1999
Из Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: | 1. миленијум – 2. миленијум – 3. миленијум |
---|---|
Векови: | 19. век – 20. век – 21. век |
Деценије: | 1960е 1970е 1980е – 1990е – 2000е 2010е 2020е |
Године: | 1996 1997 1998 – 1999 – 2000 2001 2002 |
1999 је била проста година.
Садржај
Догађаји[уреди]
Јануар—март[уреди]
Фебруар[уреди]
- 6. фебруар — У Рамбујеу почели преговори између Србије и косовских Албанаца о заустављању сукоба на Косову и Метохији.
- 12. фебруар — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Левински и избегнут импичмент.
Март[уреди]
- 12. март — Република Чешка, Мађарска, и Пољска постале чланице НАТО.
- 18. март — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на Косову и Метохији.
- 23. март — САД су прекинуле све дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом.
- 24. март — У пожару у тунелу Мон Блан погинуло је 39 особа, а тунел је био због тога затворен три године.
- 24. март — Почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије ваздушним нападима на војне и цивилне циљеве на целој територији тадашње СРЈ. У земљи проглашено стање непосредне ратне опасности.
- 27. март — Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска против-ваздушна одбрана оборила је амерички бомбардер F-117.
Април[уреди]
- 1. април — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
- 1. април — Нунавут, домовина Инуита, је створен од источног дела Северозападних територија и постао трећа канадска територија.
- 3. април — Срушен други новосадски мост — Мост слободе.
- 7. април — Југословенске власти су затвориле граничне прелазе на Косову да би спречиле Косовске Албанце да напусте покрајину.
- 9. април — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
- 11. април — У Београду убијен новинар и власник дневног листа "Недељни телеграф", Славко Ћурувија.
- 12. април — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено.
- 14. април — Авиони НАТО пакта су током два сата више пута бомбардовали колону албанских избеглица дуж пута између Ђаковице и Дечана, убивши најмање 73 особе.
- 20. април — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе.
- 23. април — НАТО авиони гађали зграду Радио-телевизије Србије у центру Београда приликом чега је погинуло шеснаест радника телевизије.
- 29. април — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.
- 30. април — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
Мај[уреди]
- 1. мај — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен је путнички аутобус на мосту у Лужанима, при чему је погинуло најмање 60 људи.
- 1. мај — Почело је приказивање дечје анимиране серије Сунђербоб Коцкалоне.
- 2. мај — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 % територије Србије остало у мраку.
- 7. мај — Авиони НАТО су засули касетним бомбама центар Ниша и убили 14 особа.
- 7. мај — Авиони НАТО су бомбардовали кинеску амбасаду у Београду, убивши при том три службеника амбасаде и ранили још двадесет.
- 27. мај — Хашки трибунал подигао оптужницу против тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне Владе Николе Шаиновића, начелника Генералштаба ВЈ Драгољуба Ојданића, и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића. Свима стављени на терет злочини на Косову.
Јун[уреди]
- 3. јун — Скупштина Србије прихватила план Ахтисари-Черномирдин за решење косовске кризе.
- 9. јун — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију.
- 10. јун — НАТО је окончао бомбардовање Југославије, а Војска Југославије и српска полиција су започеле повлачење са Косова.
- 11. јун — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.
- 30. јун — Шкотска је после скоро 300 година поново добила свој парламент.
Јул—септембар[уреди]
- 14. јул — После 17 година од краја рата између Аргентине и Велике Британије за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.
Август[уреди]
- 7. август — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан.
- 19. август — Српска опозиција отпочела нове протесте против Милошевићевог режима.
Октобар—децембар[уреди]
- 3. октобар — Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.
Рођења[уреди]
За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 1999.. |
Смрти[уреди]
- 25. јануар — Роберт Шо, амерички диригент (* 1916.)
Фебруар[уреди]
- 7. фебруар — Хусеин од Јордана, краљ Јордана (* 1934.)
- 10. фебруар — Пеко Дапчевић, генерал, политичар и народни херој (* 1913.)
Март[уреди]
- 7. март — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер (* 1928.)
- 31. мај — Радомир Лукић, српски правник (* 1914.)
Јун[уреди]
- 1. јун — Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије за РВ и ПВО ВЈ.
- 2. јун — Благоје Јововић, четнички борац
- 11. септембар — Момчило Ђујић, српски четнички војвода (* 1907.)
- 19. септембар — Павле Ивић, српски лингвиста (* 1924.)
- 3. октобар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија (* 1922.)
Новембар[уреди]
- 2. новембар — Митар Суботић Суба или Rex Illusivii, српски музичар (* 1961.)
Децембар[уреди]
- 11. децембар — Фрањо Туђман, хрватски председник (* 1922.)
- 18. децембар — Робер Бресон, француски редитељ. (*1901).
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Герардус 'т Хофт и Мартинус Ј. Г. Велтман
- Хемија — Ахмед Х. Цеваил
- Медицина — Гунтер Блобел
- Књижевност — Гинтер Грас
- Мир — Лекари без граница
- Економија — Роберт Мундел
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|