Француски језик

француски језик
Français
Изговор	[fʁɑ̃sɛ]
Државе	29 држава
Регија	Француска, Канада, Белгија, Швајцарска, Демократска Република Конго, Обала Слоноваче и још 46 земаља.
Број говорника	110 милиона (матерњи), више од 220 милиона укупно
Ранг	9. матерњи (4. укупно)
Породица	индоевропски италски романски итало-западни гало-иберски гало-романски француски језик
Писмо	латиница (француска варијанта)
Службени статус
Службени	29 држава  Уједињене нације Међународни олимпијски комитет  Европска унија
Регулише	Француска академија (l'Académie française)
Језички кодови
ISO 639-1	fr
ISO 639-2	fre (B)	fra (T)
ISO 639-3	fra
Државе у којима је матерњи језик   Државе у којима је административни језик   Државе у којима је језик културе   Регија у којима је мањински језик

Француски језик (фр. la langue française) је један од романских језика који се примарно користи у Француској, Белгији, Швајцарској, прекоморским територијама Француске, као и бившим колонијама Француске и Белгије, укључујући Квебек у Канади. Овај језик користи 110 милиона становника на Земљи као први језик, а укупно 190 милиона људи га користи у свакодневној комуникацији. Према демографским пројекцијама, пре свега због високог наталитета афричког франкофонског становништва, број становника који говоре француским језиком ће 2025. године достићи број од 500 милиона, а до 2050. године 650 милиона или 7% будуће светске популације. Француски језик је други језик по бројности на свету према броју људи који га уче (после енглеског језика).

Од 1970. постоји међународна организација за сарадњу земаља у којима је француски званични, или важан језик у комуникацији и култури. Ова организација се зове „Франкофонија“.

види: Списак земаља у којима се говори француски

Историја

Види: Историја француског језика

Сматра се да су Заклетве из Стразбура (les serments de Strasbourg) из 842. први текст написан на протофранцуском.

Краљ Франсоа I је 1539. наредио да француски буде званични језик администрације и двора у Француској.

Кардинал Ришеље је 1634. основао Француску академију (Académie française), која се бавила „Унапређењем и заштитом француског језика“. Од седамнаестог века француски је постао lingua franca европских племића, прво у централној, а у 18-ом и 19-ом веку источној Европи (Пољска, Русија, Румунија). У ово време Француска је постала колонијална сила, чиме је поставила основе за ширење француског језика ван Европе. Белгија, која је стекла независност 1830, такође је увела француски језик у своје колоније.

У 18-ом веку француски је постао главни језик у домену међународних односа и дипломатије (уместо латинског). Касније је стварањем колонијалног царства Велике Британије у 19-ом веку, и порастом моћи САД у 20-ом веку, ситуација промењена у корист енглеског језика.

Европски значај

Познавање француског језика у земљама Европске уније

Француски је, уз енглески и немачки, један од три радна језика које користи Европска комисија. По правилу се од председника Европске комисије очекује да течно говори француски језик. Овакав значај француског језика у ЕУ је последица чињеница да је Француска једна од земаља оснивача, и да је главно седиште институција ЕУ, Брисел, углавном франкофонски град.

По подацима из 2006, француски језик је матерњи за 12% становништва ЕУ, а њиме уме да говори 26% становника Уније. Ван француског говорног подручја, француски се највише учи у Великој Британији, Немачкој, Румунији и земљама Медитерана.

Карактеристике

Француски језик је веома далеко од фонетских правила читања и писања. Завршни сугласник у речима се никад не изговара. Слова n и m се понекад не изговарају. Француски се чита „течно“, што значи да се завршни сугласници често спајају са наредном речи. У писању се користи пет врста акцента: акут ´, грав `, циркумфлекс ˆ, умлаут или трема ¨, и цедиља ¸.

Француски језик разликује десет глаголских времена: 5 простих и 5 сложених.

Проста су: садашње време (le présent), имперфект (l'imparfait), футур (le futur), презент субјунктив (le subjonctif) и садашњи кондиционал (le conditionnel).

Сложена су: сложени перфекат (le passé composé), плусквамперфект (le plus-que-parfait), футур перфекат (le futur antérieur), имперфекат субјунктив (le subjonctif passé) и прошли кондиционал (le conditionnel passé).

Француски разликује учтиво ословљавање од пријатељског. За учтиво обраћање користи се друго лице множине (vous). Изгубио је деклинацију која је постојала у латинском језику. Француски језик разликује два граматичка рода.

Дијалекти

Мапа дијалеката Француске

Француски језик је богат локалним дијалектима, који се називају и патоа. Они се у основи деле на северне (Langue d'oïl, ближе стандардном језику), јужне (Langue d'oc, под утицајем окситанског језика), и франко-провансалске (Franco-Provençal).

Језички фонд

Етимологија

Већина речи у француском потиче из латинског језика или је изведена из грчко-латинских основа речи. Многе речи имају дублете тако да је једна верзија из латинског, а друга је народна. Пример за то су многе именице и изведени придеви, као: mère / maternel, frère / fraternel, froid / frigide, œil / oculaire, sûreté / sécurité, и слично.

Француски је преузео многе речи из енглеског, италијанског, других романских језика, немачког, арапског, итд. Процењује се да је 13% речника (неких 4.200 речи) страног порекла у фонду од 35.000 речи.

У француском, често се креирају неологизми који замењују, углавном енглеске, позајмљенице. На пример, „баладер“ (baladeur) замењује енглеске речи „вокмен“ и „дискмен“ (walkman, diskman).

Регионални француски

Регионални француски представља речник и изразе који се користе у појединим регионима француског језичког подручја, али не припадају званичним речницима француског, нити се користе на целом говорном подучју.

Европа

Добродошли на Ново Насеље, Нови Сад (билборд добродошлице на француском језику на Новом Насељу у Новом Саду, постављен током музичког фестивала EXIT 2010).

• Белгијски француски
• Валдостенски (француски језик Аосте)
• Јужни француски
• Метрополитански француски
• Џерзи француски
• Швајцарски француски

Африка

• Афрички француски
  • Магреб француски

Америка

• Кајунски француски
• Канадски француски
  • Акадијански француски
  • Квебечки француски

Азија

• Левантински француски
• Француски језик југоисточне Азије
  • Вијетнамски француски
  • Камбоџански француски
  • Лао француски

Океанија

• Новокаледонијски француски
• Пацифички француски

Изведени језици

• Антилски креолски
• Хаити креолски
• Ланк-Патуа (Lanc-Patuá, Бразил)
• Маурицијски креолски
• Мичиф језик (централна Канада)
• Луизијана креолски (Луизијана, САД)
• Реунионски креолски
• Сејшелски креолски
• Тај Бои (Tây Bồi, Вијетнам)

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Tous les êtres humains naissent libres et égaux en 
dignité et en droits. Ils sont doués de raison et de 
conscience et doivent agir les uns envers les autres 
dans un esprit de fraternité.

• Salut - Здраво

Спољашње везе

Француски језик на Викимедијиној остави.

Француски језик на Википедији.

• Википедија:Транскрипција са француског језика
• Француско-српски двосмерни речник и преводилац текста
• Он-лајн тест француског језика на веб-сајту Коларчеве задужбине
• Одељење за француски језик владе Квебека
• Grand dictionnaire Велики речник
• Le Trésor de la Langue Française informatisé Трезор француског језика