Шведска

Краљевина Шведска Konungariket Sverige
Застава Грб
Крилатица: För Sverige i tiden ¹
Химна Du gamla, Du fria (Ти древни, ти слободни)
Главни град	Стокхолм
Службени језик	шведски
Облик државе	Уставна монархија
— Краљ	Карл XVI Густаф
— Премијер	Стефан Лофвен
Оснивање	Средњи век
Приступ у ЕУ	1. јануар 1995.
Површина
— укупно	449.964 km² (55)
— вода (%)	8,7
Становништво
— 2015.	9.760.142  (88)
— густина	20,6/km² (156)
БДП / ПКМ	≈ 2005
— укупно	$337,893 милијарди (35)
— по глави становника	$36.502 (19)
ПХР (2010)	0,885 (9) — веома висок
Валута	Шведска круна
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.se
Позивни број	+46
¹ Мото краља Шведске

Шведска, званично  Краљевина Шведска  (шве. Konungariket Sverige) је нордијска земља у Скандинавији, у северној Европи. Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На југозападу Ересундски мост спаја Шведску са Данском. Скагерак мореуз је на југозападу, Балтичко море и Ботнијски залив су на истоку. Шведска има релативно мало становника, и позната је по великим мирним шумама и планинском дивљином.

Главни град је Стокхолм, који је и највећи град Шведске. Други већи градови су Гетеборг, Малме, Упсала, Линчепинг, Вестерос, Еребру, Норћепинг, Хелсингборг и Јенчепинг.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Шведске.

Скандинавско полуострво насељавају разни народи током Каменог доба. Регион затим напредује доста споро. Шведска је први пут поменута у првом веку, када је римски историчар Тацит забележио да на источној обали Свеаланда живе Свеви. Свеаланд је историјска регија по којој је Шведска касније добила име. У ΙХ и Х веку шведски викинзи шире свој утицај у балтичким државама и Русији. За разлику од норвешких и данских викинга, карактеристика шведских јесте да су били мање ратоборни а више усредсређени на трговину и колонизацију.

Шведска је доживела христијанизацију у ХΙΙ веку. У XIV веку, као и већина других европских земаља, Шведска је погођена великом кугом, или Црном смрћу. У средњем веку Шведска проширује своје границе до Лапланда на северу и Финске. Финска до 1809. скоро 450 година припада Шведској. 1389. године склопљена је Калмарска Унија, која је ујединила Шведску са Норвешком и Данском. Унија је на снази до 1521. када шведски краљ Густаф I после више ратова успева да формира самосталну државу, за коју се сматра да је темељ модерне Шведске. Недуго после тога, исти краљ одбацује римокатолицизам и уводи Шведску у протестанску реформацију. Густаф I сматран је оцем шведске нације.

Шведско царство 1560-1815

Током XVII века Шведска расте да постане једна од моћнијих европских сила, пошто краљ Густаф II Адолф успешно води државу кроз Тридесетогодишњи рат. У Наполеонским ратовима, Шведска побеђује Данску. Као последица, 1814. Норвешка је приморана да формира унију са Шведском, у којој је остала све до 1905. Шведска од 1814. готово није учествовала ни у једном рату (о неутралности Шведске у Другом светском рату се расправља).

1850-их, многи Швеђани остају незапослени. Последице тога су сиромаштво, алкохолизам и масовна емиграција. Верује се да између 1850. и 1910. године, више од милион Швеђана напушта домовину и насељава Сједињене Америчке Државе.

1960-их Шведска постаје једна од богатијих држава света, а и дан-данас се налази на врху што се тиче стандарда живота. 1995. учлањује се у Европску заједницу, али 2003. шведски народ на референдуму бира да задржи своју валуту.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Шведске.

Мапа Шведске

Балтичко море и Ботнијски залив на истоку Шведске стварају дугачку обалу, што утиче на климу. На западу, на граници са Норвешком налазе се Скандинавске планине. Јужни делови Шведске се углавном састоје од пољопривредних подручја, где је и густина насељености највећа. Осталу територију углавном заузимају шуме. Шведска је најнасељенија земља северне Европе и трећа по величини. Она се налази у источном делу Скандинавског полуострва. Граничи на западу са Норвешком, на североистоку са Финском. Шведска има површину од 449.964 km квадратних и око 8,9 милиона становника. Густина насељености је 20 становника по квадратном километру. Шведска је етнички хомогена, јер Швеђани чине 91% укупног становништва. Главни град је Стокхолм са око 1,5 милиона становника. Врсте вегетације је тундре-области лишајева, маховина, закржљалог грмља. Клима у Шведској је планинска, али и океанска.

Политика

Скупштина Шведске - Риксдаг

Шведска је скоро већ хиљаду година монархија са порезним системом који контролише парламент, Риксдаг. Парламент има 349 чланова који се бирају сваке четврте године. У прошлом веку и до данас доминира Социјалдемократска партија.

Привреда

Поглед на Стари град, Стокхолм

За више информација погледајте чланак Привреда Шведске.

Транспорт и комуникације су од великог значаја за Шведску, ради величине земље и разбацаности природних богатстава и популације. Вековима, доминирало је бродарство, са Стокхолмом као главном луком на Балтику, касније Гетеборгом, као великом извозном луком, и низом лука на северу за извоз дрвета, руда и гвожђа. Изградња мреже железничких пруга (у 19. веку), омогућила је транспорт руда из планинских рудника на северу.

Индустрија

Богати извори железне руде, дрвета и хидроенергије, вешти инжењери и радници, омогућили су наглу индустријализацију, раније сиромашне и претежно на пољопривреду оријентисане Шведске. Ови људи су својим стрпљивим и напорним радом као и знањем умели да искористе све оно што им је природа пружала. Најбогатији ресурси су црногоричне шуме, хидроенергија, руде железа, урана, и других минерала. Традиционално, тешка индустрија (нпр. целулозе, папира, и црна металургија) има велико учешће у извозу Шведске. На индустријске производе отпада више од 80% укупног извоза. Велике међународне компаније као што су Ериксон, АББ, Електролукс, Волво и Саб-Сканија, учествују са приближно 60% запослених у производњи са преко 80% извоза индустријских производа. На производе који се заснивају на науци (нпр. фармацеутска индустрија), отпада око 10% новостворене вредности у производњи. Индустрија електронских и телекомуникационих уређаја је последњих година у огромном успону. Предњачи компанија Ериксон, са најсавременијом производњом система рачунарске размене података, мобилне телефоније и ласерских програма. Компанија АББ, која углавном производи генераторе и остала постројења за пренос и дистрибуцију електричне енергије, уређаје за аутоматске прозводне линије, роботику и опрему за савремене електрифициране пруге, сарађује са око 1.000 компанија у око 140 земаља света. Компанија Гамбро се доказала у свету производњом веома квалитетних електронских уређаја за потребе медицине, као што су дијализатори, пејс-мејкери, респиратори и сл. У производњи аутомобила и камиона, значајне су компаније Волво и Саб-Сканија. У овој области једино је Јапан напредовао брже од Шведске, а извоз је око 86% годишње производње (тешких камиона, аутобуса и аутомобила). Авионска индустрија у Шведској обухвата производњу војних и цивилних авиона. у производњи учествују и остале компаније попут Волвоа (мотори), Ериксон и Електролукс (електронска опрема), и компанија Целзијус (завршни радови). Интензитет истраживања и развоја у Шведском производном сектору спада међу највише у свету. Транспортна опрема, телекомуникациона опрема, фармацеутски производи и машине, учествују са 85% у укупним трошковима за истраживање и развој у производном сектору. Битно је напоменути, да је 85 % градског становништва у односу на укупан број.

Рударство

Рудник цинка

Шведској припада око 2% од укупне светске производње железне руде, један је од највећих извозника, а највећи у Европи. У извозу бакра, олова и цинка, учествује са око 1%, 3,7 % и 3,3 %. Око 1% тржишне вредности целе индустријске производње отпада на рударство, које запошљава 0,5 % од укупног броја запослених. Укупна производња железне руде, 1998. године, износила је 20.9 милиона тона, сулфидних руда које садрже сумпор, бакар, олово, цинк, арсен, нешто мање сребра и злата, 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном за индустрију цемента. Највећа налазишта железне руде налазе се неколико стотина километара северније од поларног круга (лапонска тундра). Кируна, са околним брдима Луосавара и Кирунавара, највеће је налазисте, у коме су залихе око милијарду тона руде, са 70% гвожђа (налазиште је површине 16000 km²). Кируна је средиште огромног налазишта, рударски град, чије 3/4 становника ради у рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано је 14 милиона тона руде железа. Малмбергет, такође у Лапонији (са производњом од 7 милиона тона 1998. године), је други по величини рудник железне руде у земљи. Руда из ових налазишта транспортује се железницом, и извози преко лука Нарвик (у Норвешкој) и Лулеа (северни део Шведске обале, Ботнички залив, зими залеђена). Највећи рудник бакра Аитик, такође се налази у овој регији. У области Скелефтеа, која се протеже од Болидена на истоку, до планинског ланца на западу, најзначајнија су налазишта сулфидних руда (Лаисвал, највећи извор оловне руде у Европи).

Енергетика

Основни извори енергије у Шведској су нафта, хидро и нуклеарна енергија. Недостатак нафте је замењен енергијом из хидроелектрана и биогоривом. Електрична енергија од 1970. углавном се производи у нуклеарним централама и хидроелектранама.

Хидроенергија

Највећа постројења за производњу хидроенергије су на 9 река северне Шведске. Најискоришћенија река је Лулеелвен, са 15 хидроцентрала, и производњом од око 14,1 Twh, затим Индалселвен (7,5 Twh), Уме елв (5,4 Twh) и Онгерманаелвен (5,5 Twh). Влада Шведске је у сврху очувања природних лепота ограничила и прописала строге услове за даљњу изградњу хидроелектрана, односно неке реке (иначе са великим потенцијалом) потпуно заштитила. То су најлепше реке, нерегулисане, са природним токовима, водопадима и брзацима, као сто су Винделелвен, Пите елв, Каликс елв и Торне елв.

Нуклеарна енергија

Први Шведски нуклеарни реактор пуштен је у рад 1972, а дванаести и последњи 1985. године. Сви се налазе у јужном делу земље: Барсебек (два реактора, укупно 1.200 Mw), Оскарсхамн (три реактора, 2.210 Mw), Рингхалс (четири реактора, 3.550 Mw) и Форсмарк (три реактора, 3.095 Mw). Укупна годишња производња је око 74 Twh. Дотрајали делови реактора и нуклеарни отпад одлаже се на локацијама Оскарсхамн и Форсмарк, у камене пећине око 50 m испод површине мора. Ниво радиоактивности се редовно контролише. Током 1996. године, производња енергије коришћењем биогорива (углавном тресета, брикета смоле и сл.), била је 87 Twh. Од енергената увози се нафта из земаља ОПЕЦ-а 25%. Од укупних 19 милиона тона, 70% долази из северног мора, одн. Норвешке, као највећег снабдевача (13 милиона тона). Рафинерије у Стокхолму и Гетеборгу углавном прерађују увезену нафту. Угаљ се увози из 7 земаља, од којих је Пољска најзначајнији снабдевач (око 35%). Остале земље су САД, Аустралија, Русија, Венецуела, Канада и Естонија. Природни гас у Шведску се увози из северног мора (Данска), око 870 кубних метара, еквивалентно 9,4 Twh. Потрошња природног гаса је око 2% укупне потрошње енергије земље.

Клима

Сателитски снимак Шведске 19. фебруара 2003

Шведски климат је умерен. У јужним деловима земље клима је топлија, а северно од Меларена је све хладнија. Шведска има углавном благу климу. Зиме су хладне а лета свежа. С обзиром да се Шведска налази на северу, клима је релативно топла захваљујући топлоти која долази из Голфске струје.

На северу Шведске, где има високих планина, клима је углавном субартичка, а на највишим врховима поларна.

Административна подела

За више информација погледајте чланак Регије у Шведској.

Шведска је административно подељена у 21 регију. Свака регија има своју административну управу коју поставља влада. Шведска се понекад дели и у историјске покрајине, којих има 25.

Демографија

За више информација погледајте чланак Демографија Шведска.

Типичне сеоске куће у Шведској

Демографија Шведске

Шведска је на светском врху дужине живота. У августу 2004. број становништва је први пут превазишао број од 9 милиона. После Другог светског рата Шведска постаје земља имиграције. Данас је отприлике 12% популације рођено ван Шведске, а чак сваки пети има нешведско порекло. Имигранти највише долазе из Финске, бивше Југославије, Ирака и осталих скандинавских држава. У Шведској живи око 30.000 Срба.

Швеђани су скандинавски народ пореклом од германских племена која су се населила у Скандинавији у неолитском периоду. За Швеђане се каже да су потомци Викинга. Службени језик је шведски, а новац шведска круна. Шведска је земља мира и благостања. Шведска готово није учествовала у ратовима последних 200 година. Већина њених становника живи на југу земље где је тло најплодније.

Становници Шведске имају веома висок животни стандард, који се заснива не само на природним богадствима земље, него и њиховој великој радиности и култури. Влада демократски систем, ипак Шведска је краљевина, али краљ има само симболичну улогу. Општи избори се одржавају сваке четврте године, а право гласа имају сви становници старији од 18 година, па чак и досељеници који су најмање три године живели у Шведској.

У Шведској посебна брига се води о деци. Сва деца имају место у забавишту, настава и књиге у школи су бесплатне, за свако дете је осигуран дечји додатак. Сви становници Шведске имају здравствену помоћ за незапослене, у пензију одлази се са 65 година живота (независно од пола).

Религија

На крају 2009, 71,3 % Швеђана је припадало Шведској цркви (лутерани). Овај број се смањивао за око један проценат годишње током задње две декаде. Међутим, само око 2% чланова цркве редовно посећује недељне служве.

Резултати Евробарометар анкете из 2005. показују

• 23% Швеђана је одговорило да „они верују да постоји бог“.
• 53% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духа или животне силе“.
• 23% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духа, бога, или животна силе“.

Језик

За више информација погледајте чланак Шведски језик.

Дворац у области Сканија

Шведски језик спада у групу германских језика. Сличан је норвешком и данском. Шведска формално нема службени језик мада шведски има статус као такав; увек је увелико доминирао и питање службеног језика је тек политичког карактера. Ипак, Шведска признаје пет мањинских језика: фински, меакијели, сами, ромски и јидиш. Велика већина Швеђана испод 60 година добро влада енглеским језиком.

Највећи градови

Стокхолм Гетеборг Малме Упсала	Поредак	Град	Округ	Број становника	Вестерос Еребро Линћепинг Хелсингборг
	1	Стокхолм	Стокхолм	1.372.565
	2	Гетеборг	Вестра Јеталанд	549.839
	3	Малме	Сконе	280.418
	4	Упсала	Упсала	140.454
	5	Вестерос	Сконе	110.877
	6	Еребро	Еребро	107.038
	7	Линћепинг	Естерјетланд	104.232
	8	Хелсингборг	Сконе	97.122
	9	Јенћепинг	Јенћепинг	89.396
	10	Норћепинг	Естерјетланд	87.247
	11	Лунд	Сконе	82.800
	12	Умео	Вестерботен	79.594
	13	Јевле	Јевлеборг	71.033
	14	Борос	Вестра Јеталанд	66.273
	15	Ешилструна	Седерманланд	64.679
	16	Седертеље	Стокхолм	64.619
	17	Карлстад	Вермланд	61.685
	18	Теби	Стокхолм	61.272
	19	Векше	Крунуберг	60.887
	20	Халмстад	Халанд	58.577
			http://www.citypopulation.de/Sweden-UA.html#Stadt_alpha

Спољашње везе

• www.visitsweden.com
• www.sweden.se
• www.thelocal.se
• Епархија Британско-Скандинавска, Стокхолм
• www.radiosweden.org
• www.sweden.gov.se
• www.historicalstatistics.com
• www.studyinsweden.info
• www.badley.info/history/sweden.country.year.index.html