Судан

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 3°-22° СГ Ш, 22°-39° ИГД

Не поистовећивати са Јужним Суданом.
Република Судан
جمهورية السودان
Republic of Sudan
Застава Судана Грб Судана
Застава Грб
Крилатица: Victory is Ours
Химна
Nahnu Jund Allah Jund Al-watan
Положај Судана
Главни град Картум
Службени језик арапски, енглески језик
Облик државе Савезна република
 — Председник Омар ал-Башир
Независност: Од Египта
1. јануар 1956.
Површина  
 — укупно 1.886.068 km² (16)
 — вода (%) 5
Становништво  
 — 2013. 37.289.406 [1] (35)
 — густина 15/km²
Валута суданска фунта
Временска зона UTC +3
Интернет домен .sd
Позивни број +249

Судан, званично Република Судан (енг. Republic of the Sudan, арап. جمهورية السودان Jumhuriyat as-Sudan) је држава у северној Африци [2].

Површина Судана је 1.886.068 км². У земљи живи око 42 милиона становника (процена за 2009). Главни град је Картум, а највећи Омдурман.

Географија[уреди]

Држава се простире у источном делу северне Африке. Припада јој 853 км обале Црвеног мора.[3] Са површином од 1.886.068 км² то је трећа највећа афричка држава. На северу се граничи са Египатом и Либијом, на западу са Чадом и Централноафричком Републиком, на југу са Јужним Суданом и Етиопијом, а на истоку са Еритрејом и излази на обалу Црвеног мора.

Највећи део земље заузима висораван (300 до 1000 метара) коју пресеца неколико планина. Најзначајнији планински ланац је Џебел Мара на западу. Највиша тачка земље је 3.187 метара високи врх Кињети близу границе Уганде.

Земњу у смеру север-југ пресеца долина реке Нил која настаје код Картума спајањем Белог и Плавог Нила. Све суданске реке припадају сливу Нила и користе се за наводњавање, пловидбу и као извор хидроенергије.

На северу земље налазе се Либијска и Нубијска пустиња, готово без биљног покривача. На југу се простиру саване и тропске мочваре, а на истоку, западу и крајњем југу планине.

Клима је на југу тропска, а на северу врућа пустињска. Количина падавина драстично опада од југа ка северу. Кишна сезона траје од јула до септембра на северу, док на југу траје од јуна до новембра. Током сушне сезоне честе су пешчане олује које некада потпуно затамне дан. Главни еколошки проблеми су ерозија тла и ширење пустиње.

Становништво[уреди]

Популациона пирамида Судана

Према попису из 1981. број становника износио је 21 милиона. Због грађанског рата пописи од тада нису спровођени, а према проценама из 2003. Судан је имао 38 милиона становника. Становништво брзо расте у ширем подручју главнога града Картума (Картум-Омдурман-Северни Картум) у којем живи од 6–7 милиона људи, укључујући и два милиона избеглица из подручја на југу земље захваћених сукобима и пољопривредних зона погођених сушом.

Судан је снажно обележен присутношћу две различит култура и традиција – арапске на северу и афричке на југу. Унутар сваке од њих постоје стотине етничких, племенских и језичних скупина што знатно отежава ефикасну међусобну сарадњу.

Већи део земље заузимају северне покрајине у којима се налази и већина урбаних средишта. Становништво је у тим деловима углавном муслиманско (око 70%), а уз арапски говоре се и многи домаћи језици.

Породица у Судану

На југу и западу становништво припада традиционалним домаћим веровањима (око 20%) или хришћанству (око 10%). Грађански рат који се на овом подручју води с краћим прекидима од стицања независности 1956. изазвао је економску и демографску катастрофу.

Већи део становништва концентрисан је у долини Нила и његових притока. Посебно велика густина насељености је у главном памучном подручју земље, северном делу међуречја Белог и Плавог Нила. Пустињски предели на северу и северозападу готово су ненасељени.

Осим агломерације главног града величином се истиче и Порт Судан на обали Црвеног мора.

Историја[уреди]

Стари и средњи век[уреди]

У старом су веку у долини горњег Нила, на подручју познатом као Нубија, постојала три кушитска и мероетска краљевства. На њих је велик утицај извршила цивилизација Старог Египта с којом су се често сукобљавали, али и трговали и преузимали њене културне обрасце.

У трећем или четвртом веку на подручје Судана проширило се хришћанство, али средином 7. века са севера долази ислам који током следећих 1.000 година постаје доминанта вера. Важна краљевства средњовјековног Судана била су Макурија и Сенар.

19. век[уреди]

Године 1820. Суданом је завладао суседни Египат. Египатска власт, а посебно покушај укидања ропства у другој половини 19. века који су подржале западне колонијалне силе, изазвали су велико незадовољство Суданаца. Тако је 1880-их избила побуна под водством Мухамеда ибн Абдале (Махдија) која је након почетних великих успеха, крунисаних освајањем Картума 1885. и успоставом државе, ипак угушена победом британске војске 1898. Судан је формално био кондоминијум Уједињеног Краљевства и Египта, а de facto под управом Британаца који су га поделили на напреднији арапски север и афрички југ који је препуштен хришћанским мисионарима.

Независност и грађански ратови[уреди]

Годину дана пре стицања независности 1956. на југу је избио грађански рат због незадовољства тамошњих хришћана хегемонијом муслимана у политичком и економском животу земље. Мировни споразум је постигнут 1972. после 17 година борби. Рат се поново распламсао 1983. након укидања договорене аутономије југа и увођења елемената шеријата у суданске законе.

Од независности, Суданом су углавном владали војни официри који су на власт долазили државним ударима. Генерал Омар ел Башир је дошао на власт државним ударом 1989, а победио је на председничким изборима 1995. По други пут је изабран за председника 30. децембра 2000. и обећао да ће наставити напоре за успостављање мира у земљи у којој су милиони људи погинули у грађанском рату или умрли од глади. Током 1990-их овдје је своју базу имао Осама бин Ладен.

Почетком 2003. сукобиле су се провладине паравојне снаге џанџавида и неарапски исламски герилци у источној покрајини Дарфур. И влада и побуњеници су оптужени за масовна кршења људских права у овом сукобу. Фебруара 2004. влада је прогласили победу, али су побуњеници заджали контролу у неким сеоским подручјима. Сматра се да је џанџавидска милиција масакрирала више од 50.000 људи. Током трогодишњег сукоба страдало је више од 300.000 људи. Око 3 милиона људи су постали избеглице.

Дана 9. јануара 2005. у Најробију је потписан мировни споразум између Џона Гаранга (представника ослободилачког покрета јужног Судана) и потпредседника Владе Судана Али Османа Тахе. Тиме је окончан грађански рат који је трајао 21 годину. Нови устав усвојен је јула исте године а формирана је и влада националног јединства. По одредбама споразума, југ је стекао аутономију. 6 година касније, у јануару 2011. организован је референдум о самоопредељењу. Коначни резултати објављени су 7. фебруара и према њима 98,83% гласача определило се за отцепљење. Званично, Јужни Судан прогласио је независност 9. јула 2011. године.

Џон Гаранг је погинуо у хеликоптерској несрећи 31. јула 2005. у Уганди. То је у земљи изазвало сукобе у којима је погинуло 130 људи.

Референце[уреди]

  1. ↑ Национална агенција за статистику [1]
  2. ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ↑ ISS Sudan geography, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:

Влада[уреди]

Новости[уреди]

Преглед[уреди]

Директоријуми[уреди]

Остало[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Судан&oldid=10038550“