14. април

14. април (14.04) је 104. дан у години по грегоријанском календару (105. у преступној години). До краја године има још 261 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 43. п. н. е.. — Марко Антоније, који је опсео цезаровог атентатора Децима Брута у Мутини, је поразио војску конзула Панса, а одмах затим је поражен од војске другог конзула Хирција.
• 69. — Вителије, заповедник рајнских легија, односи победу над Отоном у близини Кремоне и наметнуо се за римског цара (Година четири цара).
• 193. — Војска у Илирику је изабрала Септимија Севера за римског цара.
• 955. — Након женидбе са хришћанском Дубравком од Бохемије, пагански владар Пољана Мјешко I је примио хришћанство, што се сматра оснивањем Пољске.
• 1205. — Бугарски цар Калојан је нанео тежак пораз крсташима и заробио латинског цара Балдуина I Фландријског.
• 1849. — На иницијативу револуционарног лидера Лајоша Кошута Мађарска прогласила независност од Аустрије.
• 1865. — Председник САД Абрахам Линколн смртно рањен у атентату који је извео Џон Вилкс Бут неколико дана по завршетку грађанског рата.
• 1900. — Председник Француске Емил Лубе у Паризу отворио Светску изложбу, највећу те врсте у историји Европе.
• 1912. — Брод Титаник ударио је у ледену санту и потонуо следеће ноћи, усмртивши 1503 особе.
• 1912. — Основан бразилски Фудбалски клуб Сантос.
• 1931. — У Шпанији проглашена република после абдикације и бекства из земље краља Алфонса XIII.
• 1945. — Савезничке трупе ухапсиле немачког дипломату и политичара Франца фон Папена и изручиле га суду за ратне злочине у Нирнбергу.
• 1958. — Спутњик 2 је пао на Земљу после мисије дуге 162 дана.
• 1970. — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
• 1975. — У Сикиму, у североисточној Индији, укинута монархија и проглашена република. Сиким постао 22. држава Индијске Уније.
• 1986. — Као одговор на подметање бомбе у Западном Берлину, амерички председник Роналд Реган је наредио бомбардовање Либије.
• 1988. — У Женеви, Авганистан и Пакистан потписали споразум о Авганистану, а СССР и САД дали изјаве о немешању и неинтервенцији. Споразумом предвиђен повратак авганистанских избеглица из Пакистана и повлачење совјетских трупа из Авганистана.
• 1994. — Два америчка борбена авиона F-15 игл грешком изнад северног Ирака оборила два америчка хеликоптера, усмртивши свих 26 људи у њима.
• 1995. — Светска здравствена организација саопштила да на простору СФРЈ има око милион људи којима је потребна медицинска помоћ због психолошких траума изазваних ратом.
• 1999. —
  • Најмање 75 људи погинуло, а 25 тешко рањено у Метохији у две избегличке колоне које су ракетирали авиони НАТО.
  • Пакистан извршио пробу балистичке ракете домета 2.000 километара, способну да носи нуклеарне пројектиле.
• 2000. — Митингом у центру Београда, „Стоп терору, за демократске изборе“, српска опозиција почела координирану акцију за демократске промене у земљи.
• 2003. —
  • На заседању у Луксембургу шефови дипломатија Европске уније одлучили да забране улазак на територију ЕУ свим особама на Балкану које помажу хашким оптузеницима на слободи.
  • У близини Багдада америчке специјалне снаге ухапсиле бившег лидера палестинског герилског покрета Абуа Абаса, оптуженог да је организовао отмицу италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ 1985. и убиство Американца Леона Клингхофера, баченог у Средоземно море.

Рођења

• 1629. — Кристијан Хајгенс, холандски математичар и астроном
• 1862. — Војислав Илић, српски песник († 1894.)
• 1883. — Сима Пандуровић, српски писац (†1960.)
• 1904. — Џон Гилгуд, енглески позоришни и филмски глумац (†2000.)
• 1907. — Франсоа Дувалије, хаићански председник
• 1937. — Мирослав Бијелић, српски глумац.
• 1959. — Роберто Брунамонти, италијански кошаркаш.
• 1973. — Адријен Броди, амерички филмски глумац.
• 1973. — Роберто Ајала, аргентински фудбалски репрезентативац.
• 1977. — Миливоје Ћирковић, српски фудбалер.
• 1981. — Раул Браво, шпански фудбалер.
• 2002. — Теодора Пријовић,српски борац за права људи

Смрти

• 1759. — Георг Фридрих Хендл, немачки композитор (* 1685.)
• 1807. — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар (*1762.)
• 1914. — Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф и логичар (* 1839.)
• 1917. — Лудвик Лазар Заменхоф, пољски лекар, творац есперанта
• 1930. — Владимир Владимирович Мајаковски, руски песник
• 1947. — Петар Бајаловић је био српски архитекта
• 1969. — Петар Колендић, српски књижевни историчар
• 1983. — Коста Сивчев конструктор авиона, ваздухопловно технички пуковник у СФРЈ.
• 1986. — Симон де Бовоар, француска књижевница (* 1908.)
• 2011. — Бранислав Црнчевић је био српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста, политички коментатор и члан СНС

Празници и дани сећања

• Имендани
  • Тибор, мађарско име

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар