4. 3.
Izvor: Wikipedia
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
4. mart/ožujak (4. 3.) je 63. dan godine po gregorijanskom kalendaru (64. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 302 dana.
Sadržaj/Садржај
Događaji[uredi - уреди]
- 852. - knez Trpimir izdaje svoju Povelju, u kojoj se naziva "vladarom Hrvata po Božjoj milosti" - prva je to domaća isprava u kojoj se spominje hrvatsko ime.
- 1152. — Fridrih I Barbarosa izabran za za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III. Jedan od vođa u trećem krstaškom ratu.
- 1801. — Tomas Džeferson postao prvi predsednik SAD inaugurisan u novom glavnom gradu, Vašingtonu.
- 1849. — car Franjo Josip I. donio oktroirani ustav za sve zemlje Habsburške Monarhije.
- 1857. — Mirom u Parizu završen britansko-persijski rat, a šah Persije priznao nezavisnost Avganistana.
- 1877. — U teatru "Boljšoj" u Moskvi prvi put izveden balet "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog u svojoj izvornoj verziji. Premijera konačne verzije baleta, koja se izvodi i danas, bila je 15. januara 1895.
- 1933. — Frenklin Ruzvelt položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.
- 1941. — Drugi svetski rat: Britanska mornarica i komandosi izveli Prepad na Lofoten i poopili 11 nemačkih brodova u okupiranoj Norveškoj.
- 1945. —.
- Drugi svetski rat: Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.
- Osnovano Sportsko društvo Crvena Zvezda.
- 1964. — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.
- 1965. — Sirija nacionalizovala devet naftnih kompanija, među njima dve kompanije naftnih koncerna iz SAD.
- 1966. — John Lennon u intervjuu za londonski Evening Standard, tvrdi da su "Beatlesi popularniji od Isusa", izazvavši time veliku kontroverzu.
- 1970. — U havariji francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona život izgubilo svih 57 članova posade.
- 1974. — Konzervativci u Velikoj Britaniji izgubili izbore, premijer Eduard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao lider laburista Harold Vilson.
- 1977. — U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo bez domova.
- 1979. — Stephen P. Synnott otkrio jupiterov satelit Metis.
- 1980. — Robert Mugabe iz Zimbabve afričke nacionalne unije izabran je za poglavara prve vlade u Zimbabveu.
- 1996. — Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš-samoubica eksplozijom ubio najmanje 14 osoba i ranio njih više od 130.
- 1998. — Kosovski rat: Posle sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli masovne demonstracije širom Kosova, a Oslobodilačka vojska Kosova pozvala sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu.
- 2000. — SAD ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženih pred Međunarodnim sudom za ratne zločine.
- 2002. —.
- Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.
- U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno preko 500 osoba.
- 2004. — U požaru u manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo dve trećine tog kompleksa.
.
Rođenja[uredi - уреди]
- 1643. — Fran Krsto Frankopan, hrvatski plemić i pjesnik.
- 1678. — Antonio Vivaldi, italijanski kompozitor.
- 1932. — Miriam Makeba, južnoafrička pjevačica.
- 1943. — Lucio Dalla, italijanski kantautor.
- 1951. — Chris Rea, britanski kantautor.
- 1952. — Umberto Tozzi, italijanski pjevač.
.
Smrti[uredi - уреди]
- 254. — Lucije I., papa.
- 1193. — Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije.
- 1832. — Jean-François Champollion, francuski egiptolog.
- 1852. — Nikolaj Vasiljevič Gogolj, ruski književnik (* 1809.).
- 1952. — Charles Scott Sherrington, britanski liječnik i nobelovac (* 1857.).
- 1965. — Ante Antić, hrvatski franjevački svećenik (* 1893.).
- 1967. — Vladan Desnica - hrvatski književnik (* 1905.).
- 1994. — John Candy, kanadski komičar i glumac (* 1950.).
- 2003. — Hardi Ejmis, dizajner.
- 2008. — Semka Sokolović-Bertok, hrvatska glumica bosanskohercegovačkog porijekla (* 1935.).
.
Praznici[uredi - уреди]
Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar
