Sećate li se 2002. godine? Negde posle ponoći, kada se umorimo od podela na Partizan i Crvenu zvezdu, okupljali smo se svi kod drugova, rodbine i bili najverniji navijači Sakramento Kingsa. "Pomogli" smo im da završe regularni deo sezone sa odnosom pobeda i poraza 61:21, a potom ih vodili i kroz plej-of. Verovatno nema ljubitelja košarke koji ne zna gde je bio tokom finala Zapadne konferencije protiv Los Anđeles Lejkersa i koliko je glasnih žica potrošio bodreći Predraga Stojakovića, Vlada Divca, ali i Krisa Vebera, Majka Bibija i ostale "srpske kraljeve". Svaki kafić u gradu (tada nismo imali ove zabrane rada lokala radnim danom posle ponoći), pekara ili bilo koji drugi objekat koji je imao televizor i prenos meča pretvarao se u kop navijača željnih pobede. I kada je Robert Ori pogodio uz zvuk sirene tokom četvrte utakmice kao da se svet srušio u Srbiji. Ljudi su bili tužniji nego kada je fudbalska reprezentacija gubila pojedine mečeve. A posle izgubljenog finala znali smo i ko su krivci.

Bile su to sudije (kako to zvuči baš srpski), koje su gurnule napred Šakila O'Nila, Kobija Brajata i družinu, a naše Kingse zaustavile. Tipično slovenski, jer Kingsi su bili sve samo ne klasičan američki tim. Kada smo sebe videli na postolju, ono je pripalo drugome.

Kažu mnogi da se takva generacija neće naći u glavnom gradu Kalifornije narednih 100 godina. Jednostavno, bio je to spoj balkanskog mentaliteta koji je znao da digne ekipu i kada je najteže (Divac, Stojaković, Hido Turkoglu), američke želje da se bude najbolji, a sve pod dirigentskom palicom možda najstrožijeg trenera u NBA Rika Adelmana. Godine su prošle, njih skoro 12, pa smo odlučili da vidimo čime se bave čuveni "srpski kraljevi".

Ne zaboravimo da smo neke dočekali i ispred Skupštine kada ih je Divac doveo, a sigurno je da će oni uvek biti oni "naši". Jer da sada Veber zatraži novu ženu, nema grada u Srbiji koji se ne bi dao u potragu idealne snajke za "Veberića".



Kada smo prvo pomenuli Si-Veba, krenimo od njega. Posle Kingsa bio je član Filadelfije, Detroita i Golden Stejta u kojem je 2008. godine i završio karijeru. U Sakramentu je njegova "četvorka" povučena iz upotrebe, a Kris Veberić, kako je sebe nazvao ispred balkona Skupštine Srbije, sada se uglavnom bavi humanitarnim radom. Na njegovu žalost, nije uspeo da se dokopa šampionskog prstena, ali to ne umanjuje značaj doprinosa koji je dao NBA.

Bobi Džekson, ili čovek koji može da prođe tamo gde iglu ne možete da zavučete, radi u Minesota Timbervulfsima kao trener za razvoj mladih igrača. Bio je i u Kingsima do dolaska Malouna za šefa stručnog štaba.



Hido Turkoglu i dalje se šepuri na parketima najjače lige. Brat Hido, kako su ga nazvali Divac i Stojaković, je posle Kingsa bio u San Antoniju, Orlandu, Torontu, Finiksu, ponovo Orlandu, a od nedavno je član Los Anđeles Klipersa. Nije uspeo da se dokopa šampionskog prstena, ali je i dalje predmet obožavanja u Turskoj. Osnovana je i jedna škola košarke koja nosi njegovo ime, drži rekord po ostvarenom profitu "Burger Kinga" u prvoj godini odlaska u NBA, a otvorio je i sportski centar u Turskoj.

Čaki Braun - radio u nekoliko klubova Razvojne lige kao trener, poslednji posao u Los Anđeles Fendersima. Završio je karijeru sa jednom osvojenom titulom, 1995. godine sa Hjustonom.

Čovek kojeg sigurno ne biste voleli da sretnete u mraku je Dag Kristi. Čini se da je pola poena i skokova osvojio samo zahvaljujući onoj zastrašujućoj grimasi koju je umeo da napravi, kada je rivalima verovatno poslednja misao bila da mu uzmu loptu. Inače, ovaj momak možda ima i najluđu priču posle košarke. Snimio je rijaliti sa porodicom, a najavio je i nešto šokantno. Namerava da sa suprugom snimi porno film. Jednostavno, to je Dag Kristi - pokretni šou.

Čak sedam godina je Majk Bibi organizovao igru Sakramenta. Uz Dvajta Jorka, sigurno najpoznatiji sportista sa loptom poreklom sa Trinidada i Tobaga je zaradio za to vreme preko 80 miliona dolara, ali nije imao sreću da karijeru završi sa osvojenom titulom. Oprobao se u Atlanti, Majamiju, Vašingtonu i na kraju Njujorku. Trenutno obavlja funkciju pomoćnog trenera u jednoj srednjoj školi u Finiksu. Zbog titule sa Arizonom 1996/1997. povučen je njegov dres sa tog Univerziteta.

Lorens Fanderburk je posle karijere odlučio da se posveti fakultetu. Magistrirao je i napisao dve knjige za profesionalne sportiste, sa temom kako uvećati bogatstvo i izbeći tamnu stranu sporta. U njima ukazuje posebno na činjenicu kako su neki poznati sportisti bili žrtve kriminala. Cena jedne knjige je 10 dolara.



Crnac zarobljen u telu belca - možda je tako najbolje opisati Skota Polarda. Kada ga vidite na prvi pogled je delovao kao neko smotano intergalaktičko biće idealno za nastavak filma "Spejs džem", ali znao je na parketu da odradi sve ono što je Rik Adelman zahtevao. U poslednjoj sezoni sa Bostonom je osvojio šampionski prsten i na neki način pokazao da je imao odličnog učitelja u liku Vlade Divca. Trenutno radi za NBA televiziju.



Mejtina Klivsa nismo mnogo zapamtili jer i nije imao veliku minutažu, ali nisu ga zapamtili ni u NBA. Jedan od najvećih talenata univerzitetske košarke nikada nije dostigao puni potencijal u najjačoj košarkaškoj ligi. U 29. godini je rekao "zbogom" NBA i otišao u ruski Kazanj, a pre kraja karijere imao je i epizodu u Grčkoj. Odlično se snašao u poslu nakon košarkaške penzije. Radi kao jedan od lovaca na muzičke zvezde i ima svoju diskografsku kuću. Najpoznatiji član iste je Džon Frimen junior.

Džerald Valas nije mnogo igrao u Kingsima, posle Šarlota, Portlanda i Nju Džersija potpisao je za Boston. I dalje se profesionalno bavi košarkom, a osim toga bavi se i humanitarnim radom.

Za kraj smo ostavili one zbog kojih je i nastala velika ljubav Srba prema Sakramentu - Predraga Stojakovića i Vlada Divca.

Ako krenemo od starijeg, prilično je teško u nekoliko rečenica opisati život posle Kingsa jednog od najboljih centara u istoriji igre pod obručima. Posle pet godina igranja za Kraljeve, odlučio je da se vrati tamo gde je i započeo NBA karijeru - u Los Anđeles Lejkerse. Ipak, problemi sa leđima nisu mu dozvolili da u pravoj meri pomogne timu i na kraju sezone se, posle 16 godina u najjačoj ligi, penzionisao. Na početku je radio kao skaut "jezeraša", da bi potom bio i sportski direktor Reala iz Madrida. Prihvatio je 2000. godine poziv bivše uprave Partizana da preuzme klub, iako je bio aktivan igrač Kingsa. Bilo je to, prema rečima mnogih, istorijsko rešenje, jer da nije to učinio, razni "krizni štabovi" su čekali da preuzmu najtrofejniji srpski muški košarkaški kolektiv. Od 2009. godine obavlja funkciju predsednika Olimpijskog komiteta Srbije. Sa suprugom se dugi niz godina bavi humanitarnim radom, posebno u oblasti pomoći izbeglicama.



Predrag Stojaković je osvojio titulu u NBA ligi, ali to nije bilo sa Sakramentom. Bilo je to pet godina kasnije kada se posle seljakanja iz Indijane, Nju Orleansa i Toronta pronašao u Dalasu. Bila bi prava šteta da takav košarkaš završi karijeru bez trofeja, a Peđa je pokazao u NBA da može da parira u šutu svakome. Ipak, da je mogao da bira, verovatno bi najviše voleo da se to dogodilo 2002. godine sa njegovim Kingsima. Ipak, pamtiće i Vlade i on tu godinu jer su utehu pronašli na jedinom mestu koje im je bilo draže od Sakramenta, a to je bila reprezentacija sa kojom su pokorili planetu. Posle te titule otišao je u zasluženu penziju, koju provodi u Grčkoj, gledajući uveče Evroligu, a u ranim jutarnjim časovima i NBA.

(Foto: MN Press, Beta/AP)