Сан Марино
Координате: 43°56'06 СГ Ш 12°26'56 ИГД
- За остале употребе, погледајте страницу Сан Марино (вишезначна одредница).
Најузвишенија Република Сан Марино Serenissima Repubblica di San Marino |
||
---|---|---|
Крилатица: Libertas (лат. Слобода) |
||
Химна Inno Nazionale |
||
Главни град | Сан Марино | |
Службени језик | италијански | |
Облик државе | Република | |
— Капетани регенти | Андреа Белуци Роберто Вентурини |
|
Независност: | 3. септембар 301. | |
Површина | ||
— укупно | 61,2 km² (219) | |
— вода (%) | 0 | |
Становништво | ||
— 2014. | 32.646 [1] (219) | |
— густина | 501/km² | |
Валута | Евро (€) | |
Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
|
Интернет домен | .sm | |
Позивни број | +378 ¹ |
|
¹ +0549 из Италије |
Сан Марино (итал. San Marino), званично Најузвишенија Република Сан Марино, или често скраћено као Република Сан Марино, је држава у јужној Европи[2], на источном ободу Апенина. У потпуности је окружен територијом Италије.
Садржај
Историја[уреди]
За више информација погледајте чланак Историја Сан Марина. |
Сан Марино је једна од најстаријих држава на свету. Основана је 301. године, али је била у саставу тадашњег Римског царства. Њен устав званично је написан 8. октобра 1600. Мајушну нацију прво је признала Наполеонова Француска 1797. а касније 1815. на конгресу у Бечу признале су је и остале европске државе. Иако суверена, она је потпуно зависна од Италије којом је окружена у целости од 19. века.
Ђузепе Гарибалди је ујединио Италију 1860. а своје склониште од непријатеља направио је у Сан Марину. Тамо је добио новчану помоћ и намирнице које су му биле потребне да доврши своју кампању. Гарибалди је гарантовао да ће Сан Марино увек бити независна суверена држава.
Географија[уреди]
За више информација погледајте чланак Географија Сан Марина. |
Сан Марино се граничи са два италијанска региона, на североистоку са Емилијом Ромањом и регионом Марке на југозападу. Има површину од 60,57 km². Удаљеност између најсеверније и најјужније границе Сан Марина износи 12 километра. Највиши врх је Монте Титано чија висина је 739 метара.
Клима је медитеранског типа, али је блажа него у приморју због надморске висине. Лети температура варира од 20° до 30°, а зими од -2° до 10°. Просечне падавине износе 550 mm годишње.
Економија[уреди]
Сан Марино нема природних ресурса, тако да се његова територија користи за пољопривреду. Узгајају се житарице, вино, маслине и воће. Од животиња узгајају се говеда и свиње. Све до шездесетих година прошлог века становници Сан Марина су живели од пољопривреде. Од тада почињу да се развијају и друге делатности као што су занаство, трговина и пре свега туризам. Сан Марино извози вино, лан, занатске производе и маркице. Продаја маркица представља 10% бруто домаћег производа. Други велики извор профита је туризам, који директно или индиректно чини 60% државне зараде. Становници Сан Марина не плаћају никакав или врло мали порез. Просечна годишња зарада износи 10.300 долара. У сектору услуга ради 52% активног становништва, 41% у секундарном сектору и 7% у пољопривреди. Од јануара 2002. званични новац Сан Марина је евро, а пре тога то је била италијанска лира.
Становништво[уреди]
Становништво Сан Марина је по попису из 2002. године бројало 28.753 становника. Од тога су 83,1% особе рођене у Сан Марину, а 12% су италијани. Више од 13.000 држављанина Сан Марина живе у иностранству. Због мале површине густина насељености је велика и износи 475 становника по км². Католици чине 92,3% становништва, а 3% се изјашњава као атеисти.
Управна подела[уреди]
За више информација погледајте чланак Административна подела Сан Марина. |
Сан Марино је подељен у девет кастела (општина):
- Сан Марино,
- Серавале,
- Борго Мађоре,
- Домањано,
- Фијорентино,
- Аквавива,
- Фаетано,
- Ћезанова и
- Монтеђардино.
Спорт[уреди]
Сан Марино је познат по трци Формуле 1. Трка се не вози на територији Сан Марина већ 100 km северозападно одатле у Имоли. До тога је дошло 1980. када је Велика награда Италије из Монце пребачена у Имолу. Услед протеста одлука је следеће године поништена, а како Италија није могла да има две трке, трка у Имоли се од 1981. вози као Велика награда Сан Марина.
Иако Сан Марино има малу популацију има сопствени фудбалски шампионат и фудбалски савез основан 1931. Првенство се састоји из петнаест екипа које су у почетку подељене у две групе од по седам и осам екипа, а затим по три првопласиране иду даље и боре се за првака по куп формату.
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
Спољашње везе[уреди]
- Министарство спољних послова Сан Марина
- Народни музеј Сан Марина
- Званична туристичка презентација Сан Марина
- Скупштина Сан Марина
- Универзитет Сан Марина
|