Кирибати

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 1° 19' 38" СГШ, 172° 59' 4" ИГД

Уколико сте тражили чланак о истоименом народу, погледајте чланак Кирибати (народ).
Независна и Суверена Република Кирибати
Independent and Sovereign Republic of Kiribati
Ribaberiki Kiribati
Застава Кирибата Грб Кирибата
Застава Грб
Крилатица: Здравље, мир и просперитет
Химна
Teirake Kaini Kiribati
Положај Кирибата
Главни град Баирики (Јужна Тарава)
Службени језик енглески и гилбертијански
 — Председник Аноте Тонг
Независност: 12. јул 1979. од УК
Површина  
 — укупно 811 km² (170)
 — вода (%) 0
Становништво  
 — јул 2013 106.461 [1](194)
 — густина 127.1/km²
Валута аустралијски долар
Временска зона UTC (UTC+12, +13, +14)
Интернет домен .ki
Позивни број +686

Кирибати, или званично Независна и Суверена Република Кирибати (енг. Independent and Sovereign Republic of Kiribati, гилберт.: Ribaberiki Kiribati) је острвска држава смештена у централном делу Тихог океана. Кирибатска 33 атола се простиру на преко 1.351.000 km² у пределу око екватора. Припада земљама Комонвелта. Налази се око 4.000 km југозападно од Хаваја. Географски и геополитички држава припада групи острва која се називају Микронезија [2]. 33 острва од којих су састављени Кирибати су подељена у три групе: Гилберт острва, Феникс острва и Линијска острва. Сва су атоли, осим Банаба острва у Гилберт групи. Укупно их је 21 насељено. Највећи дио становништва налази се на Гилберт острвима. Једино једно од Феникс и три од Линијских острва су стално насељени. Главни град Кирибата је Баирики који је смештен у Јужној Тарави. У њему се налази административни центар. Између 1892. и 1900. Британска влада је направила од Гилберт острва њихов протекторат. Године 1916. острва су уступила свој номинални суверенитет и постала део колоније Острва Гилберт и Елис. Феникс и Лајн острва коначно су се придружила колонији, и Елис острва (данас Тувалу) отцепила. Године 1979. колонија је постала независна република Кирибати.

Географија[уреди]

Кирибати имају укупну копнену површину од 811 km². Сва острва се протежу око 3.900 km од истока до запада. Од севера ка југу се протежу око 2.100 km, опкорачујући екватор. Киритимати (још се зову Божићно острво), једно од Лајн острва, заузима 609 km² и то је атол који има највећу копнену површину на свету. Ексклузивна економична зона (површина океана у којој управља рибарством и другим правима) покрива више од 3.000.000 km².

Пешчано тло Кирибата ограничава биљни свет. Главне биљне врсте укључују Кокосову палму, заврнути бор (Pandanus) и стреласт корен. Киша скупљена у разводним системима је главни извор неслане воде. Поморски живот успева у водама које окружују Кирибате. Острва су станиште бројним врстама инсеката. Други животињски живот садржи углавном врсте познате људима који ту живе.

Кирибати имају топлу, влажну климу, с просечном температуром већом од 20C°. Годишња висина падавина, које углавном падају између Октобра и Марта, варира од око 3.050 mm у северним острвима до трећину мање на јужним острвима. Јужна острва доживљавају учестале суше. Кирибати се налазе изван подручја циклона, и силовите олује су ретке.

Са изузетком Банабе, подигнута корална острва са максималном висином од 81 m, острва Кирибата су ниско положени атоли који се ретко дижу преко 4 m изнад нивоа мора. Ови атоли ће бити посебно осетљиви на поплаве, па чак и потопе ако се ниво мора подигне. Због овог разлога, Кирибати и друге нације које се налазе на Јужном Пацифику су изразиле забринутост око питања глобалног загревања, које би могло изазвати подизање морског нивоа.

Кирибати су готово потпуно окружени коралним гребенима, важном туристичком и рибарском ресурсу. Поморско рибарство се значајно повећало од 1980, међутим, гребени су оштећени рибарењем. Приступ здравој води и хигијена је добра у градским подручјима, где станује око једна трећина становништва. Суше су трајан проблем.

Становништво Кирибата[уреди]

Популација Кирибата је процењена на 103.092 становника у јулу 2005, дајући држави густину насељености од 127,1 становника по km². Већина становништва Микронезијског порекла још познатог као И-Кирибати. Такође, постоје веома мањине Полинежана и народа који нису пореклом са Пацифика. Службени језик је енглески. Много становника говори још и матерњим домородачким језиком који се назива гилбертански. Хришћанство преовлађује у Кирибатима: око пола становништва су римокатолици и око 40 процената протестанти. Постоје мале групе суботара, бахаја и мормона.

Домаћи називи[уреди]

За део државе Кирибати који енглези зову Острва Лајн постоји домаћи назив „Острва Средњи полинезијски споради“, те инострани назив „Екваторска острва“.[3]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. Izvor informacije je Politička karta sveta Dr. Ljubinko B. Sretenović i Jovan J. Ilić Naučna knjiga Beograd, 1965., II. izdanje 1:50 000 000, reprodukcija Zavoda za kartografiju „Geokarta“ Beograd, RS

Са других Викимедијиних пројеката: