|
Kultura -
Književnost
|
Tanjug |
22 januar 2010
|
Književnici Grozdani Olujić, 55. dobitniku NIN-ove nagrade kritike za roman "Glasovi u vetru", danas je na velikoj sceni Narodnog pozorišta glavni i odgovorni urednik tog nedeljnika Srdjan Radulović uručio ovo najprestižnije srpsko književno priznanje.
Predstavnik generalnog sponzora nagrade srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Branislav Krunić uručio je novčani iznos u visini 10.000 evra .
U prepunoj sali u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića predsednik žirija MIlan Vlajčić (ostali članovi su bili Aleksandar Jovanovoć, Milo Lompar, Mladen Šukalo i Aleksandar Ilić) je održao besedu posvecdhenu nagradi u kojoj je podvukao da " ma koliko jedna nagrada bila cenjena i uticajna njena svrha nije u davanju propusnice za književnu večnost već u podizanju brige za književnost ovog trenutka i ohrabrivanje čitalačkih navika".
Konstatujući da je kod nas gde su poljuljani sistemi vrednosti i olako prezrene gradjanske vrline književne nagrade dodeljuju u neurotičnoj atmosferi i sa unapred izrečenim ideološkim diskvalifikacijama, Vlajčić je naglasio da je to "cena našeg propadanja, čuvenog 'montipajtonovskog' koraka unazad koji se u nekim delovima javnog života slavi kao korak ka Evropi ili ka ruskom baćuški, svejedno".
Vlajčić je podsetio da se danas čitaocima ne može podvaliti pošto mogu da prate šta se najbolje objavljuje u svetu i njih treba pridobiti i u taj kontekst je stavio roman Olujićeve koji je "starinska porodična hronika koja povezuje strašne decenije prošlog veka u uslovima stranstvovanja, nametnutog rasejanja i intimne muke da se očuva svoj jezik u pamćenju, slika izgubljenog doma i zavičaja".
On smatra da će "konačni sud doneti svaki čitalac u tišini svoje sobe i to je prava mera svake književne nagrade".
Zahvaljujući se na nagradi Olujić je kazala da joj je drago što je poslovni klub "Privrednik" prepoznao značaj pisane reči za očuvanje identiteta i pojedinca i čitavog naroda, kao što su to nekada činili potomci Nemanjića ali i polupismeni knez MIloš". "Jezik je taj koji pamti beleži granice prostora koji su pripadali davno nestalim plemenima i narodima od Hazara do severnoamerički Indijanaca", napomenula je ona i dodala da se menjaju samo imena i navela primer Beograda. "Svaka knjiga je poslednji šanac odbrane od zaborava,od mraka od smrti, od koje je samo zaborav strašniji" naglasila je Olujić.
Na kraju je književnica izrazila nadu da će roman, koji je nagradjen, "zavoleti čitaoci za koje je napisan".
|
_166_110.jpg)
