Бронзано доба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оруђе из бронзаног доба

Бронзано доба (2200 до 750/700. п. н. е.), обележава производња бронзаног оружја, оруђа и накита. То је време интензивног развоја металургије, трговине и обрта.

Бронзано доба обележава, како употреба бронзе, тако и сеоба сточара у време раног бронзаног доба (2200. - 1600. године п. н. е.) на подручје Средоземља. То је био следећи талас индоевропских досељеника (након првог таласа пољопривредника у млађем каменом добу).

Касно бронзано доба или време тзв. културе поља са урнама (култура поља са жарама) траје од 300. до 750/700. п. н. е. Носиоци ове европске културне појаве припадају индоевропском скупу, али немају иста етничка обележја. Заједнички обред им је спаљивања умрлих, по чему је ова култура добила име, и покопавање остатака у жарама с прилозима накита, оружја и оруђа. Овакви жарни гробови стварају велике некрополе.

Датовање[уреди]

Крајем 19. века Монтелијус је поделио бронзано доба Европе на 6 периода. Користећи скандинавски материјал, обухватио је период од средине 2. до средине 1. миленијума. Ова подела није одговарала развоју овог периода јужно од Дунава, јер се бронзано доба јавило касније на северу него на југу.

Монтелијусова подела[уреди]

I, II, III рано бронзано доба
IV, V касно бронзано доба
VI прелазни период

Рајнекеова периодизација[уреди]

Рајнеке је поделио брознано доба у јужној Немачкој на 4 фазе (А-Ц), ова подела је прихваћена у средњој Европи и делимично на Балкану уз допуне Милер-Карпеа. Рајнекеова периодизација је направљена на основу типологије металних предмета из остава на територији Јужне Немачке и горњег Подунавља.

Рано бронзано доба A1, A2 1800-1450. п. н. е.
Средње бронзано доба B1, B2, C 1450-1250. п. н. е.
Позно бронзано доба D, Халштат A1,A2,B1, B2 1250-750. п. н. е.

Бронзано доба у Егеји[уреди]

Бронзано доба у Егеји је почело између средине и краја 3. миленијма, дакле, нешто раније. Класични Ц14 датуми нису одступали од Рајнекеовог система, Данас имамо калибриране датуме а саве више се користи и дендрохронологија.

Хронологија централне Европе по датумима добијеним дендрохронологијом[уреди]

Оружје и карактеристична орнаментика овог доба

M. Гимбутас се држала класичних датума

Б. А1 2400/2300-2000. п. н. е.
Б. А2 2000-1700. п. н. е.
Б. Б 1700-1500. п. н. е.
Б. Ц 1500-1300. п. н. е.
Б. Д 1300-1200. п. н. е.
ХаА1 1200-1100. п. н. е.
ХаА2 1100-1050. п. н. е.
ХаБ1 1050-950. п. н. е.
ХаБ2, Б3 950-800. п. н. е.
ХаЦ1, Ц2 800-650. п. н. е.
ХаД 650-450. п. н. е.
Рана бронза 1800-1400. п. н. е.
Средња бронза 1450 -1200. п. н. е.
Касна броза 1300-750. п. н. е.

Рано бронзано доба[уреди]

Одређиванње почетка и трајања раног бронзаног доба представља проблем будући да су различито датовани локалитети на различитим територијама. За овај период карактеристични су велики и вишеслојни локалитети као што су Градац, Винковци, Гомолава, погребни ритуал је униформан — сахрањивање је скелетно у згрченом положају (згрченци у равним гробовима).

Јављају се метални предмети и то:

  • Секире
    • са отвором за држаље
    • са крилцима
  • Бодежи са држаљем од кости или дрвета
    • кипарски бодежи
    • кратки троугласти са три рупице на крају сечива
  • Игле
    • -са кукастом главом
    • -са увијеном главом
    • -са дискоидном главом
    • -са пељастом главом
    • -са чаурастом главом
    • -са ушицама на глави
    • -са кугластом главом
  • тутулуси — шупљи конични украси за одећу
  • торквеси — огрлице
  • перле од фајанса

Металургија овог доба[уреди]

Мач из бронзаног доба

Један од највећих центара био је Митерберг у западној Аустрији, где су откривене велике количине бакарне руде. Постојале су јаме где се топила и прерађивала руда. Нађени су остаци јамског рударења, дрвене конструкције, ведрице...

Производња је била најинтензивнија у другој половини 2. миленијума. Откривене су посуде за топљење руде, дуваљке од керамике, калупи за ливење од керамике.

Културе ранобронзаног доба[уреди]

Рано брознано доба на тлу централног Балкана[уреди]

Средње бронзано доба[уреди]

Микенски бронзани мач нађен у Трансилванији

За овај период карактеристично је сахрањовање од тумулима. У фази Б1 тумули су карактеристични само за подручје средње Европе (Немачка, Чешка, Словачка, Мађарска), а у фази Б2 прошириће се по читавој Европи. Већина аутора сматра да ово представља етничко ширење носиоца културе тумула. Сахрањивање је инхумација у згрченом или опруженом ставу. У југоисточној Европи се јавља кремација. У фази Б2 спаљивање постаје доминантно. Током овог периода инвентар ранијих култура, које се настављају, постаје богатији. На основу карактеристика гробног инвентара дефинишу се фазе Б1 и Б2-Ц. Појављује се први пут мач, а присутне су и бојне секире са цилиндричним тулцем и развијеном сечицом декорисане геометријским мотивима, као и секире са крилцима. Од накита јављају се игле дискоидног типа, богато декорисане наруквице масивног троугаоног пресека и привесци у облику имеле.

Културе Срењебронзаног доба[уреди]

Позно бронзано доба[уреди]

Одлике овог периода су поља са урнама, нем. Urnenfelder, што представља праву металуршку револуцију, будући да је највећи број остава и самим тим металних предмета из овог периода. Разлика у обллицима оружја, оруђа и накита је мала. Главни извор материјала из овог периода представљају оставе и некрополе.

Некрополе[уреди]

Током овог периода формирају се некрополе равних поља са урнама без надземне конструкције, културе позног Бронзаног доба се по овим некрополама називају културе поља са урнама и претпоставља се да су носиоци ове културе директни наследници културе тумула. Постоје три велике културне целине:

У оквиру културе поља с урнама издвојено је 5 фаза (Рајнекеова подела):

  • Класичан Урненфелдер-Халштат А1
  • Старије фазе
    • II - Халштат А1
    • III - Халштат А2
  • Млађе фазе
    • IV Халштат Б1
    • V Халштат Б2

У старијим фазама урне немају заштитну конструкцију, постављене су у правилне редове са одређеном оријентацијом. Јављају се и „камени сандуци“. У млађим фазама урне су заштићене венцем од облутака или неком врстом сухозида. Често је и сама покривена каменом плочом или је на њој. Урне нису у правилним редовима, него у групама. У фази V јављају се толоси (минијатурни).

Керамика[уреди]

Током овог периода (у фази II) јавља се биконично неукрашено посуђе мрко-црне боје, урне са цилиндричним вратом (фаза III, биконичне зделе са једном дршком, увученим ободом (поклопци за урне), оштро профилисане шоље са вертикалном дршком. У млађој фази карактеристичне су крушколике урне и зделе у виду турбана.

Метални налази[уреди]

  • мачеви са језичком
    • у млађој фази - мачеви профилисаног балчака уркашени волутама и криви ножеви
  • полумесечасти бријачи
  • пљоснате стреле од бронзаног лима, са трном за усађивање,
  • накит
    • зооморфни, антропоморфни, геометријски (у облику лабриса) привесци
  • фибуле у облику харфе
  • виолинаста фибула (по локалитету у Италији - Пескиера фибула)

Јављају се и метални казанчићи са аплицираним дршкама

Културе Позног бронзаног доба[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Coles J.,Harding A.,The Bronze Age in Europe, London, 1979.
  • Gimbutas M., Bronze Age Cultures in Cental and Eastern Europe, The Haguae, 1965.
  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.

Спољашње везе[уреди]

Камено доба | Бронзано доба | Гвоздено доба

Списак археолошких периода