23. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
23. март (23.03) је 82. дан у години по грегоријанском календару (83. у преступној години). До краја године има још 283 дана.
Догађаји[уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1765. — Парламент Велике Британије донео Закон о таксама, намећући дажбине и америчким колонијама.
- 1801. — У завери дворских официра убијен руски цар Павле I Петрович Романов. Наследио га син Александар I.
- 1861. — Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Камило Бенсо ди Кавур, истакнут борац за уједињење Италије.
- 1903. — У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника насилно демонстрирало против, по њиховом мишљењу, апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали.
- 1912. — Завршен шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија. Победио је Артур Рубинштајн.
- 1918. — Гигантски немачки топ "Дебела Берта" у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 километара раздаљине.
- 1919. — Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.
- 1923. — У Нишу потписан споразум између Краљевина СХС и Бугарске у вези са међудржавним проблемима ове две државе.
- 1945. — Почела битка на Рајни у Другом светском рату. Сукоб савезника и Немачке завршен у априлу победом савезничких снага.
- 1950. — Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације ступила на снагу. Тај дан се обележава као Светски дан метеорологије.
- 1956. — Пакистан, према новом Уставу, постао Исламска Република.
- 1966. — Кантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом. То је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, 400 година раније.
- 1999. — Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Косово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана.
- 2001. — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, уништена је потапањем у Тихом океану.
- 2002. — Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора уз тежак рад због шпијунаже за Израел. Председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду.
- 2003. — Преко 92 одсто грађана Словеније се на референдуму изјаснило за улазак земље у Европску унију.
- 2006. — Објављен аматерски снимак како четири члана ДПС-а покушавају да поткупе једног гласача да на референдуму гласа за независност Црне Горе. опширније
Рођења[уреди]
- 1754. — Јуриј Вега, словеначки математичар и артиљерац. († 1802.)
- 1769. — Вилијам Смит, енглески геолог. († 1839.)
- 1823. — Скајлер Колфакс, амерички политичар. († 1885.)
- 1826. — Лудвиг Минкус, чешки виолиниста, диригент и композитор. († 1917.)
- 1863. — Светолик Радовановић, српски геолог. († 1928.)
- 1881. —
- Роже Мартен ди Гар, француски књижевник. († 1958.)
- Херман Штаудингер, немачки хемичар. († 1965.)
- 1887. — Хуан Грис, шпански сликар. († 1927.)
- 1900. — Ерих Фром, немачки социјални психолог, психоаналитичар и хуманистички филозоф. († 1980.)
- 1905. — Џоун Крафорд, америчка глумица. († 1977.)
- 1910. — Акира Куросава, јапански филмски режисер. († 1998.)
- 1912. — Вернер фон Браун, немачки инжењер. († 1977.)
- 1915. — Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату. († 1991.)
- 1921. — Доналд Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца. († 1967.)
- 1922. — Уго Тоњаци, италијански глумац. († 1990.)
- 1924. — Бет Нисмит Грејам, америчка изумитељица. († 1980.)
- 1927. — Соња Хлебш Рузио (Ружић), словеначка позоришна и филмска глумица. († 2005.)
- 1931. — Виктор Корчној, швајцарски велемајстор.
- 1945. — Краснодар Рора, хрватски фудбалер.
- 1946. — Драган Кресоја, филмски и ТВ режисер. († 1996.)
- 1954. — Весна Чипчић, позоришна, филмска и ТВ глумица.
- 1955. — Мозиз Малон, амерички кошаркаш.
- 1956. — Жозе Мануел Барозо, португалски политичар.
- 1962. — Стив Редгрејв, британски веслач.
- 1963. — Мичел, шпански фудбалер и тренер
- 1964. — Хоуп Дејвис, америчка глумица.
- 1968. — Фернандо Јеро, шпански фудбалер.
- 1970. — Џелалудин Мухаремовић, босански фудбалер и тренер.
- 1971. — Александар Џикић, српски кошаркашки тренер.
- 1973. — Џејсон Кид, амерички кошаркаш.
- 1973. — Јержи Дудек, пољски фудбалски репрезентативац.
- 1976. — Мишел Монахан, америчка глумица.
- 1978. — Валтер Самјуел, аргетински фудбалер.
- 1990. — Хаиме Алгерсуари, шпански возач Формуле 1.
Смрти[уреди]
- 1391. — Твртко I Котроманић, босански бан од 1353, краљ од 1377 (* 1338.)
- 1842. — Анри Бејл Стендал, француски писац (* 1783.)
- 1953. — Ђорђе Јовановић, српски вајар (* 1861.)
- 1980. — Анита Мезетова, оперска певачица, професор Факултета музичке уметности у Београду. (* 1913.)
- 1983. — Барни Кларк, први човек којем је уграђено вештачко срце, с којим је живео 112 дана.
- 1994. — Луис Доналдо Колосио, мексички политичар (* 1950.)
- 2003. — Вјеран Миладиновић Мерлинка, први српски познати трансвестит (* 1958.)
- 2008. — Борис Дворник, хрватски глумац (* 1939.)
- 2011. — Елизабет Тејлор, енглеско-америчка глумица (* 1932.)
Празници и дани сећања[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|
|
||||||
