1. март

1. март (01.03) је 60. дан у години по грегоријанском календару (61. у преступној години). До краја године има још 305 дана.

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Садржај 1 Догађаји 2 Рођења 3 Смрти 4 Празници и дани сећања 5 Види још 6 Референце

[уреди] Догађаји

• 86. год. п. н. е. - Римски војсковођа Луције Корнелије Сула заузео Атину и свргнуо локалног тиранина кога је поставио понтски краљ Митридат VI Еупатор. Од Сулиног разарања Атина се никада није опоравила.
• 293. - Римски цар Диоклецијан створио тетрархију, систем владавине четири савладара. Галерије и Констанције I Хлор проглашени су цезарима августа Диоклецијана и Максимијана.
• 1498. - Васко де Гама као португалски морепловац је први Европљанин који се искрцао на обале садашње афричке државе Мозамбик на своме путу ка Индији.
• 1562. - Француски римокатолици су, под вођством војводе Франсоа од Гизе, и уз подршку Ватикана у Васију побили 1.200 хугенота (Huguenots) - француских протестаната, изазвавши верски рат који је трајао до 1598 године.
• 1565. - Естасио де Са основао Рио де Жанеиро.
• 1643. - После Португала и Француске, Шпански краљ Карло III (Carlos III) протерао је из земље римокатолички језуитски ред.
• 1803. - Охајо се, као 17-та држава, прикључује Сједињеним Америчким Државама.
• 1815. - Француски цар Наполеон Бонапарта искрцао се на обалу Француске, три дана пошто је с групицом следбеника напустио медитеранско острво Елба на којем је био заточен пошто је приморан да абдицира у априлу.
• 1872. - У планинском подручју Јелоустона у САД, основан је први национални парк у свету.
• 1878. - Победом Србије завршен је Други српско-турски рат. Први рат са Османским царством 1876. и 1877. - окончан је неуспехом Србије, али јој је други 1877. и 1878. донео територијално проширење за четири округа и међународно признање на Берлинском конгресу 1878. Ти ратови били су наставак ослободилачке борбе, a непосредан повод био је устанак Срба 1875. против турске власти у Босни и Херцеговини.
• 1919. - У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.
• 1941. - Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту и већ 2. мартa 1941. у њу су из Румуније почеле да улазе немачке трупе. Уз помоћ Адолфа Хитлера, реваншистичка политика Бугарске још више је усмерена против Југославије, према којој је годинама имала територијалне претензије, заузевши тако већи део Македоније и југоисток Србије.
• 1942. - У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 километара бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.
• 1943. - Британско ратно ваздухопловство почело је у Другом светском рату да систематски бомбардује европске железничке системе на територији под контролом Немачке.
• 1946. - Енглеска банка прелази у државно власништво, а њени дотадашњи акционери се обештећују.
• 1954. - САД су саопштиле да су на пацифичком острву Бикини извеле прву пробу хидрогенске бомбе.
• 1954. - У главном граду Венецуеле Каракасу отворена је прва конференција Организације америчких држава.
• 1959. - Архиепископ Макариос III вратио се на Кипар из изгнанства са Сејшелских острва, на која су га 1956. протерали Британци. Крајем 1959. Велика Британија, Грчка и Турска споразумеле су се o независности Кипра, a Макариос је 1960. постао први председник Кипарске републике, што је остао до смрти 1977.
• 1966. - После три и по месеца лета, на Венеру се спустила совјетска “Венера 3“, први васионски брод који је приспео на неку другу планету.
• 1983. - у Цириху, Своч груп АГ представља јавности први Своч сат.
• 1985. - У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.
• 1991. - На првим слободним изборима у Албанији, Албанска партија рада освојила је 176 од 250 посланичких места и задржала власт, али је председник партије Рамиз Аљија [Алиа] изгубио у својој изборној јединици.
• 1992. - Босански муслимани и Хрвати су на референдуму гласали за отцепљење од Југославије, a у Сарајеву су муслимани испред српске православне цркве пуцали на српске сватове, што је наговестило грађански рат у бившој БиХ. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Миковић, a убице - које власт муслиманског лидера Алије Изетбеговића није ни покушала да идентификује и казни - спалиле су и српску заставу.
• 1992. - У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.
• 1993. - Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини почела “Операција падобран“.
• 1994. - После четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске, и босанских муслимана и Хрвата су у Вашингтону потписали прелиминарни споразум o стварању муслиманско-хрватске федерације у БиХ.
• 1996. - Нико од 123 путника и члана посаде није преживео пад перуанског путничког авиона “Боинг 737“, у најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства у Перуу.
• 1997. - Албанска влада премијера Саљија Берише поднела је оставку, после двомесечних крвавих нереда изазваних крахом штедионица у којима је десетине хиљада Албанаца изгубило животну уштеђевину.

[уреди] Рођења

• 1445. - Сандро Ботичели, један од највећих сликара италијанске Ренесансе (1510).
• 1810. - Фредерик Шопен, најистакнутији представник пољске музичке културе и један од најзначајнијих пијаниста и композитора свих времена
• 1855. - Лазар Пачу, лекар и политичар, министар финансија.
• 1891. - Станислав Винавер, песник и преводилац

[уреди] Смрти

• 1643. - Ђироламо Фрескобалди италијански чембалиста, оргуљаш и композитор. (* 1583.)
• 1792. - Леополд II, цар Светог римског царства (*1747).
• 1958. - Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду.

[уреди] Празници и дани сећања

• Српска православна црква прославља:
  • Светих дванаест мученика
  • Светог Марута
  • Светог преподобномученика Романа

[уреди] Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

[уреди] Референце