NOVI SAD, SREDA, 19. FEBRUAR 2003. GODINE
 
 

 

„DNEVNIK” ISTRAŽUJE
HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI
O ETNIČKOM ČIŠĆENJU U VOJVODINI
Teror glasan, država nema
Od maja do oktobra 1995. godine iz Srbije se odselilo 5.000 građana hrvatske nacionalnosti. - Najviše pritisaka u etnički mešovitim sredinama, pre svega u Vojvodini. - Teror i zastrašivanje, kaže se u izveštaju Helsinškog odbora, sprovodili su partijski aktivisti Srpske narodne obnove i Srpske radikalne stranke

“Tokom četiri godine rata režim u Srbiji je sprovodio tiho etničko čišćenje. Počelo je sa saveznim institucijama - diskriminacija se sprovodila kroz zakonodavstvo (zakonima o državljanstvu, prometu nepokretnosti, izbeglicama, gradskom građevinskom zemljištu, eksproprijaciji, putnim ispravama, Krivičnim i Izbornim zakonom), da bi, odmah potom, usledili pritisci u etničkim mešovitim sredinama, pre svega u Vojvodini”. Ovo je konstatovano u izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava o stanju ljudskih prava u Srbiji, koji su tokom 1995. godine pripremile Sonja Biserko i Biljana Kovačević-Vučo.
Od maja do oktobra 1995. godine iz Srbije se odselilo 5.000 građana hrvatske nacionalnosti. Teror i zastrašivanje, kaže se u izveštaju, sprovodili su partijski aktivisti Srpske narodne obnove i Srpske radikalne stranke, koji su čak u dva navrata javno tražili linč Hrvata. Najdrastičniji primeri stradanja su zabeleženi u Novom Slankamenu i Banovcima. Počinioci krivičnih dela nad Hrvatima, beleži Helsinški odbor, gotovo i da nisu progonjeni. Ostala su nerasvetljena dva ubistva. Kažnjena su samo dva počinioca bombaškog napada u Somboru.
Prema podacima Demokratskog saveza Hrvata, od 21. jula 1991. do 1. avgusta 1995. godine ubijeno je petoro Hrvata, dvojica su oteta, 14 telesno povređena... Zabeleženo je pet javnih poziva na linč, 36 bombaških atentata i paljevina privatne imovine, 24 rušilačka napada na verske i kulturne objekte, šest pljački i razbojništava, kao i više stotina nasilnih useljavanja u kuće. Kako su ljudi bili zastrašeni, a vlast nije preduzimala nikakve mere za sprečavanje nasilja, Helsinški odbor procenjuje da su ovakvi postupci bili brojniji od registrovanih. Ovakvo ponašanje bilo je najintenzivnije tokom 1991, a potom i dolaskom izbeglica iz Krajine u avgustu 1995. godine. Policija je, međutim, zaustavila upad Krajišnika u hrvatske kuće iz straha zbog mogućnosti destabilizacije situacije u samoj Srbiji, ali i zbog pritiska iz inostranstva.
Helsinški odbor navodi da, prema podacima dobijenim od DSHV, neka ubistva MUP nije ni pokušao da rasvetli, a u nekim slučajevima je postojala pretnja na koju nisu reagovali. Dušan Bičanić iz Petrovaradina, Mijat Štefanec iz Hrtkovaca, Nikola Oskomić, Agica Oskomić i Marija Tomić iz Kukujevaca su 1993. ubijeni u svojoj kući iz automatskog oružja. Živko Mitrić iz Sremske Mitrovice ubijen je 1995. godine.
Istovremeno, bitno je porastao broj pljački i nasilnog useljenja u kuće, telesnih povreda, bombaških napada... U Kukujevcima, u šidskoj opštini, 8. avgusta 1995. godine uniformisani muškarci su kundacima razbijali prozore i ulazna vrata i isterivali ukućane iz kuće. Oni koji su se suprotstavljali dobijali su batine. Istu sudbinu, tvrde izveštači Helsinškog odbora, doživeli su meštani Srbi koji su pokušali da ih zaštite. Nakon ovoga počinje masovni izgon Hrvata iz Kukujevaca, a zatim i iz susednog Gibarca. Iz sela Stanišić kod Sombora iselilo se 87 porodica, a samo tokom avgusta 1995. otišlo je 43 familije. Ovi događaji bili su propraćeni s 20 bombaških napada i jednom paljevinom. Iz susednog sela Riđica isterani su gotovo svi Hrvati. Za četiri godine, saopštava Helsinški odbor, svaka srpska svetkovina bila je propraćena miniranjem katoličkih crkava.
Nakon akcije “Bljesak” u Zapadnoj Slavoniji i “Oluja” u Krajini položaj Hrvata se, dolaskom većeg broja izbeglica u Vojvodinu, ponovo pogoršava. Česti su i napadi na katoličke crkve i sveštenike. Crkva u Hrtkovcima oštećena je 5. maja 1995 godine. Istog dana miniran je katolički križ u Baču, a 20. maja katolički župnik u Šidu don Nerislav Petrović saslušavan je u policiji.
Hrvati su, upozorava Helsinški odbor, bili suočeni i s problemom izdavanja dokumenata, kao i dobijanja državljanstva. Mnogi, koji su u Vojvodini živeli i po 40 godina, nisu mogli da dobiju potvrdu o državljanstvu, a da su se, u isto vreme, izbeglicama takva dokumenta izdavala.
Helsinški odbor beleži i da su građani, pod pritiscima i raznim oblicima zastraživanja, kao realnost prihvatili ostvarivanje koncepta etnički čistih država, te su i dobrovoljno počeli da se iseljavaju - Hrvati iz Vojvodine menjali su kuće i stanove sa Srbima iz Hrvatske.

Branislava Opranović

NOVI SLANKAMEN
Pomoć samo narodima i manjinama

Položaj Hrvata u Vojvodini bio je specifičan u odnosu na ostale manjine, jer u Zakonu o manjinama formalno nisu tretirani kao takvi, ali su, smatra Helsinški odbor, posle raspada Jugoslavije, faktički to postali.
Prvog maja 1991. godine Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) podneo je Skupštini Srbije zahtev za rešavanje statusa Hrvata i predlog za dobijanje kulturne autonomije. Vlast je to potpuno ignorisala. Nisu reagovali ni 1993. godine, kada su dostavljene liste ubijenih i nestalih Hrvata.
Neregulisan pravni status služi nadležnim organima i kao “pokriće” za nepružanje pomoći. U julu 1994. godine tadašnja ministarka Margit Savović u zvaničnom odgovaru na upozorenja i apele DSHV poručuje da Hrvati nemaju ni status manjine, ni naroda.

SVEDOK PROGONA IZ INĐIJE RANKA JEŠIĆ:
Ništa se nije promenilo!

Nekadašnju aktivistkinju Pokreta “Otpor” i svedokinju proterivanja nesrpskog stanovništva iz Srema 1995. godine Ranku Ješić prošlog leta su posetili haški istražitelji kojima je dala sve podatke o događajima o kojima je svojevremeno svedočila. Danas ona, međutim, ne želi da daje izjave.
- U Srbiji, nažalost, još uvek ništa nije sređeno, a ponajmanje pravosuđe - kaže Ješić. - To je najveći razlog zbog kojeg sada ne želim da pričam o događajima u Sremu. Pošto su na mestima sudija i tužilaca isti oni ljudi koji su optuživali i osuđivali nevine, ne možemo da očekujemo ništa dobro. Posle 5. oktobra ništa nije učinjeno da se krivci, između ostalog i za progon u Sremu, nađu iza rešetaka.

P. Klaić

REFORMISTI VOJVODINE
Za proterivanja se mora odgovarati

Član Predsedništva Reformista Vojvodine Đorđe Subotić izjavio je juče novinarima da je lično bio svedok proterivanja nesrpskog stanovništva, a prvenstveno pripadnika hrvatske nacionalnosti, iz Hrtkovaca i drugih mesta u Vojvodini u proleće 1992. godine. On je rekao da su u tome “velikog upliva imali radikali i njihov lider Vojislav Šešelj”.
- Ostoja Sibinčić, tadašnji predsednik mesne zajednice, pročitao je na mitingu 6. maja spisak 17 porodica hrvatske nacionalnosti, među kojima su bili najugledniji meštani Hrtkovaca: lekar, učitelj, direktor škole... Na tom mitingu bio je i Vojislav Šešelj. Prethodno su na nekoliko skupova u selu viđane crne zastave s mrtvačkom glavom, posle čega je usledilo proterivanje nesrpskog stanovništva, u čemu Šešeljeva uloga nije bila mala – rekao je Subotić.
On je kazao da je pre dešavanja u Hrtkovcima, Šešelj kao republički poslanik za skupštinskom govornicom pročitao spisak imena “nepoćudnih” novinara nesrpske nacionalnosti, koji su potom ubrzo ostali bez posla.
- Reformisti Vojvodine se zalažu za to da se za ta proterivanja odgovara, a ako već domaće pravosuđe nije bilo sposobno, da to reši pravda će biti zadovoljena ako odgovorni za ta dešavanja budu odgovarali pred Tribunalom u Hagu – ocenio je Subotić, komentarišući odluku Haškog tribunala da podigne optužnicu protiv lidera SRS-a. B. D.

BILTEN KRIZNIH DANA

Tokom 1995. godine “Glas ravnice”, glasilo Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, objavljuje Bilten kriznih dana, svakodnevno prateći atake na građane hrvatske nacionalnosti u Vojvodini.
Novi Slankamen, 5. avgust 1995.
Posle svete mise vernici su na ulici maltretirani i tučeni. Prijašnjih dana jedna hrvatska kuća spaljena. Policija je Hrvatima dala do znanja da ih ne može zaštititi.
Hrtkovci, 8. avgusta 1995.
Rimokatolički župni stan i ured ponovo provaljeni i demolirani. Grupa mlađih ljudi upala u crkvu pre večernje mise, isterala župnika i vernike i zabranila da se crkva nadalje koristi.
Kukujevci, 8. avgusta 1995.
Oko 1.30 došli su u Ulicu Stjepana Radića u Kukujevcima uniformisani muškarci s dugim vojnim oružjem u rukama i počeli razbijati ulazna vrata i prozore kuća. Pretili su meštanu Josipu Maroševiću i silili ga da se iseli. Kod Ivana Salitrežića isterali su iz kuće sve ukućane i zaključali se u kuću. Izbeglice su Ivana i njegovu suprugu tukli, oteli im novac i vredniju imovinu. Salitrežići su, potom pobegli prema Šidu, i svedok ih više nije video.
Oko 12 sati počeo je masovniji izgon Hrvata iz Kukujevaca i Gibarca.
Kukujevci, 10. avgusta 1995.
Propao je pokušaj policije da vrati neke Hrvate u njihove kuće.
Subotica, 11. avgust 1995.
O teroru nad Hrvatima DSHV obaveštava Ured UN za zaštitu ljudskih prava u Ženevi.
Surčin, 11. avgust 1995.
Svi Hrvati su dobili ultimatum da se za 12 sati moraju iseliti. Srbi iz Knina pokušali provaliti dve hrvatske kuće. Susedi i policija sprečili progon.
Dan pre, policija iz nekih hrvatskih kuća iselila nasilno useljene Srbe. Bilo je incidenata.
Vašica, 11. avgust 1995.
Milanu i Evici Pavičić kuća demolirana, a oni oterani.
Župniku Berislavu Petroviću otet je automobil, a on je pretučen.
Sremski Karlovci, 14. avgust 1995.
Ujutro oko pet sati bačena je bomba na kuću obitelji Dujmović.
15. avgust 1995.
Prema vestima Hrvatskog radija do 15. avgusta 1995. godine 370 Hrvata iz Vojvodine se u Hrvatskoj prijavilo kao izbeglice.
Golubinci
Po nekim procenama, u ovom je mestu u jednom momentu bilo i do 2.500 izbeglica. Išli su od kuće do kuće, obeležavali ih, izbacivali domaće Hrvate. Tukli se među sobom oko toga ko će se useliti u bolju kuću. Na župni stan okačen je plakat: “Zauzeto, čiča iz Knina”.
Sonta, 12. avgusta 1995.
Nakon izgreda od strane novopridošlih izbeglih Srba iz Hrvatske policija uvela neku vrstu policijskog časa od 19 do 6 sati.
Plavna, 14. avgust 1995.
Provaljena je kuća Mate Šarvarija u Ulici Štrosmajerovoj. On se sa suprugom i petoro dece nalazi na privremenom radu u Nemačkoj.
Jedan Srbin (“Glas ravnice” piše da je ime poznato Redakciji), sprečio je, u međuvremenu da se usele u kuću obitelji Šarvari. Nasilnike je oterao vatrenim oružjem.

 

[ home ] [ vesti ] [ dogadjaji ] [ svet ] [ politika ] [ društvo ] [ ekonomija] [ kultura] [ sport ] [ hronike - novi sad ] [ crna hronika ]
[ spec ] [ pero ] [ mozaik ] [ feljton ] [ horoskop ] [ kulturni dodatak ] [ dsport ]