sreda, 20. jun 2007.
Pokrenut prvi profesionalni veb radio u Srbiji
Radio je edukativno zabavan
Na adresi www.beotel.net dobili smo prvi profesionalni veb radio.
Pravovremene vesti i muzika koja prija: Ivan Ivačić
"Da sam kao radio antena slao bih valove s vrha Sljemena, da sam kao studio B, slao bih samo dobre vibracije", pevao je svojevremeno Jura Stublić. Pronalaskom interneta ovaj medij kome su, ne tako davno mnogi prognozirali nestanak, dobio je krila, ili bi možda bolje bilo reći prilagodio se potrebama slušalaca. Svaka ozbiljna radio stanica koja drži do sebe ima svoju veb prezentaciju i emituje program i preko interneta. U svetu je sve popularniji i podcast preko koga slušaoci mogu da dovuku svoje omiljene emisije, kod nas je ova forma slušanja radija još u povojima, ali zato idemo u korak sa svetom kada je reč o veb radiju koji se emituje isključivo preko interneta. Na adresi www.beotel.net dobili smo prvi takav radio. Može se slušatu u sva tri formata zvuka Vindouz mediji, mp3 i real audiu. "Dogovorno odgovorni" urednik ovog radija, kako sam sebe naziva, je legenda beogradskog FM radija Zoran Modli koji za Danas o radiju koji uređuje kaže: "Internet je jedna jako lepa medijska igračka i od početka me je i privlačila s te medijske strane. Medijski se internet vrlo brzo razvio. Iako većina radio stanica emituje svoj program i preko interneta, mnogo je manje profesionalnih radio stanica koje emituju svoj program isključivo preko interneta, Beotel radio je prvi takav radio kod nas. S obzirom na to da je radio moje drugo ja, sasvim je normalno da je radio krenuo iz doma u kome živim tako da se taj program emituje upravo odatle. Naime Beotelnet je u moju kuću preselio kompletnu emisionu opremu koja je neophodna za emitovanje preko interneta. Imam ogromnu dokumentaciju priloga, razgovora, vesti, komentara, saveta i svih ostalih žanrova vezanih za IT svet i za Hi TECH svet u kome živimo. Tako da je to da tako kažem dvadesetčetvoročasovno prošireno izdanje moje radio emisije Zakon akcije i reakcije."
Radio je inovacija
Pored već dobro poznatih radio stanica za naklonost slušalaca bore se i nove. Radio Beta RFI na 107,9 jedna je od njih. Prema rezultatima istraživanja slušanosti radija koje je nedavno obajvila agencija Ireks promedija, ova radio stanica je četvrta po slušanosti, uz program ovog radija slušalac se dnevno u proseku zadrži 95 minuta. Za poznavaoce zbivanja u radio sferi ovo jeste iznenađenje budući da radio stanica postoji tek nešto duže od tri meseca, a poznato je da je mnogim sada već etabliranim radio stanicama trebalo mnogo duže da postignu ovoliku slušanost. "Od samog početka hteli smo da budemo radio koji prepoznaje potrebe slušalaca. Okosnica našeg programa su pravovremene vesti i muzika koja prija. Nikad nismo želeli da opteretmo slušaoce, već da budemo radio uz koji će im biti prijatno. Slušaoci su taj naš stav prepoznali. Ovakvi rezultati nas zaista obavezuju. Ne bih da se zahvaljujem slušaocima, mogu samo da im obećam da ćemo biti još kvalitetniji.", kaže glavni urednik ovog radija Ivan Ivačić. Na našu primedbu da veb prezentacija i otvorenost radija prema svetu i slušaocima nisu u najboljem saglasju, naime veb prezentacija www.betarfi.com ovog radija je prilično haotična, Ivan Ivačić kaže: "Najviše kritika slušalaca odnosilo se upravo na naše elektronsko izdanje. Toga smo i te kako svesni i pripremamo novo veb prezentaciju koja će zaista biti sadržajna i sa mnogo inovacija. Na tom projektu veoma ozbiljno radimo, a kao što znate, ako hoćete da slušaocima i korisnicima interneta ponudite kvalitet, onda se takve stvari ne rade preko noći, već ideju koju imate morate da im predstavite na pravi način, jer slušaoce i korisnike interneta koji vam ukazuju poverenje ne smete da potcenjujete."
O tome kakvu muziku možemo da čujemo Zoran Modli kaže: "Muzika je strašno važna. Zadatak radija je da bude edukativno zabavan, a ne zabavno edukativan i da okupi oko sebe one ljude koji malo rafiniranije razmišljaju o svetu oko sebe i svetu tehnologije i nauke uopšte. Muzička matrica radija je definisana kroz aktuelni pop, klasičan pop, retro pop i klabing muziku koja je prijemčiva slušaocima."
Naš sagovornik ističe da su reakcije slušalaca pozitivne i da podržavaju ovakav radio, što se najbolje vidi po mejlovima koji pristižu. Na naše pitanje kako se uklapamo u svetska zbivanja po pitanju veb radija Zoran Modli kaže: "Mislim da nije neophodno pratiti veb radio, nego radio kao takav, jer bilo da se sluša na internetu, na klasičnom FM prijemniku ili preko nekih digitalnih uređaja, radio je radio. Radio je zvuk. Mislim da ovaj radio odiše energijom, odiše porukom da sve oko sebe treba gledati široko otvorenih očiju. Nažalost kod nas postoji jedan mali problem, a to je problem da nema baš mnogo ljudi koji imaju dvadesetčetvoročasovnu vezu sa internetom. Još je mnogo onih koji se bore sa problermatičnim dail apom. Ali i televizija kad je krenula krenula je sa tri televizora u celom Njujorku, a posle je promenila svet. Vladimir Matković
Pupin Telecom uvodi WIMAX
Kompanija Pupin Telecom potpisala je ugovor sa američkom firmom "Navini Networks" o saradnji na širokopojasnom, bežičnom, mobilnom pristupu Internetu - "WIMAX", za teritoriju bivših jugoslovenskih republika, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije.
Pupin Telecom AD/Pupin Telecom DKTS, u saradnji sa PTT, pustila je u probni rad RIPWAVE MX sistem - mobilni WIMAX 802.16e, u Novom Sadu. Sistem omogućava širokopojasnu internet konekciju brzinom do 2Mb/s u DL (download) smeru i 1Mb/s u UL (upload) smeru, kao i VOIP (prenos govora preko internet protokola).
U Novom Sadu signalom su pokriveni uži centar grada, naselja Liman 1, Liman 2, Liman 3 i Grbavica i mesta Sremska Kamenica i Rakovac, delovi Beočina, hotel "Elektrovojvodina" na Iriškom Vencu i PTT odmaralište na Brankovcu. N. M.
Zaostajanje u razvoju elektronskog poslovanja
Odbor Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Beograda zajedno sa članovima Koordinacionog tima Privredne komore Beograda za razvoj elektronskog poslovanja i predstavnicima privrede Beograda, razmatrao je 13 juna razvoj elektronskog poslovanja kao segmenta Strategije razvoja informacionog društva u Srbiji. Dr Marijana Vidas Bubanja je, kao jedan od autora pomenute strategije, govorila o razvoju elektronskog poslovanja kao bitne komponente modernizacije i razvoja Srbije. Goran Takač, vlasnik i direktor "e-dućana" je ukazao da u Srbiji postoje znanja ali vrlo malo političke volje i ekomomske motivacije za razvoj elektronske trgovine. Elektronsko poslovanje zaostaje za kadrovskim mogućnostima i potrebama naše privrede.
Više učesnika u diskusiji je iznelo pojedinačne pokušaje da primene elektronsko poslovanje, ali su ukazali i da su se suočili sa nerazumevanjem, brojnim organizacionim problemima, nezainteresovanošću medija i sl. Na kraju je rečeno, da je Upravni odbor Privredne komore formirao Koordinacioni tim Privredne komore Beograda za elektronsko poslovanje, kako bi se i na taj način podstakla transformacija privrede i razvoj elektronskog poslovanja. N. M.
Telenorov letnji roming
Kompanija Telenor je 14 juna objavila da prelazi na letnje računanje vremena u romingu. Nove letnje cene biće na snazi u udarnom periodu godišnjih odmora, od 1. jula do 31. avgusta.
Telenorovi korisnici koji ove letnje sezone budu putovali u šest glavnih turističkih destinacija - Grčku, Bugarsku, Tursku, Tunis, Španiju i Egipat- razgovaraće po 33,33 odsto nižoj ceni nego do sada.
Još veće pogodnosti i uštede očekuju korisnike koji će ovog leta boraviti u Crnoj Gori. Pripejd i postpejd korisnici Telenora koji će letovati u Crnoj Gori i koristiti Promonte mrežu, moći će da razgovaraju "kao kod kuće". Pozivi ka Srbiji i Crnoj Gori tarifiraće se po ceni nacionalnog poziva, 7 dinara po minuti za postpejd i 8,5 dinara po minuti za pripejd korisnike, dok će dolazni pozivi biti besplatni. Pored toga, Telenorov korisnički servis biće dostupan po ceni nacionalnog poziva.
Dodatna pogodnost za pripejd korisnike je i to, što će moći da dopune kredit Promonte vaučerima od 5, 10 i 25 evra, dostupnim na oko 2400 prodajnih mesta širom Crne Gore. Vrednost vaučera se prilikom dopune konvertuje u dinare. N. M.
Štampanje knjiga preko interneta
Davnih 30-ih godina prošlog veka Lorens Darel i Henri Miler su odštampali svoje, kasnije čuvene, romane "The Black Book" i "Tropic of Cancer", preko jedne francuske izdavačke kuće koju je osnovao Džek Kejn kako bi štampao svoje romane. Danas bi jedan mladi Henri Miler, umesto francuske izdavačke kuće, mogao da iskoristi kompanije sa interneta kao što su Blurb.com, i-Universe, Lulu.com ili Xlibris i da odštampa svoju knjigu, pa čak i da je prodaje preko njihovih internet knjižara.
Tako je, recimo, Gven Fuler (48) iskoristila Blurb.com da objavi svoju knjigu "Do Mallet the Suitcase" - kolekciju spem mejlova aranžiranih kao haiku. Ono što Blurb.com zahteva od svojih mušterija jeste da daunlouduju softver u koji mogu da postave tekst i fotografije. Onda oni pošalju specifikaciju kompaniji koja štampa knjige, u tvrdom ili mekom povezu. Cena se kreće od 18,95 dolara za meki povez, a minimum se može naručiti deset primeraka. Za deset naručenih primeraka dobija se popust od 10 odsto, za 100 primeraka 15 odsto, a ko naruči preko 200 primeraka dobiće dodatne pogodnosti od internet izdavača.
Blurb.com dozvoljava autorima da prodaju svoje knjige preko njihovih knjižara, štampaju nove primerke kako dobijaju narudžbine. Kompanija im šalje ček svaki put kada autor zaradi 25 dolara.
Mnogi ljudi koriste Blurb.com za lične projekte. Tako su Mišel Flaerti i njen suprug Piter dobili knjige koje su odštampale njihove kćerke u kojima su se nalazile fotografije sa proslave Noći veštica.
Oni pisci koji žele da štampaju "literarne radove" više se okreću sajtu www.lulu.com. Doduše, i tu posetioci štampaju najrazličitije stvari, čak i kalendare, a Bob Jang, vlasnik firme Lulu (inače, suosnivač Red Hat Inc.) uzima 20 odsto njihove zarade na ime troškova. Preko ove firme je Mark Vikerson (37) objavio biografiju Pita Tauzenda, gitariste grupe The Who, a potom dobio i ugovor sa jednim "konvencionalnim izdavačem" u Evropi.
Njegova priča je interesantna prevashodno zbog toga što je on svoju knjigu "Amazing Journey: The Life of Pete Townshend" (618 stranica) nudio raznim izdavačima, ali su ga oni redom odbijali i pitali ga zašto misli da je on kvalifikovan da napiše knjigu o čuvenom rokeru.
Zbog toga je on odštampao knjigu preko Lulu, poslao je kritičarima i dobio pozitivne kritike, između ostalog i u uticajnom muzičkom magazinu MOJO. Knjiga nije izmakla ni Tauzendovoj pažnji, pa će čak on napisati predgovor za sledeće izdanje.
Izdavačka kuća Xlibris.com, koja radi u partnerstvu sa velikom Random House, nudi više različitih servisa u paketima čija se cena kreće od 300 do 13.000 dolara. Ipak, oni od svih njih nekako deluju da su najviše okrenuti profesionalcima, pa zato mnogi preporučuju "entuzijastima" - onima koji vole da pišu i vide to odštampano, da se pre okrenu kućama Blurb i Lulu. V. T.
EA isporučuje Hari Poter igru za Mekintoš
Američki gigant u svetu kompjuterskih igara Electronic Arts (EA) najavio je da priprema novu Hari Poter igru i druge naslove za Eplove Mekintoš kompjutere. Ova najava je objavljena u San Francisku na Eplovoj konferenciji. Naravno, reč je o igri rađenoj na osnovu predstojećeg filma "Hari Poter i Red Feniksa" koji će za Mekove stići u julu zajedno sa naslovima kao što su "Battlefield 2142", "Command and Conquer" i "Need for Speed Carbon". V. T.
Holandska policija uhapsila 111 ljudi zbog sumnje za prevare na netu
Policija u Amsterdamu je uhapsila preko stotinu ljudi iz zapadne Afrike, kao deo sedmomesečne istrage o prevarama na internetu. Predstavnica policije Sita Koenders je rekla da je uhapšeno 111 osoba pošto u Holandiji borave nelegalno, a sada će se istražiti u kojoj meri su oni umešani u internet prevare. Tokom oktobra prošle godine holandska policija je pokrenula operaciju "Apolo" kako bi se rasturila mreža internet prevaranata koju vode ljudi iz zapadne Afrike, pre svega Nigerijci. Prevare se ogledaju u slanju elektronske pošte širom sveta gde se obećava velika finansijska dobit od nasledstva ili izmišljenih lutrijskih dobitaka, u zamenu za pomoć od nekoliko hiljada dolara. Od početka ove operacije uhapšeno je 80 osumnjičenih, većinom iz Nigerije, i zaplenjeni su njihove liste sa i-mejl adresama, kao i lažna dokumenta. Holandska policija veruje da u ovoj zemlji operiše oko 2.000 internet prevaranata. V. T.
Milionita žalba internet kupaca u SAD
Američki internet kupci su prošle nedelje uložili milionitu žalbu - objavio je Internet Crime Complaint Center (IC3). Ovaj centar je pokrenut pre sedam godina kako bi se prevareni preko interneta mogli nekome požaliti, a IC3 vode FBI i još jedan nacionalni centar za borbu protiv prevara. Do danas je šteta nastala povodom žalbi zbog prevara preko neta dostigla preko 650 miliona dolara u gubicima. Inače, od osnivanja IC3 pa do danas promenile su se i prevare. Na početku najviše je bilo neisporučenih predmeta koji su bili na lažnim aukcijama. Sada su to daleko kompleksnije šeme među kojima se nalazi krađa identiteta i drugi sofisticirani zločini. Doduše, lažne aukcije i raznorazne finansijske krađe su i dalje najveći problemi sa kojima se IC3 suočava. Prošle godine je polovina primljenih žalbi bila upravo na račun lažnih aukcija. V. T.
Odbijena kaucija za "Kralja spema"
Robert Solovej (27) iz Sijetla je čovek koji će pred sud izaći 6. avgusta kako bi odgovarao za slanje desetine miliona spemova preko elektronske pošte širom sveta. Sudija Džejms P. Donahju je odlučio da odbije mogućnost puštanja iz zatvora uz kauciju uz obrazloženje da optuženi ima porodicu u Švedskoj i da ga malo toga vezuje za državu Vašington. "Ovo su optužbe za sajber kriminal koji ne poznaje geografske granice. Za njega je jednako lako da nastavi sa time u Švedskoj kao i u SAD", obrazložio je sudija odluku da se odbije mogućnost davanja kaucije.
Soloveja još zovu i "Kralj spema", a uhapšen je 30. maja uz podignutih 35 optužnica. Ako bi bio osuđen po svim tačkama njega očekuje 20 godina u zatvoru, a vlada, pored toga, traži i odštetu od 773.000 dolara. Federalni tužioci su pokušavali da uhapse Soloveja zato što je poslao na desetine miliona mejlova od 2003. godine oglašavajući svoju kompaniju koja nudi softver za slanje elektronske pošte. Za 495 dolara kupci njegovih usluga su mogli da dobiju mogućnost slanja svoje reklame na 20 miliona mejlova ili da dobiju softver koji bi im omogućio slanje reklama na 80 miliona adresa. Spamhaus Project, međunarodna organizacija koja se bori protiv spema, Soloveja je stavila na listu 135 osoba koje su odgovorne za 80 odsto celokupnog svetskog "đubreta" u elektronskoj pošti. V. T.
Vijetnam oslobodio sajber-disidenta
Vijetnam je pustio iz zatvora jednog od najpoznatijih disidenata - Ngujen Vu Bina (39) i to pošto je amnestiran od strane predsednika Ngujen Min Trita, koji će uskoro posetiti SAD. Bin je bivši novinar, i jedan od prvih vijetnamskih "sajber-disidenata", koji je kritikovao vladu i koristio internet da bi širio svoje prodemokratske poglede. Krajem 2003. godine bio je osuđen zbog špijunaže na sedam godina zatvora i tri godine kućnog pritvora. Pored njega iz zatvora bi trebalo da budu oslobođena još dva disidenta - tako je, makar, najavio ministar spoljnih poslova Li Van Bang, međutim, nije saopšteno o kojim osobama je reč. V. T.
Britni Spirs traži pomoć za naziv novog albuma
Pop princeza Britni Spirs (25) pozvala je svoje fanove da joj pomognu u odabiru imena novog albuma - tako što će oni glasati za jedan od ponuđenih pet predloga na njenom internet sajtu. Predlozi su: "Omg is Like Lindsay Lohan Like Okay Like" (šala na račun 20-godišnje glumice koja je, kao i Britni, bila u klinici na rehabilitaciji i meta je tabloida - "omg" je skraćenica iz SMS poruka i znači "oh, moj bože"), "What if the Joke is on You", "Down boy", "Integrity" i "Dignity". V. T.
Vlada Hrvatske daje 36 miliona kuna za podsticaj razvoja broadbanda
Vlada Republike Hrvatske u okviru sprovođenja programa e-Hrvatska odlučila je da podstiče razvoj širokopojasne infrastrukture na područjima gde ne postoji dovoljan interes onih koji pružaju telekomunikacijske usluge. Radi se o iznosu od 36.388.263,76 kuna koji će se razdeliti na podsticaje za razvoj širokopojasne mreže na brdsko-planinskim područjima i za realizaciju projekta e-Otoci. Planirana vrednost projekta e-Otoci je 16,6 miliona kuna + PDV i za njegovu realizaciju uskoro će se raspisati javni natječaj. U projektu pored Središnjeg državnog ureda za e-Hrvatsku sudeluju Ministarstvo mora, turizma, prometa i razvitka, Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa, Hrvatska agencija za telekomunikacije i Hrvatska akademska i istraživačka mreža CARNET. N. M.
Amazon.com neće ostvariti profit od prodaje sedme Hari Poter knjige
Amazon.com je dobio više od milion narudžbenica za finalnu knjigu iz Hari Poter serijala, ali to ne znači da će jedan od najvećih internet prodavaca ostvariti zaradu na njoj.
Roman "Harry Potter and the Deathly Hallows", koja izlazi 21. jula, Amazon.com prodaje po 17 dolara, besplatni prevoz i isporuku na vreme, što sigurno ne spada u profitabilne ponude, već u "cementiranje lojalnosti" prema kupcima.
Na nedavno održanom sastanku deoničara sa upravom Amazon.com je saopšteno da ova kompanija gubi godišnje ovko 600 miliona dolara na besplatnoj isporuci, pa je zamoljeno za par godina strpljenja dok se budu nastavile investicije u nove tehnologije, otvaranje novih produkata i novih tržišta, kao što je Kina. V. T.
Promocija Samsung monitora SYNCMASTER 206 BW
Kompanija Samsung u saradnji sa autorizovanim distributerom za IT opremu, firmom Erc Commerce Computers, i ovaj put obradovala je svoje potrošače na vrlo zabavan način.
Iz kompanije Samsung došao je brendirani promotivni kamion sa sopstvenom binom, DJ-em i izložbenim prostorom. Na taj način, posetioci su imali prilike da pogledaju najaktuelnije Samsungove proizvode, da upoznaju njihove karakteristike i dizajn, a sve to uz muziku, promotivne poklone i zabavu. Glavno dešavanje bila je dodela monitora sertifikovanog za Windows Vista operativni sistem, Samsung monitor SYNCMASTER 206 BW, a jedan od posetilaca postao je ponosni vlasnik ovog monitora.
Promocija je bila održana u nedelju 17. juna na Adi Ciganliji, a kako najavljuju iz firme Erc Commerce Computers, ovakvih i sličnih dešavanja će biti još, kako bio obradovali svoje korisnike.
Računari "Made in Serbia"
Principijelni poštovaoci slogana "kupujmo domaće" mogli bi još dugo da ostanu bez računara, jer se u razmimoilaženju propisa i odluka različitih ministarstava teško može dokučiti kako da se dođe do kompjutera čije će zvanično poreklo biti - Srbija.
Naravno, ovo nije samo pitanje patriotizma, već mogući ključ strategije razvoja domaće informatičke industrije, kao i pozicioniranja srpske privrede u regionu i celoj Evropi. Naime, samo kompanije koje imaju sertifikat o poreklu proizvoda mogu da nastupe na domaćim i međunarodnim tenderima u inostranstvu zbog čega su do sada mnogi veliki poslovi prepuštani firmama iz okruženja, mada su naše bile stručno i tehnološki superiorne.
Vrzino kolo počinje činjenicom da se mnogi računari sklapaju kod nas, a da su komponente uvezene iz inostranstva, pre svega iz azijskih zemalja.Pitanje je, dakle, postoji li domaća proizvodnja delova za računare i može li se od njih sklopiti kompjuter?
"U Srbiji još ne postoji preduzeće koje proizvodi sve delove neophodne za sastavljanje računara kao funkcionalne celine. Doduše, bilo je pokušaja da se pokrene proizvodnja pojedinih komponenata, ali je to bilo kratkotrajno i, nažalost, bez značajnijeg uspeha. Jednostavno, konkurencija iz Kine je prejaka i ne daje tržišnu šansu domaćem proizvođaču. Poslednje informacije govore da je prva domaća fabrika računarskih delova već u stečaju", saznajemo od Dejana Antića, menadžera korporativne prodaje ugledne domaće IT kompanije "Pakom Computers" .
Međutim, ni računari koji nose oznake najpoznatijih svetskih firmi nisu pravljeni u "sedištima" kompanija.
"Svi vodeći brendovi snadbevaju se delovima iz Kine, Tajvana i ostalih azijskih zemalja. Trend je da se tehnologija ("know how") razvija u SAD, a proizvodnja organizuje u Aziji. Proizvodnja nekih specifičnih delova u Americi više je izuzetak nego pravilo", komentariše Antić.
Poznavaoci prilika na IT tržištu tvrde da je ekonomski neopravdano i tehnički neizvodljivo organizovati proizvodnju svih delova za računar u Srbiji. To su već pokušale i ekonomski mnogo razvijenije zemlje (Nemačka, za Fujitsu-Siemens), izdržale godinu dana i, na kraju, ugasile proizvodnju i vratile se kineskim dobavljačima. Za procenu koliko bi vremena bilo potrebno da se ovde uspostavi celokupna proizvodnja čak ne treba biti ni IT stručnjak.
Zakonodavac vrlo precizno definiše domaći proizvod: "Robom domaćeg porekla smatra se i roba koja je proizvedena u Srbiji od uvozne robe kojoj su u tom procesu bitno izmenjena prvobitna svojstva, odnosno koja je bila predmet dovoljne obrade i prerade." Takođe, eksplicitno je navedeno da se proizvodnjom ne smatra prosto sklapanje komponenti iz uvoza. To pitanje "dodate vrednosti" i jeste onaj deo koji, zbog slobodnog tumačenja, ostavlja nedoumice.
Mislim da je izjednačavanje proizvodnje računara sa jednostavnim sklapanjem uvezenih delova krajnje pogrešno, jer nije reč samo o tome kako će se zašrafiti komponente, već kako će se konfiguracija osmisliti, standardizovati, koji će delovi biti u njoj i ko će takav računar podržavati sersivom i garancijom. Ako se u jednom preduzeću svakoga dana sklopi desetak potpuno različitih, takozvanih "žutih" računara, što je najčešće slučaj, ko u tim firmama može da prati potrebe za rezervnim delovima ili radni vek svakog pojedinačnog računara.Mnoge od tako ugrađenih komponenti uopšte nisu testirane i niko uistinu ne zna kako će se ponašati. Sa druge strane, ako renomirana domaća IT firma proizvodi računar pod svojim imenom, ona iza tog imena stoji i svojim kapitalom i svojim ugledom, garantuje kvalitet svake komponente, ali i svoje prisustvo i praćenje svojih računara i kada izađu iz proizvodnje, ističe Antić.
Zašto bi država i zakonodavci morali da se detaljnije pozabave tumačenjem ovih propisa?
"Pre svega IT industrija u Srbiji de facto postoji. Na našem tržištu proda se mnogo više kompjutera sklopljenih u domaćim preduzećima, nego onih koji nose neki strani brend. Tu nastaje paradoks: postoji zakonska mogućnost da se računar sklopi, da mu se da ime, da se pusti u prodaju. Međutim, takav proizvod ne može da dobije potvrdu o poreklu i, praktično, nastaje nešto za šta se ne zna odakle je", nastavlja Dejan Antić.
"Kako sada nije moguće dobiti takvu potvrdu, tu opremu nije moguće izvesti kao gotov proizvod, pa domaće firme ne mogu da učestvuju na velikim nacionalnim i međunarodnim tenderima, na kojima je neophodan sertifikat o poreklu. Time se veliki poslovi, a takvih je primera bilo dosta, prepuštaju firmama iz zemalja u okruženju koje donose na potpuno isti način proizvedene računare, ali od svojih zemalja imaju status proizvođača i, naravno, sve potrebne sertifikate. Obično se žalimo da nam svet ograničava izvoz, da smo u neravnopravnom položaju, a u ovom slučaju, sami sebi postavljamo barijere", mišljenje je Aleksandra Božića, brend- menadžera firme Paskom Computers." Interes naših vlasti trebalo bi da bude regulisanje ovog problema , kako bi se podstakao razvoj i širenje naših kompanija na region, gde po svim ostalim kvalitetima sigurno možemo biti veoma konkurentni", zaključuje Božić.
Srbija je u novoj vladi dobila i ministarstvo za razvoj informatičkog društva. Po svemu sudeći, biće posla za novu ministarku.Baš kao i za ljude iz IT industrije, koji bi mogli da u ovoj i drugim inicijativama nastupe kao zajednička snaga. Tako se, verovatno, ne bi postavljalo pitanje kako je zakonodavac postupio u slučaju proizvodnje "Zastave 10" koja je, zapravo, automobil sklopljen od delova italijanskog modela Fiat Punto ili bi bar odgovor bio jasniji od sadašnjeg odmahivanja: "Drugo je to." R. D.
Domaća softverska industrija traži svoje mesto
Domaća softverska industrija traži svoje mesto, zaključio je Zlatko Jegdić, predsednik Grupacije za softver pri Udruženju informatičke delatnosti Privredne komore Srbije. Na sastanku su razmatrani: učešće domaćeg IKT sektora na tenderima raspisanim od strane države, pojam i status domaćeg IKT proizvoda i potrebne mere za promovisanje domaće softverske industrije.
Povod za ovaj razgovor su pojave da u mnogim tenderima raspisanim od strane državnih organa i javnih službi postoje konkursni uslovi koji eliminišu domaće proizvođače i ponuđače softvera. Ukazano je da su u tenderima zastupljeni preterani zahtevi o: obimu međunarodnog iskustva, visini ostvarenog prometa, skupim bankarskim garancijama, dokazivanju statusa domaćeg proizvoda, ulozi stranih konsultanata i dr.
Domaća softverska industrija ima solidnu kadrovsku osnovu, izvanredno prati svetske trendove i cenovno je konkurentna, ali retko dobija poslove na domaćim tenderima. Pojedine IKT kompanije tvrde, da lakše dobijaju poslove u inostranstvu nego u sopstvenoj zemlji. Istaknuto je, da Hrvatska, Slovenija, Rumunija i druge države imaju sistem koji štiti i stimuliše domaću IT produkciju.
Sa skupa u Privrednoj komori Srbije je predloženo da se: izvrše potrebne izmene i dopune Zakona o Carinskoj tarifi i Zakona o carini, domaći IT proizvod definiše kao "proizvod sa dovoljno obrade", obezbede svojstva domaćeg proizvoda kako bi naručilac bio uveren u njegov kvalitet, raspisivač tendera obaveže da objavi budžet kao garanciju da ima potrebna finansijska sredstva, predvidi obaveza raspisivača tendera da u slučaju poništenja tendera nadoknadi troškove svim učesnicima i dr. Takođe, sugerirano je da se u javnosti, medijima i organima koji vrše nadzor nad radom javnih preduzeća analizira ostvarivanje obećanih efekata kako bi se izbeglo neracionalno trošenje javnih sredsrava.
Grupacija će nastaviti rad na predlaganju potrebnih mera i uskoro će se održati i sastanak sa nadležnim državnim organima. N. M.
Ruski softver za borbu protiv plagijatora
Sve veće plagijatorstvo na internetu će konačno dobiti dostojnog protivnika - program za koji se tvrdi da može da otkrije krađu teksta u bilo kom dokumentu. Reč je o programu PLAGIATINFORM 1.0 ruske softverske kompanije SEARCHINFORM Technologies za koji se kaže da je anti-plagijatorsko oruđe sposobno ne samo da otkrije kopiranje celokupnog dokumenta, već i da otkriva pasuse unutar većih dokumenata.
Tradicionalno, ovakav sistem bi bio ograničen na obrazovni sektor, ali pošto se plagijatorstvo raširilo i na druge oblasti, te postalo globalni fenomen, program može da pomogne u bilo kojoj oblasti gde je moguće kopiranje teksta - kao što je u marketingu, komercijalnim istraživanjima i analizama.
Sistem radi tako što poredi dokument sa bazom podataka. Ako je otkriven nizak stepen plagijatorstva, ond sistem deli dokument na paragrafe i poredi ih kako bi pronašao da li je ipak bilo kopiranja, da bi na kraju posebno obeležio delove za koje se veruju da pripadaju izvornom tekstu.
Ruska firma za sada nije saopštila cenu svog softvera. V. T.
Kodak napravio kameru za koju blic neće biti potreban
Kompanija Istman Kodak je razvila tehnologiju za digitalne kamere koja će gotovo u potpunosti eliminisati potrebu za blicom prilikom snimanja fotografija. Najveći svetski proizvođač foto-filmova kaže da njihova tehnologija senzora povećane osetljivosti na svetlo daje traženo rešenje.
Podsećanja radi, Kodak je svoju strategiju inkdžet štampača razvio iz neiskorišćenih patenata za mastilo koje se koristi kod printera. Kada je to bilo najavljivano analitičari su bili skeptični, pa pošto su se "opekli" sada su daleko oprezniji kada Kodak najavljuje neki novi prodor. Iz Kodaka poručuju da je njihova strategija da ono što naprave u laboratorijama što pre ponude na tržištu.
Nova tehnologija će unaprediti Kodakov standard u svetu digitalnih slika. Danas se gotovo svi digitalni senzori za pravljenje fotografija zasnivaju na "Bajerovoj matrici" - slaganju crvenih, zelenih i plavih tačaka koje je prvo razvio Kodakov naučnik Brus Bajer 1976. godine. Tada je polovina tačaka na senzoru služila za zeleno svetlo, dok su ostale tačke bile deljene između crvene i plave. Nova tehnologija dodaje "čiste" tačke crvenim, zelenim i plavim elementima, čime će biti prikupljena veća količina svetla koje dospeva do senzora.
Po nekim procenama, 2008. godine moći će da se vidi na delu nova tehnologija, ali nije sigurno kada će se ona definitivno primeniti u proizvodima koji će se pojaviti na tržištu. Izgleda da će se nova tehnologija prvo koristiti kod mobilnih telefona ili u proizvodima u industriji i za naučne potrebe. V. T.
Engleska crkva preti tužbom Soniju zbog virutelne katedrale
Engleska crkva zapretila je tužbom korporaciji Soni zato što je prikazala jednu njihovu katedralu u nasilnoj kompjuterskoj igri. To je, bez njihovog odobrenja, urađeno sa Mančesterskom katedralom i to u igri "Resistance: Fall of Man", za PLAYSTATION 3.
Prema rečima mančesterskog biskupa Najdžela Mekuloua, igra "trivijalizuje i veliča upotrebu oružja koje je već pogodilo ovaj grad, treći po veličini u Velikoj Britaniji.
"Dobro je poznat o problemu sa kriminalom i korišćenju oružja u Mančesteru", rekao je Mekulou.
Iz Sonija su prve reakcije bile da je reč o naučnofantastičnoj igri gde meta nisu ljudi već vanzemaljci, te da uopšte nije bazirana na stvarnosti.
Sama igra, koja je prodata u preko milion primeraka, ima na stotine mrtvih. "Resistance: Fall of Man" se dešava u alternativnom 20. veku - radnja je smeštena u 1951. godinu, ali u svet gde se Drugi svetski rat nije dogodio. Međutim, pretnja čovečanstvu dolazi od invazije Himera. V. T.
Copyright © 2002-2005 Danas - preduzeće za novinsko izdavačku delatnost DAN GRAF d.o.o.
  SADRŽAJ  
Radio je edukativno zabavan

Pupin Telecom uvodi WIMAX

Zaostajanje u razvoju elektronskog poslovanja

Telenorov letnji roming

Štampanje knjiga preko interneta

EA isporučuje Hari Poter igru za Mekintoš

Holandska policija uhapsila 111 ljudi zbog sumnje za prevare na netu

Milionita žalba internet kupaca u SAD

Odbijena kaucija za "Kralja spema"

Vijetnam oslobodio sajber-disidenta

Britni Spirs traži pomoć za naziv novog albuma

Vlada Hrvatske daje 36 miliona kuna za podsticaj razvoja broadbanda

Amazon.com neće ostvariti profit od prodaje sedme Hari Poter knjige

Promocija Samsung monitora SYNCMASTER 206 BW

Računari "Made in Serbia"

Domaća softverska industrija traži svoje mesto

Ruski softver za borbu protiv plagijatora

Kodak napravio kameru za koju blic neće biti potreban

Engleska crkva preti tužbom Soniju zbog virutelne katedrale
  U Com_medi@  
Lenovo druženje

SMS porukom protiv kriminala

Nokia BH-200: Slušalice za svaki dan

SONYERICSSON širi ponudu bluetooth satova sa tri nova modela
 
samo po danas.co.yu
po celom SCG web-u