Zavidnu internacionalnu karijeru je ostvario Rade Bogdanović (40). Fudbalski je ponikao u sarajevskom Željezničaru, na Grbavici. Debitovao je u sezoni 1987/88. Na Grbavici je ostao sve do 1992. godine, taman kad se zapucalo po Sarajevu.

Posle mu se posrećilo da njegov raskošni talenat i golgetersko umeće bude izuzetno vrednovano u još sedam klubova. Igrao je za Posko Atoms iz Južne Koreje, japanski Džef junajted, madridski Atletiko, holandski NEC, nemačke klubove Verder i Bilefeld i, na kraju, je bio član katarskog Al Vakra. Nanizao je 345 zvaničnih nastupa. I sve je to začinio sa 94 zvanična gola.

Jedino Bogdanović nije imao sreće sa reprezentativnim dresom: uknjižio je samo tri utakmice i postigao dva gola.

- Srce me uvek vuklo da budem srpski reprezentativac. Pune dve godine sam odolevao pozivima iz FS Bosne i Hercegovine da igram za njihovu najbolju selekciju, koja me moram priznati izuzetno privlačila... I onda je u junu 1997. godine, dok sam bio član japanskog Džefa, usledio poziv sa Terazija 35. Pozvali su me da igram za reprezentaciju Srbije i Crne Gore na Koreja kupu u Južnoj Koreji - kaže Rade Bogdanović za "Sport".

AZIJA PA EVROPA Malo je poznatih fudbalera koji su se prvo dokazali u klubovima Azije, a potom dobili dobre angažmane u Evropi.
- Znam samo trojicu kojima se Evropa osmehnula posle Azije. To su Leonardo, sadašnji trener Intera, zatim Edmilson koji je igrao u Romi i moja malenkost – ističe Bogdanović.

Ko vas je pozvao?

- Branko Bata Bulatović.

Ko je tada bio selektor?

- Slobodan Santrač.

On se nije oglasio?

- Nije.

Šta vam je Bulatović rekao?

- Istakao je da nemaju dovoljno reprezentativaca i da računaju na mene. Bio sam na letovanju na Tajlandu, tek četvrti dan, ali sam sve prekinuo i preko Tokija stigao u Seul.

Protiv Gane ste dali dva gola?

- Reprezentativni debi bio mi je kao iz bajke. Ušao samprotiv Gane u drugom poluvremenu i - postigao dva gola za pobedu od 3:1. Igrao sam i protiv Egipta (0:0) na istom turniru, takođe i u prijateljskoj utakmici protiv Južne Koreje (1:1).

POVREDA ZA POVREDOM Imao bi još uspešniju karijeru da ga nisu pratile brojne povrede.
- One su me „ubile“. Operisao sam oba kolena i čak tri puta prepone! Previše za jednu sportsku karijeru. Sve je to loše obavila nemačka doktorkaa Muševek – nerado se seća Bogdanović.

Šta je bilo posle toga?

- Posle toga više me se niko nije setio. Iz našeg saveza su me, na moje zaprepašćenje, zaboravili. Mogli su još jednom da me pozovu, za svu moju odanost, trud i ljubav prema reprezentaciji. Tada sam prešao u Atletiko iz Madrida.

Debi za Atletiko, protiv Valjadolida, pamtite po svoja dva gola?

- Gazda Atletika, čuveni Hezus Hil me tada darovao sa novim BMV 316i. Iz madridskih dana ostaje veliko prijateljstvo sa Kristijanom Vijerijem. A, mnogo mi se dopao i nadimak kojim su mi dodelili španski novinari - El kuerpo (telo).

I bili ste akter lažirane i kupljene utakmice za izlazak na evropsku pozornicu, plasman u Kup Uefa?

- To je tačno. Gazda Hezus Hil je pred odlučujući meč u Santanderu protiv Rasinga ušao u svlačionicu i rekao da će svaki igrač od premije od 150.000 maraka, morati da izdvoji po 25 hiljada - za siguran i lagan plasman na evropsku pozornicu. I, mi smo pobedili sa 1:0. Ta utakmica je, dakle, režirana u sezoni 1997/98.

PRIZNANjA U KOREJI U Južnoj Koreji Rade je proglašavan za najboljeg igrača.
- Nije mala stvar biti igrač godine i to - dva puta. Korejanci su mi baš prirasli za srce - iskren je Bogdanović.

Ko je bio trener Atletika?

- Radomir Antić.

Pre inostrane karijere, posle četiri sezone provedene na Grbavici ratni vihor vas je doneo u Beograd?

- Ko je mogao da pomisli da ću pri kraju 20. veka morati da bežim iz rodnog Sarajeva. Beograd i Partizan su me od srca prihvatili, kako mene tako i moje saigrače - Suada Katanu, Sinišu Nikolića, Simu Krunića, Gordana Vidovića i Srećka Ilića. Nenad Bjeković i Žarko Zečević su nam omogućili treninge, smeštaj i hranu. Njihovi gestovi se nikada ne zaboravljaju. Mnogo su nam pomogli.

U Beograd ste stigli sa 500 maraka?

- Bio sam pravi kokuz, kao i ostali igrači Željezničara. Od te crkavice sam dao 300 maraka Katani i Vidoviću da kupe autobuske karte za Belgiju i odlazak u Genk. Sirotinjski smo se pomagali.

NAJBOLjI KOJE JE GLEDAO Od fudbalera koje je gledao, za Bogdanovića nema dileme ko su najbolji:
- Safet Sušić i Rade Paprica. Velemajstori fudbalske igre!

Velika gužva je nastala kada ste potpisali dva ugovora - sa japanskim Džef junajtedom i holandskim Ajaksom?

- I sada se naježim kada se toga svega setim. Za tokijski klub sam potpisao 17. oktobra 1996. a za Holanđane 24. decembra iste godine. Međutim, kada me slavni Van Gal pozvao, otišao sam kod njega i stavio autogram na 4,5 godine.

Niste mu rekli za Japance?

- Nisam. Mislio sam da ću moći da se dogovorim sa Japancima. Međutim, umešala se UEFA i ostao sam u Džef junajtedu. Ta tri dana druženja sa Van Galom nikada neću zaboraviti. Fascinirao me u svakom pogledu.

KUNOVAC ZA POŠTOVANjEZa pet meseci u Japanu Bogdanović je odigrao 22 utakmice i postigao 18 golova za Džet junajted.
- Od svega mi je najdraže da sam u Tokiju upoznao Nenada Maslovara i stekao velikog prijatelja za sva vremena. Čudo od čoveka i fudbalera - jasan je Rade, koji izuzetno uvažava i Rešada Kunovca, sa kojim je sarađivao u Atletiku i ustaje dok mu pomene ime.

Sada su vam sestrići direktna veza sa fudbalom?

- To su Vladimir i Darko Jovančić. Vladimir je u Radu, a Dare je velika nada BASK-a. Nasledili su moju fudbalsku krv. Držim im palčeve i radujem se svakom njihovom uspehu. Sestra Biljana je ponosna što su krenuli mojim putem.

Nedavno ste otvorili mali sportski centar na Carevoj ćupriji?

- Pre tri meseca otvorio sam savremeni balon za fudbal. Ime sam mu dao Posko, po mom klubu iz Južne Koreje. Već nema slobodnog termina. Navala je velika.

Čujemo da od septembra pokrećete školu fudbala, pošto imate trenerske licence A i B.

- Neću da radim ni u jednom klubu kao trener pa da me gazde smenjuju posle sedam dana. Dok sam u BASK-u bio sportski direktor a Simo Krunić trener, vodio sam ekipu na pet mečeva i ostvario četiri trijumfa – završio je Bodanović.

BLAGO - TRI KĆERKE
Već skoro deceniju Rade Bogdanović je porodično gnezdo našao na beogradskom Senjaku.

- Moje blago su mi - tri kćerke. Najstarija Kristina ima 17 godina, Marija je šest godina mlađa, a mezimica je trogodišnja Sofija - naglašava ponosni otac.

ŠPANIJA ZA LETOVANjA

Bogdanovići više vole letovanja od zimovanja. Imaju stan u prelepoj Palmi de Majorci.

- U Španiji smo leti po dva-tri meseca. Komšije su nam Vladimir Jugović, Veljko Paunović i reli vozač Jugoslav Tomić, vlasnik beogradskog kafića „Oko“ - kazuje Rade.

U Beogradu se, kaže, porodično druži sa Đorđem Tomićem, Vladom Čapljićem, Zoranom Matkovićem...