15. август

15. август (15.08.) је 227. дан у години по грегоријанском календару (228. у преступној години). До краја године има још 138 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1057. — Убијен шкотски краљ Магбет, који је 17 година раније освојио престо убивши тадашњег шкотског краља Данкана. Магбетова владавина инспирисала је Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма.
• 1261. — Михаило VIII Палеолог вратио Константинопољ и поново га прогласио престоницом Византије. Град 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали и с Млечанима га прогласили престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена у Никеју (Никејско царство).
• 1444. - Сегедински мир
• 1534. — Шпански монах Игнасио де Лојола основао у Паризу римокатолички језуитски ред, којег је папа Павле III признао шест година касније.
• 1834. — Британски парламент усвојио закон о колонизацији Јужне Аустралије.
• 1843. — У Копенхагену отворен чувени Тиволи парк.
• 1914. — Проласком брода „Анкон“ отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем делу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920.
• 1916. — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I.
• 1918. — САД су прекинуле дипломатске односе с Русијом, након успостављања бољшевичке власти.
• 1944. — Искрцавањем савезничких трупа у јужној Француској у Другом светском рату почела је операција „Драгон“, чиме је отворен други фронт након искрцавања савезника у Нормандији у јуну.

Основан КНОЈ

• 1945. — Кореја ослобођена од јапанске колонијалне власти након капитулације Јапана у Другом светском рату. Полуострво је затим подељено на комунистички север и капиталистички југ.
• 1947. — Ступио на снагу акт о независности Британске Индије којим су, после 180 година колонијалне владавине Велике Британије, формиране Индијска Унија и Пакистан.
• 1948. — Јужна Кореја постала независна држава, а за председника је изабран Сингман Ри.
• 1950. — У земљотресу у североисточној индијској држави Асам погинуло више од хиљаду људи.
• 1960. — Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго.
• 1962. — Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.
• 1965. — Концерт Битлса у Њујорку окупио 55.600 људи, чиме је постављен светски рекорд у броју посетилаца и заради на поп концерту.
• 1969. — Почео је Фестивал музике и уметности у Вудстоку.
• 1971. — Бахреин стекао независност након 150 година британске колонијалне власти.
• 1975. — У војном пучу убијен председник Бангладеша шеик Муџибур Рахман, први премијер након стицања независности у јануару 1972.
• 1990. — Председник Михаил Сергејевич Горбачов вратио совјетско држављанство Александру Солжењицину, добитнику Нобелове награде за књижевност, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад.
• 1994. — У Судану ухапшен и изручен Француској један од најпознатијих светских терориста Иљич Рамирес Санчес, познат као „Карлос Шакал“.
• 1995. — Јапан је, 50 година након завршетка Другог светског рата, први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.
• 1996. — Након четири године поново отворен сарајевски аеродром за комерцијалне летове. На аеродром су током рата у Босни (1992-95) слетали само службени авиони и авиони са хуманитарном помоћи.
• 1998. — У једном од најтежих терористичких напада у Северној Ирској током готово 30 година насиља, у експлозији аутомобила-бомбе у месту Омаг, погинуло је 29 људи.
• 2000. — Амерички председник Бил Клинтон свечано предао руководећу функцију у Демократској партији потпредседнику Алу Гору. Погинула дива хрватског глумишта Ена Беговић.
• 2001. —
  • Потпуковник Војске Републике Српске Драган Јокић добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине који га је осумњичио за ратне злочине почињене над Муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године.
  • Македонски парламент одобрио долазак 3.500 војника НАТО у циљу разоружања албанских побуњеника.
• 2002. — Полиција у Зимбабвеу почела да хапси беле фармере који су се оглушили о владино наређење да напусте своју земљу како би она била додељена црнцима беземљашима.

Рођења

• 1195 — Свети Антун Падовански, католички свештеник и фратар фрањевачког реда (†1231)
• 1688 — Фридрих Вилхелм I, пруски краљ (†1740)
• 1769 — Наполеон Бонапарта, француски војсковођа и цар (†1821)
• 1771 — Волтер Скот, шкотски писац, аутор историјских романа (†1832)
• 1824 — Јован Илић, књижевник и министар (†1901)
• 1827 — Лудвиг Ангерер, аустријски фотограф (†1879)
• 1860 — Флоренс Хардинг, прва дама САД, супруга председника Ворена Хардинга (†1924)
• 1880 — Јевто Дедијер, је био доцент географије на Београдском универзитету (†1918)
• 1883 — Иван Мештровић, хрватски и југословенски вајар и архитекта (†1962)
• 1888 — Томас Едвард Лоренс, енглески пуковник, археолог, истраживач, писац и ратник, познат као Лоренс од Арабије (†1932)
• 1892 — Луј де Број, француски физичар (†1987)
• 1896 — Герти Кори, америчка биохемичарка и добитница Нобелове награде за физиологију (†1957)
• 1901 — Арнулфо Ариас, бивши председник Панаме (†1988)
• 1954 — Стиг Ларсон шведски књижевник, новинар, активиста (†2004).
• 1994 — Косуке Хагино јапански пливач.

Смрти

• 423. — Хонорије, западноримски цар.
• 1038. — Свети Стефан Мађарски, мађарски краљ (*око 975.)
• 1929. — Лука Ћеловић

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар