Археје
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Археје (лат. archaea),[1] раније познате и као архебактерије или прабактерије,[2] прокариотски су организми. Прву врсту археја је открио 1977. године амерички микробиолог Карл Ричард Воуз у термалним изворима парка Јелоустоун.
То су једноћелијски организми са углавном затвореним молекулом ДНК. Величина им се креће у распону од 0,1 до 15 микрометара. Већи део особина ћелијске структуре и метаболизма археја личи на друге прокариоте. Ипак, њихова генетска транскрипција и транслација - два основна процеса молекуларне биологије - показују типичне особине бактерија, али су врло слични онима који се срећу код еукариота.
Међутим, према осталим особинама археје се сврставају у посебну скупину. За разлику од већине бактерија, имају једноструку ћелијску мембрану. Поред тога, док су ћелијске мембране бактерија и еукариота грађене претежно од липида који су глицеролски естри, мембране археја су грађене од липида који су глицеролски етри. Те разлике су можда резултат прилагођавања ових организама на екстремне услове животне средине. Археје имају бичеве, али се они својим саставом и развојем битно разликују од бичева које имају бактерије.
Већина археја су екстремофили, што значи да су прилагођени животу у екстремним биотопима. Многе археје могу живети на веома високим температурама - вишим од 80 °C (хипертермофили), веома ниској или високој pH вредности средине (ацидофили, односно алкалофили) или у условима средине са високом концентрацијом соли (халофили).
Због те екстремофилности дуго времена је сматрано да археје имају мали еколошки значај. Међутим, коришћењем нових молекуларних метода сазнало се да археје чине значајан проценат живих бића у релативно хладној морској води, у земљишту и у слаткој води. У појединим деловима океана неке археје чине и до 90% свих живих бића. Процењује се да у океанима постоји око 1,3 x 1028 археја и 3,1 x 1028 бактерија.
Класификација[уреди]
Домен археја је подељен на два царства, која се даље деле на типове, класе, редове, породице и родове.
Царство Euryarchaeota[уреди]
- Тип Methanobacteria
- Класа Methanobacterei
- Класа Methanococci
- Ред Methanococcaleskome
- Ред Methanomicrobiales
- Ред Methanosarcinales
- Тип Halobacteria
- Тип Thermoplasmobacteria
- Тип Thermobacteria
- Класа Thermococci
- Класа Archaeglobi
- Класа Methanopyri
Царство Crenarchaea[уреди]
-
- Класа Thermoprotei
- Ред Thermoproteales
- Ред Desulfurococcales
- Ред Sulfolobales
- Класа Thermoprotei
Референце[уреди]
- Archaea, БиоНет школа, Приступљено 11. 4. 2014.
- ↑ Петров, Бригита (2005). „Класификација организама”. Биологија за други разред гимназије природно-математичког смера. Београд: ЗУНС. p. 14-16. ISBN 978-86-17-13085-7.
- ↑ Pace NR (May 2006). „Time for a change”. Nature 441 (7091): 289. Bibcode 2006Natur.441..289P. doi:10.1038/441289a. PMID 16710401.
