1. јануар

1. јануар је први дан календарске године и у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњовековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).

Догађаји[уреди]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

45. п. н. е. — Уводи се јулијански календар.
404. — Последње познато такмичење гладијатора се одржава у Риму.
439. — Објављен је Теодосијев законик, највећа збирка римског права дотада.
990. — Кијевска Русија је усвојила јулијански календар.
1438. — Алберт II Немачки је крунисан као краљ Угарске.
1502. — Португалски морепловци упловили су у залив Гванабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река).
1526. — Хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабзбуршког.
1600. — Шкотска почиње са употребом јулијанског календара.
1651. — Чарлс II крунисан као краљ Шкотске
1673. — Почиње стална достава поште између Њујорка и Бостона.
1700. — Русија почиње да користи Јулијански календар.
1707. — Жоао V је крунисан као краљ Португалије
1738. — Француски истраживач Жан-Батист Шарл Буве де Лозије је открио острво Буве.
1788. — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register.
1797. — Олбани је заменио Њујорк као главни град државе Њујорк.
1801. — Ступили су на снагу Закони о унији из 1800. којим су се Краљевство Велика Британија и Краљевство Ирска ујединили у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
1801. — Ђузепе Пјаци је открио Цереру, прву познату патуљасту планету.
1803. — Данска је забранила увоз робова у Данске Западне Индије и постала прва земља која је забранила ропство.
1804. — Окончана је француска власт над Хаитијем.
1808. — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе.
1818. — Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн или модерни Прометеј.
1826. — Наукалпан постаје општина Мексика.
1833. — Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу.
1861. — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико.
1863. — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама)
1863. — Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски.
1869. — Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији
1877. — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије.
1880. — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.
1880. — Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала.
1892. — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД.
1893. — Јапан почиње да користи грегоријански календар.
1898. — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области.
1899. — Шпанска власт над Кубом се завршава.
1901. —
- Нигерија постаје британски протекторат.
- државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта.
- Одржана прва званична парада немих глумаца.
1902. — Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија.
1908. — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године.
1911. — Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта.
1912. — Успоставља се Република Кина.
1925. — назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло.
1934. — Отрво Алкатраз постаје амерички федерални затвор.
1934. — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“.
1935. — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија.
1937. —
- Анастазио Самоза постаје председник Никарагве.
- Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас.
1939. — Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава.
1942. — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација.
1945. — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице.
1948. —
- Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница.
- Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али одбија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја.
1956. — Република Судан постиже независност од Египатске републике и Уједињеног Краљевства.
1958. — ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.
1959. — после двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику.
1960. — Република Камерун добија независност од Републике Француске и Уједињеног Краљевства.
1962. — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.
1964. — Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Уједињено Краљевство.
1965. — под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.
1969. — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.
1970. — Јуникс епоха почиње у 00:00:00 UTC.
1971. — Рекламе за цигарете постају забрањене на америчким телевизијама.
1973. — Краљевина Данска, Уједињено Краљевство и Република Ирска су примљене у Еворпску економску заједницу.
1976. — НБЦ уводи свој нови лого: апстрактно N.
1978. — Ер Индија Лет 855 Боинг 747 експлодирао и пао у море у близини обале Бомбаја, усмртивши 213 особа.
1979. — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава, 30 година након оснивања Народне Републике Кине.
1981. —
- Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу.
- република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД.
1983. — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет.
1984. —
- AT&T се дели на 22 независне јединице.
- Краљевина Шпанија и Република Португал су примљене у Европску економску заједницу.
- Султанат Брунеј постаје независан од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.
1985. —
- Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System).
- Први Британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону.
1986. — Аруба постаје независна од Курасаа, мада остаје у слободној асоцијацији са Краљевином Холандијом.
1987. — Град у Фробишеровом заливу, у канадским Северозападним територијама, мења своје име у Икалуит.
1988. — Настаје Евангелистичка лутеранска црква америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД.
1992. — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту.
1993. —
- Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику.
- Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице.
- Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике.
1994. —
- у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути.
- Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу.
- Запатистичка војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас.
1995. —
- У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
- Светска трговинска организација ступа на снагу.
- Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију.
1996. — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом.
1997. — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир.
1998. —
- Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија.
- Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.
1999. — званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године
2000. — Велика Британија је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем.
2001. — Први дан трећег миленијума.
2002. —
- евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте.
- Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј.
- Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу.
2003. —
- полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ.
- Луис Инасио Лула да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил.
2004. — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина.
2007. — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих.
2011. — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.

Рођења[уреди]

766. — Али ар-Рида, шиитски имам († 818.)
1431. — Папа Александар VI, папа од 1492 - 1503, прво име Родриго Борџија († 1503.)
1449. — Лоренцо де Медичи, италијански државник († 1492.)
1484. — Улрих Цвингли, швајцарски протестантски лидер († 1531.)
1516. — Маргарета Лејонхуфвуд, шведска краљица († 1551.)
1618. — Бартоломео Муриљо, шпански сликар († 1682.)
1638. — Цар Го-Сај јапански († 1685.)
1648. — Елкана Сетл, енглеска списатељица († 1724.)
1655. — Кристијан Томазијус, немачки правник († 1728.)
1735. — Пол Ревер, амерички патриота и стручњак за сребро († 1818.)
1750. — Фредерик Муленберг, први говорник Америчке куће представника († 1801.)
1752. — Бетси Рос, америчка кројачица († 1836.)
1823. — Шандор Петефи, мађарски песник и револуционар († 1849.)
1839. — Уида, енглеска списатељица († 1908.)
1841. — Јован Авакумовић, српски политичар и правник († 1928.)
1863. — Пјер де Кубертен, француски иницијатор модерних Олимпијских игара († 1937.)
1864. —
- Џорџ Вашингтон Карвер, амерички учитељ, проналазач, ботаничар († 1943.)
- Алфред Стајглиц, амерички фотограф († 1946.)
1873. — Марија Јурић Загорка, хрватска књижевница и новинарка († 1957.)
1874. — Густав Вајтхед, немачки-амерички проналазач († 1927.)
1876. — Харијет Брукс, канадска физичарка († 1933.)
1879. — Е. М. Форстер, енглески романописац († 1970.)
1887. — Вилхелм Канарис, немачки адмирал († 1945.)
1890. — Антон Мелик, словеначки географ († 1966.)
1892. — Артур Родзински, хрватски диригент († 1958.)
1894. — Сатјендра Нат Босе, индијски математичар († 1974.)
1895. — Џон Едгар Хувер, амерички управник ФБИ-ја († 1972.)
1896. — Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универзитета и академик САНУ († 1981.)
1900. —
- Хавијер Кугат, каталонски-кубански музичар, фронтмен († 1990.)
- Рене Гијо, француски писац за децу († 1969.)
1904. — Фазал Илахи Чаудри, пакистански политичар († 1982.)
1906. — Ђовани Д'Анци, италијански текстописац († 1974.)
1909. — Дејна Ендруз, амерички глумац († 1992.)
1911. — Хенк Гринберг, бејзбол играч († 1986.)
1912. — Ким Филби, британски шпијун († 1988.)
1915. — Бранко Ћопић, српски писац († 1984.)
1917. —
- Џул Грегори Чарни, метеоролог († 1981.)
- Алберт Мол, холандски глумац († 2004.)
1919. — Џером Дејвид Селинџер, амерички романописац († 2010.)
1920. — Вирђилио Савона, италијански певач и текстописац (Квартето Четра)
1921. — Исма'ил Раџи' ал-Фаруки, палестински-амерички муслимански мислилац, филозоф и компаративни религијски сколастичар († 1986.)
1922. — Роки Грацијано, амерички боксер († 1990.)
1925. —
- Стајми Бирд, глумац († 1981.)
- Косара Бокшан, сликарка. († 2009.)
1927. — Доук Вокер, америчка звезда америчког фудбала († 1998.)
1928. — Ернест Тајдимен, амерички писац († 1984.)
1931. — Чун Доо Хван, Председник Јужне Кореје
1933. —
- Фредерик Лоуи, канадски медицински учитељ, етичар и председник универзитета
- Џо Ортон, енглески писац († 1967.)
1936. — Вили Вајт, америчка атлетичарка († 2007.)
1940. —
- Хелмут Јан, немачки архитекта
- Френк Лангела, амерички глумац
1941. — Ева Рас, српска глумица, сликарка
1942. —
- Мартин Фрост, амерички политичар
- Кантри Џо Макдоналд, амерички музичар, (Кантри Џо и Рибе)
- Генади Сарафанов, космонаут
- Корнелије Ковач, српски композитор и музичар
1943. — Дон Новело, амерички глумац, комичар и писац
1944. — Јан Чарногурски, словачки политичар и премијер
1945. — Џеки Икс, белгијски возач тркачких аутомобила
1949. — Љубодраг Дуци Симоновић, југословенски и српски кошаркаш, а данас књижевник и теоретичар завере.
1961. — Марк Вингет, британска глумица
1962. — Никола Брајант, британска глумица
1964. — Диди Фајфер, америчка глумица
1966. —
- Алисон Дуди, ирска глумица
- Мајкл Империоли, амерички глумац
- Ембет Давиц, америчка глумица
- Ивица Дачић, српски политичар
1968. —
- Давор Шукер, хрватски фудбалер
- Грандмастер Флеш, певач из Барбадоса
1969. — Верн Тројер - амерички глумац
1970. —
- Пол Томас Андерсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент
- Габријел Џарет, амерички глумац
1972. — Нив МакИнтош, глумица
1975. — Џо Кенон, амерички фудбалер
1977. — Хасан Салихамиџић, босански фудбалер
1979. — Коичи Домото, јапански уметник
1980. — Елин Нордегрен, шведски фото-модел
1981. — Солт Баумгартнер, мађарски возач тркачких аутомобила
1982. — Давид Налбандијан, аргентински тенисер
1985. — Маргарита Левијева, америчка глумица.