Komentari
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Marketing
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Pisma uredništvu
Linkovi
 
     
 
Izdanja NSPM
NSPM Analize
Nova sveska
NSPM Analize god III br.5-6
Redovni brojevi
Novi broj
Tema: Terorizam
Prethodni broj
Tema: Moć
Prethodni broj
Tema: Karl Šmit
Prethodni broj
Tema: Desna Srbija
 
Uputstvo za predaju rukopisa za NSPM

Ponovo funkcioniše naša mejling lista - prijavite se: pošaljite poruku na nspmrss@gmail.com sa subjektom "Prijava"
Medijski linkovi
Blic
Media centar
RTS
B92
Press
Politika
Kurir
Novosti
Vreme
NIN
 

 

 
 
Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM
Štampana izdanja

 Izašao je novi broj NSPM Analiza s temom "BiH i Republika Srpska"

Redovni brojevi NSPM analize
Posebna izdanja
Edicija "Politički život"


Rubrike sajta
Komentari
Politički život
Ekonomska politika
Kulturna politika
Savremeni svet
Prenosimo
Kolumne Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića u Politici
 
Reči i misli
Polemike
Prikazi
Ankete
NSPM IN ENGLISH (novo)
NSPM VIDEO (novo)
 
Rezultati ankete sa pitanjem Ko će osvojiti bolji rezultat na izborima: LDP ili SPS? Odgovori: LDP 28%, SPS 68%, Ne znam/nemam stav 4%.  
Debate
Kosovo i Metohija
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
Crkva i politika
Srbija i NATO
Srbija i Crna Gora
Kuda ide Srbija?
Srbija među ustavima
Svet nakon 11. septembra
 
  Podsetnik
  Foto vesti
  Rezultati izbora (novo)
  Iz arhive NSPM
  Novi tekstovi
 
 
Hronika
Vojislav Koštunica: DSS-NS će poštovati volju građana
Dragan Đilas: Građani Beograda glasali za evropsku opciju
Beograd: Načelni dogovor SRS-DSS-SPS
Sergej Lavrov: Na Srbiju ne treba gledati kao na teren takmičenja Rusije i Zapada
Stiven Majer: Brisel i Vašington smatraju ishod izbora u Srbiji velikom pobedom
Ivica Dačić: Principi nisu sporni
"Za evropsku Srbiju" 102 mandata, SRS 78 mandata
Izvestija: Zemlju podelio "kosovski sindrom"
Slobodan Samardžić: Kosovo osnov za programsko ujedinjenje sa SRS i stvaranje nove vlade
Tomislav Nikolić: Ostaje da se izjasni SPS
DSS i SRS razgovaraju o koaliciji
Konstatin Kosačov: Kosovo je Srbija - podržaćemo Srbiju
Rusija zakonom ograničila prisustvo stranih kompanija
Kako američki analitičari gledaju na primopredaju dužnosti u Kremlju?
Tanjug: Diplomate iz Brisela pokušavaju da srpskom premijeru Koštunici učine primamljivom novu koaliciju s predsednikom Tadićem
Vojislav Koštunica: De Guht potvrdio da je sporazum potpisan sa Srbijom prevara
 
Izdvajamo iz rubrika
 
Foto vesti Foto vesti
Manifestacija "Ples sa Evropom - Maturantska parada 2008" održana je u 12 gradova Srbije   Povodom Dana Pobede 9. maja u Moskvi je održana vojna parada
 
   
Parlamentarni i lokalni izbori  
Rezultati parlamentarnih i lokalnih izbora

Lista Za evropsku Srbiju osvojila je 38,75 odsto glasova, ili 102 mandata, dok je SRS osvojila 29,22 odsto glasova, ili 78 mandata u Skupštini Srbije, saopštio je RIK. Na osnovu obrađenih rezultata 97,84 odsto biračkog tela, odnosno 95,16 odsto biračkih mesta, za DSS-NS glasalo je 11,34 odsto birača, što je 30 mandata. Koalicija SPS-PUPS-JS osvojila je 7,57 odsto glasova građana i 20 mandata, a LDP 5,30 odsto glasova birača ili 13 mandata. Za Bočnjačku koaliciju glasalo je 0,92 odsto, što su dva mandata, a za Mađarsku koaliciju 1,86 odsto, što su četiri mandata. Koalicija Albanaca preševske doline dobila je 0,39 odsto, odnosno jedan mandat u Skupštini Srbije. >>ceo tekst

 
Politički život Politički život
 
Đorđe Vukadinović: Od gotovog veresija
Koalicija „Za evropsku Srbiju“ imala je ubedljivo najbolju kampanju, sa najviše energije, ali i najviše elemenata negativne kampanje, medijskog spinovanja i manipulacije. Na taj način su, pogotovu u drugom delu i završnici kampanje uspeli da premoste svoje hendikepe – pre svega, heterogen sastav koalicije, uključujući i partnere sa dosta problematičnom reputacijom poput Vuka Draškovića, ili Nenada Čanka – i težište kampanje prebace sa kosovske na evro-reformsku tematiku. Pri čemu su im glavni aduti bili potpisivanje SSP, ugovor sa Fiatom i energičan medijski nastup Borisa Tadića. Međutim, uprkos odličnom rezultatu, može se dogoditi da DS i koalicija oko njega na kraju ostanu kratkih rukava. Štaviše, moglo bi se pretpostaviti da je koalicija oko Borisa Tadića veoma blizu toga da se nađe u poziciji u kojoj su se nakon prethodnih dvoje parlamentarnih izbora nalazili radikali – da budu najjača grupacija u parlamentu, ali da na kraju ostanu izvan vlasti. >>ceo tekst
 

Tako se, još jednom, u najogoljenijem obliku pokazuje licemerje dobrog dela srpske medijske i NVO scene, koja od situacije do situacije rasteže ili sužava pojam “demokratskog bloka” i “evro-reformskih snaga”. Pa se onda, u redovnim okolnostima i u izbornim kampanjama, reformski i demokratski atribut priznaje samo LDP-u i DS-u, a posle izbora, kada se glasovi prebroje, prema potrebi, “amnestira” ne samo mrski Koštunica, nego i ozloglašeni Velja Ilić, pa čak i sam SPS. Zbilja, kako to da je Ivica Dačić snaga prošlosti i mraka onda kada podržava vladu Vojislava Koštunice, a perspektivni reformista ukoliko se opredeli za koaliciju sa demokratama? I kako je to “gospodin Palma ” preko noći avanzovao od “Arkanovog saborca” i haškog kandidata do velike uzdanice i mlade nade evropske Srbije? >>ceo tekst

   
Politički život Politički život
Batić Baćević: Spasi Srbiju iz ludnice, Ivice (NIN)
  Milan Milošević: Srbija na Ivici (Vreme)
Pred građane Srbije su medijski udarnici već prostrli dve jasne opcije – evropska vlada sa socijalistima koja će nas definitivno izvući iz gliba devedesetih godina ili patriotska, dakle antievropska (tako su svi pošteni ljudi naučili na medijima koji su okrenuti budućnosti a ne činjenicama) sa radikalima i Koštunicom. Niko doduše nije objasnio običnim građanima kako su to Dačić i gospodin Palma postali evropejci, a Koštunica dokazani neprijatelj demokratije, koji nas vraća u Miloševićevo doba u kojem je, kako zli ljudi i antievropski orijentisani pričaju, Dačić bio portparol SPS, a Palma zamenik srpskog junaka Željka Ražnatovića Arkana. Ništa principijelniji nije bio ni Koštunica kada je sa istim likovima pravio dogovore o koalicijama, ali je zbog toga ozbiljno kažnjen od birača, medija i javnosti. >>ceo tekst
 
Socijalista Dačić (Ivica iz naslova) izjavljuje u utorak da SPS neće voditi nikakve razgovore o stvaranju parlamentarne većine koji nisu javni, da želi da se sve odvija pred očima građana Srbije, zato što smatra da ovde ne treba da bude reč o političkoj trgovini, već o principijelnim stavovima i politici koju treba da vodi buduća Vlada Srbije. Kaže da se ključni stavovi SPS-a odnose na zaštitu nacionalnih i državnih interesa, očuvanje Kosova i Metohije u okviru Srbije, očuvanje Republike Srpske i Dejtonskog sporazuma, nastavak evropskih integracija, uz očuvanje državnog jedinstva i suvereniteta Srbije. Posebno pominje socijalnu reformu. Više medija je u ponedeljak nagađalo o tome da socijalisti, a naročito Dragan Marković Palma, pa i Krkobabić iz PUPS-a naginju koaliciji s demokratama. >>ceo tekst
   
Politički život Isrtraživanja javnog mnenja
Milorad Vučelić: Sukob na levici (Pečat)
  Agencija politikum: Strateška opredeljenja vodećih stranaka i koalicija (april 2008)
Pedigre levice i evropejstva, istovremeno, SPS-u je dodelio i sam Havijer Solana. Ako još socijalisti prihvate kao svoje sve gore opisane tekovine DS levice i priznaju sve svoje leve greške, eto stabilne vlade Srbije. Ako takav stav socijalista izostane i stvori se neka drugačije komponovana stabilna vlada, izostaće sva prethodna priznanja socijalista. Sukob na levici nastaviće se. Samo socijalisti neće više biti levičari i evropejci, već „retrogradne snage mraka koje nas ponovo odvlače u paklene devedesete“, kada su vladali socijalisti. >>ceo tekst
 

Za koju stranku - koaliciju biste najradije glasali

Da li ste za ulazak Srbije u NATO

Total

 

da

ne

nema stav

DS, G17+, SPO, LSV

35,0%

47,7%

17,4%

100,0%

LDP

61,5%

27,7%

10,8%

100,0%

DSS , NS

10,9%

81,9%

7,2%

100,0%

SRS

4,7%

88,5%

6,8%

100,0%

SPS, JS, PUPS

1,9%

90,6%

7,5%

100,0%

   
Politički život Politički život
 
Dragomir Anđelković: Pare su ipak "srce" Srbije?
U nastavku govora Tadić je pružio još dokaza da te nedelje nije dorastao trenutku. Zahvalio se građanima jer nisu poverovali ''besomučnim obmanama'' i zato što nisu bili ''ispod nivoa demokratije koji je Srbiji potreban, ispod nivoa demokratije koji garantuje našu evropsku budućnost''. Predsednik Srbije u tom trenutku verovatno nije bio svestan da većina građana kojima se zahvalio ipak nije glasala za Demokratsku stranku, a čak i da jeste, to nije bio razlog, niti je bilo vreme za iskazivanje te vrste zahvalnosti. Nakon tih reči, Tadić je pozvao građane na slavlje, ''jer imaju pravo na to''. Nije delovao kao neko ko je razmišljao o tome kako se osećala većina birača kojima nije bilo do slavlja. A većina birača, brojke pokazuju, nisu slavili, pa je takav poziv samo doprineo osećanju veće podele u Srbiji.. >>ceo tekst
 
Kampanja „zastrašivanja“ je sigurno ponovo dala izvesne rezultate. Tako mi je jutros stiglo elektronsko pisamce od prijatelja iz inostranstva, u kome je napisao: „Zamisli, i moja majka koja nije za DS – glasala je za njih. Uplašila se da će posle dolaska SRS-a na vlast, uslediti sankcije, pa će njena penzija biti mnogo manja“. Već sam u tekstu „Krediti su srce Srbije“ spomenuo svog poznanika, do juče pristalicu radikala – koji je rekao da neće izaći na izbore jer je „uzeo stambeni kredit pa se plaši da zbog političkih turbulencija ne skoči rata za otplatu“. No, nije to presudilo izbore. I pre 10 dana je bilo jasno da moj drugar neće izaći na izbore, odnosno da se mama mog drugog prijatelja – plaši za svoju penziju. Oni ne bi rekli da će glasati za SRS, da su ih anketirali CESID-ovi ljudi. >>ceo tekst
   
Politički život Politički život
Slobodan Antonić: Predsednik i većina
 
U izbornoj noći, međutim, kao da se pred nama pojavio neko drugi. Kao da je umesto Tadića pred novinare izašao Čedomir Jovanović. Naime, ideja da volja građana nije isto što i parlamentarna većina tipična je za LDP. Kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika skupštine LDP je odmah porekao legitimitet tom izboru. „Tačno je, za Nikolića je glasala većina”, objašnjavao je Jovanović („Poligraf”, 9. maj 2007), ,,ali ta većina nije demokratska, ta većina nije onakva kakva mora biti da bismo mi poštovali volju te većine”. Zato je Jovanović 2007. tražio od Tadića da nikako ne daje mandat suverenističkoj većini. >>ceo tekst
 
Videli smo iz sadržaja SSP-a da on podrazumeva i usaglašavanje spoljne politike Srbije i EU, ali i dobrosusedske odnose u regionu. Za mnoge zemlje članice EU, a tačno ih je 18, Kosovo je nezavisna i suverena država. Bilo koja, a dovoljno je jedna od 18 država, može insistirati na tome da Srbija zarad mira i stabilnosti u regionu zapadnog Balkana prizna Kosovo i tako uskladi svoje spoljnopolitičke poglede sa evropskim, što joj je uostalom i obaveza po stavu 2 člana 10 potpisanog SSP-a. U slučaju da Srbija odbije dosledno poštovanje stavova 2 i 3 člana 10 SSP-a, bilo koja zemlja EU može staviti veto na dalji proces integracija Srbije u EU. >>ceo tekst
   
Politički život Politički život
  Strane reakcije na izbore u Srbiji
Američki stručnjak za Balkan iz vašingtonskog instituta Vudrou Vilson, Martin Slecinger, smatra da je Evropska unija poučena ranijim lošim iskustvima i sopstvenim greškama ovoga puta veoma ozbiljna u želji da što brže u svoje redove integriše Srbiju: "Imam osećaj da je Evropska unija veoma ozbiljna, i da želi Srbiju u svom članstvu - kako iz dobrih, tako i iz loših razloga. Unija želi Srbiju u članstvu kako Srbija više ne bi pravila probleme, ali je Srbija neophodna Briselu i radi stabilizacije Balkana. Ona je ključ za rešenje drugih problema u regionu - kao što su Bosna, Kosovo i Makedonija", smatra sagovornik BBC-ja. >>ceo tekst
 

Boris Tadić će, medjutim vladu morati da pokuša da formira sa socijalistima. Kako bi Evropska unija reagovala na povratak stranke pokojnog Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji?

Džonatan Ajl: "Zanimljivo je da ni slovenačko predsedništvo, ni bilo ko drugi iz EU o tome ništa nije rekao ili pokušao da Srbiji nešto sugeriše. Svi su svesni da će sastavljanje koalicije biti težak posao, i da će biti neophodno načiniti kompromise. Mislim da Evropu mnogo više brine upozorenje gospodina Nikolića da će 'ili biti formirana vlada u kojoj će on voditi glavnu reč, ili neće biti vlade'. Rekao bih da postoji utisak da je ulazak socijalista u vladu neizbežan. >>ceo teks

   
Politički život Politički život
 
Iz ovoga se vidi da ekonomski program LDP, zapravo, ne nudi ništa novo. On se sastoji iz veoma suvog i nekreativnog nabrajanja oveštalih dogmi desničarske neoliberalne političke doktrine, koja se ustoličila kao inspiracija politike Ronalda Regana i Margaret Tačer, počev od 1970-ih, kada je kejnzijanski pristup ublažavanju strukturalne krize kapitalizma doživeo slom. Reprivatizacija čitavih sektora socijalizovane privrede, zahtev da se celo društvo ustroji na tržišnim principima, redukcija nivoa socijalnih izdataka i zaštite, uz glorifikovanje društvenog takmičenja, nešto je sa čim se i Srbija, u manjoj ili većoj meri, suočava još od „ratne tranzicije“ tokom Miloševićeve vladavine 1990-ih. >>ceo tekst
 
Doduše, možda postoji jedna olakšavajuća okolnost za Borisa i drugove. Možda su umislili da je ono što nude istinski spas za narod. Da tvrdnja da „nemamo alternativu“, nije prevara ili propagandni trik – već „naučna činjenica“. Uostalom, mnogi marksisti su iskreno verovali u priču o „naučnom socijalizmu“ – i o svakom drugačijem opredeljenju kao odrazu „lažne svesti“. „Iskrivljene svesti“ koja prkosi prirodnom i, dugoročno, jedinom mogućem istorijskom putu. Studio B, TV stanica pod neposrednom kontrolom DS-a, ali i B 92 i drugi mediji čiji vlasnici su bezrezervno naklonjeni toj stranci i njenim partnerima – tokom kampanje su se ponašali gotovo na istovetan način kao mediji u nekadašnjim socijalističkim zemljama. U pitanju nije bila „obična“ prenaglašena propaganda – radilo se o pravoj indoktrinaciji. >>ceo tekst
Ivan Janković: Marksizam bez granica
   
Ekonomska politika Ekonomska politika
Mladen Đorđević: Sporazum o tajkunizaciji
 
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izazvalo je oštra sukobljavanja na srpskoj političkoj sceni. Najžešća sporenja prouzrokovao je član 135 i pitanje da li se ovim sporazumom posredno priznaje nezavisnost Kosova. U javnosti se začuđujuće malo govori o ostalim odredbama ovog sporazuma, a nakon bombastične najave dolaska italijanskog „Fijata“ u Kragujevac sve je prisutnije mišljenje da će potpisivanje SSP-a doneti ubrzani ekonomski napredak. Usamljeni kritičari, međutim, upozoravaju na to da pojedine odredbe ovog sporazuma nimalo nisu u interesu Srbije i da će građani imati najmanje koristi. Pored toga, SSP strancima daje privilegije koje do sada nisu imali i koji nijedna zemlja nije prihvatila. >>ceo tekst
 
Kao što vidite, iako nas svetski kibiceri hvale, partija se ne odvija u našu korist. Čak je i potpredsednik vlade Đelić konstatovao da pristupanje Evropskoj uniji znači preko potrebne finansijske fondove koji će nam pomoći da održimo makroekonomsku stabilnost i stabilnost dinara („bez njih bićemo u velikim problemima“). Potpredsednik Đelić je u pravu – ali, zar to nije klasična priča narkomana koji se nalazi u stanju nirvane sve dok ga diler redovno snabdeva opijatima? Trenutak kada se ostane bez opijata, tj. stranog kapitala jeste trenutak krize i tegobnog razbijanja iluzije o „boljem životu“. Dakle, priča o Evropskoj uniji nije priča o poboljšanju životnog standarda, već je priča o pokušaju zadržavanja postojećeg životnog standarda. >>ceo tekst
   
Ekonomska politika Ekonomska politika
 
Pokušaću da pokažem da ekonomska politika koja se kod nas vodi od 2000. godine ne može da nas spremi za ravnopravno članstvo, te da je kao takva protivna svojim proklamovanim ciljevima. Ako je tako, nameće se pitanje kako je moguće da tako jednu opštu zabludu niko ne želi da vidi, niti je javno žigoše. Pokazaću da je takva naizgled preterana pretpostavka ipak opravdana ukazivanjem na prostu zbrku osnovnih pojmova kojima tumačimo ekonomski život naše zemlje. Kada pod jedan primarni termin podvedete onaj smisao koji želite, onda relativno lako izazovete zbrku koja za posledicu ima nemogućnost da se ogroman broj pojava na koje se dati termin odnosi vidi u istinitom svetlu. >>ceo tekst
 
Nove ekonomije imaju značajan uticaj na način na koji funkcioniše globalna ekonomija i omogućavaju dinamizam i stabilnost. Da li to znači da će nove ekonomije zameniti zemlje G7 na mestu svetskih ekonomskih i političkih sila? Iako zemlje G7 još uvek dominiraju globalnom ekonomijom, zemlje BRIC-a ih brzo sustižu i već sada se mogu porediti sa svima osim SAD. Goldman Saks je predvideo da će do 2050. godine samo SAD i Japan biti među 6 najvećih svetskih ekonomija, gledano u dolarskoj vrednosti – a najveća svetska ekonomija će biti Kina, a ne SAD. Nije poznat tačan datum kada će Kina zameniti SAD na mestu najveće svetske ekonomije ali, ukoliko ne dođe do neke velike katastrofe, to će se svakako dogoditi pre polovine dvadeset prvog veka. Da bi se shvatio značaj koji razvoj novih ekonomija ima na promenu u globalnoj raspodeli moći, treba se upitati zašto je skoro neizbežno da Kina uskoro nadmaši SAD, kao najveću ekonomsku svetsku silu. >>ceo tekst
   
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora
 
Tribuni tzv. Srba u Crnoj Gori očigledno su pristalice onih identitetsko statusnih rešenja koja znače konačni razlaz i radikalno odeljivanje od braće i rođaka opredeljenih „samo“ kao Crnogorci – tradiciji, istoriji i činjenicama uprkos. Tako navodnu „ konačnu podjelu pravoslavnog naroda u Crnoj Gori na dvije nacije“, po Nikčeviću, Igor Jaramaz „ekspertski“ naziva binarna diferencijacija - dihotomija na Crnogorce i Srbe. Status manjine, kao moguću posledicu „podele“, tribuni nerado pominju ali faktički deluju skoro isključivo u tom pravcu, pri čemu status konstitutivnog naroda u Crnoj Gori priželjkuju upravo oni među njima koji smatraju Srbiju za svoju matičnu državu – i u toj činjenici ne vide ništa protivrečno. >>ceo tekst
 
Voleo bih da mi neko objasni zašto institucije države Srbije i ustanove koje se finasiraju od pretplate građana Srbije promovišu antisrpsku tvorevinu Mila Đukanovića i njegove glavne perjanice koje su upravo o tim građanima i o toj državi rekli sve najgore? Uopšte neću da ulazim u kvalitet Stanićevog kasnog nadrealizma (a imalo bi se i o tome šta reći).Ovde me zanima otkuda to da baš sada otvaraju Stanićevu izložbu. Da podsetim čitaoce da je izložba taman tempirana pred početak Evrosonga koji se ovog vikenda održava u Beogradu i koji će upravo od RTS-a napraviti centar Evrope za nekoliko dana. Ova sjajna prilika za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije i predstavljanje svega najboljeg što ona ima koristi da se Evropi predstavi dukljanski antisrpski slikar Vojo Stanić!? >>ceo tekst
   
Kuda ide Srbija? Kulturna politika - prenosimo
 
Zašto se upravo ovo drugo dogodilo Srbiji u njenom odnosu sa Evropskom Unijom (EU)? Zbog čega EU nije pregovarala sa Srbijom na temelju tog ravnopravnog odnosa, zbog čega je bila dodatno uslovljavana i prećutno marginalizovana? Odgovore na ova, i mnoga druga pitanja trebalo bi potražiti, pre svega, u unutrašnjem političkom životu Srbije, koji nikada dovoljno nije razmatran kao determinanta srpske spoljnopolitičke pozicije. Istina je da jedan deo međunarodne zajednice snosi odgovornost za „srpsku tragediju“, ali treba napomenuti, da se na međunarodnoj pozornici države ponašaju, dobrim delom, i onako kako im dopustite. Logika je prosta —ko ne štiti sopstveni nacionalni interes, postaje plen tuđih interesa. >>ceo tekst
 

Kako B92 nezvanično saznaje pristalice bivšeg režima Đorđa Petrovića, predvođene njegovim koalicionim partnerom Milošem Obrenovićem, podigle su u Takovu ustanak protiv Osmanskog Carstva. Na direktnoj liniji je Sulejman paša Skopljak, koji specijalno za našu televiziju, komentariše poslednje događaje: - Smatram ustanak bezumnim činom nacionalistički ostrašćene grupice Srba, na čelu sa Obrenovićem, poznatim predvodnikom antiosmanlijskog lobija. Ovaj potez vodi direktno u propast i protiv je svetlog osmanlijskog puta, kojim nas vodi naš presvetli sultan Mahmud II. Upozoravam ustanike na ovakav protivpravni potez i pozivam ih da se uspostavi red i stabilnost u zemlji. >>ceo tekst

   
Kulturna politika - polemike Kulturna politika - polemike
 
Gospodin Mario Kalik po drugi put piše komentar na moj tekst. Kako je već u prvom tekstu naveo da zna koja sam godina studija, da prati i da čita sve što sam do sada objavio, da zna čak ko je moj guru, pa na kraju i da zna šta ja hoću još bolje nego što ja sam to znam, a kako sam gospodina Kalika upoznao pre nekog vremena i to onako usput, upisao sam u internet pretraživač njegovo ime, kako bih video o kome se zapravo radi, ko je to koga ja ne poznajem, a ko mene zna toliko dobro. Naišao sam na poduži niz rezultata, i svi su bili linkovi za polemike. I to polemike, gde neko napiše šta misli da treba da bude kazano javno, a onda gospodin Kalik na to odgovara krajnje neprijatnim tonom, piše dugačke pasuse, u kojima nema reda i smisla, te u kojima se opsesivno ponavljaju iste stvari, kao da misli da će nekoga da ubedi u nešto samo ako dovoljno puta to isto ponovi. >>ceo tekst
 
Zanimljivo je kako Ivan Selimbegović predstavlja polemiku između Vladana Milanka i mene. Po njemu, ispada da ja „ hvalim postupke Slobodana Miloševića” i “predstavljam se kao ‘istinski' levičar”, nasuprot “Vladanu Milanku koji je nagovestio da se sa takvom odbranom Miloševićevih postupaka ne slaže”. Zanimljivost je u tome što, ovako prikazujući spor, Selimbegović sam sebi uskače u usta. Oni koji opsesivno kod drugih tragaju za nekakvim njihovim “padom u imaginarno” morali bi malo više da vode računa da sami ne zapadnu u svoje imaginarne konstrukcije. Da, dok tako love, ne budu ulovljeni. Jer, niti sam ja “hvalio” Miloševićeve postupke, niti sam se predstavljao kao “istinski levičar”, a još manje je Milanko nešto “nagoveštavao”.>>ceo tekst
Mario Kalik: Dečja bolest “levičarstva” u službi liberalizma Ivan Selimbegović: "Realnost" i levica
Vladan Milanko: Kad realista uzvraća udarac  
   
Kulturna politika Kulturna politika
Vladimir Milutinović: Kraj "iskrivljene svesti"?  
Iako marksizam nije izmislio opoziciju istina-neistina, kod Milenkovića ova opozicija treba da se napusti ukoliko želimo da se oslobodimo kolektivističkog, “supstancijalnog” načina mišljenja. Ova prividna negacija ideologije, dakle, ide po ovoj šemi: stav da postoji apsolutna, potpuna istina, negira se stavom da prava istina ili naprosto istina ni ne postoji, odnosno, da su sve istine jednake (ne postoji “iskrivljena svest”). To je isto kao kada bi stav Svi Grci su   plavi , za koji smo shvatili da nije tačan, zamenili stavom da, onda, Nijedan Grk nije plav. Dakle, ne stavom da su neki Grci plavi, a neki ne, što bi bila prava negacija prvog stava (još preciznije: Neki Grci nisu plavi) koja bi istovremeno predstavljala prelaz sa principijelnih opozicija svi-niko, na realističnije opozicije neki da – neki ne, a koje bi zahtevale da zaista pogledamo kako stoji stav sa bojama i Grcima. >>ceo tekst
 
Najgore od svega jeste to što, umesto da “edukuju i osnažuju” žene, kao što im glasi credo, pritom razvijajući njihovu svest o sopstvenoj moći, ovakve kampanje još više produbljuju stereotipe o ženskom polu kao jadnom, krhkom, nezrelom, nerazumnom, praktično maloletnom, nesposobnom da se stara o sebi i rešava svoje sukobe, pokaže zube kada je potrebno, i uopšte gradi ravnopravne odnose sa muškarcima. Jer, muškarci su, razume se, po prirodi sve sami prevejani pokvarenjaci i manipulatori, a žene su jadne naivne i neuke ovčice, prirodno dobre do imbecilnosti i trpeljive, spremne da se načisto raspadnu ako ih neko ignoriše ili kritikuje, pa ne vredi ni očekivati da svoje probleme same rešavaju kad god je to fizički izvodljivo, već ih treba naučiti da trče i mole za pomoć od raznih organizacija svaki put kada se muškarac samo namršti na njih ili im uputi neku primedbicu. I ko onda, na kraju krajeva, zaista omalovažava žene i stavlja ih u podređeni položaj? >>ceo tekst
   
Kulturna politika - polemike Kulturna politika
 
Slobodan Antonić: Feminizam u crnom
Uticaj engleskog jezika i kulture i njegovo ustoličenje kao lingua franca modernog doba je primetan u celom svetu i nema tog jezika na planeti koji se trenutno ne bori da sačuva integritet i suverenitet svog jezika koji sa sobom nosi i zaštitu kulturnog identiteta jednog naroda. Francuzi, koji se nemilosrdno bore protiv strahovitog uticaja koji engleski jezik ima na francuski imaju Franlais, u Španiji se takva mešavina engleskog jezika naziva Spanglish,  Mađarska ima Hunglish. Tu u potpunosti pratimo kretanja na svetskoj sceni jer naravno ni srpski jezik nije izuzetak. Kod nas takvu pojavu sekundarne norme, odnosno standarda jezika koji postoji u upotrebi mimo sistema i pravila srpskog jezika, lingvisti nazivaju anglosrpski . A on to upravo i jeste. >>ceo tekst
  Grupa autorkinja, Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XX I veka, izdanje Žena u crnom, Centra za ženske studije i Ženskog fonda «Rekonstrukcija», Beograd 2007, str. 435
Priča o antiženskoj zaveri koja sprečava žene da uspeju u politici ili biznisu takođe ima drugu stranu. Dvadeset posto žena u parlamentu najčešće je više pokazatelj stepena zanimanja žena za tu oblast nego pokazatelj postojanja diskriminacije. Na mašinskom fakultetu 90 odsto profesora i studenata su muškarci, a na farmaceutskom 90 odsto su žene. To ne znači da na mašinskom fakultetu postoji diskriminacija prema ženama, ili da je sva moć koncentrisana tamo. To je samo znak različitog stepena zanimanja žena i muškaraca za određene oblasti. Žene nisu slabije u matematici od muškaraca. Ali, kao što pokazuje Baumajster, manjak žena u matematici i prirodnim naukama učinak je njihove manje motivacije da se bave tom oblašću, ne posledica manjih sposobnosti ili muške zavere. >>ceo tekst
   
Kulturna politika Kulturna politika
 
Nikola Malbaški: Gej evrovizija u Beogradu
Nije on fan „Peščanika“ i sličnih umotvorina „Druge Srbije“, pa opet, povremeno ih prati da bi bio u toku sa onim što sa egzaltiranošću slušaju i gledaju u njegovom okruženju. Delom im i veruje. Ma koliko bio svestan ostrašćenosti i ekstremnosti tamo iznetih stavova, u svoj svojoj „pristojnosti“ on se uhvati i kako krišom uživa u verbalnim ispadima boraca i borkinja iz ovoga kruga, pre svega u tome kako su spremni „da idu do kraja, principijelno“, onako kako se sam nikada nije usuđivao. Zna on ko iza tih priča stoji i kolike su pare u igri koje ih podupiru. Pribojava se on i njih i ne misli o njima dobro, niti je ikada mislio, ali mudro ćuti, kalkuliše, jer je ubeđen da se ne može ići kontra struje, bez obzira na to koliko vidljivo bilo da je ova priča sve slabija i neuticajnija. Moć, i to ona „globalna“, stoji iza toga i ne može se bosti šut sa rogatima. >>ceo tekst