Холандија

За друго значење, погледајте чланак Холандија (вишезначна одредница).

Холандија Nederland
Застава Грб
крилатица: Издржаћу Je Maintiendrai/Ik zal handhaven
Химна Het Wilhelmus
Главни град	Амстердам
Службени језик	холандски
— Краљ	Вилем-Александер
— Председник владе	Марк Руте
Независност:	1648.
Површина
— укупно	41.848 km² (135)
— вода (%)	18,4
Становништво
— 2014.	16.852.600  (64)
— густина	401,6/km²
Валута	Евро¹ амерички долар²
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.nl
Позивни број	+31
¹ Пре 2002. холандски гулден ² У специјалним општинама БЕС острва.

Холандија (хол. Nederland), позната и као Низоземска је држава у западној Европи и једна од четири конститутивне државе Краљевине Холандије (остале три су: Аруба, Курасао и Свети Мартин). Површина Холандије је 41.543 km². По површини је 134. држава у свету. Граничи се на југу са Белгијом, на истоку са Немачком, док на западу и северу има излаз на Северно море. По процени из 2014. Холандија је имала 16.819.595 становника. Главни и највећи град Холандије је Амстердам, док је Хаг седиште владе. Остали већи градови су: Ротердам, Утрехт, Ајндховен, Тилбург, Гронинген, Алмере, Бреда, Најмеген и Енсхеде.

Држава Холандија се састоји из 12 провинција у тзв. Европској Холандији, а након расформирања Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у тзв. Карипској Холандији — Бонер, Саба и Свети Еустахије.

Холандија је географски низијска земља, са око 20% површине и 21% свог становништва се налази испод нивоа мора, док је 50% њеног копна на мање од једног метра изнад мора. Ова одлика је дала Холандији њено име Низоземска на холандском језику.

Холандија је једна од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Име

У неким језицима ова држава се назива „ниска земља“ — „Низоземске“, „Недерланд“ (холандски, француски, хрватски, шпански, руски, чешки), али се колоквијално често назива и Холандија. У другим језицима (српски, пољски, румунски, грчки, мађарски, турски), скоро искључиво се користи назив Холандија. Изворно, Холандија је било име провинције које је обухватало само две централне провинције, Северну и Јужну Холандију. Понекад становници Низоземске који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Холандије

Геологија и рељеф

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Типичан пејзаж Холандије

Око половине територије Холандије се налази испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 километара. Највиши врх континенталне Холандије, Валсерберг (322,5 метара) налази се на крајњем југу земље. Од њега је виши врх на карипском острву Саба, висок 877 метара.

Делови Холандије, као на пример цела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандије је под водом, од чега највећи део представља језеро Ејселмер (IJsselmeer). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 км.

Воде

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Холандија је са севера и са запада омеђена Северним морем. На северу се налазе низ пешчаних попричних Фризијских острва, од којих се јужно налази плитко Ваденово море. У самом средишту земље се налази језеро Ејселмер, на месту некадашњег Зојдерског залива које је изградњом бране Асфлуитдејк 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Холандски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандска обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, тзв. плимне утрке. Због релативно благих температура (3 °C зими и 16 °C љети) Ваденово море и Остершелду су препуни иверком златопег, листом и дагњама.

Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.

Клима

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Холандија има умерену приморску климу са топлим летима и умереним зимама.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Холандије

Праисторија и стари век

Први археолошки докази живота древних људи на територији данашње Холандије потичу из млађег палеолита. Први житељи су били ловци и скупљачи плодова. Крајем леденог доба, територија је насељена разним палеолитским група. Око 8000. п. н. е. овде су живела мезолитска племена. У наредних неколико миленијума, дошло је гвоздено доба са релативно високим животним стандардом. Холандију су населили Келти, а потом Германи. Током доласка Римљана Холандију су насељавали германска племена, као што су Тубанти, Канинефати и Фризи, који су се овде населили око 600. п. н. е. Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на југу земље. Германско племе Фризи су један огранак Теутонаца, који су дошли у Холандију средином 1. миленијума пре нове ере. На почетку римске колонизације такође су била присутна германска племена Токсандри и Батавијци. Током римске владавине, јужни део Холандије био је претворен у провинцију Белгијску Галију, а касније у Доњу Германију.

Средњи век

У 8. веку шири се хришћанство. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово у Ренесанси.

Хабзбуршка Низоземска (1519—1581)

Виљем Орански, вођа Холандске револуције

Под Карлом V, владаром Светог римског царства и краљем Шпаније, територија данашње Холандије је била део Седамнаест провинција Низоземске, које је такође обухватала данашњу Белгију, Луксембург и делове Француске и Немачке.

Осамдесетогодишњи рат између провинција и Шпаније је почео 1568. Северне провинције су склопиле Утрехтску унију, споразум по ком су се обавезале да ће подржати једни друге у својој одбрани од шпанске војске.Утрехтска унија се сматра темељем модерне Холандије. Северне провинције су 1581. усвојиле Акт о одрицању верности шпанском краљу, декларацију о независности провинција чиме је званично збачен Филип II од Шпаније као владар северних провинција. За вођу Уније у рату против Шпаније именован је Виљем Орански. Холандија представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Холандске револуције у 16. веку је био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам

Низоземска република

За више информација погледајте чланак Низоземска република

Након проглашења своје независности, провинције Холандија, Зеланд, Гронинген, Фризија, Утрехт, Оверејсел и Хелдерланд су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. Сталешке скупштине Низоземља, конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област Дренте, која се углавном састоји од лошег тресетишта, је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.

Краљица Елизабета I је подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. је закључила уговор са Холанђанима којим је обећала да ће послати енглеску војску у Холандију. У децембру 1585. 7.600 војника је послато из Енглеске у Холандију под командом Роберта Дадлија. Упркос значајној величини за то време, енглеска војска није била ни од какве стварне користи за холандски устанак.

Иако се Роберт Дадли вратио у Холандију у новембру 1586. са другом војском, енглеска војска је још увек имала мало утицаја у устанку. Филип II није био спреман да леко одустане, а рат се наставио до 1648, када је Шпанија под краљем Филипом IV коначно признала независност седам северозападних провинција миром у Минстеру, који је био део ширеф Вестфалског мира којим је окончан и Тридесетогодишњи рат. Делови јужних провинцијама су постале de facto колоније нове републиканско-трговачке империје.

Новостворена република имала је федералистичко уређење са обележјима конфедерализма. Почетком 17. века доживела је велики напредак (Златно доба Холандије) и истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Холандско колонијално царство, заузимањем неких подручја у Индији, Источној Индији, Јужној Африци и Северној Америци. Холандско насељаваље у Северној Америци је почело 1614. са оснивање Новог Амстердама, на јужном Менхетну. У Јужној Арици, Холанђани су 1652. населили колонију Кап. У то време Холандија је била најбогатија земља Европе. Уз економски прогрес у Холандији дошло је и до процвата културе и науке. Од средине 17. века губи свој значај. Ратови Луја XIV и успон британске економске и поморске империје довели су до опадања холандске моћи.

Француски утицај

За више информација видети Батавијска република и Краљевина Холандија (1806—1810)

У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена. 19. јануара 1795, један дан пошто је штатхалтер Виљем V Орански побегао у Енглеску Наполеон је створио вазалну Батавијску републику по узору на француско уређење. Била је централизована унитарна држава и донесен је Закон о правима човека и грађанина. Републиканско уређење трајало је до 1806. када је Холандија постала монархија као вазална краљевина намењена Наполеоновоме брату Лују Бонапарти као краљу како би је Наполеон лакше контролисао. Именом главне провинције Холандије је названа читаво краљевство. Краљевина Холандија је заузимала површину данашње Холандије, са изузетком Лимбурга и делова Зеланда, који су били део Француске. Пруске Источна Фризија и Јевер су придодати овом краљевству. Међутим краљевство је 1809, након неуспешне британске инвазије, Холандија је морала да преда Француској све територије јужно од Рајне.

Краљ Луј Бонапарта није испунио Наполенова очекивања, пошто је покушао да служи холандским инстересима пре него истересима свог брата, па је дозволио трговину са Британцима упркос Континенталном систему и чак покушао да научи холандски језик. Луј је приморан да абдицира 1. јула 1810. а наследио га је његов петогодишњи син Наполеон Луј Бонапарта. Наполеон Луј је владао као Луј II само десет дана пошто је Наполеон игнорисао ступање свог нећака на престо. Цар Наполеон је послао војску да нападне земљу и распусти Краљевину Холандију. Холандија је затим потпуно анектирана у састав Француског царства. Остала је део Француског царства све до јесени 1813. када је Наполеон поражен у бици код Лајпцига и приморан да повуче своју војску из земље.

Краљевина Холандија

Након Бечког конгреса 1815. образована је Краљевина Холандија под влашћу династије Орање-Насау. Холандја је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије. Касније 1815. створена је Краљевина Холандија најпре. Провинције су постале административни региони, уместо федералних јединица. Краљевина Уједињене Низоземске је поред Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас Белгија и Луксембург). Међутим, 1830. године Белгија је оружаним устанком изборила независност.

У Првом светском рату Холандија је била неутрална.

Други светски рат

У Другом светском рату Холандију је окупирала нацистичка Немачка. Посебно је трауматично било бомбардовање Ротердама 1940, холокауст над Јеврејима, и глад током зиме 1944—1945. Њене поседе у Индонезији је 1942. окупирао Јапан. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што је Холандија признала након рата који је трајао до 1949. године. После рата Холандија је дала независност и Суринаму.

Послератна Холандија

Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварање Бенелукса, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија је 1952. била једна од земаља оснивача Европске заједнице за угаљ и челик и била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана Европска економска заједница, а 1991 је на њеној територији потписан Мастрихтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у Европску унију. Међутим, холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.

Административна подела

Мапа Холандије

У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд формирана је 1986.

Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.

#	Провинција	Главни град	Површина у km²	Становништво
1	Дренте	Асен	2.756,97	481.254
2	Флеволанд (од 1986.)	Лелистад	2.338,07	351.680
3	Фризија	Леуварден	5.723,95	639.787
4	Хелдерланд	Арнем	5.154,59	1.960.422
5	Гронинген	Гронинген	2.797,48	572.997
6	Лимбург	Мастрихт	2.023,85	1.141.889
7	Северни Брабант	Хертохенбос	5.098,88	2.400.198
8	Северна Холандија	Харлем	4.236,67	2.573.120
9	Оверејсел	Зволе	3.438,90	1.100.677
10	Јужна Холандија	Хаг	3.478,07	3.439.982
11	Утрехт	Утрехт	1.462,51	1.152.218
12	Зеланд	Миделбург	2.519,27	378.348

Од 10. октобра 2010, у саставу Холандије налазе се и три специјалне општине (БЕС острва).

#	Провинција	Главни град	Површина у km²	Становништво
1	Бонер	Кралендајк	288	15.414
2	Свети Еустахије	Орањестад	21	3.300
3	Саба	Ботом	13	2.000

Становништво

Ветрењаче у околини Киндердијка

Са 484 становника по km², Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди: Србија 106, Кина 135, Монако 16.923, Намибија 2,4). Јуна 2006. број становника Холандије био је 16.336.000, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.

Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 m за мушкарце и 1,68 m за жене.

Становништво Холандије обухвата припаднике нација из целог света. Холанђани чине 80,6% популације. Највише дошљака потиче из Немачке (2,4%) и Белгије (0,7%), затим из бивших колонија Индонезије (2,4%) и Суринама (2%), и најзад Марока (2%) и Турске (2,2%).

Језици

Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцији Фризији користи се и фризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.

У прекоморским територијама Холандије у Карибима, поред холандског, званични су језици папјаменто и енглески.

Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. 87% становништва говори енглески језик, 55-60% зна немачки, а 25% француски.

Религије

Католичка црква Светог Николе у Амстердаму

По религијској припадности, становништво Холандије се опредељује:

• 30% католика
• 20% протестаната
• 9% остале религије (5,8% ислам, 0,6% хиндуизам, будизам, јудаизам и друге)
• 41% атеиста

Мање од 20% људи редовно посећује цркву.

До 1960их, већина становништва је припадала протестантској вероисповести (55-60%), углавном калвинизму. Највећи број осталих верника је припадао католичанству (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.

Највећи градови

Амстердам Ротердам Хаг Утрехт	Поредак	Град	провинција	Број становника	Ајндховен Тилбург Гронинген Алмере
	1	Амстердам	Северна Холандија	808.032
	2	Ротердам	Јужна Холандија	616.042
	3	Хаг	Јужна Холандија	508.634
	4	Утрехт	Утрехт	326.516
	5	Ајндховен	Северни Брабант	220.836
	6	Тилбург	Северни Брабант	209.788
	7	Гронинген	Гронинген	198.123
	8	Алмере	Флеволанд	195.845
	9	Бреда	Северни Брабант	179.823
	10	Најмеген	Хелдерланд	167.613
	11	Енсхеде	Оверејсел	158.589
	12	Апелдорн	Хелдерланд	157.510
	13	Харлем	Северна Холандија	154.600
	14	Арнем	Хелдерланд	150.673
	15	Амерсфорт	Утрехт	150.608
	16	Занстад	Северна Холандија	150,510
	17	Харлемермер	Северна Холандија	144.231
	18	Хертогенбос	Северни Брабант	143.590
	19	Зутермер	Јужна Холандија	123.522
	20	Зволе	Оверејсел	122.878
			Centraal Bureau voor de Statistiek [2]

Толеранција

Холандија је друштво које је веома либерално и толерантно, у шта спада и „мека“ примена неких закона (хол. Gedoogbeleid). Ово се односи на легализовану проституцију и еутаназију, могућност коришћења лаких дрога, као и једнака права хомосексуалних парова.

У последње време ојачале су политичке снаге које се супротстављају мултикултуралности, утицају ислама и Европској унији, иако пропагирају либерализам (види: Партија за слободу).

Култура

За више информација погледајте чланак Холандска култура

Наука

Еразмо Ротердамски (1466—1536)

Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Ренеа Декарта, Габријела Фаренхајта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и развио таласну теорију светлости. Холанђанин Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 19. веку Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.

Уметност

Сунцокрети, слика Винсента ван Гога

Доба највећег благостања Низоземске републике у 17. веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Холандије“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн, Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни портрети, мртва природа, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.

У граду Делфту у то време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и драмски књижевник Јост ван ден Вондел.

Знаменити холандски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Есхер.

Празници

Омиљени празници у Холандији су 30. април - Дан краљице (када се обележава рођендан Краљице Јулијане) и 6. децембар - Свети Никола.

Политика

Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт има Савет министара Краљевине Холандије, који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и премијера именује краљ. Држава је подељена на 12 провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право имају сви холандски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од 30. априла 1980. на престолу је краљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је у Хагу. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.

Краљевина се састоји од држава Холандије, Арубе, Курасаа и Светог Мартина — при чему су све четири равноправне.

Главни град

Холандија нема јединствен главни град. Седиште владе и краља се налазе у Хагу, као и већина амбасада, али по уставу владар полаже заклетву у Амстердаму.

Литература

• Motley, John Lothrop (1855). The Rise of the Dutch Republic. Forgotten Books. стр. 411-. ISBN 978-1-4400-8471-3. 
• Mattingly, Garrett (1959). The Armada. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 48-. ISBN 978-0-395-08366-6. 
• Besamusca, Emmeline; Verheul, J. (2010). Discovering the Dutch: On Culture and Society of the Netherlands. Amsterdam University Press. стр. 251-. ISBN 978-90-8964-100-7. 
• Becker, Jos and Joep de Hart (2006) (на Dutch). Godsdienstige veranderingen in Nederland. Sociaal en Cultureel Planbureau. ISBN 978-90-377-0259-0. OCLC 84601762. 

Спољашње везе

• Званични портал Холандије
• Влада Холандије
• Министарство спољних послова
• Статистика
• Званична туристичка презентација