Бомбардовање зграде РТС
Бомбардовање зграде РТС у Београду од стране НАТО снага је извршено 23. априла 1999. године у 2:06 током бомбардовања СР Југославије у склопу интервенције због рата на Косову и Метохији. Тада је живот изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено.
Повод за бомбардовање[уреди]
Влада Србије је у октбору 1998. године донела „Уредбу о посебним мерама у условима претњи оружаним нападима НАТО“, затим и Закон о информисању, чиме је ограничавано реемитовање страних медија.[1] НАТО је, након што је РТС одбио захтев да емитује шест сати програма западних медија током дана, прогласио РТС легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије“, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату, првенствено избегавајући информисање о масовним прогонима и злочинима над Албанцима од стране јуословенске војске, полиције и паравојних формација.[2][3][4]
Реакције[уреди]
Амнести интернашонал је напад окарактерисао као ратни злочин.[5] HRW је критиковао напад образложивши да није било разлога да се нападне цео модерни студио.[6] НУНС је 2012. године осудило бомбардовање, али додало да нема сумње да су тадашњи режим и руководство жртвовали животе 16 људи.[7] Ноам Чомски је 2015. године упоредио терористички напад на редакцију листа Шарли Ебдо са бомбардовањем зграде РТС.[8]
Бивши директор РТС Драгољуб Милановић осуђен је, 2002. године, на 10 година затвора због тешког кривичног дела против опште безбедности зато што није предузео све мере да се запослени и опрема заштите и евакуишу, а постојали су докази да су челници РТС, државни и војни врх знали да ће зграда бити бомбардована.[9][10] Управни одбор РТС-а је 2011. године дао саопштење у којем обрзлаже да су РТБ и РТС злоупотребљени током деведесетих година двадесетог века од стране тадашњег режима и упутио је извињење грађанима Србије и суседних држава.[11]
Списак погинулих[уреди]
- Александар Делетић (30), камерман
- Бранислав Јовановић (50), главни техничар
- Дарко Стоименовски (25), помоћни техничар
- Дејан Марковић (39), стражар
- Драган Тасић (29), електричар
- Драгорад Драгојевић (27), стражар
- Иван Стукало (33), техничар
- Јелица Мунитлак (27), шминка
- Ксенија Банковић (27), миксање слике
- Милан Јоксимовић (47), стражар
- Милован Јанковић (59), механичар
- Небојша Стојановић (26), главни техничар
- Синиша Медић (32), продукцијски дизајн
- Славиша Стевановић (32), техничар
- Слободан Јонтић (54), режисер
- Томислав Митровић (61), уредник програма
У сјећање на жртве напада подигнут је споменик „Зашто?“. Такође се сваке године одржава и меморијални турнир у малом фудбалу „Играјмо за 16“.
Извори[уреди]
- ↑ „Утишани гласови”. Време. Приступљено 4. 9. 2015..
- ↑ Lessons of Kosovo: The Dangers of Humanitarian Intervention. Приступљено 4. 9. 2015..
- ↑ Yearbook of International Humanitarian Law - 2003, Том 6;Том 2003. Приступљено 4. 9. 2015..
- ↑ „Deset godina od bombardovanja RTS-a”. slobodnaevropa.org. Приступљено 4. 9. 2015..
- ↑ „Amnesty Warns NATO: 1999 Bombing of Radio and Television of Serbia (RTS) is a war crime”. globalresearch.ca. Приступљено 4. 9. 2015..
- ↑ „THE CRISIS IN KOSOVO”. HRW. Приступљено 4. 9. 2015..
- ↑ Milanović izašao iz zatvora (РТС, 31. август 2012)
- ↑ Чомски о „Шарлију“: А напад на РТС? (Б92, 20. јануар 2015)
- ↑ „Porodice stradalih u RTS-u traže pravdu”. Политика. Приступљено 5. 9. 2015..
- ↑ „Bombardovanje RTS-a”. pescanik.net. Приступљено 5. 9. 2015..
- ↑ Програмска изјава УО РТС (РТС, 23. мај 2011)
|