utorak, 26. jun 2007.
Evropsko plesno leto, od Venecije preko Berna do...
"Body & Eros" po Ismaelu Ivu
 Specijalno za Danas
Aja Jung
U okviru Bijenala u Veneciji, tradicionalni plesni festival čiji je umetnički direktor i selektor, već tri sezone, brazilski igrač i koreograf Ismael Ivo (na fotografiji), ulazi u završnu fazu. Pod sloganom "Body & Eros", ovogodišnja manifestacija je predstavila atraktivne i provokativne postavke nekoliko koreografa i plesnih trupa iz Evrope i Azije. Učešće japanskih plesnih stvaralaca dominiralo je na izložbi igre, ali su svetske premijere koje su za ovu priliku pripremili Najdžel Černok, Ismael Ivo ili Havijer de Frutos, svakako pobudile najveće interesovanje italijanske i inostrane publike. Ovogodišnji Zlatni lav, posebno priznanje za izuzetan doprinos u oblasti plesne umetnosti u svetu, koga dodeljuju Festival i gradonačelnik Venecije, dodeljen je 20. juna legendarnoj Pini Bauš.
Sa jasnim ciljem da šokira i prikaže produkcije koje govore o ljubavi i lepoti ljudskog tela sa jedne, odnosno seksualnom nasilju i upotrebi tela, sa druge strane, Ismael Ivo je svoj selektorski posao uradio - znalački i veoma smelo. Uostalom, njegova postavka, svojevrsna aukcija igrača (Mercato del Corpo: vendita all’asta di danzatori e danze) ostvarena je daleko od pozornice i atmosfere teatra i možda je otišla najdalje u otkrivanju smisla ili mašte kad je u pitanju igra, posmatranje igre i uživanje u njoj. Venecijanska palata Kontarini, iz XVIII veka, koja je zapravo jedan od najluksuznijih, te dobro sakrivenih venecijanskih hotela, 16. i 17. juna uveče posetila je odabrana publika dočekana u raskošnom vrtu. Uz muziku orkestra i svetlo sveća, pored starih fontana služilo se vino, a na ogromnim kamenim stolovima gomile raznovrsnog voća prekrivale su tela prelepih igračica. Vođena kroz odaje palate, prepune nameštaja, slika, skulptura i antikviteta, publika je zauzela mesto u prostranoj sali u kojoj je počela prava aukcija. Na njoj su licitirana igra i tela vrhunskih igrača, predstavnika svih plesnih formi, sa svih kontinenata. Da bi se živi eksponat prodao, morao je da prikaže deo svog plesnog umeća, odnosno onoga u čemu će jedna osoba iz publike, koja ponudi najviše novca uživati u privatnosti prostrane hotelske sobe. Igra japanske gejše, klasične balerine, trbušne igračice, go-go plesača, flamenko igrača, strit densera... ali i numera Ismaela Iva, otvorili su nadmetanje publike, koja je početnu cenu od 30 evra, zahvaljujući umeću profesionalnog vođenja aukcije, vrtoglavom brzinom pretvarala u trocifrene, čak četvorocifrene brojke. Šta se dešavalo dalje u sobama, ostaje tajna. Ipak, jasno je da je performans uspeo i da su i pasivni i aktivni učesnici bili zadovoljni, a prikupljena sredstava od aukcije, otišla su u Fond za borbu protiv seksualnog nasilja.
U teatru Pikolo Arsenale, premijerno je prikazana "Plišana svita", postavka koja je specijalno pravljena da odgovori temi i konceptu festivala, odnosno vatreni ljubavni dijalog japanskog igrača Kajidži Morijame i jedne violinistkinje u crnom. Na sceni koju je osvetljavao samo veliki luster od crvenih ruža, izveden je gotovo životinjski ritual, kao potreba i proces sjedinjavanja, gotovo seksualnog odnosa između ljudi, ili samo muzike i igre. Ovogodišnja manifestacija predstavila je i "The Erotic Body", zanimljiv plesni performans koji je, takođe vođena sloganom festivala, priredila Marina Abramović.
Istovremeno sa vrelim plesnim dešavanjima u Veneciji, prestižni plesni festival u Bernu, ove godine obeležava dve decenije postojanja i predstavlja nekoliko evropskih kompanija. Uprkost finansijskim teškoćama i političkim sukobima koji su se nadvili nad ovom manifestacijom, te stavom organizatora da ovo može biti poslednje izdanje plesnog festivala švajcarske prestonice - igra je donela praznik. Na sceni zanimljivog plesnog teatra u industrijskom delu Berna, najzapaženije nastupe imale su kompanije Akrorap, Vertigo, CANDOCO, kao i kompanije Magi Maren i Filipa Sera, ali je najkompleksniju i najznačajniju postavku svakako doneo Balet iz Marseja, za samo zatvaranje manifestacije (19, 20. i 21. juni). Jedna iz popularne serije postavki koje govore o gradovima XXI veka, iz pera izuzetnog Frederika Flamana i najboljih svetskih arhitekata koji osmišljavaju zahtevnu scenografiju, vizuelne efekte i kostime futurističkih megapolisa, stigla je u Bern. Bio je to "Grad svetlosti", za koji je ovaj, iako veoma prostran teatar - delovao premali. Činilo se da je scena uska za brzo postavljanje i uklanjanje zgrada, mostova i aluminijumskih zidova, a publika suviše blizu za svetleće reklame, filmove i hitre, široke pokrete igrača. Sa druge strane, bio je to spektakl koji proleti za trenutak, nešto što je postalo retkost kada su savremeno pozorište i ples u pitanju. Jednostavno, pravi tajming za pravu količinu informacija i poruka. "Grad svetlosti" se nakon Berna seli u Palermo, dok krajem jula put Linkoln centra i Njujorka, kreće produkcija "Metapolis", koju su arhitekta, sa možda najvećim brojem značajnih projekata i prestižnih nagrada u svetu, Iranka Zaha Hadid i Frederik Flaman, zajednički osmislili.
Ilija Bašičević Bosilj sa Gustavom Klimtom i Egonom Šileom u njujorškoj Galeriji St Etienne
Nedavne akvizicije
"Pametan čovek sa istoka" Ilije Bašičevića Bosilja, 1962.
Grupna izložba pod nazivom "Recent Acqusitions/Nedavne akvizicije" u njujorškoj Galeriji St Etienne, koja je otvorena 5. juna, može se pogledati do 28. septembra ove godine. Ovom postavkom, Galerija prikazuje dela koja je uvrstila u poslednje vreme u svoju kolekciju. Među ostalima, tu su i radovi Ilije Bašičevića Bosilja, koji se, tako, nalazi pored Gustava Klimta, Oskara Kokoške, Keti Kolvic, Alfreda Kubine, Emila Noldea, Egona Šilea i drugih slikara za čiji rad kustosi ove Galerije smatraju da imaju dugoročno gledano neoborivu umetničku vrednost. Samu izložbu prati sada već tradicionalan esej vlasnice Galerije, vodećeg svetskog stručnjaka za delo Egona Šilea i austrijski ekspresionizam uopšte, Džejn Kalir, u kom ona veoma detaljno i vrlo pronicljivo tumači sadašnje stanje na tržištu umetnina.
Polazeći od konstatacije da je posledicom globalizacije i preraspodele novca, došlo do izuzetno velikih ulaganja u dela koja čine sam vrh tržišta umetnina, Džejn Kalir, međutim, daje i pojašnjenje zašto je to baš tako kao i prognozu budućih trendova. Fantastično visoke cene koje postižu dela u tzv. vrhu umetničke scene (a to su dela Džeksona Poloka, Vilijama de Koninga, Gustava Klimta, Pikasa i Matisa), izazvane su trendom kupovine umetničkih dela kao trofeja. Sam Ronald Lauder koji je 2006. kupio sliku G. Klimta za tada rekordnih 135 miliona dolara, kupio je zapravo time sebi mesto u istoriji umetnosti. Po nekim komentarima, opet, on je tom kupovinom jednom možda minornom umetniku dodelio izuzetnu važnost. Ubrzo je međutim postignuta još viša cena i to prodajom Džeksona Poloka za 140 miliona i Vilijama Koninga za 104,2 miliona dolara. Po mnogim kritičarima u Americi, to je nekako ipak bilo opravdanije. Dok po autorki eseja, tokove na tržištu umetnina diktiraju u poslednje vreme kolekcionari a ne kritičari. Akademski krugovi su izgubili svoj uticaj, isuviše dugo se čvrsto držeći francuskih modernista i modernista iz SAD. Uglavnom izbegavajući da daju ikakav značaj umetnicima koji su dolazili iz zemalja koje su ikad tokom 20. veka bile u sukobu sa SAD (kao Austrija, Nemačka, Rusija, Italija).
Umetnički svet se u proteklom veku oslanjao na četiri stuba: umetnici, kolekcionari, dileri i akademski svet iz oblasti istorije umetnosti. Zapravo su nove tekovine i modernizam u umetnost doneli sami umetnici, a ogromnim naporima ih progurali dileri. Na taj način se važnost uloga koje ovi stubovi imaju preraspodelila u korist dilera i umetnika. "Umetnici načiniše modernističku revoluciju, dileri ih podržaše, a akademski krugovi kasniše da to priznaju". U poslednje vreme, međutim, glavnu ulogu preuzimaju kolekcionari. Dileri u stvari trče za njima ispunjavajući njihove zahteve. Istoričari umetnosti zapravo sada trče za tržištem umesto da vode tržište. Muzejima i dalje trebaju donatori, ali bogatim kolekcionarima više ne trebaju potvrde postojećih muzeja. Iako je bio veliki donator Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (MOMA), sam Ronald Lauder osnovao je novi muzej Neue Galerie New York, da bi prikazao austrijske i nemačke ekspresioniste koje MOMA nikad ne bi tako podržala.
Ovakav razvoj događaja načinio je svet umetnosti u potpunosti sličnim svetu šou biznisa ili mode. Sve je vezano za praćenje trendova. Ozbiljne kritike više nema. Kolekcionari kupuju dela nekad tražeći savete eksperata a nekad čisto prateći trend (pokoji Matis, Pikaso i onda možda Šile). Ali po autorki teksta, takav trend će se vremenom promeniti, a ono što je sada zanemareno, dakle, srednje tržište ili pak ozbiljnije i upornije ulaganje u mlade talente, neminovno će se vratiti. Mnoga, sada top umetnička dela pašće u zaborav, i ponovo će proraditi osnovni motiv i kolekcionara i kritičara, a to je da se među "ostalima" nađe nešto vredno i zanimljivo. A novo. U tom kontekstu autorka vidi uspeh slikara koji imaju neosporivu autentičnost i umetničku vrednost, kao što je Ilija Bašičević Bosilj. I zato ga izlaže paralelno sa "vrućim" Gustavom Klimtom ili Egonom Šileom. K. R.
"Umri muški 4.0" u bioskopima
Premijera četvrtog nastavka fimskog serijala "Umri muški 4.0" reditelja Lena Vajsmena zakazana je za večeras od 20.30 u beogradskom Domu sindikata, najavio je Tuck. Film će se, već od sutra, naći na repertoaru beogradskih bioskopa Dom sindikata, Roda i Tuckwood kao i novosadske Arene. Pored Brusa (Meklejn) Vilisa, u 4.0 verziji pojavlju se još Džastin Long, Megi Kju, Timoti Olifant, Meri Elizabet Vinstid i Džonatan Sadovski, između ostalih.
Praznici počinju, ali njujorški detektiv Džon Meklejn ne slavi. Imao je još jednu raspravu sa ćerkom Lusi, i dobio je poražavajuće rutinski FBI zadatak da privede mladog hakera Meta Ferela zbog ispitivanja. Ali, za Meklejna, obično ima običaj da eksplodira u izuzetno - iznenada ga stavljajući na pogrešno mesto u pogrešno vreme. Uz Farelovu pomoć, Meklejn polako počinje da shvata haos koji ga okružuje. Predstoji napad na ranjivu infrastrukturu SAD, koji će blokirati čitavu naciju. Misteriozna figura koja stoji iza tog plana, Tomas Gabrijel, ide nekoliko koraka ispred Meklejna dok sprovodi u delo svoje neverovatne planove, poznate kompjuterskim štreberima poput Farela kao "opšta rasprodaja".  I. M.
Mirjana Karanović član žirija "Artfilm" festivala
Glumica Mirjana Karanović izabrana je za člana žirija na 15. međunarodnom filmskom festivalu "Artfilm" koji se od 22. do 30. juna održava u slovačkog banji Trenčjanske Teplice. Žiri, kome predsedava iranski reditelj Džafar Panahi, izabraće najbolji od 14 filmova mladih reditelja u konkurenciji za festivalsku nagradu "Plavi anđeo", a među kandidatima za to priznanje je i film "Klopka" Srdana Golubovića. U intervjuu za slovački dnevnik Pravda Karanovićeva je naglasila da kinematografija, kao i cela umetnost, zavise od talentovanih pojedinaca, a da država samo može da pomaže talente. "Oni upozoravaju na temu, provociraju ljude, inspirišu. Ne mislim da probleme može da reši ministar kulture. Uvek su vam potrebni pojedinci koji će voditi druge umetnike, koji će stvoriti svoj stil, kao, na primer, Kusturica", rekla je Karanovićeva. Mirjana Karanović dobila je u subotu i svoju ploču na festivalskom Mostu slave za doprinos svetskoj kinematografiji. Nagradu "Misija glumca", uz Karanovićevu, ove godine će dobiti i francuska glumica Izabel Iper i legenda slovačkog filma i pozorišta Marjan Labuda.  Beta
U GALERIJSKIM PROSTORIMA
VISIOLUX - izložba Predraga Damjanovića, koja se otvara večeras u 19 sati u Galeriji beogradskog Doma omladine, može se pogledati do 8. jula. Savremeni mediji su osnovna inspiracija Predraga Damjanovića. On pod tim podrazumeva film, reklame, TV, grafičke oznake za robu potrošačkog društva, štampu, časopise i ostale vidove grafičkog i industrijskog dizajna. Ovo je okruženje, scenografija u kojoj se dešava njegov doživljaj čoveka. U ovakvo medijsko okruženje novog doba autor smešta svoje likove.
LIKOVNA KOLONIJA "ZABRAN 2007" - u izletničkoj šumi Zabran, od 23. do 30. juna. Udruženje likovnih umetnika "Most" iz Obrenovca, u saradnji sa Sportsko-kulturnim centrom Obrenovac i GO Obrenovac, u prelepom ambijentu obrenovačkog izletišta Zabran, organizuje tradicionalnu Likovnu koloniju "Zabran 2007". Na koloniji učestvuje nekoliko beogradskih slikara, nekoliko slikara iz Crne Gore i desetak slikara iz Obrenovca. Cilj kolonije je komunikacija i unapređenje saradnje, razmena iskustava i realizacija projekata.
Copyright © 2002-2005 Danas - preduzeće za novinsko izdavačku delatnost DAN GRAF d.o.o.
naslovna periskop feljton dijalog beograd vojvodina terazije tvprogram sport region dežurna hronika događaj dana kultura ekonomija evropa globus
  SADRŽAJ  
Nedavne akvizicije

"Umri muški 4.0" u bioskopima

Mirjana Karanović član žirija "Artfilm" festivala
  U KULTURI  
Politički aktivizam i ove godine na Glastonberiju

Pepersi večeras u Inđiji

Vojvodina - zemlja partner Motovuna

Mikroskopska mehanika

"Perspektivni" i pored svega

Pavle Ugrinov
 
samo po danas.co.yu
po celom SCG web-u