Башкортостан
| Република Башкортостан Башкортостан Республикаһы Республика Башкортостан |
|||||
|
|||||
 |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Држава |  Русија |
||||
| Главни град | Уфа | ||||
| Федерални округ | Поволшки | ||||
| Површина | 143.600 км² | ||||
| Становништво | 2014. | ||||
| - Број |  4.068.836[1] |
||||
| - Густина становништва | 28 ст/км² | ||||
Башкортостан, или званично Република Башкортостан (рус. Респу́блика Башкортоста́н; баш. Башҡортостан Республикаһы, Başqortostan Respublikahı), такође позната и као Башкирија, је конститутивни субјект Руске Федерације[2] са статусом аутономне републике на простору између Волге и Урала. Њен главни град је Уфа.
Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине Урал. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и Удмуртија и Татарстан. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.
Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.[3][4]
У Башкортостану су Руси најбројнији народ, док је по вероисповести највише сунита.[1]
Садржај
Етимологија[уреди]
Назив републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29 %), и персијског постфикса -стан који означава земљу. Башкири су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани.
Реч Башкир се први пут јавља у V веку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи баш -прави, главни и кор (корт) - племе, род, што би Башкире означавало као „Главно племе“.
Историја[уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Башкортостана. |
Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана „Велика Хунгарија“ (Magna Hungaria), завичај данашњег мађарског народа. Ислам је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. Џингис-кан је око 1220. завладао Башкортостаном. Под монголском владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству Ивана Грозног. Губернија у Уфи је основана 1865. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала 1919. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.
Становништво[уреди]
| 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|
| 3.950.482 | 4.104.336 | 4.072.292 |
Религије[уреди]
Највећи део становништва су сунитски муслимани,[5] углавном Башкири и Татари.
Већина Руса, Чуваша и Украјинаца су православци. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 Јевреја, који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.[6]
Према званичном истраживању из 2012.[7] 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада некој од других православних цркава, док су 2% становништва родноверни, маријски пагани или тенгристи. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.[7]
Етничке групе[уреди]
| Етничке групе |
1926. | 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010.[a] | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | Број | % | |
| Башкири | 625.845 | 23,5% | 671.188 | 21,2% | 737.744 | 22,1% | 892.248 | 23,4% | 935.880 | 24,3% | 863.808 | 21,9% | 1.221.302 | 29,8% | 1.172.287 | 29,5% |
| Руси | 1.064.707 | 39,9% | 1.281.347 | 40,6% | 1.418.147 | 42,4% | 1.546.304 | 40,5% | 1.547.893 | 40,3% | 1.548.291 | 39,3% | 1.490.715 | 36,3% | 1.432.906 | 36,1% |
| Татари | 621.158 | 23,3% | 777.230 | 24,6% | 768.566 | 23,0% | 944.505 | 24,7% | 940.436 | 24,5% | 1.120.702 | 28,4% | 990.702 | 24,1% | 1.009.295 | 25,4% |
| Чуваши | 84,886 | 3,2% | 106.892 | 3,4% | 109.970 | 3,3% | 126.638 | 3,3% | 122.344 | 3,2% | 118.509 | 3% | 117.317 | 2,9% | 107.450 | 2,7% |
| Маријци | 79.298 | 3% | 90.163 | 2,9% | 93.902 | 2,8% | 109.638 | 2,9% | 106.793 | 2,8% | 105.768 | 2,7% | 105.829 | 2,6% | 103.658 | 2,6% |
| Украјинци | 76.710 | 2,9% | 99.289 | 3,1% | 83.594 | 2,5% | 76.005 | 2% | 75.571 | 2% | 74.990 | 1,9% | 55.249 | 1,3% | 39.875 | 1% |
| Остали | 113.232 | 4,2% | 132.860 | 4,2% | 129.686 | 3,9% | 122.737 | 3,2% | 115.363 | 3% | 111.045 | 2,8% | 118.856 | 2,9% | 109.249 | 2,7% |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Сверуски попис становништва
- ↑ „Конституция Российской Федерации ”.
- ↑ Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану
- ↑ Састанак два председника
- ↑ IslamOnline, Islamic News, Islamic Finance and Business - Bashkortostan ripe for investment: Khamitov
- ↑ « Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008
- ↑ 7,0 7,1 Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији
- ↑ Руских становника има више
Напомене[уреди]
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||
