Летонија
Координате: 56° 52′ 8" СГШ, 24° 50′ 28" ИГД
| Летонска Република Latvijas Republika |
||
|---|---|---|
| Химна Dievs, svētī Latviju! |
||
 |
||
| Главни град | Рига | |
| Службени језик | летонски | |
| Председник: | Андрис Берзињш (председник) | |
| Премијер: | Валдис Домбровскис | |
| Независност: | Од Совјетског Савеза 4. мај 1990. |
|
| Површина | ||
| — укупно | 64.589 km² (121) | |
| — вода (%) | 1,5 | |
| Становништво | ||
| — 2014. | 2.003.000 [1] (148) | |
| — густина | 34,3/km² | |
| Валута | евро | |
| Временска зона | UTC +2 | |
| Интернет домен | .lv | |
| Позивни број | +371 |
|
Летонија (лет. Latvija), званично Летонска Република (лет. Latvijas Republika) држава је у северној Европи [2]. Летонија има копнене границе са друге две балтичке државе — Естонијом на северу и Литванијом на југу — и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига, највећи је град прибалтичких држава.
Летонија чине четири културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.
Садржај
Историја[уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Летоније. |
Првобитно позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача (Schwertbrüder) од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.
Док је била под немачком окупацијом, Летонија је била у саставу Рајхскомесаријата Остланд. Након пораза нациста, Летонија се вратила под совјетску администрацију као Летонска ССР. Када се Совјетски Савез распао, Летонија је искористила прилику да прогласи независност 21. августа, 1991. Летонија је 2004. постала чланица НАТО-а и Европске уније.
Управна подела[уреди]
| За више информација видети Окрузи Летоније, Градови Летоније и Историјске покрајине Летоније. |
Летонија је подељена на 26 округа, звани „rajons“. Статус округа има и 7 већих летонских градова:
Географија[уреди]
Летонија има повољан географски положај; смештена између остале две балтичке државе представља укрштање путева између југа и севера, од Балтика према истоку. На западу, Летонија излази на Балтичко море, веома важно за привреду државе. Обале су слабо разуђене. На северозападу се налази Ришки залив, назван по главном граду државе. Летонија је претежно равничарска земља, па је рељеф углавном једноличан. Идући према истоку, терен се мало уздиже. Највиши врх Летоније је Гаизинкалнс висок свега 312 m.
Летонија има много језера – око 3.000. Већином су ледничка, а највише их је на југоистоку и у приобалној низини. Највећи водоток је Западна Двина која тече са Валдајске узвисине, истог узвишења у Русији с којег теку и Волга, Дњепар и Ловат. Највећи град је Рига, који је уједно и главни град државе. Још неки важнији градови су Лиепаја и Даугавпилс. Лиепаја је позната по многим обележјима. У њој се налази највеће балтичко бродоградилиште, па се овај град често назива и летонским Ливерпулом. Позната је и по својој музичкој традицији и концертима. На климу Летоније утиче више фактора; рељеф, географски положај, отвореност према мору (близина Атлантика) идр. Зиме су хладне, а лета умерено топла. Просечна годишња температура изоси 26 °C.
Национални паркови[уреди]
У Летонији постоје четири национална парка:
| Име | Основан | Величина (km²) | Слика |
|---|---|---|---|
| Национални парк Гауја | 1979. | 917,45 |  |
| Национални парк Разна | 2007. | 532 |  |
| Национални парк Кемери | 1997. | 381.65 |  |
| Национални парк Слитере | 1999. | 264.9 |
Становништво[уреди]
Према попису из 2011,најбројније становништво Летоније чине Летонци, 62,1%. Значајну улогу имају и Руси, њих 26,9%. Од осталих народа овде живе Белоруси, Литванци, Украјинци, Пољаци и др.[3]
Због присутности Немаца током историје, Летонци се верски изјашњавају као протестанти (по учењу Мартина Лутера), односно католици.
Језик[уреди]
Летонски језик спада у групу балтичких језика и службени је језик у Летонији. Ипак, постоје несугласице. Део руске националне мањине се не слаже са учењем летонског у школама, тврдећи да је за време Совјетског Савеза, у свим његовим чланицама, руски био службени језик. Било како било, на улицама можете чути народ како говори и летонским и руским језиком.
У летонском језику може се наћи и доста туђица из немачког, те скандинавских и словенских језика.
Латгалијски језик је дијалекат летонског језика присутан на истоку Летоније. Говори га око 150.000-200.000 људи. Ливонски језик је језик из породице угро-финских језика који говори још тридесетак људи. Оба ова језика су заштићена законима.
Култура[уреди]
Битан утицај на летонску културу имали су историјски и друштвени разлози, што је највише осетно на архитектури грађевина у већим градовима, нпр. у Риги. Катедрале и цркве грађене су у немачком стилу.
Код музике, велика се пажња посвећује традиционалној музици, али ни модерна, забавна музика није запостављена. Град Лијепаја, назива се још и градом рокера јер из њега потичу најпознатији летонски рокери свих времена: Фоминс & Клеинс, Ливи и др.
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ↑ Population Census 2011 - Key Indicators, Приступљено 10. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
|
|
||||||
