Барак Обама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Барак Обама

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења (1961-08-04) 4. август 1961. (54 год.)
Место рођења Хонолулу (Сједињене Америчке Државе Хаваји)
Супружник Мишел Обама
Држављанство Застава Сједињених Америчких Држава САД
Вероисповест Уједињена Христова црква
Политичка партија Демократска странка
Професија Адвокат
Потпис Barack Obama signature.svg
Мандат(и)
44. председник САД
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. јануара 2009
Претходник Џорџ В. Буш

Барак Хусеин Обама II (енг. Barack Hussein Obama II; Хонолулу, 4. август 1961.) је тренутни амерички председник, изабран на изборима 2008. године и 2012. године. Члан је Демократске странке. Од 2005. до 2008. године био је млађи сенатор из Илиноиса.[1]

Рођен је у Хонолулуу на Хавајима, као дете Кенијца и Американке. Одрастао је на различитим местима. Већи део свог детињства провео је на Хавајима, а четири године у младости је провео у Индонезији. Дипломирао је политичке науке на универзитету Колумбија, а звање дипломираног правника (J.D.) стекао је на Харварду. Пре него што је постао сенатор у сенату државе Илиноис (између 1997. и 2004. године), бавио се друштвеним радом и адвокатуром, у области грађанских права. Своју кампању за улазак у амерички сенат је почео 2003. године. На изборима је победио републиканца Алана Киза, такође афроамериканца са великом већином од 70% гласова.

У току председничке кампање, Обама је обећао, да ће у случају његове победе на изборима доћи до значајних промена у Вашингтону и да ће му један од приоритета бити повлачење америчких трупа из Ирака.

Живот[уреди]

Детињство, младост и школа[уреди]

Барак Обама је рођен у Хонолулуу, као дете мајке Стенли Ен Данхам (1942—1995) из Вичите у Канзасу[2] и оца Барака Обаме Сениора (1936—1982) који потиче из Алега у Кенији. Његов отац Барак Хусеин Обама Сениор, као студент на размени стигао је у 24. години на универзитет Хаваја у Манои 1960. и ту упознао младу 18-годишњу Ен Данем, чија се породица на Хаваје доселила из градића Ел Дорадо у Канзасу. Узели су се, упркос противљењу њене породице, у фебруару 1961., а у августу те године рођен је Барак Обама.

Родитељи су се раставили када је Обами било две године, а касније су се и развели[3]. Отац је наставио са школовањем на факултету на Харварду, а мајка се удала за индонежанског студента, који је био исто годиште као Обамин отац. Недуго затим су се сви одселили у Џакарту, у домовину новог мужа. Обама је тамо 4 године похађао наставу у локалним школама, прво католичкој, а касније државној. У Џакарти је добио полусестру Мају. Друга полусестра, кћерка његовог оца из његовог каснијег брака, живи у Најробију у Кенији.

У америчким медијима је једно време јављано да је његов отац радикални муслиман и да је Обама у том духу био васпитаван. Он је ипак био атеиста и похађао је државну школу у којој уче деца свих нација и религија[4]. Обама сада припада Уједињеној Христовој цркви (United Church of Christ).

Обама је напустио Џакарту и мајку 1971. када је му је дозвољен упис у престижну школу „Пунахоу“ на Хавајима у коме је 1979. матурирао. Од 3.600 ђака те школе, само четворо су били тамне пути, укључујући и Обаму[5]. О њему су бригу преузели Медлин и Стенли Данем, баба и деда са мајчине стране. Медлин је једном признала унуку да се „плашила црнаца”, што је била изјава коју је Обама описао као директан ударац у стомак. Иако је знао да његова бака није била светица, Барак је након њене смрти рекао да је она била „један од оних тихих хероја којих има широм Америке, који не траже просветљење, већ само желе да учине праву ствар”[6].

У првој књизи „Снови мога оца” Обама је открио да је кризу тинејџерских дана које је провео уз бабу и деду и уз повремене посете мајке, која се 1994. вратила на Хаваије, понекад ублажавао уз марихуану, алкохол и кокаин, што је описао као своја највећа морална пострања[7]. Обама је „дувао траву како би из главе избацио питања о томе ко је он у ствари”. Ипак, људи који су се тада дружили с њим нису то потврдили. Тинејџер Обама волео је да игра покер, слушао је фанк, читао Малкома Икса, а потајно је сањао да постане професионални кошаркаш. Након завршетка средње школе, Барак је напустио Хаваје и отишао је на студије на колеџ Оксидентал у Лос Анђелес.

Студирао је на универзитетима „Колумбија“[8] и Харвард.

Студије и посао[уреди]

Након што се уписао на факултет Оксидентал колеџ у Лос Анђелесу 1981, Обама је прихватио свој расни идентитет и од другова тражио да га више не зову по надимку Бери. Први пут је имао политички иступ у говору који је одржао на скупу посвећеном борби против апартхејда. Ипак, према речима његових тадашњих колега са факултета, Обама се није упуштао у политичке расправе у студентском дому у којем је живео, поготово не о совјетској интервенцији у Авганистану која је тада била актуелна. Уместо тога, људи су га виђали како у папучама, шорцу и мајици опуштено шета по студентском кампусу. Уже поље студија на универзитету „Колумбија“ били су му међународни односи, а годину дана пре него што је дипломирао 1983, из Кеније му је јављено да му је отац страдао у саобраћајној несрећи. Тада, по сопственим речима, „није осетио бол, већ само благи осећај да је једна прилика оштишла у неповрат”. Обама, који се са оцем срео само два пута у животу откад је овај напустио породицу, обишао је његов гроб тек 1988. и тамо од своје полусестре Ауме сазнао истину о Бараку Обами Старијем, који је уместо да гради „нову Африку”, окончао живот као тужни пијанац и пропали бирократа и иза себе оставио осморо деце из четири брака. Обама се после запослио на годину дана код познатог привредног саветодавца „Бизнис интернешнел корпорејшн“ (енг. Business International Corporation) у Њујорку.

Након што је дипломирао на њујоршком Универзитету Колумбија, Обама је 1985. прешао у Чикаго како би за плату од 12.000 америчких долара годишње радио у радничком крају Саут Сајд, насељеном скоро искључиво црном популацијом која је остала без посла због затварања локалних челичана и фабрика и живела на ивици преживљавања. Радио је на пројекту за развој заједнице. Током тог периода свог живота у Чикагу, због рада са заједницом, био је често у контакту са црначким свештеницима. Међу њима био је и Џеремаја Рајт, свештеник Уједињене Христове цркве Светог тројства, којој је и Обама приступио, али се касније удаљио од ње, као и од свештеника Рајта који је постао познат по запаљивим говорима у којима је проклињао Америку. Чикашки дани пружили су основу политичком идентитету који је Обама почео да ствара, а прилику за даљи развој добио је након уписа на елитну Правну школу Универзитета Харвард 1988. године. Тамо је постао први афроамерички уредник часописа „Харвард ло ривју“ (енг. Harvard Law Review), најпрестижнијег правног часописа у САД. Године 1991. је завршио студије и добио звање дипломираног правника (лат. Juris Doctor (J.D.)) постигавши изузетно добар успех уз велике похвале.

Обама се 1992. вратио у Чикаго и 1993. запослио у адвокатској канцеларији „Мајнер, Барнхил и Галанд“ (енг. Miner, Barnhill and Galland). Такође је учио, до свог избора у Сенату САД 2004, права устава на Факултету за политичке науке на Универзитету у Чикагу[9].

Политика[уреди]

Политиком се бави од 1992. године, када се истакао организацијом регистрације афроамеричких бирача у бирачке спискове, када се позиву одазвало преко 150.000 особа.[10]

Године 2002. је заједно са Џесијем Џејмсом учествовао на антиратним протестима и критиковао „глупи рат“ против Ирака. У то време је већина његових партијских колега и већина јавности одобравала ратну политику Џорџа Буша. Између осталих, Обама је припремао резолуцију америчког конгреса по којој би рат у Ираку и његова припрема били санкционисани.[11]

Кандидатура за председника САД[уреди]

Обама у Конектикату током председничке кампање почетком 2008.

Дана 10. фебруара 2007. је у Спрингфилду, у Илиноису, званично објавио своју кандидатуру на председничким изборима 2008. Током првих примарних страначких избора у држави Ајови се заједно са републиканским кандидатом Мајком Хакабијем, победом издвојио од осталих кандидата,[12] између осталих и од партијске колегинице Хилари Клинтон. Победом на кокусу у америчкој држави Ајови је успешно положио први тест за кандидата демократске странке за „Белу кућу“.[13][14][15] У Ајови, сенатор из Илиноиса је освојио 37 посто од укупно 212.000 гласова демократа, Џон Едвардс око 30 посто а фаворит за трку за место председника САД Хилари Клинтон 29 посто гласова.

Дана 9. јануара 2008., упркос прилично лошим предвиђањима, Хилари Клинтон је успела да победи на другим предизборима за демократског кандидата у Њу Хемпширу. Обама је завршио трку на другом месту. Клинтоновој је припало 39% гласова, а Обами три процента мање [16][17].

У марту 2008. избила је контроверза која се тицала Обаминог бившег пастора Џеремаја Рајта, након што је телевизијска станица ЕЈ-Би-Си емитовала видео о његовим расним и политички обојеним проповедима. Обама је у почетку бранио Рајтову улогу у чикашкој заједници афроамериканаца, али је осудио његове изјаве и окончао све односе Рајта са кампањом.

Изабран је за председника Америке 4. новембра 2008.

Председник[уреди]

Барак Обама је формално изабран за председника од стране електора у децембру 2008. док је заклетву положио традиционалном примопредајом дужности 20. јануара 2009. а због грешке председника Врховног суда, полагање заклетве је поновљено наредног дана из предострожности.[18]

Барак Обама током полагања заклетве
Кабинет Барака Обаме
Барак и Мишел Обама са британском краљицом у Лондону

За изузетне напоре да ојача међународну дипломатију и сарадњу међу народима као и због рада на стварању света без нуклеарног наоружања добио је и Нобелову награду за мир за 2009. годину.

Кабинет Барака Х. Обаме
ФУНКЦИЈА ИМЕ МАНДАТ
Председник Барак Обама 2009—
Потпредседник Џо Бајден 2009—
Државни секретар Хилари Клинтон 2009—2013
  Џон Кери 2013—
Секретар ризнице Тимоти Гајтнер 2009—
Одбрана Роберт Гејтс 2006—2011
  Леон Панета 2011—
Правда Ерик Холдер 2009—
Отаџбинска
безбедност
Џенет Наполитано 2009—
Трговина Гари Лок 2009—2011
  Џон Брајсон 2011—2012
  Ребека Бланк 2012—
Здравство Кетлин Себелијус 2009—
Рад Хилда Солис 2009—
Образовање Арне Данкан 2009—
Становање Шон Донован 2009—
Саобраћај Реј Лахуд 2009—
Енергетика Стивен Чу 2009—
Унутрашњи
послови
Кен Салазар 2009—
Ветеранска
питања
Ерик Шинсеки 2009—
Шеф особља Рам Емануел 2009—2010
  Вилијем Дејли 2010—2012
  Џејкоб Лу 2012—
Правни саветник Грег Крег 2009—2010
  Роберт Бауер 2010—2011
  Кетрин Румлер 2011—
Портпарол Роберт Гибс 2009—2011
  Џеј Керни 2011—

Приватни живот[уреди]

Барак Обама са породицом

Барак Обама је од 1992. ожењен са Мишел Робинсон, коју је упознао у време док је студирала на Харварду. Она је радила, као и Барак раније, у јавној управи у Чикагу. Упознали су се у адвокатској канцеларији у којој је она радила по завршетку студија. Верили су се 1991, а венчали 1992. године. Имају две кћерке, Малију Ан Обаму (1999) и Наташу (Сашу) Обаму (2001). Почев од јануара 2009, Барак Обама и његова породица живе у Белој кући у Вашингтону.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. „Популарност афроамерички сенатора”. Историјска канцеларија америчког сената. 
  2. Ди Велт: Црни Џон Ф. Кенеди? Цитат: „Његов отац Барак Хусеин је био студент из Кеније а мајка белкиња из Канзаса.“ – (17.1.2007.)
  3. Obama (1995), pp. 125–126. See also: Jones, Tim (27. 3. 2007.). „Obama's Mom: Not Just a Girl from Kansas”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2012.. Приступљено 13. 04. 2008.. 
  4. CNN: Откривање праве истине о Обами
  5. Barack Obama - der große Unbekannte?, tagesschau, 8. März 2008
  6. „Emotionale Rede in Chicago”. tagesschau.sf.tv. 
  7. „Ране муке малог Берија”. Blic. 7. 11. 2008.. 
  8. Curriculum Vitae
  9. „Учење пре сената”. Чикаго Сан-Тајмс. 
  10. „Биографија”. University of Chicago Law School. Приступљено 27. 3. 2007.. 
  11. Барак Обама о Ираку (26.03. 2007.)
  12. Ројтерс: „Обама и Хакаби побјеђују на првим изборима 2008.“ (3. јануар 2007)
  13. „Обами највише гласова демократа у Ајови”. РТС. 
  14. „Обама освојио Ајову”. blic.co.yu. 
  15. „Обама и Хакаби повели трку”. Б92. 
  16. „Хилари Клинтон узвраћа ударац”. Блиц. 
  17. „Хилари Клинтон изненадила победом у Њу Хемпширу”. РТС. 
  18. John Hart (4. 11. 2008.). „US presidential elections are archaic and undemocratic”. Canberratimes.com.au. Приступљено 24. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: