Андора

Кнежевина Андора Principat d'Andorra
Застава Грб
Крилатица: Virtus Unita Fortior (лат. Уједињене врлине су јаче)
Химна El Gran Carlemany, Mon Pare
Главни град	Андора ла Веља
Службени језик	каталонски
— Председник владе	Антони Марти
— Бискупски ко-кнез	Жон Енри Вивес и Сицилија
— Француски ко-кнез	Франсоа Оланд
— Представник француског ко-кнез	Тјери Латаст
Независност:	1278.
Површина
— укупно	467,63 km² (194)
— вода (%)	0,26
Становништво
— 2014.	76.949  (204)
— густина	179/km²
Валута	Евро ¹
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.ad ²
Позивни број	+376
¹ Усвојен једнострано. Пре 2002. француски франак и шпанска пезета као и колекционарски андорански динар ² Као и .cat

Андора (катал. Andorra), или службено Кнежевина Андора (катал. Principat d'Andorra) је мала кнежевина без излаза на море у југозападној Европи , смештена у источним Пиринејима и граничи се са Француском и Шпанијом. Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.

Историја

Према једној легенди, Карло Велики је повељом доделио земљу Андорцима како би наградио њихову борбу против Мавара. Контрола над територијом прешла је у руке грофа од Урхела, потом су се о њој заједнички старали бискуп од Урхела и породица Кабое коју су наследили грофови покрајине Фоа. Два владаоца (један световни и други црквени) често су се сукобљавали око права првенства над долином.

Године 1278. конфликт је разрешен успостављањем подељеног суверенитета над Андором између француског грофа покрајине Фоа (касније, шефа француске државе) и бискупа Урхела из шпанске регије Каталоније. То је учврстило територију ове мале кнежевине.

У периоду између 1812. и 1814, француско царство анектирало је Каталонију и поделило је на четири департмана. Андора је такође припојена и ушла је у састав једног од департмана.

Дана 6. јула 1934. Рус Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре. Осам дана касније, 14. јула шпанска војна полиција је ушла у Андору и ухапсила га.

Између јула 1936. и јуна 1940, један француски војни одред је упућен у Андору како би спречио погубан утицај Шпанског грађанског рата и Франкове Шпаније. Јун 1940. је месец капитулације Француске у Другом светском рату.

Дана 25. септембра 1939. Андора је била приморана да потпише мировни споразум са Немачком јер никада пре тога није ратификовала Версајски мировни уговор, што ју је, у чисто правном погледу, оставило у рату са Немачком. Државица је успела да очува неутралност током целог Другог светског рата.

Узевши у обзир њену релативну изолованост, Андора је остала на маргини европске историје, са покојим везама са Француском и Шпанијом. Па ипак, у новије време њен туризам бележи успех, баш као што су развој саобраћаја и телекомуникација извукли земљу из изолације. Њен политички систем је осетно модернизован 1993.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Андоре.

Карта Андоре

С обзиром да је смештена на планинском масиву источних Пиринеја, рељеф Андоре се углавном састоји од планина просечне висине 1.997 метара, док је највиши врх Coma Pedrosa на 2.946 метара. Планине су раздвојене трима уским долинама у облику слова Y, које се сустичу у једној долини која даље прати главни ток, тј. реку Валира на њеном путу према Шпанији (на најнижој тачки Андоре, на свега 870 метара надморске висине.

Клима Андоре је врло слична климатским приликама њених суседа, с тим што висока надморска висина значи и више снежних падавина зими и нешто свежија лета.

Демографија

За више информација погледајте чланак Списак градова у Андори.

Административна подела

За више информација погледајте чланак Административна подела Андоре.

Андора се састоји од седам заједница које се зову парохије (катал. parròquies). Традиционално је постојало шест парохија, али је 1978. уведена и парохија Ескалдес-Енгордани.

Неке парохије имају даљу поделу. Ордино, Ла Масана и Сент Ђулија де Лорија се деле на квартове а Канило је подељен на 10 насеља. Ове поделе се поклапају са поделом на села од којих се састоје.

Свака парохија бира свог градоначелника који се налази на челу локалне владе која се зове кому (катал. comú).

Слике

Детаљна топографска мапа Андоре

Спољашње везе

• Andorra.ad - Главни портал
• Govern d'Andorra - Званични владин сајт (на каталонском)