Бермуди

Бермуди Bermuda
Застава Грб
Крилатица: "Quo Fata Ferunt"
Химна God Save the Queen
Главни град	Хамилтон
Службени језик	Енглески
— Краљица	Елизабета II
— Гувернер	Ричард Гозни
— Премијер	Пола Кокс
Површина
— укупно	53.3 km² (224)
— вода (%)	нема
Становништво
— 2010.	64.237  (206)
— густина	1,239/km²
Валута	Бермудски долар (везан за Амерички долар)
Временска зона	UTC -4
Интернет домен	.bm
Позивни број	+1-441

Бермуди су прекоморска територија Уједињеног Краљевства у северном Атлантском океану, која се налази око 975 km од обале САДа. Територија се састоји од око 138 острва, укупне површине 58.8 km². На највећем острву се налази и главни град Хамилтон (Hamilton). Бермуди су напредна привреда, са јаким финансијским сектором и развијеним туризмом.

Историја

Бермуде је „открио“ један шпански истраживач, али се због опасних гребена који окружују острва није усудио искрцати на обалу.

Први насељеници су били енглески колонисти који су били на путу за Вирџиниу и након бродолома 1609. се искрцали на острво. Бродоломци су провели на острву 10 месеци, а њихови извештаји о острву су у Енглеској изазвали велику пажњу тако да је краљ Џејмс I 1615. дао право управљања острвима Бермуда Компани. Око 60 колониста је 1612. основало Сејнт Џорџ. Године 1620. је постављено прво представништво владе и тиме су Бермуди постали самостална колонија.

Због велике удаљености од матице земље, привреда се фокусирала на трговину сољу и на бродоградњу врло погодним кедровим дрветом. Главним градом постао је 1815. године Хамилтон, град који је основан 1620.

За време Другог светског рата су Бермуди важна база америчке војске. Године 1941. је америчка војска саградила две базе, а у замену су британске снаге добиле америчке разараче. Америчке, канадске и британске базе на острвима затворене су 1995.

Након Другог светског рата Бермуди су се успешно развијали и постали значајни финансијски центар на отвореном мору. Године 1968. је усвојен Устав који од тада појачава тежње за независношћу иако је становништво 1995. референдумом одбило независност.

Политика

Бермуди су прекоморско подручје Уједињеног Краљевства. Државни поглавар је краљица Елизабета II коју заступа именовани генерални гувернер. Све важне политичке одлуке, нарочито питања из подручја спољње и обрамбене полике доноси директно влада у Лондону.

Географија

Бермудска острва су постала позната пре свега због Бермудског троугла. То је подручје на којем се, наводно, догоди да тајанствено нестане брод или авион.

Клима је на Бермудима суптропска, влажно-топла. Но без обзира на ту класификацију, у јануару температура може пасти и на 5 °C. У септембру су урагани честа појава.

Највиша тачка је Таун Хил са 79 m надморске висине. На острвима има упадљиво пуно крашких пећина. Острва су окружена коралним гребенима који су на овом месту најсевернији на Земљи. Како на острву нема река, мора се скупљати кишница у цистернама.

За острва је типична суптропска вегетација разне врсте жалфија и бермудски кедер. На неким дијеловима обале расту и мангрове.

На бермудским острвима је и гнездиште готово изумрлих птица Бермуда-Петрел.

На острвима постоји више националних паркова, како на копну тако и под водом.

Привреда

Најважнија привредна грана је туризам са око 40% друштвеног бруто производа. Око 90% туриста долази из САДа, али расте и број туриста из западне Европе. Како су Бермуди „порезни рај“ (са ниским порезним стопама), на острвима су се сместиле кредитне фирме и осигуравајућа друштва.

Суптропска клима омогућује интензивну пољопривреду. Узгаја се пре свега јужно воће, кромпир, поврће, дуван и цвеће (пре свега љиљани). Риболов само покрива властите потребе. Осим вапна које се користи у грађевинарству, нема других сировина. Мали индустријски погони прерађују мирисе и производе лијекове и козметику.

Извозе се пре свега јужно воће, поврће, цвеће, биљни екстракти и фармацеутски и козметички производи. Све врсте прехрамбених производа, нафтне прерађевине као и аутомобили се увозе.

Саобраћај

Бермуди имају прилично густе ваздушне линијске везе са Лондоном као и с америчким копном. Са Европом су повезани чартер линијама. На острвима се промет одвија државним аутобусима. Велика острва повезани су насипима и мостовима.

Становници острва смеју имати само један аутомобил по породици. Туристи могу бирати између бицикла, аутобуса, таксија, коњских кочија и мопеда. Мопед је иначе национално пријевозно средство.

За међународни морски промет, значајне су луке Фрипорт, Хамилтон и Сејнт Џорџ.

Становништво

Око 70% становништва су црнци и мулати, а 30% су белци. Тамнопуто становници су потомци афричких робова, док су белци британског поријекла. Главни град Хамилтон има око 3.000 становника. Службени као и свакодневни језик је британски енглески. Већина становника су протестанти (претежно англиканци), док су 15% римокатолици.

Животни стандард је врло висок. Незапослености практично нема. Више од 80% прихода се издваја за социјална давања и за образовање.

Школовање траје од 6. до 17. године живота. На Бермудима се може школовати до високошколског ступња, а на студије се одлази у САД или Канаду.

Већина становника обавља различите послове. Непознато је подцјењивање било којег посла. Додуше, небјелачкој већини је тек од 1961. године дозвољено седети уз белце у аутобусу, биоскопу или ресторану, али данас интеграција различитих боја функционише као ретко где другде.

На Бермудима се негује британска традиција. То се види на разним парадама, на свечаним униформама, на изгледу градова као и у кухињи.

Спољашње везе

• Влада Бермуда (званичан владин сајт)
• Одсек за туризам Бермуда (владин сајт)
• Међународни аеродром Бермуда
• Бермуди онлајн (списак 120+ сајтова везаних за Бермуде)
• Ројал Газет, дневне новине, штампане од 1828.