Славко Ћурувија

Славко Ћурувија
Општи подаци
Датум рођења	9. август 1949.
Место рођења	Загреб (ФНРЈ)
Датум смрти	11. април 1999.(1999-04-11) (49 год.)
Место смрти	Београд (СРЈ)
Рад

Славко Ћурувија (Загреб, 9. август 1949 — Београд, 11. април 1999) је био српски новинар и издавач, оснивач листова „Недељни телеграф“, „Дневни телеграф“ и „Европљанин“.

Убиство Славка Ћурувије, на Ускрс 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије постало је симбол за бруталност режима Слободана Милошевића. Иако је непосредно пре убиства, Ћурувију непрестано пратило 27 припадника Државне безбедности, ни дан данас није познато ко су налогодавци, ни извршиоци убиства.

Биографија

Славко Ћурувија је рођен у Загребу, 9. августа 1949. године. Дипломирао је Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Радни век је почео у предузећу „Машиноградња“. Од 1984. године је радио као аналитичар у Управи за анализе Савезног секретаријата за унутрашње послове.

Године 1986. Ћурувија се придружио новинарској екипи листа „Борба“. Почео је као коментатор, а затим је напредовао преко уредника унутрашње политичке рубрике, до позиције главни и одговорни уредник.

Писао је коментаре и репортаже са Косова и Метохије у периоду од 1986. до 1988. године. Вио је један од ретких новинара којем је омогућено да буде непосредно уз Слободана Милошевића током његове посете Косову Пољу, 24. априла 1987, када је Милошевић изговорио чувену реченицу "Нико не сме да вас бије!".

У „Борби“ је остао до 1994. године када је држава преузела контролу над листом, након чега је напустио новине. Све време је био активни дописник или сарадник више медија: „Комунист“, НИН, „Вјесник“, „Вечерњи лист“, „Недеља“, „Побједа“, ТВ Београд, ТВ Политика, ТВ Сарајево. Године 1994. заједно са Момчилом Ђорговићем основао је лист „Недељни телеграф“, први српски приватни недељник. Две године након тога, 1996., њих двојица су основали „Дневни телеграф“ (ДТ), први приватни дневни лист у Србији. 1998. године је основао магазин „Европљанин“.

Познанство и сукоб са Мирјаном Марковић

Не постоје поуздани подаци о природи односа између Славка Ћурувије и Мирјане Марковић, супруге тадашњег председника Србије Слободана Милошевића. Александар Тијанић је у ТВ документарцу „Кад режим стреља“ описао њихов однос као „пакт о ненападању који му је омогућавао да дође до значајних информација и тиме значајно увећа број читалаца Дневног телеграфа“. Ћурувијина невенчана супруга Бранка Прпа је придавала знатно мањи значај том познанству.

Ћурувијин однос са Мирјаном Марковић се значајно погоршао у лето 1998. године, када су у току биле значајне полицијске акције против побуњених Албанаца на Косову. На основу Уредбе Владе Србије о посебним мерама у условима претње НАТО напада на земљу „Дневни телеграф“ привремено је забрањен 14. октобра 1998, а просторије су запечаћене.

Изнервиран таквом одлуком Славко је одјурио код Мире Марковић. На основу књиге Предрага Поповића „Они не праштају“, тада су пале тешке речи између њих двоје. Славко је упитао Миру: "Шта то радите? Ако наставите тим путем, висићете на Теразијама!"

Недуго затим заплењена је целокупна имовина фирме ДТ-прес која је издавала ДТ, а потом је Славко регистровао листове у Црној Гори. Ипак, због текстова и илустрација у „Европљанину“ октобра 1998. суд у Београду изрекао је Ћурувији и његовом предузећу укупну казну од 2,4 милиона тадашњих динара.

Пресуда је донета на основу контроверзног Закона о информисању, који је донет 1998. године када се на челу Министарства за информисање у Влади Мирка Марјановића налазио Александар Вучић. Тадашњи закон је увео високе новчане казне за новинаре чије се извештавање није уклапало у прописане оквире (тзв. „независни новинари“), а на основу тужби које би, позивајући се на „противдржавно и подривајуће деловање“ разних врста, подносили грађани или организације, а по којима су прекршајни судови имали обавезу да одлуче у року од 24 часа. Казна је изречена три дана након доношења закона ретроактивним дејством Закона.

Новембра исте године, „Дневни телеграф“ бива кажњен по тужби Савеза жена Југославије, којег је заступала Братислава Буба Морина, са 1.200.000 динара због објављивања огласа студентске организације „Отпор“, чиме је „угрозио све грађане, жене и децу“.

Ћурувија је, заједно са још двојицом новинара листа, 8. марта 1999. године кажњен на пет месеци затвора због узнемиравања јавности.

Мирјана Марковић је десетак дана пред Ћурувијино убиство, на седници Дирекције Југословенске левице (ЈУЛ) њега означила као главног државног непријатеља који је изазвао бомбардовање и да ће му народ судити.

Неколико дана пред убиство, Мирјана Марковић је преко Драгана Хаџи Антића издејствовала да се у патриотски расположеном Експресу објави текст Мирослава Марковића „Ћурувија дочекао бомбе“. Тај текст многи сматрају за својеврсну пресуду Ћурувији.

Убиство

Славко Ћурувија убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, истог датума када је две године раније убијен Радован Стојичић Баџа. Убиство је извршено око 17 часова у Београду, у Светогорској улици (у то време Иве Лоле Рибара), у пролазу испред броја 35, где су се налазе просторије маркетинг службе 'Дневног телеграфа', а на четвртом спрату и стан у коме је Ћурувија живео. Министарство унутрашњих послова саопштило је да је Ћурувија „лишен живота из ватреног оружја, од стране непознатих извршилаца и да радници Секретаријата у Београду интензивно трагају за починиоцима овог кривичног дела“. Тадашњи дневни листови су пренели сведочење очевидаца да су „на њега пуцала двојица нападача обучена у црно и са црним капама са прорезима за очи на главама. Чула су се три-четири хица, а онда су из хаустора излетела двојица и у пуном трку отишла низ улицу ка Таковској“.

Ћурувији је пуцано у леђа, један хитац га је погодио у главу, а други му је прошао кроз срце. Убице су дршком од пиштоља удариле и онесвестиле Славкову супругу Бранку Прпу, која је била заједно са њим.

Њих двоје су непосредно пре напада били на ручку са пријатељима. На основу података која су објављени из тајног полицијског досије „Ћуран“, сазнало се да је Ћурувију и његову супругу до непосредно пред његову смрт, пратило 27 припадника Државне безбедности.

Истрага

Као и многе истраге за убиства из тог периода и ова истрага већ дуго времена нема судски епилог. Током истраге је на предлог специјалног тужиоца за организовани криминал, саслушано око 100 сведока. Крајем 2007. године, тужилац је опет доставио захтев за спровођење нових истражних радњи.

Адвокат Рајко Даниловић, заступник Јова Ћурувије, брата убијеног Славка је изјавио да особе упућене у истражни предмет знају ко је извршио убиство и који људи из Државне безбедности су то организовали, а претпоставља се са великим степеном поузданости и ко је и када наручио убиство.

Б92 је још 2006. године сазнала да је као једног од двојице непосредних извршиоца атентата сведок убиства идентификовао Луку Пејовића. Он је имао досије нарко-дилера у Црној Гори, а убили су га непознати нападачи убрзо после петооктобарских промена у Србији 2000. године.

Раније се спекулисало да је директно Мирјана Марковић наручила Ћурувијино убиство десетак дана пре извршења и да су поред ње за убиство оптужени и бивши шеф Државне безбедности Радомир Марковић, некадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић, као и припадници тајне службе Ратко Ромић и Мирослав Мики Курак.

На основу изјаве портпаролке Специјалног суда Маје Ковачевић, очекује се да истражне радње буду окончане маја 2008. године. Међутим, до тога није дошло ни годинама касније.

На месту где је убијен Славко Ћурувија у Светогорској улици постављена је спомен-плоча са следећим текстом: „На овом месту 11. априла 1999. године убијен је због оштре критичке речи Славко Ћурувија, новинар, уредник и власник „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“. У знак сећања, Независно удружење новинара Србије, 11. април 2000“. Ова спомен-плоча је украдена 6. октобра 2009. Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије су осудили овај догађај и захтевали да се починиоци „хитно“ пронађу и казне, а обележје врати на своје место. НУНС је оценио да је реч о „одговору на годишњицу 5. октобра“. Независно удружење новинара Србије је поново поставило спомен-плочу 5. новембра 2009, уместо оне старе, која је украдена 6. октобра.

За убиство власника „Европљанина“ и „Дневног телеграфа“ осумњичени су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак, док се истражује улога Мирјане Марковић.

Спољашње везе

• Време, 17. април 1999.: На београдском Новом гробљу сахрањен Славко Ћурувија
• Данас, 11. април 2003.: Бомбе Ћурувији донеле смрт
• Б92, 11. април 2008.: 9 година од убиства Ћурувије
• Славко Ћурувија: Кад режим стреља, документарни филм Радио-телевизије Србије, аутор Слађана Зарић, 2006. (Ова страна 10. април 2009)
• Дванаест година од убиства Славка Ћурувије („Политика“, 11. април 2011)
• Они су убили Славка Ћурувију („Блиц“, 13. јануар 2014)