29. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
29. новембар (29.11.) је 333. дан године по грегоријанском календару (334. у преступној години). До краја године има још 32 дана.
Догађаји[уреди]
новембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1777. —
- 1777. — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније.
- 1781. — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање.
- 1830. — Новембарски немири избијају у Пољској.
- 1847. — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови.
- 1864. — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо.
- 1872. — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке.
- 1877. — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут.
- 1890. —
- Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје.
- У Вест Поинту у у, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке акадеије.
- 1915. — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији.
- 1929. — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол.
- 1943. — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу.
- 1944. — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације.
- Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе.
- 1945. — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003.
- 1947. — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.
- 1950. — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.
- 1952. — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.
- 1961. — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).
- 1963. — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.
1963 – Five minutes after takeoff from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard.
- 1963. — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону.
- 1965. — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 .
- 1967. — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Мекнамара објављује своју оставку.
- 1975. — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-soft“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену.
- 1981. — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем.
- 1982. — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.
- 1987. — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе.
- 1990. — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991.
- 1992. — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.
Рођења[уреди]
- 1762. — Пјер-Андре Латреј, француски зоолог († 1833.)
- 1797. — Гаетано Доницети, италијански композитор († 1848.)
- 1799. — Ејмос Бронсон Алкот, амерички писац и едукатор († 1888.)
- 1803. —
- Готфрид Семпер, архитекта († 1879.)
- Кристијан Доплер, физичар († 1853.)
- 1813. — Франц Миклошич, лингвиста († 1891.)
- 1816. — Морисон Вејт, седми врховни судија САД († 1888.)
- 1832. — Луиза Меј Алкот, списатељица († 1888.)
- 1835. — Циси, кинеска царица. († 1908.)
- 1847. — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (†1898.)
- 1849. — Сер Џон Емброуз Флеминг, физичар († 1945.)
- 1856. — Теобалд фон Бетман Холвег, канцелар Немачке и премијер Пруске († 1921.)
- 1876. — Нели Тејлоу Рос, политичарка († 1977.)
- 1881. — Јулијус Раб, канцелар Аустрије († 1964.)
- 1894. — Лусил Хегамин, америчка певачица и забављачица († 1970.)
- 1895. —
- Базби Беркли, филмски режисер и кореограф († 1976.)
- Вилијам Тубман, председник Либерије († 1971.)
- 1908. — Адам Клејтон Пауел млађи, амерички вођа покрета за грађанска права и политичар († 1972.)
- 1909. — Ђорђе Вукадиновић, српски и југословенски фудбалер.
- 1915. — Били Стрејхорн, музичар, композитор († 1967.)
- 1917. — Мерл Тревис, кантри певачица († 1983.)
- 1918. — Мадлен Лангл, ауторка
- 1922. — Душко Радовић, српски књижевник († 1984.)
- 1927. — Вин Скали, бејзбол коментатор
- 1932. — Жак Ширак, француски политичар и председник
- 1932. — Дајен Лен, глумица
- 1933. — Џон Мајал, блуз музичар
- 1939. — Матија Бећковић, српски писац
- 1939. — Питер Бергман, комичар
- 1940. — Чак Манђоне, музичар
- 1941. — Бил Фриан, бејзбол играч
- 1942. — Филип Хутенлохер, швајцарски баритон
- 1943. — Су Милер, писац
- 1947. — Петра Кели, политичарка († 1992.)
- 1946. — Вук Драшковић, српски политичар.
- 1949. — Гери Шендлинг, комичар, глумац, писац, продуцент, режисер
- 1953. —
- Алекс Греј, уметник
- Кристин Паскал, глумица († 1996.)
- 1954. — Џоел и Итан Коен, режисери, продуценти, писци
- 1955. — Хауи Мендел, глумац
- 1956. —
- Хинтон Бетл, плесач
- Лео Лапорте, телевизијска личност
- Раде Паприца, босански фудбалер.
- 1960. — Кети Моријарти, глумица
- 1961. — Ким Дилејни, глумица
- 1963. — Ендру Мекарти, глумац
- 1964. — Дон Чидл, глумац
- 1965. — Марлена Телвик, журналисткиња
- 1967. — Џон Лејфилд, професионални рвач
- 1969. — Мариано Ривера, бејзбол играч
- 1969. — Пјер ван Хојдонк, холандски фудбалски репрезентативац.
- 1971. — Ђина Ли Нолин, глумица.
- 1972. — Андреас Голдбергер, аустријски ски скакач.
- 1978. — Алесандро Феи, италијански одбојкаш.
Смрти[уреди]
- 741. — Папа Гргур III
- 1268. — Папа Клемент IV
- 1314. — Краљ Филип IV Лепи (* 1268.)
- 1378. — Карло IV, цар Светог римског царства. (* 1316.)
- 1516. — Ђовани Белини, италијански сликар. (* око 1430.)
- 1530. — Кардинал Томас Вулси, саветник енглеског краља Хенрија VIII.
- 1571. — Катберт Мејн, римокатолички свештеник у Енглеској.
- 1632. — Фридрих V Палатински (* 1596.)
- 1643. — Клаудио Монтеверди, италијански композитор.
- 1694. — Марчело Малпиги, италијански физичар.
- 1847. — Маркус и Нарциса Витман
- 1916. — Војвода Вук, четнички командант у балканским ратовима
- 1924. — Ђакомо Пучини, италијански композитор. (* 1858.)
- 1941. — Драгојло Дудић, револуционар, књижевник (* 1887.)
- 1953. — Сем Де Грас, холивудски глумачки пионир.
- 1954. — Динк Џонсон, џез музичар. (* 1892.)
- 1957. — Ерих Волфганг Корнголд, композитор.
- 1975. — Грејам Хил, тркач аутомобила.
- 1979. — Зепо Маркс, глумац, комичар. (* 1901.)
- 1981. — Фредерик Вертам, психолог. (* 1895.)
-
-
- - Натали Вуд, глумица.
-
- 1982. — Перси Вилијамс, канадски спортиста. (* 1908.)
- 1986. — Кери Грант, глумац.
- 1991. — Френк Јерби, аутор.
- 1996. — Драгослав Срејовић, археолог, академик САНУ
- 1998. — Живојин Павловић, српски књижевник, филмски редитељ, сликар и професор Београдског Универзитета.
- 1999. — Џин Рејбурн, водитељ.
- 2001. — Џорџ Харисон, музичар (Битлси).
-
-
- - Џон Ноулс, аутор.
-
- 2004. — Џон Дру Баримор, глумац. (* 1932.)
-
-
- - Хери Денинг, бејзбол играч. (* 1911.)
-
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља
- Међународни дан солидарности са Палестинцима
- Национални дан у Албанији
- Дан Републике бивше СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија)
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|