Јужна Кореја

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 36 СГ Ш, 128 ИГД

Република Кореја
대한민국 (Деханмингук)
Застава Јужне Кореје Грб Јужне Кореје
Застава Грб
Крилатица: 널리 인간 세계를 이롭게 하라
(
Доноси добробит човечанству)
Химна
Aegukga
Положај Јужне Кореје
Главни град Сеул
37°35′N 127°0′E
Службени језик корејски
Председник: Парк Геун Хје
Премијер: Хван Кјоан
Независност: 15. август 1948.
Површина  
 — укупно 99.646 km² (109)
 — вода (%) 0,3
Становништво  
 — 2014. 50.423.955 [1](26)
 — густина 492/km²
Валута Јужнокорејски вон
Временска зона UTC +9
Интернет домен .kr
Позивни број ++82

Јужна Кореја, или званично Република Кореја је држава смештена на јужној половини Корејског полуострва, на истоку Азије [2]. На корејском језику то име гласи Деханмингук (корејски 대한민국, 大韓民國). Са северне стране граничи са Северном Корејом са којом је чинила јединствену државу до 1948. године. Ово је њена једина копнена граница и дуга је 243 километра. На западу је ограничена Жутим, на југу Источнокинеским, а на истоку Јапанским морем. Главни град је Сеул. У целој држави преовлађује планинска клима. Археолошка истраживања везана за ову територију су повезана са периодом касног палеолита. Држава је подељена на 16 округа. Проглашена је за четврту најразвијенију азијску економију. Чланица је следећих организација: Уједињене нације, Светска трговинска организација, Организација за економску сарадњу и развој, Г20 индустријски развијених земаља (тренутно председавајућа). Такође је и једна од оснивача Азијско-пацифичке економске организације и Источноазијског самита.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Површина Јужне Кореје износи 99.646 км². Од тога 290 км² припадају воденим површинама; Јужна Кореја нема природних језера. Дужина обале износи 2413 километар. Највеће острво је Чеџу које се налази 150 километара јужно од копненог дела Јужне Кореје. Површина овог острва је 1845 км², и са неколико околних острваца формира истоимену провинцију.

Јужна Кореја обухвата јужни део Корејског полуострва и захвата околна острва. Већина становништва Јужне Кореје живи у низијама које се простиру дуж западне обале. Остатак земље је претежно планински. Шуме се простиру преко две трећине њене територије.

Геологија и рељеф[уреди]

Највиши врх Јужне Кореје налази се на вулкану Халасан, на острву Чеџу, на 1950 метара надморске висине. У копненом делу, највиши врх је Јирисан који се налази на 1.915 метара изнад нивоа мора.

Воде[уреди]

Највећа река је Накдонгганг и дугачка је 525 километара.

Клима[уреди]

Већи део земље има умерену климу и могу се разликовати четири годишња доба. Изузетак су низије на југу и острво Јеју-до који имају суптропску климу. Пролеће обично почиње крајем марта или почетком априла, благо је и сунчано. Лети јужни ветрови доносе топао и влажан ваздух са Филипина. Сезона летњих монсуна у Јужној Кореји обично почиње крајем јуна или почетком јула.


Историја[уреди]

Најстарија историја Јужне Кореје веже се уз досељенике из Манџурије и Сибира, који су били претеча данашњег корејског народа.

Независност од Јапана[уреди]

После капитулације Јапана у Другом светском рату 1945. године, Кореја је подељена по 38. паралели на северну половину под окупацијом Совјетског Савеза и на јужну половину под окупацијом САД. Генерална скупштина Уједињених нација је 1947. године одлучила да одржи заједничке изборе на оба дела земље, али је ова одлука одбијена од стране Совјетског Савеза. Због овога, избори су одржани само на југу. Петнаестог августа 1948. основана је држава Република Кореја. Са својим седиштем у Пјонгјангу, влада Северне Кореје, која је себе сматрала за једину легитимну власт, најављује борбе.

Средином 1949. године су и Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе напустиле Северну, односно Јужну Кореју. Северна Кореја је уз помоћ Кине и Совјетског Савеза била у стању да брже изгради своју индустрију од Јужне. У прилог Северној Кореји је ишло и то што је највећи део Јапанске тешке индустрије из времена колонизације био смештен на ресурсима богатом северу. Југ је био приморан да подстиче своју пољопривреду. Због свих ових предности, а и уз помоћ Совјетског Савеза у енергентима, Северна Кореја је била у стању да за јако кратко време економски ојача и изгради моћну армију.

Корејски рат[уреди]

Главни чланак: Корејски рат

Двадесетпетог јуна 1950. године, народна армија Северне Кореје је прешла границу и тиме започела Корејски рат. Сједињене Америчке Државе шаљу неке своје трупе назад у Јужну Кореју али недовољно да надокнаде супериорност коју је Северна Кореја имала над Јужном. Главни град, Сеул, пао је за три дана, а за око месец дана цело полуострво било је под контролом Северне Кореје, сем неких острва и уског појаса на југоистоку.

Операцијом „Хромит“ средином септембра 1950. године су трупе Уједињених нација успеле да зауставе напредовање Северне Кореје. Дана 30. септембра исте године трупе Јужне Кореје у контранападу прелазе 38. степен географске ширине и поново постављају своју заставу на Корејско полуострво. У новембру су дошли до речне границе са Кином на реци Јалу. Кинези нису желели уједињену Кореју под америчким утицајем, те су са 300.000 војника „Добровољачке армије“ напали Северну Кореју. После овог потеза Кине, јединице Уједињених нација су се повукле назад на 38. степен географске ширине и ту се фронт стабилизовао.

Примирје између УН-а, Кине и Северне Кореје је потписано 27. јула 1953. године. Председник Јужне Кореје одбио је да потпише овај уговор. Документ је одређивао стварање демилитаризоване зоне око дуж 38. паралеле. Иако и даље постоје ратне тензије, ова зона и дан данас представља границу између две Кореје. Иако је било покушаја, мировни уговор између ове две државе још увек није потписан.

Последице овог рата су биле страшне. Број убијених војника се процењује на између милион и три милиона, док је број рањених вишеструко већи. Инфраструктура је после рата била у катастрофалном стању. Поред материјалне штете, овај рат је на становништво јако утицао на психолошком плану. Опасност од нове инвазије данас води политике обе Кореје.

Влада[уреди]

Јужна Кореја је вишестраначка република са једним законодавним домом. На челу државе је председник који се бира на мандат од пет година непосредним бирањем. Осим што је на челу државе и војске, председник представља врх извршне власти, јер именује премијера којега потврђује народна скупштина (парламент).

Привреда[уреди]

Мапа Јужне Кореје

Јужна Кореја се због свога брзог привредног раста сврстава у групу тзв. Азијских тигрова, а разлог успешне привреде Јужне Кореје лежи у високо квалификованој и дисциплинованој радној снази (релативно јефтиној), снажној индустрији те у изразито извозној оријентацији. Важнији извори прихода су руда гвожђа, волфрам, угаљ, пиринач, свила, дуван, риба итд, а незапосленост се креће око 4%.

Становништво[уреди]

Јужна Кореја има 49.976.963 становника (од тога 99,9% чине Корејци) и високу густину насељености од 480 становника по километру квадратном. Најгушће су насељене низије на западу и котлине на југу земље. Око 81% становништва живи у градовима. Тренутни годишњи раст становништва је око 0,25% на годишњем нивоу. У званичном извештају „Министарства Безбедности и Јавног Управљања“ наводи се да Јужна Кореја има 25.034.736 мушкараца и 24.942.224 жена.[3] Просечан животни век Корејаца је јако висок и износи 75,5 година за мушкарце и 82,2 година за жене. Овако дуг животни век је довео до наглог пораста процента старог становништва. Године 1999. је само 6,9% становништва имало 65 или више година, док је ова старосна група 2010. године чинила 11,1% становништва. Просечна старост је 37,9 година.

Религија[уреди]

Око 46,5% Корејаца није религиозно. Остатак чине будисти са 22,8%, хришћани протестанти са 18,3% и хришћани католици који чине 10,3% становништва. Остатак становништва припада осталим религијама.

Највећи градови[уреди]


Сеул
Бусан
Бусан
Инчон
Инчон
Тегу
Тегу
Поредак Град {{{територија}}} Број становника Daejeon
Daejeon

Квангџу
Улсан
Улсан
Сувон
Сувон
1 Сеул Сеул 9,794,304
2 Бусан Бусан 3,414,950
3 Инчон Инчон 2,662,509
4 Тегу Тегу 2,446,418
5 Daejeon Daejeon 1,501,859
6 Квангџу Квангџу 1,475,745
7 Ulsan Ulsan 1,082,567
8 Suwon Gyeonggi 1,071,913
9 Changwon South Gyeongsang 1,058,021
10 Seongnam Gyeonggi 949,964
11 Goyang Gyeonggi 905,076
12 Yongin Gyeonggi 856,765
13 Bucheon Gyeonggi 853,039
14 Ansan Gyeonggi 728,775
15 Cheongju North Chungcheong 666,924
16 Jeonju North Jeolla 649,728
17 Anyang Gyeonggi 602,122
18 Cheonan South Chungcheong 574,623
19 Namyangju Gyeonggi 529,898
20 Pohang North Gyeongsang 511,390
2010 Population and Housing Census of Korea[4]


Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. „:: 행정안전부 뉴스 ::”. news.mopas.go.kr. Приступљено 14. 9. 2011.. 
  4. The result of 2010 Population and Housing Census of Korea, Statistics Korea

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: