Тувалу
Координате: 7° 28' ЈГ Ш, 178° 0' ИГД
| Тувалу Tuvalu |
||
|---|---|---|
| Крилатица: Tuvalu mo te Atua | ||
| Химна Tuvalu mo te Atua |
||
.svg) |
||
| Главни град | Фунафути | |
| Службени језик | тувалуански, енглески | |
| Облик државе | Парламентарна демократија | |
| — Краљица | Елизабета II | |
| — Премијер | Енеле Сопоага | |
| — Генерални гувернер | Јакоба Италели | |
| Независност: | 1. октобар 1978. | |
| Површина | ||
| — укупно | 26 km² (226) | |
| Становништво | ||
| — 2013. | 11.323 [1] (229) | |
| — густина | 475,88/km² | |
| Валута | тувалуански долар аустралијски долар |
|
| Временска зона | UTC UTC +12 | |
| Интернет домен | .tv | |
| Позивни број | +688 |
|
Тувалу је острвска држава у појасу Полинезије[2] у Океанији. По површини од 26 km², Тувалу је трећа најмања држава на свету, а мање становника имају само Ватикан и Науру.
Ова територија је пре била позната под именом Елис Острва, која су се раздвојила референдумом 1975. године од Гилбертових Острва, и стекла независност од Уједињеног Краљевства. Превод назива би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од 1950−их, насељено је и девето острво, Ниулакита. Отуда има 9 звезда на застави.
Садржај
Историја[уреди]
Острва Елис открили су Британци 1765. Од 1890. су британски протекторат, заједно са Гилбертовим острвима су колонија од 1915. Из колоније се издвајају 1975. под именом Тувалу, а независност проглашава 1978.
Становништво[уреди]
Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске цркве Тувалуа (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Живот, посебно на удаљеним острвима, сконцентрисан је на поштовање религије.
Језици који се користе су тувалуански (полинезијски дијалекат), и-кирибати и енглески језик.
Економија[уреди]
Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око 1.100$.
Клима[уреди]
Клима је топла, тропска, са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 степени; велика количина падавина са просеком око 350 cm/m² и честе појаве урагана - тешки циклони су погодили острва 1894, 1972. и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.
Тувалу у свету[уреди]
Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт, Уједињене нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.
Међународни односи[уреди]
Тувалу одржава блиске односе са Фиџијем и Аустралијом. Тувалу такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина нација која има сталну амбасаду на острву Тувалу и један је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. САД има амбасаду на острву Фиџи и тамошњи амерички амбасадор је акредитован за дипломатске односе и са Тувалуом.
Године 2000. нација Тувалу је постала пуноправни члан Уједињених нација и има своју мисију у Њујорку, САД. Један од главних приоритета нације Тувалу је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи пуно примењивање истог. Такође је пуноправни члан Азијске банке за развој.
Тувалу одржава добре односе са микронацијом Науру у којој око триста држављана Тувалуа раде на привременом раду.
Административне области[уреди]
Мало становништво Тувалу нације је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.
Локалне области које се састоје од више од једног острва:
- Фунафути
- Нанумеа
- Нуи
- Нукуфетау
- Никулеле
- Ваитупу
Локалне области које се састоје од само једног острва:
- Нанумага
- Ниулакита
- Ниутао
 |
||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Атол/Острво | Главно насеље |
Земљишна површина (km²) |
Укупна површина (km²) |
Популација. (c. 2002) |
Броој острва и острвцета |
Број насеља |
||||||||||||||||||
| Атоли | ||||||||||||||||||||||||
| Фунафути | Вајаку | 2,40 | 277 | 4 492 | 30 | 9 | ||||||||||||||||||
| Нанумеа | Лолуа | 3,87 | 22 | 664 | 6 | 5 | ||||||||||||||||||
| Нуји | Танраке | 2,83 | 17 | 548 | 21 | 4 | ||||||||||||||||||
| Нукуфетау | Сававе | 2,99 | 145 | 586 | 33 | 2 | ||||||||||||||||||
| Нукулеле | Фангауа | 1,82 | 43 | 393 | 15 | 2 | ||||||||||||||||||
| Вајтапу | Асау | 5,60 | 10 | 1 591 | 9 | 7 | ||||||||||||||||||
| Острва | ||||||||||||||||||||||||
| Нануманга | Тонга | 3,00 | 3,00 | 589 | 51) | 2 | ||||||||||||||||||
| Ниулакита | Ниулакита | 0,40 | 0,40 | 35 | 1 | 1 | ||||||||||||||||||
| Ниутао | Кулија | 2,53 | 2,53 | 663 | 41) | 2 | ||||||||||||||||||
| Тувалу | Ваиаку | 25,44 | 520 | 9 561 | 124 | 34 | ||||||||||||||||||
| 1) Главно острво плус споредна мала острвцета и атоли у лагуну | ||||||||||||||||||||||||
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||
|
||||||||
