Република Македонија

За другу употребу, погледајте чланак Македонија.

Република Македонија мк. Република Македонија
Застава Грб
Крилатица: Слобода или смрт за Македонија (традиционална)
Химна Денес над Македонија
Главни град	Скопље 42°0′N 21°26′E
Службени језик	македонски
Остали језици у употреби	албански, ромски, српски и турски
Облик државе	Парламентарна република
— Председник	Ђорге Иванов
— Председник Владе	Никола Груевски
— Председник Собрања	Трајко Вељаноски
Независност:	8. септембар 1991.
Површина
— укупно	25.713 km² (145)
— вода (%)	1,9
Становништво
—	2.067.471 (146)
— густина	80,4/km²
Валута	Македонски денар
— код валуте	MKD
— стоти део валуте	100 дена
Временска зона	UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST)
Интернет домен	.mk .мкд
Позивни број	+389

Македонија, или званично Република Македонија (уставно име) (мк. Република Македонија) или Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ) (према УН) (мк. Поранешна Југословенска Република Македонија (ПЈРМ)), континентална је држава у јужној Европи (на Балканском полуострву), са површином од 25.713 km² и око 2 милиона становника. Око две трећине становништва чине Македонци, а једну четвртину Албанци.

Назив Македонија се користи и за ширу географску регију у средњем делу Балкана. Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седиште институција Републике Македоније и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип, Кочани, Гостивар и Струмица.

Македонија је чланица Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО савез.

Спор око имена

За више информација погледајте чланак Македонско питање.

Због спора око имена са Грчком, Уједињене нације, неке земље Европске уније укључујући Немачку и Француску, и друге међународне организације званично користе привремену референцу Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ).

Суштина спора је питање да ли једна држава може узети име шире географске области (у овом случају област Македонија), ако њена територија обухвата један њен мањи део (Вардарска Македонија) и да ли у том случају она исказује територијалне претензије ка суседним државама у којима се налазе преостали делови ове области (Периферије западна, средишња и источна Македонија у Грчкој које чине Егејску Македонију и Благоевградска област у Бугарској која чини Пиринску Македонију).

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Републике Македоније.

Положај

Физичка мапа Македоније

Република Македонија је држава на Балканском полуострву. Заузима површину од 25.713 km². Укупна дужина граница износи 766 km. Држава се граничи са Србијом на северу (221 km, од тога 159 km са Косовом), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km).

Македонија се налази у горњем и средњем Повардарју, између Шарских - пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

Рељеф

Шар планина

У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.

Западни део чини младо набрано Шарско - пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаца и мезозојских кречњака (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина: Полог, Дебарска котлина, Охридска котлина, Преспанска котлина и Пелагонија. Полошка и Преспанска котлина су највеће.

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијара. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама: Скопска котлина, Велешка котлина, Тиквеш, Ђевђелијска котлина

Источна Македонија нижа је од Западне. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 m, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује је високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина планина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен планина и Јакупица.

Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаваца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима: Струмичка котлина, Кумановска котлина и Овче поље.

Клима, тло, вегетација

У Македонији влада субмедитеранска клима коју одликују врућа и сува лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од севера према југу земље.

Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 - 1.500 mm, а у заветринским котлинама 600 - 700 mm.

Најплоднија су глинасто - иловаста тла у нижим деловима котлина. У брдско - планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).

Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно растиње.

Хидрографија

Преспанско језеро

Најважније реке су: Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Брегалница, Струмица и Црни Дрим. Највећи део Македоније је у сливу Егејског мора преко реке Вардар, дугачка 388 km (од тога 301 km у Републици Македонији), који представља најважнији речни ток и жилу-куцавицу земље. Мањи, западни део је у сливу Јадранског мора преко реке Црни Дрим и његових притока, док Биначка Морава припада Црноморском сливу.

Македонија има 3 значајна природна језера — Охридско, Преспанско и Дојранско. Посебно је значајно и туристички посећено Охридско језеро, једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрмка, белвица (Salmothymus ohridanus), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 метара. Дојранско језеро је међугранично са Грчком, са којом данас постоји спор због претераног коришћења језерске воде за наводњавање северне Грчке.

Национални паркови

Галичица

Маврово

Пелистер

Национални паркови у Републици Македонији

У Републици Македонији постоје три национална парка:

Име	Основан	Величина (ha)	Слика
Национални парк Маврово	1949	73088
Национални парк Галичица	1958	25000
Национални парк Пелистер	1948	12500

Биљни и животињски свет

Македонски бор, балкански бор или молика, једно од најпрепознатљивијих врста дрвећа у Македонији

Биљни свет у Македонији представља око 210 биљних породица са 920 родова те око 3.700 биљних врста. Најраспрострањенија је група цветница са око 3.200 врста, које следе маховине са 350 врста те папрати са 42 врсте.

Национални парк Пелистер код Битоља је познат по присуству ендемског македонског бора, као и других 88 врста биљака које представљају готово 30% македонске дендрофлоре. Шуме македонског бора на Пелистеру се могу поделити на две заједнице: шуме бора са папратима и шуме са чемпресима. Македонски бор, једна посебна врста четинарског дрвета, је реликт терцијарног биљног света, а бор молика са пет иглица први пут је пронађен и описан на Пелистеру 1893. године.

У македонским шумама такође расте и македонски храст, тужне врбе, беле врбе, тополе, брестови и друге врсте дрвећа. На богатим пашњацима и ливадама Шар-планине, Маврова и Бистре расте још једна биљка карактеристична за Македонију — мак. Квалитет густог сока мака се у свету мери јединицама морфина. Док кинески опијум имају осам тих јединица и сматра се висококвалитетан, индијски опијум садржи седам, а турски опијум само шест, македонски опијум садржи пуних 14 јединица морфина и један је од најквалитетнијих врста опијума на свету.

Животињски свет Македоније је веома богат и укључује вукове, медведе, лисице, јелене, веверице, дивље свиње и дивокозе. Врло ретко може се пронаћи и рис у планинама западне Македоније, док јелена има у подручју Демир Капије. Три велика језера у земљи представљају одвојене животињске зоне, што је назнака дуготрајне територијалне и временске изолације. Животињски свет Охридског језера је остатак раније ере, а познато је по својим рибама, између осталих Охридској пастрмци, кркуши, пижорима и другим. Такође, ово језеро је познато и по одређеним врстама пужева, чије је порекло датирано на 30 милиона година. Сличне врсте се могу наћи још само у Бајкалском језеру. Охридско језеро је у зоолошким студијама познато и по јегуљи и њеном чудесном циклусу размножавања. Она долази у Охридско језеро из далеког Саргашког мора, те у Охридском језеру остаје у дубинама 10-так година. Када полно сазри, необјашњивим инстинктом јегуља у јесен полази назад на место свог рођења. Тамо полаже јаја и умире, да би њени потомци поновили циклус.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Републике Македоније.

Стари век

За више информација видети Пеонија и Античка Македонија.

Овај чланак је део серије о историји Републике Македоније
Историја Републике Македоније
Античка Македонија Филип II Македонски Александар Велики Римска Македонија
Средњи век Македонска Склавинија Самуилово царство Стрез Српско краљевство Српско царство Прилепско краљевство Велбуждска кнежевина
Турско доба Карпошев устанак Разловечки устанак Кумановски устанак Брсјачка буна Илиндански устанак Крушевска република
Савремено доба Јужна Србија Вардарска бановина Независна Држава Македонија СР Македонија Република Македонија

Рушевине античког града Стоби у данашњој Македонији.

У старом веку, највећи део територије Републике Македоније (северни и источни део слива Вардара) је био у саставу краљевине Паоније, коју су насељавали Пајонци, народ трачког порекла, као и у саставу Илирије и Дарданије, који су насељавала илирска племена. Седиште Пајоније је било прво у Вилазори (данашњи Велес), а касније у Стобију.

Најјужнији појас данашње Македоније заузимала је античка Македонија. Антички Македонци су били стари балкански народ, који је говорио један недовољно познат језик. Први значајни краљ античких Македонаца је био Филип II Македонски. Године 336. п. н. е. Филип II Македонски је покорио горњу Македонију, јужну Пајонију и старогрчке полисе. Филипов син Александар Велики је освојио и укључио у своју државу остатак региона, стигавши на северу чак до Дунава. На истоку Александар је поразио Персијско царство, па се његова империја протезала од Дунава и Јонског мора до Египта и Индије. После његове смрти 323. п. н. е., услед сукоба Александрових генерала, ова огромна држава се распала на три дела. Македонијом су завладали краљеви из династије Антипатрида, али њихова владавина није дуго потрајала због сукоба са ривалском династијом Антигонида.

Антички град Хераклеја коју је основао Филип II Македонски

280. п. н. е. Гали под Бреном су опустошили државу Пајонаца, које су угрожавали и Дарданци. Пајонија се касније опоравила, али ју је 217. п. н. е. македонски краљ Филип V Македонски укључио у Македонско краљевство.

Македонско савезништво са Картагином и продор римске државе на исток је довело до три Македонска рата (215. п. н. е.-168. п. н. е.). Да би се осигурао од Римљана, Филип V је појачао фортификације у Скопљу и Ускани (данашње Кичево), а са југа је имао окупирану Грчку. Међутим, грчки полиси и Римљани су се удружили и под притиском Римљана морао се повући из Грчке и поставити одбрану у клисури Темпи. Ипак, у доби владавина његовог сина, Персеја V, Римљани су ушли са југа и победили Персеја у бици код Пидне, после које је Македонско краљевство у целости потпало под римску власт, а последњи краљ Македоније Персеј V је одведен као роб у Рим. Под римском влашћу ова област је подељена између две римске провинције; већи део је био део у оквиру провинције Македоније, док је најсевернији део био укључен у састав Горње Мезије. После поделе Римског царства 395. на Источно и Западно римско царство, Македонија је постала део Источног римског царства.

Средњи век

Манастир Светог Наума код Охрида

Јужни Словени су се населили на територију данашње Републике Македоније у 6. веку. Словени су учествовали у неколико похода на Византију, сами или у савезу са Аварима и Прабугарима. Око 680. године група Прабугара, које је предводио кан Кубер се населила у Пелагонији и покренула походе у област Солуна.

Крајем 7. века византијски цар Јустинијан II је организовао масовни поход против Словена на грчком полуострву, у којем је заробио велики број Словена и преселио их у Кападокију. До владавине Констанса II (који је такође организовао походе против Словена), значајан број македонских Словена је заробљен и пресељен у централни део Мале Азије.

За време владавине бугарског цара Пресијана I, област Македоније је 837. постала део Првог бугарског царства. У овом периоду су међу Словенима деловали браћа Ћирило и Методије, пореклом из Солуна, који су творци глагољице и староцрквенословенског језика и чијим радом је велики број Словена покрштен. Њихови ученици Климент и Наум су у Охриду основали јак културни центар. У 10. веку у Македонији се појавило богумилско учење, као одговор на потчињавајући феудални црквено-економски систем. Оно се брзо проширило по целој Европи.

Самуилова тврђава у Охриду

Прво бугарско царство је 968. напала и покорила Кијевска Русија, али је византијски цар Јован I Цимискије 971. године успео да од Кијевске Русије преотме источне делове Првог бугарског царства. У међувремену, у западном делу Првог бугарског царства избио је устанак четворице браће комитопула (Давида, Арона, Мојсија и Самуила) против Византије. Браћа су 976. покренуле нову велику кампању против Византије. Самуило је исте године остао сам у борби против Византије, током које је успео да створи моћно царство које се протезало од Јадранског до Црног мора и од Дунава до Тесалије. Самуилова држава је постојала до 1018. након чега је поново доспела под власт Византије.

Словенски устанци су наставили да избијају на махове, често уз помоћ српских кнежевина на северу. Сваку привремену независност коју су устаници успевали да стекну Византија је обично брзо гушила. Овај период су обележили ратови Нормана и Византије. Нормани су кренули у напад са својих територија у јужној Италији и привремено су завладали малим територијама на северозападној обали.

Међутим са крајем 12. века, незаустављиво слабљење Византије је пружило околним државама да на дуже време држе Македонију. Почетком 13. века обновљено Бугарско царство је завладало овом облашћу. Због унутрашњих проблема царство није дуго трајало, а регион је у другој половини 13. века поново дошао под контролу обновљене Византије. Од краја 13. века Македонија је постала део српске краљевине, а Скопље је 1346. постало престоница Душановог царства. У Скопљу је објављен и Душанов законик.

После смрти цара Душана, слаби наследник и борбе за моћ су још једном поделиле Балканско полуострво, што се поклопило са продором Османлија у Европу. Облашћу Македоније управљали су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић, који су покушали да зауставе Турке у Маричкој бици 1371. После њиховог пораза, Вукашинов син Марко Мрњавчевић и браћа Дејановићи су постали турски вазали.

Нови век и Савремено доба

Под Османским царством

Турци су ову област освојили у првој половини 15. века и она је остала у саставу Османског царства наредних скоро 5 векова.

Након пада Цариграда 1453. и нестанком Византијског царства, султан Мехмед II је 1454. године потврдио цариградског патријарха за духовног вођу свих православних хришћана у Османском царству. Цариградски патријарх је зато подржавао отоманска освајања, а Српска и Бугарска православна црква су изгубили своју аутокефалност. Свештенство у тим негрчким црквама је именовао цариградски патријарх, а Патријашрија је била одговорна за прикупљање пореза. Сарадња православне цркве и Турака је поред физичког омогућила и културни опстанак православља у Отоманском царству. Грчки и јерменски свештеници су имали предност над српским, бугарским и румунским свештеницима. Султан је 1767. године распустио Охридску архиепископију, што је још више ојачало утицај грчке цркве међу Словенима. Православна црква је свој положај у отоманском друштву дуговала томе чињеници да ниједна друга православна држава до половине 17. века није угрожавала Османско царство. Руско-турски ратови су нарушили овај однос, а после Руско-турског рата 1768-1774 и Кучук-Кајнаџирским миром Русија је постала заштитник свих православних хришћана у Османском царству.

Град Битољ у 19. веку

Током турске владавине у овој области, због досељавања турског становништва и исламизације, живео је значајан број муслиманског становништва. За време турске владавине Скопље и Битољ су били средишта два ејалета. Долина Вардара, која је касније постала централни део Републике Македоније, је била у саставу Отоманског царства све до Првог балканског рата, уз изузетак кратког периода током 1878, када су је заузели Руси током Руско-турског рата 1877—1878. када је припала Бугарској. Током Илинденског устанка у јужном делу данашње Републике Македоније устаници су основали краткотрајну Крушевску републику.

Пре почетка Првог балканског рата, Србија и Бугарска су одлучиле да данашња територија Републике Македоније добије статус аутономије, а уколико то буде немогуће - да буде подељена између Срба и Бугара по линији Крива Паланка-Охрид, након што Османско царство буде поражено. Бугари нису испоштовали обавезу о деловању своје војске у Македонији него су скоро сву војску усмерили према Истанбулу где су уз уговором непланирану помоћ српске војске пружили помоћ у заузимању Једрене, па зато Србија није имала обавезу да поштује уговор са Бугарском.

Македонија у саставу Србије и Југославије

Подела Македоније 1913.

За више информација видети Други балкански рат, Букурешки мир 1913., Прокламација о присаједињењу 1913., Македонска војно-инспекциона област и Нејски мировни уговор.

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна Организација – ВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. У оквиру Краљевине СХС, територија данашње Македоније је најпре била подељена на седам округа, а потом (од 1922. године) на три области (Скопску, Брегалничку и Битољску). Од 1929. до 1941. године, Македонија је чинила главни део Вардарске бановине, чије се управно седиште налазило у Скопљу.

Други светски рат

За више информација видети Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату, Македонија у Народноослободилачкој борби и Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније.

Након Априлског рата, југословенски део Македоније поделиле су италијанска марионетска Велика Албанија и Краљевина Бугарска. Покрајинско руководство КПЈ на челу са пробугарски оријентисаним секретаром Методијем Шаторовим оклевало је да подигне оружани устанак против окупатора. Након уклањања Шаторова и започетих припрема, оружани устанак у Македонији започео је 11. октобра 1941. године, нападом Прилепског партизанског одреда на бугарску станицу у Прилепу. Устанак је почео да се омасовљује тек почетком 1942. године. Бугари су заузели већи, источни и средишњи, део Вардарске Македоније, док је западни део ушао у састав Краљевине Албаније, која је била италијански протекторат.

Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (АСНОМ) је представљало врховно представничко, законодавно и извршно тело Демократске Федералне Македоније у периоду од августа 1944. до априла 1945. године. Конституисана је 2. августа 1944. године, на свом Првом заседању, а 16. априла 1945, на Трећем заседању је прерасло у Народну скупштину Македоније.

Иницијативни одбор за основање АСНОМ-а формиран је новембра 1943. године у селу Црвена вода. У његовом саставу налазили су се: Методије Андонов Ченто (председник), Страхил Гигов (секретар), Цветко Узуновски, Венко Марковски и Михајло Апостолски.

У периоду од 1945. до 1991. Македонија је била федерална јединица СФРЈ.

Народна/Социјалистичка Република Македонија

Социјалистичка Република Македонија у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

За више информација видети Социјалистичка Република Македонија, Савез комуниста Македоније и Македонци.

Скопље је тешко оштећено у земљотресу 1963.

После рата Вардарска Македонија више није била Стара Србија или Вардарска бановина, него савезна република Југославије са посебном културом, историјом и језиком.

Задаци прве владе били су побољшавање здравствене заштите, искорењивање неписмености, озакоњење македонске азбуке и књижевног језика, развој просветног система и остало. Била је покренута и убрзана индустријализација земље.

Главни град Народне Републике Македоније, Скопље је 26. јуна 1963. године задесио јак земљотрес, јачине 9 степени меркалијеве скале, који је начинио велике људске жртве (1.070 мртвих и око 4.000 повређених) и огромну материјалну штету (90 % грађевина је било порушено).

Македонска православна црква настала је неканонским одвајањем од Српске православне цркве 17. јула 1967. године.

Независна Македонија

За више информација погледајте чланак Сукоби у Републици Македонији (2001).

Биста посвећена палом македонском војнику.

Грађани СР Македоније су на референдуму 8. септембра 1991. изгласали независност Македоније од СФРЈ. Међутим, међународно признање државе је успоравала Грчка због спора око имена нове државе и њених симбола. Као компромис, Уједињене нације су 1993. признале нову државу под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Грчка је и даље била незадовољна и фебруара 1994. је увела трговинску блокаду. Блокада је укинута у септембру 1995. када је Македонија променила изглед своје заставе и делове свог устава који су јој дозвољавали да се меша у унутрашње проблеме других држава.

Македонија је једина република која се од СФРЈ одвојила без рата. Ипак, стање у њој је озбиљно дестабилизовано током рата на Косову, када је велики број косовских Албанаца избегло у Македонију. Иако су се избеглице вратиле на Косово после рата, албански националисти са обе стране границе су се побунили са циљем остваривања аутономије или независности делова Македоније насељених Албанцима. Сукоби између македонске војске и полиције и албанских сепаратиста су се водили на северу и западу државе, између марта и јуна 2001. Рат је окончан интервенцијом НАТО пакта, који је надгледао успостављање примирја. По одредбама Охридског споразума, македонска влада се обавезала да дозволи већи степен политичке моћи и културне аутономије албанској мањини. Албанска страна се обавезала да се одрекне сепаратистичких захтева и призна све македонске институције, као и да се разоружа и преда све оружје НАТО пакту.

Становништво

Број становника Републике Македоније од 1992. до 2003. (у хиљадама)

Етнички састав Македоније по насељима 2002. године

Језички састав Македоније по насељима 2002. године

Верски састав Македоније по насељима 2002. године

За више информација погледајте чланак Демографија Републике Македоније.

Према попису становништва из 2002. број становника Македоније се незнатно смањио због исељавања и износио је 2.022.547. Етнички састав је био следећи:

Број  % Македонци 1.297.981 64,18 Албанци 509.083 25,17 Турци 77.959 3,85 Роми 53.879 2,66 Срби 35.939 1,78 Власи 9.695 0,48 остали 38.011 1,88 УКУПНО 2.022.547 100

Становништво Македоније по етничкој припадности Македонци    64,18% Албанци    25,17% Турци    3,85% Роми    2,66% Срби    1,78% Власи    0,48% остали    1,88%

Вероисповест

Највише има православаца (64,7%), муслимани (33,3%), знатно мање остале хришћанске верске групе (0,37%), углавном католици и протестанти и јевреји. По овим подацима Македонија је друга земља са муслиманском мањином у целој Европи (после већински муслиманских земаља). Једино Босна и Херцеговина има већи постотак муслимана, а да нису већина.

Велики градови су: Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово, Тетово. У тзв. „Великом Скопљу“ живи око 30% становништва земље, што је мала густина насељености у односу на суседне земље и говори о великој усредсређености македонског становништва у великим градовима.

Језик

Службени језик је македонски. Језици које говори више од 20% становништва у оквиру јединице локалне самоуправе су такође у службеној употреби, али увек уз македонски. У општинама где 20% становништва користи неки други језик као матерњи, и тај језик је у службеној употреби (албански, турски, српски, ромски или влашки језик).

Генетика

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Македоније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:

• Хаплогрупа I‎ (27,8%)
• Хаплогрупа R (25,6%)
• Хаплогрупа E (21,6%)
• Хаплогрупа J (18,2%)
• Хаплогрупа T (2,9%)

Највећи градови

Скопље Битољ	Поредак	Град	Статистичка област	Популација	Прилеп Куманово
	1	Скопље	Град Скопље	506.926
	2	Битољ	Пелагонијска област	95.385
	3	Прилеп	Пелагонијска област	66.246
	4	Куманово	Североисточна област	65.233
	5	Тетово	Полошка област	52.915
	6	Велес	Вардарска област	43.716
	7	Охрид	Југозападна област	43.374
	8	Штип	Источна област	40.016
	9	Гостивар	Полошка област	35.847
	10	Струмица	Југоисточна област	35.311
			Попис 2002.

Државни симболи

За више информација видети Застава Републике Македоније, Грб Републике Македоније и Химна Републике Македоније.

Претходна и садашња застава Македоније испред Спортског центра Борис Трајковски.

Химна Републике Македоније је Данас над Македонијом коју је написао Владо Малески, а компоновао Тодор Скаловски 1943. године. Она је била химна СР Македоније у СФРЈ.

Грб Републике Македоније је усвојен у Народној скупштини НР Македоније 27. јула 1946. године. Грб сачињава венац од класја жита, дувана и мака, повезан траком са народним орнаментом. У централном простору налазе се планине, реке, језера и сунце, што представља богатство наше земље, борбу и слободу.

Застава Републике Македоније је званична застава ове државе која је усвојена 5. октобра 1995. године, када је промењена дотадашња застава. Заставу представља рађајуће златно- жуто сунце на црвеној позадини. Сунце има осам зракова који се шире од сунчевог диска ка рубовима заставе. До 1995, на застави се налазило Вергинино сунце, које је због протеста званичне Грчке замењено садашњим.

Политика

За више информација погледајте чланак Политика Републике Македоније.

Зграда македонске владе

Државна власт је подељена на законодавну, извршну и судску. Законодавна власт је у рукама Собрања Републике Македоније (парламент). Грађани на слободним, непосредним и демократским изборима бирају 120 посланика (пратеника), држава је подељена на 6 изборних јединица, мандат посланика је 4 године. Извршна власт је у рукама Владе Републике Македоније. Председник Републике Македоније бира се на слободним, непосредним и демократским изборима, а мандат је 5 година. Судска власт је у рукама основних, апелационих и виших судова; задња инстанца је Врховни суд.

Законом о финасирању политичких странака регулисано је њихово финансирање, надзор, санкције и надзор потрошених средстава. У држави делује око 50 политичких странака, етничке заједнице-мањине такође имају своје странке. Најпознатије, најорганизованије и највеће политичке партије су ВМРО-ДПМНЕ (председник је Никола Груевски), Социјалдемократски савез Македоније (председник Зоран Заев), Демократска унија за интеграцију и Демократска партија Албанаца. Од мањинских политичких партија у Македонији делује Демократска партија Срба у Македонији, која има једног посланика у Собрању.

Република Македонија је кандидат за чланство у НАТО-у и Европској унији. Тренутни председник је Ђорге Иванов, независни кандидат. Премијер је Никола Груевски из странке ВМРО-ДПМНЕ.

Војска

За више информација погледајте чланак Армија Републике Македоније.

Македонски Mi-24V

Армија Републике Македоније је формирана 1992. после повлачења ЈНА која је иза себе оставила мали број пешадијског наоружања и четири покварена T-34 тенка за наоружање нове армије. Армијом Републике Македоније командује министар одбране преко Генералштаба.

Највећа команда АРМ је Копнена команда, стратешке резервне снаге и јединица за подршку. Брзо реагујуће снаге представљају главни део АРМ, и састоје се од 1. бригаде, 2. бригаде, и оклопног батаљона са 31 тенкова T-72А стационираних у Штипу.

Стратешки резервне снаге обезбеђују резервне бригаде које могу бити подигнуте на ниво бојне готовости у сваком тренутку. 3. бригада и 4. бригада су састављене од резервне војске. Јединице за подршку представљају јединице које дају подршку брзо реагујућим јединицама и резервним јединицама у операцијама. Оне укључују артиљерију (BM-21), батаљон ПВО, сигнални батаљон, логистички батаљон, инжињерски батаљон и војну полицију. Ваздушна компонента АРМ је представљена Командом РВ и ПВО РМ, које се састоји од Ваздухопловства и јединица за подршку. Ратно ваздухопловство се састоји од борбене ескадриле (опремљене Ми-24V и K типом јуришних хеликоптера), транспортне ескадриле (наоружане Ми-17, Ми-8 и УХ-1 транспортним хеликоптерима), ПВО батаљоном (опремљеним системима Стрела-2M, Игла, и СА-13).

Република Македонија је укинула служење војног рока у октобру 2006. Македонска војска је прва у региону која је извршила професионализацију.

Управна подела

Подела Македоније на области

За више информација видети Статистичке области Републике Македоније и Општине Републике Македоније.

Македонске статистичке области или региони постоје искључиво због законских и статистичких разлога. Области су:

• Пелагонијска област
• Полошка област
• Источна област
• Југоисточна област
• Североисточна област
• Скопска област
• Југозападна област
• Вардарска област

Области се даље деле на општине. По издвајању из Југославије Македонија се састојала од 34 општине, да би се 1996. године њихов број повећао на 123.

Новим системом из августа 2004. године број општина је смањен на 84, да би 2013. године била реорганизована у 80 општина од којих су 10 градске општине Града Скопља (посебна јединица локалне самоуправе).

Кавадарци

Прилеп

Росоман

Ђевђелија

Демир
Капија

Новаци

Битољ

Демир Хисар

Ресан

Охрид

Дебарца

Струга

Вев.

Могила

Кгшт.

Крушево

Долнени

Чашка

Македонски
Брод

Маврово и
Ростуша

Гостивар

Крива
Паланка

Ранковце

Старо
Нагоричано

Куманово

Свети
Никола

Пробиштип

Чеш.-
Облеш.

Зрн.

Карбинци

Штип

Радовиште

Берово

Пехчево

Делчево

Мак.
Камен.

Кочани

Кратово

Петровец

Илинд.

Арач.

Град Скопље

Липково

Чучер
Санд.

Јегун.

Теарце

Тетово

Боговиње

Врапчиште

Кичево

Плас.

Цент.
Жупа

Дебар

Велес

Лозово

Градско

Зеленик.

Студенич.

Сопшт.

Желино

Брвен.

Ново
Село

Босиљ.

Васиљево

Струмица

Валандово

Дојран

Богдан.

Конче

Неготино

Виница

Карта општина Републике Македоније на снази од 2013.

Привреда

За више информација погледајте чланак Привреда Републике Македоније.

Соравиа трговински центар.

Македонија има отворену тржишну економију. Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили привредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса. Незапосленост је на веома високом нивоу — 34,5% у 2008. години, недостатак квалификоване радне снаге такође је у великој мери разлог спорог развоја. Главни трговински партнери су Србија, Немачка, Грчка и Бугарска.

Земља има мале резерве минерала — бакра, олово-цинка, гвожђа и руде никла. Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика. Национална валута је Македонски денар: 1 денар = 100 дена.

Народна банка Македоније је централна банка Републике Македоније, основана је 19. октобра 1946. године. Основне функције Народне банке Македоније су да утврђује и спроводи монетарну политику, води политику курса денара, чува девизне резерве и управља њима, издаје новчанице и ковани новац и стара се о функционисању платног промета и финансијског система.

Туризам

Поглед на бистро Охридско језеро.

Туризам у Републици Македонији је релативно развијен и доприноси 1,8% БДП-а у 2008. Између 1997. и 2008. године, промет хотела и ресторана повећан је у просеку за 4,64% годишње. Број страних посетилаца је такође у порасту стално, на пример за 14,6% у 2011. години, посебно из суседних земаља попут Грчке, Србије и Албаније али и земаља западне Европе и Сједињених Држава.

Македонија иако нема излаз на море, има туристичке потенцијале, захваљујући планинама и очуваној природи, као и три национална парка. Својеврсна туристичка престоница земље је Охрид, који је под заштитом УНЕСКО. Град је познат по језеру, окружен са неколико плажа и по бројним историјским споменицима. Скопље, политички и економски центар, изгубио је много од свог наслеђа током разорног земљотреса из 1963. године, али и даље има богат туристички садржај. Године 2010. покренут је пројекат Скопље 2014, а састоји се углавном од изградње музеја и владиних зграда, те подизања споменика познатијим историјским личностима из македонске историје.

Град Битољ је познат по својој архитектури из 19. века и многи конзулати су отворени када је град био под Отоманским царством. Такође у Македонији је развијен сеоски туризам, а најпознатија одредишта су Галичник и Брајчино. Катланово је познато по Катлановској бањи, која се налази непосредно северно од села и спада у најважније бање у Републици Македонији.

Саобраћај

За више информација погледајте чланак Саобраћај у Републици Македонији.

Железничка станица у Скопљу је реновирана по плановима јапанског архитекте Кенза Танге, након великог земљотреса 1963. На станици још стоји сат са временом великог потреса, који је уништио велики део Скопља.

Република Македонија је по свом положају континентална земља у средини Балканског полуострва, па су и главне саобраћајне везе у земљи оне које повезују различите делове полуострва (трансбалканске везе). Посебно је важна веза север-југ Вардарском удолином, која повезује Грчку са остатком Европе.

Укупна дужина железничке мреже у Македонији је 699 km. Најважнија железничка линија је пруга на линији граница са Србијом - Куманово - Скопље - Велес - Ђевђелија - граница са Грчком. Од 2001. године гради се пруга Бељаковци - граница са Бугарском, чиме ће се добити непосредна веза Скопље - Софија. Најважније железничко чвориште у земљи је Скопље, а остала два су Велес и Куманово.

Македонска пошта је македонско државно предузеће за обављање поштанског саобраћаја. Основано је 1992. године као ПТТ Македонија. Године 1993. примљена је у Светски поштански савез. Године 1997. ПТТ Македоније је подељен на Македонски Телеком и Македонску пошту.

У Македонији званично постоји 17 аеродрома (2002. године), од тога 11 са чврстом подлогом. Међу њима два аеродрома међународног карактера, јер су уврштена на листу аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code): Аеродром Скопље (SKP) и Аеродром „Свети Апостол Павле“ у Охриду (OHD).

Култура

За више информација погледајте чланак Култура Републике Македоније.

Град Охрид је македонски и православни Јерусалим, музеј на отвореном, културна баштина се протеже од праисторије до данашњих дана, у њему је основан и деловао је први Свесловенски универзитет основан од Св. Климента Охридског и Св. Наума Охридског. Фреске и иконе у многим црквама и манастирима у Охриду и Македонији су јединствене у свету. Река Радика и њен кањон је еколошка средина, природа је непоновљива, а манастир Св. Јован Бигорски је један од најлепших манастира на Балкану, располаже са јединственим олтаром у свету израђеном дубоким дуборезом. Захваљујући оваквим особеностима 1980. године Охридско језеро и град Охрид су проглашени за Светску баштину, под заштитом УНЕСКА.

У Битољу се одржава Међународни фестивал филмске камере „Браћа Манаки“, годишња манифестација основана 1950. године и најстарији је филмски фестивал на свету који вреднује сниматељски рад.

Галичка свадба је културна манифестација која се одржава сваке године на Петровдан 12. јула. Богата је по многим оригиналним македонским свадбарским обичајима и ритуалима.

Образовање

Универзитет Св. Кирил и Методиј.

По законима Македоније, школовање је сваком доступно под једнаким условима. Основно школовање је обавезно, деца у основну школу полазе са навршених 6 или 7 година. Образовни систем је доживео значајне реформе у 2000-им, па је у складу са стандардима Европске уније и Болоњског процеса.

Више и високо образовање се реализује на вишим школама, факултетима и уметничким академијама. Данас у Македонији делује пет државних универзитета.

Универзитет Св. Кирил и Методиј је најстарији и највећи македонски универзитет, са седиштем у Скопљу. Основан је 24. априла 1949. године са три факултета и састоји се од 23 факултета, 5 института и 4 јавне научне установе, као и од 6 других организација које сарађују с Универзитетом.

Књижевност

Коста Рацин, истакнути македонски писац и партизан.

Македонски језик није службено признат све до настанка македонске државности у Социјалистичкој Југославији 1946. Крсте Мисирков у своме делу За Македонските работи (За македонска дела) и Вардар започео је градњу македонскога језика и књижевности. Исто деловање наставио је и Коста Кочо Рацин након Првог светског рата, који је писао песме и издавао их у новинама 1930-их. Рацинова збирка песама Бели мугри (Беле зоре), укључивала је много усмених песама, насталих у Краљевини Југославији, а говоре о јачању и националном освешћивању Македонаца. Неки писци, као Коле Неделковски, радили су и издавали под политичким притиском.

Након Другог светског рата, Блаже Конески и други били су задужени за састављање модернога македонског језика. Због слободе писања на македонскоме језику, македонска ће књижевност добити многе талентоване књижвенике. Најбоље македонско песништво писали су Ацо Шопов, Славко Јаневски, Блаже Конески и Гане Тодоровски. Јаневски је такође био писац проза и аутор првог македонског романа — Село зад седумте јасени (Село иза седам јасења). Његов најамбициознији рад били су 6 романа о македонској историји и роман под називом Тврдоглави, који говори о македонским легендама. Појавили су се и позоришни писци, а најпознатији су Коле Чашуле, Томе Арсовски и Горан Стефановски. Чашуле је такође написао неколико новела. Главна његова тема била је пораз идеалиста и идеала.

Најпознатији македонски писац проза је Живко Чинго, чији је скуп дела Пасквелија (1962) и Нова Пасквелија (1965), а говоре о замишљеној земљи где се сукобљавају старе традиције и револуционарне идеје.

Музика

За више информација погледајте чланак Македонија на избору за Песму Евровизије.

Република Македонија има богату традицију фолклора и народне музике. Игра групе плесача, под именом оро, је најомиљенији вид фолклора у Македонији и разликује се од региона до региона. Најважнији представници македонске народне музике су: Александар Сариевски, Васка Илиева, Гоце Николовски‎ и Есма Реџепова.

Најпопуларнија рок група у земљи је Леб и сол, док је група Мизар једна од пионира дарк звука. Поп музика заузима значајно место, са извођачима као што су Тоше Проески, Каролина Гочева и Елена Ристеска. Земља има неколико великих фестивала као што је Скопље Џез Фестивал.

На избору за Песму Евровизије учествује од 1998. године и такмичења у Бирмингему. Први покушај наступа Македоније на Песми Евровизије био је 1996. године са Калиопи и песмом „Само ти“, међутим, она није успела да прође пре-селекцију, што је ову земљу спречило да дебитује те године. Највећи успех Македонија је показала у Атини 2006. када је Елена Ристеска освојила 12. место са песмом „Нинанајна“, као и 2012. када је Калиопи са песмом „Црно и бело“ делила 12. место са румунским представницима.

Традиција

За више информација видети Македонска кухиња и Македонска народна ношња.

Македонски сто.

Кухиња

Македонска кухиња представља типичну балканску кухињу. Састоји се од турске, грчке и блискоисточне кулинарике. Нешто мање има италијанске, медитеранске и мађарске кулинарике. Због релативно топле климе, која је идеална за узраст воћа, поврћа и зачина, македонска кухиња је врло разнолика.

Такође је позната по добрим млечним производима, нарочито сиру (сирење, качкаваљ) а и по алкохолном пићу.

Традиционална македонска јела су: Шопска салата, Мусака, Сарма, Кори, Селско месо, Вардарско грне, Пастрмајлија, Тавче-гравче, Шкембе чорба, Кукурек и Охридска пастрмка.

Народна ношња

Македонска народна ношња има вековну традицију. Део је материјалне културе македонског народа и важна су грана македонске народне уметности. Македонци носе различите врсте народних ношњи, у зависности од региона где људи живе, као што су: Скопска Блатија, Скопска Црна Гора, Горњи Полог, Доњи Полог, Битољско-прилепско поље, Кочанска котлина, Преспа, Охрид, Дримкол, Малесија, Мариово, Овче поље и многи други. Сваки тип ношње има своје специфичности, али заједничко за све је присуство црвене, црне и беле боје и геометријским облицима на њему.

Спорт

За више информација погледајте чланак Република Македонија на олимпијским играма.

Стадион Арена „Филип II Македонски“, пре се звао Градски стадион Скопље.

Фудбал и рукомет су најпопуларнији спортови у Македонији. Фудбалска репрезентација је под контролом Фудбалског савеза Македоније. Наступају на стадиону Филип II Македонски капацитета 32.580 места. Најпознатији клубови су: Вардар, Силекс, Работнички и Шкендија 79.

Рукомет је важан тимски спорт у земљи. Године 2002. екипа Кометал Ђорче Петров из Скопља је освојила ЕХФ Женску Лигу Шампиона. Европско првенство за жене у рукомету 2008. године одржано је у Македонији. Рукометаш Кирил Лазаров је био најбољи стрелац на Светском првенству 2009. са 92 постигнута поготка. На Европском првенству 2012. године проглашен је за најбољег стрелца са постигнутим 61-им поготком на 7 утакмица, самим тим поставивши нови рекорд по броју постигнутих голова на једном Европском првенству.

Македонска кошаркашка репрезентација представља Републику Македонију у међународној кошарци. Кошаркашки савез Македоније је настао 1992. године и придружио се ФИБА 1993. године. Македонија је учествовала на три Еуробаскета, а најбољи пласман су остварили 2011. године кад су заузели 4 место. Перо Антић у лето 2013. потписује уговор са Атланта хоксима и тако постаје први македонски кошаркаш у НБА лиги.

У периоду од Олимпијских игара у Атланти 1996. до Лондона 2012. македонски спортисти освојили су укупно 1 бронзану медаљу (Мохамед Ибрахимов, рвање).

У летњим месецима се одржава Охридски пливачки маратон на Охридском језеру.

Државни празници

Празници и нерадни дани у Републици Македонији су:

Датум	Назив
1. јануар	Нова година
1. мај	Празник рада
24. мај	Дан Ћирила и Методија
8. септембар	Дан независности
11. октобар	Дан устанка
23. октобар	Дан македонске револуционарне борбе
8. децембар	Дан Климента Охридског

Галерија

• 

  Споменик „Ослободиоци Скопља“ у центру Скопља

• 

  Кораб – највиша планина Македоније

• 

  Шар планина

• 

  Ниџе планина на јужној граници Македоније

• 

  Црква Светог Климента ноћу

• 

  Мајка Тереза у Скопљу

• 

  Староградска отоманска архитектура — кућа Робевих

• 

  Православна црква Свете Тројице у Радовишу

• 

  Битољ

• 

  Македониум, Крушево

• 

  Црква Св. Јован Богослов Канео

Види још

• Македонско питање
• Македонија (област)
• Македонска народна ношња
• Срби у Републици Македонији
• Етници Републике Македоније

Спољашње везе

• Председник Републике Македоније
• Собрање Републике Македоније
• Влада Републике Македоније
• Државна изборна комисија Републике Македоније