Дан
Из Википедија
- За остале употребе, погледајте Дан (вишезначна одредница).
Дан је било која од неколико различитих јединица за време. Реч се односи или на период светлости када је Сунце изнад локалног хоризонта или на цео дан који покрива и тамни и светли период.
Садржај |
[уреди] Увод
Различите дефиниције за дан су базиране на привидном кретању Сунца преко неба (соларни дан). Разлог за ово привидно кретање је ротација Земље око своје осе, као и револуција Земље у орбити око Сунца.
Дан, за разлику од ноћи, често се дефинише као период када сунчева светлост стиже до земље, под претпоставком да нема логичких претпоставки. Два ефекта чине да је дан просечно дужи од ноћи. Сунце није тачка, али има привидну величину од око 32 лучна минута. У прилог томе, атмосфера прелама сунчеву светлост на тај начин да један део те светлости стиже до земље чак и када је сунце и даље испод хоризонта за око 34 лучна минута. Тако да прва светлост стиже до земље када је центар сунца и даље испод хоризонта за око 50 лучна минута. Разлика у времену зависи од угла под којим сунце излази и залази, али износи најмање скоро 7 минута.
Стари обичај гласи да нови дан почиње или изласком или заласком Сунца на локалном хоризонту. Тачан моменат, као и интервал између два изласка или два заласка сунца, зависе од географског положаја (географске дужине, као и географске ширине) и дела године.
Константнији дан може да се дефинише Сунцем које пролази кроз локални меридијан, што се дешава у локално подне (виша кулминација) или поноћ (нижа кулминација). Тачан моменат зависи од географске дужине и, у мањим количинама, од дела године. Дужина таквог дана је скоро константна. Овакво време показују сунчани сатови.
Даље побољшање дефинише измишљено средње Сунце које се креће константном брзином преко екватора; брзина је иста као и просечна брзина правог Сунца, али ово уклања варијације током године када Земља прелази орбиту око Сунца.
Земља је током времена имала повећавајуће дуже дане. Првобитна дужина једног дана, када је земља била нова, била је уствари ближа 23 часа. Овај феномен се јавља због Месеца који успорава Земљину ротацију полако током времена. Због начина на који је секунда дефинисана, средња дужина дана је сада отприлике 86400,002 секунде и повећава се за око 2 милисекунде по веку.
[уреди] Цивилни дан
За цивилне сврхе, од средине 19. века када су се усталиле железнице са сталним распоредима вожње, обично време је дефинисано за цео регион базирано на средњем локалном соларном времену код неког централног меридијана. За цео свет, дефинисано је 30 таквих <a href="/wiki/%D0%92%D1%80%D0%