Варшава

Главни град Варшава пољ. Miasto Stołeczne Warszawa
Основни подаци
Држава	Пољска
Војводство	Војводство мазовско
Основан	XIII век
Становништво
Становништво (2012)	1.715.517
Агломерација	3 350.000
Густина становништва	3317 ст./km²
Географске карактеристике
Координате	52°13′00″N 21°01′00″E
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина	100 m
Површина	517,24 km²
Главни град Варшава Главни град Варшава на мапи Пољске
Остали подаци
Градоначелник	Хана Гронкијевич-Валц (од 2006.)
Веб-страна	um.warszawa.pl

Варшава (пољ. Warszawa) је град у централној Пољској, од 1596. године она је главни град Пољске, а такође и важни научни, културни и политички центар. У Варшави је средиште парламента, председника и централних власти. Варшава је највећи град у Пољској. Она је такође и средиште Мазовијецког војводства.

Географија

Положај

Варшава се налази на средњем делу тока Висле у средњомазовској низији. Њена средња надморска висина износи око 100 m. На терену града налази се неколико углавном вештачки направљених узвишења. Град се налази са обе стране Висле. Варшава је удаљена око 350 километара од Карпата и Балтичког Мора.

Клима

Клима Варшаве је влажна континентална. Средња годишња температура осцилира око 8 °C (-3 °C у јануару и 19 °C у јулу). Годишња количина падавина не прелази преко 680 mm а највлажнији месец у години је јул.

Климатограм Варшаве
Показатељ \ Месец	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Год.
Апсолутни максимум, °C	13,8	17,2	23,0	28,0	32,8	35,1	35,9	37,0	31,1	25,0	18,9	15,0	37,0
Средњи максимум, °C	0,4	1,9	6,8	13,1	19,3	21,9	23,6	23,4	17,9	12,3	5,5	1,9	12,3
Средња температура, °C	−3	−2,3	1,7	8,2	14	17,6	19,3	18,3	14	8,2	2,9	−0,5	8,2
Средњи минимум, °C	−4,8	−4	−1	3,1	8,1	11,3	12,9	12,3	8,6	4,4	0,3	−2,8	4,0
Апсолутни минимум, °C	−31	−27,2	−22,2	−7,2	−2,8	2,0	4,0	3,0	−2	−9,6	−17	−22,8	−31
Количина падавина, mm	22	22	28	35	51	71	73	59	49	38	37	35	520
ИЗВОР(И): worldweather.org, Погода и Климат

Историја

Најважнији догађаји

Стари град Варшаве

Варшава је кроз историју прошла кроз разне драматичне тренутке. Град је чак неколико пута рушен од освајача. Најважнији историјски догађаји су:

• Премештање престонице у Варшаву
• Најезда Швеђана
• Кошћушков устанак
• Новембарски и Јануарски устанак
• Први светски рат и добијање независности Пољске
• Други светски рат и Варшавски устанак
• изградња после уништења у Другом светском рату

Демографија

Демографија

1950.	1960.	1970.	1980.	1990.	1995.	2000.	2005.	2012.
822.036	1.139.189	1.315.648	1.596.073	1.655.661	1.653.112	1.610.471	1.697.596	1,715,517

30. септембра 2003. у Варшави је живело 1.689.648 људи, од тога 908.814 жена и 780.834 мушкараца. У посебним деловима града број становника износио је:

• Мокотув (Mokotów) - 231.552
• Јужна Прага (Praga Południe) - 187.845
• Вола (Wola) - 146.328
• Урсинув (Ursynów) - 137.716
• Биелани (Bielany) - 137.270
• Срудмиесће (Śródmieście) - 136.956
• Таргувек (Targówek) - 123.232
• Бемово (Bemowo) - 105.030
• Охота (Ochota) - 93.192
• Северна Прага (Praga Północ) - 74.304
• Биалоленка (Białołęka) - 64.010
• Вавер (Wawer) - 63.297
• Жолибож (Żoliborz) - 50.934
• Урсус (Ursus) - 44.312
• Влохи (Włochy) - 39.405
• Рембертув (Rembertów) - 21.751
• Весола (Wesoła) - 18.482
• Виланув (Wilanów) - 14.032

Најгушћа насељеност је у Срудмиесћу (8772 људи/km²), а најмања - Виланув (355 људи/km²). Просечна за цео град износи 3258 људи/km².

железничка станица на прузи Варшава-Беч

Данашња Варшава

Самоуправа

Заједно са трансформацијом система у Варшави се враћа варшавска самоуправа. После многих јавних дискусија 18. маја 1990. године парламент усваја уредбу о друштвеном уређењу Варшаве. 27. маја на демократским изборима грађани Варшаве изабрали су своје представнике за седам општина. За председника скупштина града Варшаве је изабрала урбанисту Станислава Вигановскиего, који је вршио ову функцију од 27. јануара 1990. године. Варшава по други пут постаје темом расправе парламента који је 25. марта 1994. године усваја одредбу о подели града на 11 независних општина. У априлу 1995. године почиње са радом Варшавски метро. Први градоначелник Варшаве по новом уставу постао је Лех Качињски.

Административна подела

Од августа 1994. Варшава је била савез 11 општина: Варшава-центар, Варшава- Биалоленка (Warszawa-Białołęka), Варшава- Таргувек (Warszawa-Targówek), Варшава- Рембертув (Warszawa-Rembertów), Варшава-Вавер (Warszawa-Wawer), Варшава-Виланов (Warszawa-Wilanów), Варшава- Урсинув (Warszawa-Ursynów), Варшава-Влохи (Warszawa-Włochy), Варшава-Урсус (Warszawa-Ursus), Варшава-Бемово (Warszawa-Bemowo), Варшава-Биелани (Warszawa-Bielany). Услед рефорорми уведених 27. октобра 2002. Варшава представља само једну општину. Сем тога границе Варшаве прошириле су се тако да је Варшава добила надлежност и над дотадашњу посебну општину Весела (Wesoła)

Тренутно је Варшава подељена на 18 административних делова. Сваки од њих поседује ограничену самоуправу.

Административна подела Варшаве из 2002. године

Најважнија приградска насеља Варшаве су:

• Прушков (Pruszków) (53.000)
• Легионово (Legionowo) (50.600)
• Отвоцк (Otwock) (44.000)
• Воломин (Wołomin) (36.500)
• Нови Двор Мазовјецки (Nowy Dwór Mazowiecki) (27.518)
• Пјасечно (Piaseczno) (25.200)
• Грођиск Мазовјецки (Grodzisk Mazowiecki) (24.900)
• Пјастов (Piastów) (23.700)
• Марки (Marki) (19.000)
• Зомпки (Ząbki) (20.363)
• Рађимин (Radzymin) (18.398)
• Сулејувек (Sulejówek) (17.600)
• Зјелонка (Zielonka) (16.454)
• Кобилка (Kobyłka) (16.300)
• Милановек (Milanówek) (15.000)
• Јузефув (Józefów) (14.800)
• Ломјанки (Łomianki) (13.600)
• Брвинов (Brwinów) (11.500)
• Ожаров Мазовјецки (Ożarów Mazowiecki) (10.663)

Председник

У складу са Варшавским уставом од 27. октобра 2002. председник Варшаве се бира непосредно од стране грађана, док његови заменици не долазе на функцију изборима. У овлашћења председника спадају између осталих и управљање власништвом града као и надзор над скупштинама општина Варшаве. Садашњи (новембар 2007.) председник Варшаве је Хана Гронкјевич Валц (пољ. Hanna Gronkiewicz Waltz), која ту улогу врши од 5. децембра 2006. године.

Градска скупштина

У градској скупштини варшаве заседа 60 одборника. Они се бирају на непосредним, пропорцијалним изборима сваке четри године. Као и већина осталих оргна самоуправе, градска скупштина се дели на комисије.

Одлуке скупштине обично се доносе већином гласова, а потом се шаљу градоначелнику на потврђивање. Уколико градоначелник стави вето на одлуку скупштина има рок од 30 дана до доношења нове одлуке која треба да се усвоји двотрећинском већином. Свака од 18 општина Варшаве поседује посебну скупштину општине.

Саобраћај

Услед штете која је настала у II светском рату само неколико саобраћајница је остало у употреби. То је проузроковало огромне гужве у саобраћају. Због тога дуго година један од приоритета града био је развој саобраћајница

Транзит

Варшава нема обилазницу а већи део саобраћаја на оси исток-запад одвија се кроз центар града. Тренутно трају радови над двема обилазницама. Прва од њих треба да удаљи саобраћај око 10 километара од центра, а друга треба да постане део ауто-пута A-2 (Берлин-Москва)

Аеродроми

Варшава има један међународни аеродром који се налази једва 10 километара од ужег центра града. Кроз тај аеродром годишње прође преко 9 милиона путника. Са овог аеродрома дневно полети око 60 авиона. Ово је највећи аеродром у Пољској.

Постоји још један активан аеродром у Варшави. Њега користи варшавски аеро-клуб, као и многи власници мањих авиона и хеликоптера.

Градска комуникација

Систем комуникације града Варшаве састоји се од аутобуских и трамвајских линија, као и метроа

• Аутобуси

Варшава има око 2.603 километара аутобуских линија по којима кружи око 1.659 аутобуса.

Трамвај у Варшави

• Трамваји

Прва трамвајска линија у Варшави отворена је 11. децембар 1866. 26. марта 1908. Све линије трамваја које су вукли коњи су електрифициране. Тренутно постоји 863 трамваја и око 470 километара шина. Варшава има 29 сталних линија од којих је једна ноћна.

• Тролејбуси

Последња варшавска тролејбуска линија (линија 51) је укинута 1995. године.

• Возови

Први воз у Варшави почео је са радом 1849. године. Данас је у Варшави једна од највећих железничких петљи у Пољској

Спорт

У Варшави постоје два прволигашка клуба у пољском фудбалу, као и неколико мањих спортских клубова. Најважнији су Легија Варшава и Полонија Варшава.

Ова листа представља најважније спортске клубове у варшави као и дисциплине у којима су они најбољи:

• Легија Варшава - фудбал, кошарка, мачевање, одбојка
• Полонија Варшава - фудбал, кошарка, шах, атлетика
• Варшавианка - рукомет, пливање
• Гвардиа Варшава - фудбал, бокс
• АЗС АВФ Варшава - рукомет
• АЗС политехника Варшава - одбојка
• МКС МДК Варшава - одбојка, шах
• МОС Вола Варшава - одбојка

У Варшави постоји и хиподром, неколико надкривених клизалишта, неколико десетина надкривених базена, тениских терена као и доста мањих и већих спортских хала.

Култура

Музика

У варшави се налази Народна Филхармонија. Граду недостаје концертна хала те се због тога велике музичке свечаности углавном одржавају у Конгресној сали.

Позориште

Велико Позориште

У Варшави постоји око 30 већих позоришта. Међу њима су најважнији Народно Позориште (саграђено 1765.) као и Велико Позориште (саграђено 1778). Значајно је и Позориште Варшава, који је организатор експерименталних представа.

Током лета већина варшавских позоришта не ради.

Музеји и галерије

У Варшави постоје многи музеји и галерије уметности, како државни тако и приватни. У најважније спадају: Захента (Zachęta), Центар Савремене Уметности (Centrum Sztuki Współczesnej) као и Музеј Пољске Војске (Muzeum Wojska Polskiego).

У највеће спадају Народни Музеј (Muzeum Narodowe) и његове филијале: у Краљевском замку и у Замку у Виланову (Pałac w Wilanowie)

Од 31. јула 2004. отворен је Музеј Варшавског Устанка (Muzeum Powstania Warszawskiego)

Образовање

Нова универзитетска библиотека

Варшава је највећи универзитетски центар у Пољској. У њој има средиште 66 школа. У највеће Варшавске школе спадају:

• Варшавски Универзитет (Uniwersytet Warszawski)
• Универзитет Кардинала Стефана Вишињскиего (Uniwersytet Kardynała Stefana Wyszyńskiego)
• Варшавска Политехника (Politechnika Warszawska)
• Војна Техничка Академија (Wojskowa Akademia Techniczna)
• Главна Трговинска Школа (Szkoła Główna Handlowa)
• Медицинска Академија (Akademia Medyczna)

Студенти и ученици виших школа представљају око 29,2% популације Варшаве. Њихов број је 2002. године прешао 500.000.

Палата Чапски у којој се налази Академија лепих уметности Варшаве

Привреда

Трговина

Варшава, а посебно варшавско Срудмиесће (Śródmieście), спада у највеће центре бизниса у Средњој Европи. Године 2003. било је регистровано 268.307 фирми, а страни инвенститори су уложили у град преко 650 милиона евра те године. Варшава производи преко 4,1% пољског БДП.

Сам град је 2003. године доносио 5 162 324 злоти зараде zysku, а незапосленост је опала на 6,5%.

Индустрија

После II светског рата, комунистичке власти су одлучиле да од Варшаве направе важан центар тешке индустрије. У граду је отворено неколико десетина великих фабрика.

Институције

У Варшави као престоници Пољске и највећем њеном граду смештена су главна средишта министарстава као и центри регионалних и републичких институција. Најпознатије међу њима су:

• Врховни Суд (Sąd Najwyższy)
• Национални Административан Суд (Naczelny Sąd Administracyjny)
• Народна Банка Пољске (Narodowy Bank Polski)
• Штампарија папира од вредности (Giełda Papierów Wartościowych)
• Телевизија Пољска (Telewizja Polska)
• Радио Пољска (Polskie Radio)

У Варшави су смештене и амбасаде и конзулати других држава.

Занимљивости

• Најдужа улица Варшаве је улица Пулавска (Puławska) - 10 km.
• Најдужа кућа је кућа у Кијовској (Kijowskiej) улици (508 m)
• Највиша грађевина је Замак Културе и Науке (Pałac Kultury i Nauki) (234 m).

Познати Варшављани

• Кшиштоф Камил Бачињски (1921—1944), песник
• Еугенијуш Бодо (1899—1943), глумац и певач
• Збигњев Бжежински (1928), саветник америчко председника
• Фредерик Шопен (1810—1849), композитор и пијаниста
• Марија Склодовска Кири (1867—1934), хемичарка
• Луцина Ћвиерчакиевичова (1829—1901), ауторка прве пољске кулинарске књиге
• Витолд Гомбрович (1904—1969), писац и драматург
• Агњешка Холанд (1948), режисер
• Јацек Качмарски (1957—2004), песник и певач
• Лех Качињски (1949—2010), председник Пољске
• Ричард Капусћински (1932), писац и новинар
• Кшиштоф Кјесловски (1941—1996), режисер
• Ричард Куклињски (1930—2004), шпијун ЦИА за време Хладног рата
• Витолд Лутославски (1913—1994), композитор
• Адам Михник (1946), један од организатора демократске опозиције
• Владислав римонт (1867—1925), писац
• Вацлав Серпињски (1882—1969), математичар
• Антони Слоњимски (1895—1976), песник
• Стефан Стажињски (1893. - 1943), био председник Варшаве
• Владислав Шпилман (1911—2000), композитор, пијаниста и аутор мемоара
• Стефан Вихецки (1896—1979), писац и новинар
• Станислав Игнаци Виткјевич (1885—1939), писац, сликар и фотограф

Галерија слика Варшаве

• 

  Поглед на Варшаву преко Висле

• 

  Руска православна црква у Варшави

• 

  Варшава са моста

Спољашње везе

• Званичан веб-сајт
• Видео и фото галерија Варшаве Травел Магазин
• Stara Warszawa - Варшава од 1883—1939