Јута

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друго значење, погледајте чланак Јута (вишезначна одредница).
Јута
Држава Јута
Застава Грб
Застава Грб
Положај државе Јута на мапи САД
Главни град Солт Лејк Сити
Највећи град Солт Лејк Сити
Гувернер Гери Херберт
Службени језик енглески
Површина  
 — укупно 219.887 km²
 — копно 212.751 km²
 — вода 7.136 km²
Становништво  
 — 2008. 2.736.424
 — густина 10,50/km²
Временска зона Mountain: UTC-7/-6
Проглашење за савезну државу САД  
 — датум 4. јануар 1896.
 — поредак 45.
Географска ширина 109°3'N - 114°3'N
Географска дужина 37°W - 42°W
Дужина 565 km
Ширина 435 km
Висина
 — највиша тачка 4.126 m
 — најнижа тачка 664 m
Скраћенице  
 — поштанска UT
 — ISO 3166-2 US-UT
Веб-сајт www.utah.gov

Јута (енг. Utah), држава је на западу САД. У Унију је примљена 4. јануара 1896, као 45. држава. Око 80% становника од укупно 2.763.885 живи у области Васач фронт у чијем је средишту главни град, Солт Лејк Сити. Већи делови остатка државе су готово ненасељени, што Јуту чини шестом најурбанизованијом државом у САД.[1] Име „Јута“ је изведено из имена племена Уте што на уте језику значи „планински народ“[2] Јута се граничи са Аризоном на југу, Колорадом на истоку, Вајомингом на североистоку, Ајдахом на северу и Невадом на западу. Такође дотиче ћошак Новог Мексика.

Солт Лејк Сити је био домаћин зимских олимпијских игара 2002. године. Око 60% становника Јуте су припадници мормонске цркве. Крајем 19. века Јута је својим рудним богатством привукла досељенике. У Јути се налази највећи отворени рудни коп на свету. Ту се налази рудник бакра.

Демографија[уреди]

Демографија
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
276.749 373.351 449.396 507.847 550.310 688.862 890.627 1.059.273 1.461.037 1.722.850 2.233.169 2.763.885

Административна подела[уреди]

За више информација погледајте чланак Списак округа Јуте.

Канзас је подељена на 29 округа:

Историја[уреди]

Шпанска истраживања[уреди]

Шпанци су истраживали јужну регију Јуте 1540, а предводник је био Франсиско Васкез де Коронадо, док је тражио 7 легендарних градова од злата. Група коју су предводила два католичка свештеника-понекад називана Домингез-Ескаланте експедиција напушта Санта Фе 1776. године, надајући се да ће пронаћи пут до обала Калифорније. Експедиција је ишла све до језера на северу Јуте. Тамо су Шпанци вршили разна истраживања, али нису хтели да колонализују ову територију због пустињске природе. Мексико је добио независност од стране Шпаније 1821, и Јута је постала део Мексика. Град Прово је добио име по једном од тих људи, Етјену Провосту, који је посетио ту област 1825. године. Град Огден је добио име по Питеру Огдену, канадском истраживачу који је трговао са крзнима у Вебер Велију. Касније 1824. године Џим Бриџер долази као први белац до Великог сланог језера.

Колонизација[уреди]

Мормони, главно белачко становништво доћи ће у сукоб са федералним властима због практиковања полигамије што ће завршити тек 1890., шест година прије него што је Јута постала држава, када је главна мормонска црква укинула ову праксу.

Референце[уреди]

  1. „Introduction”. QGET Databook. Приступљено 27. 8. 2009.. 
  2. Кратке чињенице о Јути на Utah.gov

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: