Бологоје
Бологоје Бологое |
|||
---|---|---|---|
Кировска улица
|
|||
|
|||
Основни подаци | |||
Држава | Русија | ||
Федерални округ | Централни ФО | ||
Административна јединица | Тверска област | ||
Рејон | Бологовски рејон | ||
Основан | први помен 1495. | ||
Статус града | 1917. | ||
Становништво | |||
Становништво (2014) | 22.177 | ||
Географске карактеристике | |||
Координате | 57°52′44″ СГШ; 34°04′44″ ИГД / 57.879 °СГШ; 34.079 °ИГД | ||
Временска зона | UTC+3 | ||
Остали подаци | |||
Поштански код | 171070—171072, 171075, 171076, 171080, 171081, 171085 | ||
Позивни број | +7 48238 | ||
Регистарска ознака | 69 | ||
ОКАТО код | 28 408 | ||
ОКТМО код | 28 608 101 001 | ||
Веб-страна | bologoe-gorod.ru/ |
Бологоје (рус. Бологое) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Бологовског рејона смештеног у северном делу Тверске области.
Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 22.177 становника.
Географија[уреди]
Град Бологоје смештен је на обалама Бологовског језера, на североисточним обронцима Валдајског побрђа, на прелазном подручју између побрђа и Вишњеволочке низије. На подручју где се град налази надморске висине су између 150 и 200 метара.
Од административног центра области, града Твера налази се на удаљености од око 164 километра у смеру северозапада.
Град се налази у зони умереноконтиненталне климе са просечним јануарским температурама од -10,2°С, однсосно јулским од +16,7°С. Просечна годишња сума падавина је око 645 милиметара. Снежни покривач задржава се од друге недеље новембра до почетка априла (а неретко и до маја).
Историја[уреди]
Насељено место под именом „село Бологоје на језеру Болошком“ први пут се помиње у писаним изворима око 1495. године у неком од катастарских списа тадашње Новгородске земље.[1] Претпоставља се да име насеља потиче од староруског термина бологыи који означава мир и доброту (нејасно је на шта се назив конкретно односио).
Интензивнији развој насеља почиње 1851. са градњом железничке станице на веома важној железничкој траси (тадашња Николајевска железница) која је повезивала два највећа града, Москву и Санкт Петербург. Насеље које је формирано око железничке станице сједињено је 1917. године са суседним истоименим селом и као такво добија административни статус града. Године 1918. успостављен је Бологовски округ Новгородске губерније, а град Бологоје постаје прво окружним, а од 1927. и рејонским центром.
Демографија[уреди]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 23.494 становника, док је према проценама за 2014. град имао 22.177 становника.[2]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
17,320 | 30,301 | 33,949 | 31,293 | 35.926[3] | 26.612[4] | 23.494[5] | 22.177* |
Напомена: * према проценама националне статистичке службе.
Саобраћај[уреди]
Захваљујући свом стратешки повољном положају на пола пута између два највећа руска града, Москве и Санкт Петербурга, Бологоје се веома рано развило као веома важна раскрсница железничких и друмских путова, а његова железничка станица сматра се једном од најпрометнијих у Тверској области. Од 1851. кроз град пролази железница на релацији Москва–Санкт Петербург. Важније железничке линије које пролазе кроз град су и Рибинск–Бежецк–Сонково, Псков–Валдај–Стараја Руса и Великије Луки–Андреапољ.
-
Споменик жртвама Другог светског рата
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ О.Копьёва. Бологое. г. Вышний Волочёк: Изд-во „Ирида-прос“. 2000. ISBN 978-5-93488-006-5.
- ↑ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
- ↑ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.” (на руском). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ↑ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек” (на руском). Всероссийская перепись населения 2002 года. Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ↑ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)” (на руском). Всероссийская перепись населения 2010 года. Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди]
- Званични веб-сајт
- Неслужбени градски инфо портал
- Историја Бологоја
- Хералдичка историја града
- Национална енциклопедија градова и региона Русије: град Бологоје
|