Гибралтар

За друга значења, погледајте Гибралтар (вишезначна одредница).

Координате: 36° 8' 18" СГ Ш, 5° 21' 12" ЗГД

Гибралтар
Gibraltar


Застава	Грб

Крилатица: Montis Insignia Calpe

Химна
Гибралтарска химна

Главни град Гибралтар

Службени језик

енглески

Краљица: Елизабета II

Премијер: Питер Каруана

Површина

— укупно 6.5 km² (није уврштена)

— вода (%) 0

Становништво

— 2012. 30.001 ^[1] (221)

— густина 4270/km² (није уврштена)

Валута Гибралтарска фунта (GIP)

Временска зона

UTC

Интернет домен

.gi

Позивни број +350

Гибралтар (енг. Gibraltar) је прекоморска територија Уједињеног Краљевства на Пиринејском полуострву, у Гибралтарском пролазу који спаја Атлантски океан и Средоземно море.

Политички систем[уреди]

Заступнички дом (House of Assembly) је заступничко тело (парламент) с 15 заступника, а бира се општим изборима отприлике сваке четири године. Гибралтар има само једну изборну јединицу. Гувернер најчешће именује вођу најјаче странке за премијера.

Историја[уреди]

У старом веку, Гибралтар је био познат под именом Херкулови стубови, а под Римљанима се звао Калпе (лат. Calpe). 711. године Гибралтар су освојили муслимански Арабљани и Бербери. Име Гибралтар потиче од арапског Џебел ал-Тарик (= Тариково Брдо). Тарик је био маварски војсковођа, који је на гибралтарској стени прикупио своју војску а после те ту изградио и тврђаву. Муслимани су владали Гибралтаром све до 1462. године. (додуше, Краљевина Кастиља је између 1309. и 1333. привремено владала Гибралтаром) Шпанци су толико ојачали његова утврђења да се сматро неосвојивим.

Током ратова за ослобађање Низоземске Холанђани су 1607. године на сидришту Гибралтара уништили 26 шпанских ратних бродова.

У Рату за шпанско наслеђе британска и холандска флота заузеле су Гибралтар препадом 3. јула 1704. године. Одмах након тога Шпанци су га напали с копна а 4. октобра им се прикључила француска флота па је био опседнут и блокиран и са мора. Успшено је одбрањен активношћу британског адмирала Џона Лика и војног гувернера Георга фон Хесен-Дармштата. У априлу 1705. године опсада је била прекинута.

У рату Четворног савеза против Шпаније Шпанци нису успели да заузму Гибралтар препадом 1720. године. Шпанија је током рата само трпела поразе на мору чиме се показало да она без ефикасне ратне морнарице не може да брани своје колоније.

Када је Шпанији 1725. године признала Прагматичну санкцију, у Европи су се заоштрили оноси и створила су се два блока. Шпанија је била против Велике Британије. Иако до објаве рата није дошло, једна британска ескадра је комтролисала шпанске обале, а друга је неколико година блокирала шпанске луке у Западној Индији. Одговарајући на ове акције Шпанија је опсела Гибралтар 1727. године. Британци су затим вршили притисак на Шпанију и водили рат против шпанског поморског саобраћаја у Гибралтарским вратима и испред Кадиза.

Миром у Утрехту 1713. године. предат је Великој Британији, што је после само било потврђивано Париским мирим из 1763. и Париским миром из 1783. године.

Од 1730, Гибралтар је британска колонија.

Током Америчког рата за независност Шпанци су га опседали од 11. јула 1779. до 6. фебруара 1783. године, али су британски бродови више пута успевали да продру у луку и тако снабдеју град и тврђаву. Бомбардовање тврђаве отпочело је тек 12. априла 1781. године. Утврђењима и граду биле су нанесене велике штете. Идуће, 1782. године Шпанцима су се придружили Французи и 13. септембра извршили напад са нарочито саграђеним топовњачама, које су британске батерије успеле да запале усијаним ђуладима. Опсада је била настављена бомбардовањем, али се блокада није могла у потпуности одржати. Ватра је била обустављена 2. фебруара 1738. године када је у Шпанију стигла вест о почетку мировних преговора. Гибралтар је дефинтивно остао у рукама Британаца и у предртојећим поморским ратовима је играо све већу улогу.

Уочи Другог светског рата одбранбена постројења Гибралтар су знатно била ојачана - уз постојећа три изграђено је још 13 километара подземних галерија, а током рата и аеродром. Током Другог светског рата у луци Гибралтара је била стационирана британска Х ескадра (енг. Force H), која је дејствовала у Атлантском океану и Средоземном мору. Гибралтар је имао веома важну улогу у снабдевању Малте између 1940. и 1943. године.

Француска авијација напала је Гибралтар 7. јуна 1940. године због одмазде за британски напад на француску флоту у Мерс ел Кебиру у Алжиру.

Италијани су нападали бродове на сидришту и у луци подводним диверзантима - пребаченим подморницом и снабдевени јахаћим торпедима. Диверзанти су у ноћи између 20. и 21. септембра 1941. године потопили два танкера и један теретни брод са укупно 28337 БРТ. Диверзанти који су били упућени током ноћи између 13. и 14. јула 1942. године са шпанске обале Алхесираског залива и са италијанског трговачког брода који је био насукан уз шпанску обалу, тешко су оштетили четир трговачка брода са укупно 9468 БРТ. У акцији коју је извршена ноћу 14. на 15. септембра диверзанти су потпили јеадн брод од 1787 БРТ.