Република
| Облици држава |
|---|
| Структура моћи |
| Извор моћи Демократија |
| Монархија |
| Олигархија |
| Ауторитарност |
| Остали |
Република (лат. res publica — ’општа ствар’ или ’опште добро’[1]) је облик државе, у коме се сви органи државне власти бирају на одређено вријеме, формирају се институције представнице власти (нпр. скупштина), а грађани имају лична и политичка права. Најважнија карактеристика републике као облика владавине је бирање шефа државе, чија функција није насљедна и не постоје методе преноса власти.
2006. године од 190 држава, 140 су званично биле републике.[2]
Поријекло појма[уреди]
У средњовјековној сјеверној Италији велики број држава је по облику државне владавине био комуна или сињорија. У касном средњем вијеку хуманисти, историчари и хроничари, укључујући и Ђованија Виланија, почели су размишљати о природи тих земаља, које се разликују од других облика власти, укључујући и ограничене монархије. Средњовјековни писци за описивање слободних грађана користе израз слободни људи (лат. Libertas Populi). У 15. вијеку је обновљено интересовање за дјела старих Римљања, што је довело до измјене у терминологији, тј. поједини аутори су почели да користе античку терминологију. За опис немонархијских држава аутори, укључујући Леонарда Брунија, користили су латински израз res publica.[3]
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ↑ „Рес публика”. http://www.vokabular.rs/. Вокабулар.
- ↑ „Республика”. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2012. Приступљено 13. 03. 2012.
- ↑ Rubinstein 1993, стр. 4.
Литература[уреди]
- Rubinstein, Nicolai (1993). „Machiavelli and Florentine Republican Experience”. In Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio. Machiavelli and Republicanism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43589-5.
