali su problem")  
  Jasno nam je, tako smo obrazovani i opredeljeni, da bez krupnog kapitala nema ni sitnog. A, bez kapitala, per se , ostaje samo Lenjinov fašizam iz koga se nije iščupao ni realistični Staljin, šaljući bogate Jevreje i masone u Sibir, kao krivce za propalu revoluciju, mučenje i ubijanje naroda, glad i bedu, tj. kao žrtvene jarce. U početku, samo njih; a, posle i ostale, redom. S jedne strane, skloni smo upravo tom kritikovanom tržišnom fundamentalizmu, pre nego onom drugom, suprotnom, jer je bez vere svaki sistem mrtav, obično pre nego kasnije. >>ceo tekst  
     
  Aleksandar Apostolovski: Kako se kali kapitalizam (Politika)  
  Srpski trudbenici, u zagrljaju sa ostalim etničkim zajednicama, iskočili su sa 10.000 metara pravo u ambis držeći pod miškom naučnu literaturu iz bezbrižne mladosti: Zakon o udruženom radu, društvene dogovore i samoupravne sporazume. Leteli su ka zemlji slobodnim padom, ali padobran se, dok se ponire ka kapitalizmu, po pravilu ne otvara. Protiveći se Njutnu, mahali su najpre Titovim, potom Slobinim slikama, ali ikarovski entuzijazam ih nije napuštao ni kada su nastavili da se strmoglavljuju. >>ceo tekst  
     
  Željko Cvijanović: Mišković (Standard)  
  Hajde da vidimo zašto je Miroslav Mišković sporniji danas nego u prvim godinama posle petooktobarske revolucije; zašto je danas njegovo bogatstvo spornije nego onda; zašto su ga se danas setili i oni koji su u ondašnjem revolucionarnom zanosu trezveno zaključivali kako za Srbiju ne bi bilo dobro da puste sirotinju da upadne u njegove podrume s brašnom i tamo priredi gozbu za pamćenje. Prvo, ondašnjeg Miškovića manje spornim je činilo i to što je bilo moguće oteti ga u po bela dana, što to nije bila isključiva stvar jednog mafijaškog klana koji je želeo da se naplati, već i tada osoben srpski vid društvene kontrole koji mu je poručivao: možda si uspeo da se izvučeš, ali moraš da znaš da postoji jedna ruka koja uvek može da te ščepa, a nije Bog. >>ceo tekst  
     
  Vladimir Gligorov: Liberali su problem (Danas)  
  Negde sam pročitao da su liberali u stvari fašisti. Takođe, čitam iščuđavanje da liberalne demokrate, nasuprot njihovom imenu, podcrtava se, napadaju krupni kapital. A reč neoliberal služi da se označi praktično sve nepoželjno. Zanimljivo je da oni koji pišu o liberalima i neoliberalima nikada ne smatraju da je potrebno da definišu šta pod tim nazivima podrazumevaju. Nekoliko puta sam čak pročitao napise u kojima se opisuje sistem liberalne demokratije, kome se očigledno teži, a onda se neoliberali okrive za sve, od globalizacije do već onoga što se konkretnom autoru ideološki ne dopada. >>ceo tekst  
     
  Slobodan Aćimović: Monopoli ili dominantne pozicije na tržištu – SAD, Evropa i Srbija  
  Dakle, nije teško izračunati da deset najvećih svetskih firmi učestvuje sa oko 23,2 odsto u svetskom maloprodajnom prometu prehrambene robe, što govori u prilog tome da je svetska trgovina u ovoj branši i dalje relativno malo skoncentrisana u rukama manjeg broja firmi. Ipak, situacija je sasvim drugačija kada izračunamo pojedinačne procente samo za zapadne zemlje, gde ranije pobrojane kompanije uglavnom i posluju. Tako, na primer, tržišno učešće najvećeg svetskog trgovinskog lanca na svetu „Wal-Mart“ u vrednosti američke prehrambene maloprodaje iznosi oko 56 odsto, dok koncentracija tržišnog učešća kompanije „Wal-Mart“ i ostale četiri firme američke firme iz prethodne tabele zajedno iznosi oko 93 odsto. To znači da prvih pet američkih kompanija „pravi“ skoro 100 odsto tržišno učešće u svojoj matičnoj zemlji u domenu prehrambene maloprodaje. >>ceo tekst  
     
  Vladimir Milanović: Market seeking investicije (povodom teksta Vladimira Todorića "Pošto novi bojkot")  
  Staru lekciju prema kojoj „novac ne poznaje nacionalnost...“ treba donekle revidirati. Iako to zvuči paradoksalno, multinacionalke ipak imaju „nacionalnost“. Smatra se da nju određuju lokacija sedišta, nacionalnost rukovodećih kadrova, finansijska struktura kompanije, način finansiranja i investiranja, strategija istraživanja i razvoja, zvanični jezik komuniciranja u kompaniji i, pre svega veze, priznate ili nepriznate, vidljive ili nevidljive, ali uvek prisutne, sa političkim strukturama određene zemlje. Zato su termini američka, britanska i sl. multinacionalka, koji se koriste u svakodnevnoj komunikaciji, sasvim opravdani. >>ceo tekst  
     
  Dimitrije Boarov: Uloga tajkuna u srpskoj demokratiji (Vreme)  
  U ovoj, kao i u prethodnim kampanjama, zapravo se stalno ispituje koji je od vodećih tajkuna sponzor koje od danas uticajnih političkih stranaka, a pri tom svi listom koriste moralističke, levičarske ili narodnjačke argumente, bez obzira kako su te stranke, navodno, programski ideološki utemeljene. Tako, na primer, čak i Liberalno demokratska partija, suprotno svom nazivu, napada krupni kapital, iako je finansirana od grupe nekada krupnijih, a sada trenutno sitnijih tajkuna, kojima su pozicije oslabile poslednjih godina. >>ceo tekst  
     
 
   
   
   
 

 
Hronika NSPM
NSPM Analize



Brojevi se mogu nabaviti u knjižarama Medija Centar i Plato. Cena pojedinačnog primerka NSPM Analiza je 250 din, a godišnja pretplata na je 1200 din.

Novi broj NSPM


Robert Nozik
i Ronald Dvorkin


Sveske možete pronaći u knjižarama Medija centar i Plato ili po ceni od 400 din naručiti pouzećem ili putem pretplate

Edicija "Politički život"

Slobodan Antonić Gutanje žaba

Knjige možete kupiti u prostorijama NSPM u Dečanskoj 8 (tel: 3231 206, sredom od 12 do 16 h i petkom od 14 do 17 h) i u knjižarama Plato i Krug komerc.



<img src="Sli