23. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
23. јул (23.7.) је 204. дан године по грегоријанском календару (205. у преступној години). До краја године има још 161 дана.
Догађаји[уреди]
јул | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |
- 1759. — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.
- 1828. — Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао „типографер“, који се сматра првом писаћом машином.
- 1840. — Британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у провинцију Канаду са заједничким парламентом.
- 1914. — Аустроугарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустроугарска 28. јула објавила рат Србији.
- 1920. — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
- 1942. — Немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом.
- 1942. — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.
- 1946. — У експлозији бомбе коју је у хотелу „Кинг Давид“ у Јерусалиму подметнула екстремна јеврејска ционистичка организација Иргун, погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника.
- 1952. — У Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук I. На престо ступио његов малолетни син Фуад II, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом.
- 1952. — У Паризу је основана Европска заједница за угаљ и челик, прва претеча Европске уније.
- 1974. — Грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу, што је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.
- 1982. — Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985.
- 1983. — Борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље.
- 1991. — Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести.
- 1995. — Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева.
- 1996. — у Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма „Опреми и обучи“, намењен армији Федерације Босне и Хецеговине.
- 1997. — Скупштина СР Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом „Једна изгубљена глава, једна ципела“ обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу.
- 1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици „Мир“ 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.
- 1999. — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу.[1]
- 2000. — Ленс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци „Тур де Франс“, иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болује од рака.
- 2001. — Једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су „Тамилски тигрови“ извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а уништено или оштећено 13 авиона.
- 2007. — први Омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.
Рођења[уреди]
- 1892. — Хаиле Селасије I, етиопски цар од 1930.
- 1906. — Владимир Прелог, швајцарско-хрватски хемичар и Нобеловац
- 1931. — Виктор Корчној, руски шаховски велемајстор, један од најбољих шахиста XX века.
- 1957. — Никос Галис, грчки кошаркаш.
- 1963. — Слободан Боба Живојиновић српски тенисер.
- 1968. — Гери Пејтон, амерички кошаркаш.
- 1974. — Морис Грин, амерички атлетичар.
- 1975. — Алесио Такинарди, италијански фудбалер.
- 1975. — Марио Токић, хрватски фудбалер.
- 1937. — Драга Стајмечич-Поковец, југословенска и словенска атлетичарка. (†2015).
- 1981. — Дарио Дамјановић, босански фудбалер.
- 1984. — Валтер Гаргано, уругвајски фудбалер.
- 1987. — Луиз Густаво, бразилски фудбалски репрезентативац.
Смрти[уреди]
- 1757. — Доменико Скарлати, италијански композитор, виртуоз на чембалу.
- 1875. — Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину која је ушла у широку употребу.
- 1885. — Јулисиз Симпсон Грант, амерички генерал и државник.
- 1916. — Вилијам Ремзи, шкотски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1904.
- 1937. — Варнава (Настић), патријарх Српске православне цркве од 1930 до 1937 (*1880).
- 1948. — Дејвид Ворк Грифит, амерички филмски режисер и продуцент.
- 1986. — Марко Челебоновић, сликар (*1902).
- 1983. — Лазар Трифуновић је био српски историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду.
- 1999. — Хасан II, марокански краљ.
- 2002. — Ђорђе Лобачев био је један од пионира и један од најзначајнијих аутора у историји српског и југословенског стрипа. (*1908).
- 2011. — Ејми Вајнхаус, британска соул певачица (*1983).
Празници и дани сећања[уреди]
References[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|