Јемен

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 15° 00' 00" СГ Ш, 48° 00' 00" ИГД

Република Јемен
الجمهورية اليمنية
Застава Јемена Грб Јемена
Застава Грб
Крилатица: Бог, држава, револуција, јединство
Химна
Уједињена Република
Положај Јемена
Главни град Сана (дејуре, Револуционарни комитет)
Аден (Кабинет Јемена)
Службени језик арапски
 — Предсједник Абд Рабо Мансур ел Хади (Саудијска Арабија)
 — Предсједник Револуционарног комитета Мухамед Али ел Хути (Сана)
Оснивање  
 — Независност Северног Јемена1 1. новембар 1918
 — Независност Јужног Јемена2 30. новембар 1967
 — Уједињење Јемена 22. мај 1990
Површина  
 — укупно 527.829 km² (50)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2013. 23.833.000[1](48)
 — густина 44,7/km²
Валута Јеменски ријал
Временска зона UTC +3
Интернет домен .ye
Позивни број +967

Јемен (арап. اليَمَن‎‎), или званично Република Јемен (арап. الجمهورية اليمنية‎‎) је држава на југу Арапског полуострва у југозападној Азији.[2] Јемен је друга по величини држава на полуострву, заузимајући површину од 527.829 km2. Дужина морске обале је око 2.000 km.[3] Излази на Црвено море на западу, као и Аденски залив и Арапско море на југу. Граничи са Саудијском Арабијом на сјеверу и Оманом на истоку. Иако је по уставу главни град Сана, из разлога што се налази под побуњеничком контролом, главни град је привремено измјештен у Аден. Јемену припада око 200 острва, од којих је највеће Сокотра.

На подручју Јемена се налазило Сабејско краљевство,[4][5][6] трговачка држава која је постојала више хиљада године, а укључивала је осим територије данашњег Јемена, Еритреју и Етиопију. Област је 275. године н. е. пала под утицај јеврејског Химјарског краљевства.[7] Хришћанство је стигло у 4. вијеку, док је јудаизам и локални паганизам већ био на том простору. Ислам се проширио брзо у 7. вијеку, а јеменске снаге су биле веома битне у раним исламским освајањима.[8] Неколико династија се јавила између 9. и 16. вијека, а Расулиди су била најјачи и најнапреднији. Земља је подијељена између Османског и Британског царста на почетку 20. вијека. У Сјеверном Јемену је након Првог свјетског рата успостављено зеидско Мутавеклијско краљевство Јемен, које је након државног удара 1962. постало Јеменска Арапска Република. Јужни Јемен је остао британски протекторат све до 1967. Двије јеменске државе су се ујединиле у савремену Републику Јемен 1990. године.

Етимологија[уреди]

По једном извору назив Јемен долази од ријечи yamin, што значи „на десној страни“, јер је југ на десној страни пред излазак Сунца. По другом извору назив долази од ријечи yumn, што значи „срећа“, јер је земља плодна. Римски назив је био Срећна Арабија (лат. Arabia Felix), као супротност Пустињској Арабији (лат. Arabia Deserta). Јемен се спомиње у старојужноарапским списима као Yamnat.[9] У арапској књижевности, израз al-Yaman је представљао много већу област од територије данашње Републике Јемен; област се простирала на сјеверу од Асира до Дофара.[10][11]

Географија[уреди]

За више информација погледајте чланак Географија Јемена.
Мапа Јемена

Јемен се налази на крајњем југозападу Арабијског полуострва. Плоднија је од осталих земаља Средњег истока, с добрим обрадивим тлом у западним висоравнима где редовно пада киша. Обала и брда на истоку су врућа, сува и оголела. У Јемену се истичу два планинска ланца: Тибамат аш шам у смеру север-југ и Хадрамаут у смеру исток-запад. Држава је сиромашна рекама и слатком водом. У Аденском заливу се налази и једино веће острво Сокотра.

Историја[уреди]

За више информација погледајте чланак Историја Јемена.

Данашња држава Јемен настала је 1990. уједињењем Арапске Републике Јемен и Демократске Народне Републике Јемен. На подручју југозападног дела Арабијског полуострва у старом веку било је неколико градова-држава високе културе и цивилизације. У раном средњем веку Јеменом су владали Етиопљани и Персијанци, а од 630. Арапи. Под турском влашћу од 1517. до почетка 18. века када на власт долази јеменски имам. Средином 19. века Аден су заузели Британци и проширили се у унутрашњост земље. Самостална краљевина проглашена је 1917, али јужни део земље остао је под британском влашћу. Године 1959. основана је Федерација Јужноарапских Емирата, а након одласка Британаца 1967. проглашена је самостална република Јужни Јемен. Године 1972. избио је рат између двеју јеменских држава. Каснији сукоби довели су до новог рата 1979, а потом су уследили преговори који су претходили њихову уједињењу. Године 1994. избио је грађански рат између северњачких и јужњачких снага у којем је Север побиједио и учврстио власт у целој држави.

Становништво[уреди]

Сана, главни град Јемена

Већина Јеменаца су Арапи муслимани, припадници различитих племена. Свако има својег шеика и властите обичаје, ношњу и фолклор. Унутар племена живи се у великим, чврсто повезаним проширеним породицама. Исти дом обично дели генерација исте породице. Племенска традиција посебно је јака у Северном Јемену.

Ислам је најзаступљенија религија. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва.

Привреда[уреди]

Као и у другим земљама Арабијског полуострва, и у Јемену већину извоза чини нафта, али су налазишта у поређењу са суседима и земљама Персијског залива скромна, па Јемен по БДП-у спада у део сиромашних. Поред нафте корисне руде су и злато и бакар. Што се тиче пољопривреде, гаје се кафа, памук, пшеница и урме. Такође, је развијен и риболов. Од индустријских грана развијене су енергетика и лака индустрија, а традиционално, значајно место у привреди има и занатство.

Референце[уреди]

  1. „Statistical Yearbook 2011”. Central Statistical Organisation. Приступљено 24. 02. 2013. 
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. Daniel McLaughlin Yemen: The Bradt Travel Guide p.3
  4. Robert D. Burrowes (2010). Historical Dictionary of Yemen. Rowman & Littlefield. pp. 319. ISBN 978-0-8108-5528-1. 
  5. St. John Simpson (2002). Queen of Sheba: treasures from ancient Yemen. British Museum Press. pp. 8. ISBN 978-0-7141-1151-3. 
  6. Kenneth Anderson Kitchen (2003). On the Reliability of the Old Testament. Wm. B. Eerdmans Publishing. pp. 116. ISBN 978-0-8028-4960-1. 
  7. Kleiman (2004), стр. 70.
  8. Colburn (2002), стр. 13.
  9. Jawād ʻAlī (1968) [Digitized 17 February 2007] (на Arabic). [Detailed history of Arabs before Islam]. 1. Dār al-ʻIlm lil-Malāyīn. pp. 171. 
  10. Robert D. Burrowes Historical Dictionary of Yemen. Rowman & Littlefield. 2010. ISBN 978-0-8108-5528-1. pp. 145
  11. "He was worshiped by the Madhij and their allies at Jorash (Asir) in Northern Yemen" William Robertson Smith Kinship and Marriage in Early Arabia. . ISBN 978-1-117-53193-9. pp. 193

Литература[уреди]

  • Colburn, Marta (2002). The Republic of Yemen: Development Challenges in the 21st Century. CIIR. pp. 13. ISBN 978-1-85287-249-6. 
  • Kleiman, Yaakov (2004). DNA & Tradition: The Genetic Link to the Ancient Hebrews. Devora Publishing. pp. 70. ISBN 1930143893. 
  • Kenneth Anderson Kitchen (2003). On the Reliability of the Old Testament. Wm. B. Eerdmans Publishing. pp. 116. ISBN 978-0-8028-4960-1. 
  • St. John Simpson (2002). Queen of Sheba: treasures from ancient Yemen. British Museum Press. pp. 8. ISBN 978-0-7141-1151-3. 
  • Robert D. Burrowes (2010). Historical Dictionary of Yemen. Rowman & Littlefield. pp. 319. ISBN 978-0-8108-5528-1. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: